323 replies to this topic

[XXL]

VEST

Da li je ovo česta pojava, ili je samo u pitanju trenutna najezda ludaka za volanom?

ne znam, ali znam da u prosjeku losijih vozaca od azijata ovdje nema. jbt, dobro ne gaze svaki dan i ovdje. samo kad ih vidis kako parkiraju na mjesto gdje moze stati oveci kombi, sve bi ti bilo jasno. ja kad ih vidim da su se da prostis uzjebali naprijed-nazad, samo se sklonim. jednostavno su iz nekog razloga losi vozaci. barem vecina ovih koje ja srecem tu i tamo.

[honey]

...ali im je zato otvaranje olimpijade bilo fantasticno.

fantastic and fake, bolje da kazemo. Ne znam kako je bilo onima sto su sedeli tamo uzivo, ono sto se videlo na tv je dobar deo bio laznjak npr svetlosni efekti su digitalno doterani jer tako bolje izgleda na tv. Ono dete sto smo videli da peva nije dete koje je pevalo (ovo drugo nije bilo dovoljno lepo, a ovo prvo nema dovoljno dobar glas).

It is all about appearances, sistem u kome nije vazno koliko je nesto trulo, samo da dobro izgleda. Pa i ovo sto je napisano prethodno, da nema pruzanja prve pomoci na ulici nego, prvo dodje policija da raskloni nered, da ne smeta, da ne bode oci.

I ovi roditelji, dete im pregazio kamion, oni imaju snage da se svadjaju satima koliko to treba da se plati , ne razumem ti ja u tom nacinu razmisljanja ni krivce ni zrtve

[muras]

ma nek si ti meni/nam objasnila...

Spoiler

Edited by muras, 25 October 2011 - 16:53.

[honey]

ma nek si ti meni/nam objasnila...

Rekli mi neki nevaljalci da si gledo otvaranje Olimpijade uzivo

[Kinik]

...


Koga je briga za pregazenu decu dok Dzumhuo gaji ovakve baletanske koke koje mogu da nesu drzavna jaja!

----------------------------------------------------------



...

[Sapunar]

I tako se topik o medjuljudsim odnosima pretvorio, kako to u Srba vec biva, u turisticki topik.

"Kako je u Kini?" pitaju se decaci u kafivcu, a neki daju i odgovore.

Ali ja bih da se vratimo na temu. pricacu vam, kako je bilo kad sam ja bio japi i kakvi su bili moji medjuljudski odnosi kada sam ziveo onako kako se danas smatra da je dobar zivot.

ja sam naime radiou jednoj zapadnoevropskoj zemlji, u prestiznoj kompaniji. Imao dam devojku u drygom radu i svako je ziveo zasebno. Kako sam se bio uklonio od MIlosevica i njegovih idiotskih ratova, verovao sam da je predamnom neki novi zivot prepun slobode. Imati dosta para, ziveti na zapadu, biti slobodan. Tako sam ja ziveo.

vremenom, u moju firmu usao je americki kapital. pojacali su se pritisci d apostignemo ovo ili ono. radio sam dosta i bivao umoran. svakog dana sam se nadao da cu to p opodne iskociti iz seme, ali skoro svaki put obreo bih se pred televizorom. isao sam na prestizne kulturne manifestacije, putovao, ali sve mi je to bivalo malo. Ono sto sam mogao da uradim, to je moralo za vikend. POkusavao sam da se druzim sa ukucanima, sa kojima sam delio stan, ali i oni su bili okrenuti seni i svom tv ekranu jer je svako imao svoj TV.

Isao sam na kurseve, hobije, sve u nadi da cu naci neko drustvo. Ali sve je to bilo povrsno jer i drugi su imali milion obaveza, nada i hobija.

Vremenom, osetio sam da sam sam. POstao sam napet, na poslu sam napredovao, ali kako sam ostvarivao te snove, medjuljudski odnosi su postajali sve redukovaniji, prazniji. Moja devojka i ja imali smo brojne afere i na kraju se i ta veza raspala.

Poceo sam da koristyim opijate. Nisu mi mnoho pomagali ili nisam smeo da uzmem dovoljno ne bi li bio u stanju da obavljam svoj "vazan" i odgovoran posao u Kompaniji.

Jednog dana, trebali smo da idemo na "team building", da se igramo menadzerskih igara i da zajedno kuvamo podeljeni u timove.
Tada sam dao otkaz.

POsle nekog vremena pobegao sam u Srbiju. Odnosi s aljudima oko mene su se popravili, ali samo delimicno, jer pod a vec su me svi zaboravili, pod b i u Srbiji, medju urbanima zivi se danas slicno kao na zapadu. Svi imaju sve, niko nikom nista ne pozajmljuje i svi hodaju kao zombiji

Mislim da je usled te otudjenosti ludila sve vise.

[Ters]

I tako se topik o medjuljudsim odnosima pretvorio, kako to u Srba vec biva, u turisticki topik.

"Kako je u Kini?" pitaju se decaci u kafivcu, a neki daju i odgovore.

Ali ja bih da se vratimo na temu. pricacu vam, kako je bilo kad sam ja bio japi i kakvi su bili moji medjuljudski odnosi kada sam ziveo onako kako se danas smatra da je dobar zivot.

ja sam naime radiou jednoj zapadnoevropskoj zemlji, u prestiznoj kompaniji. Imao dam devojku u drygom radu i svako je ziveo zasebno. Kako sam se bio uklonio od MIlosevica i njegovih idiotskih ratova, verovao sam da je predamnom neki novi zivot prepun slobode. Imati dosta para, ziveti na zapadu, biti slobodan. Tako sam ja ziveo.

vremenom, u moju firmu usao je americki kapital. pojacali su se pritisci d apostignemo ovo ili ono. radio sam dosta i bivao umoran. svakog dana sam se nadao da cu to p opodne iskociti iz seme, ali skoro svaki put obreo bih se pred televizorom. isao sam na prestizne kulturne manifestacije, putovao, ali sve mi je to bivalo malo. Ono sto sam mogao da uradim, to je moralo za vikend. POkusavao sam da se druzim sa ukucanima, sa kojima sam delio stan, ali i oni su bili okrenuti seni i svom tv ekranu jer je svako imao svoj TV.

Isao sam na kurseve, hobije, sve u nadi da cu naci neko drustvo. Ali sve je to bilo povrsno jer i drugi su imali milion obaveza, nada i hobija.

Vremenom, osetio sam da sam sam. POstao sam napet, na poslu sam napredovao, ali kako sam ostvarivao te snove, medjuljudski odnosi su postajali sve redukovaniji, prazniji. Moja devojka i ja imali smo brojne afere i na kraju se i ta veza raspala.

Poceo sam da koristyim opijate. Nisu mi mnoho pomagali ili nisam smeo da uzmem dovoljno ne bi li bio u stanju da obavljam svoj "vazan" i odgovoran posao u Kompaniji.

Jednog dana, trebali smo da idemo na "team building", da se igramo menadzerskih igara i da zajedno kuvamo podeljeni u timove.
Tada sam dao otkaz.

POsle nekog vremena pobegao sam u Srbiju. Odnosi s aljudima oko mene su se popravili, ali samo delimicno, jer pod a vec su me svi zaboravili, pod b i u Srbiji, medju urbanima zivi se danas slicno kao na zapadu. Svi imaju sve, niko nikom nista ne pozajmljuje i svi hodaju kao zombiji

Mislim da je usled te otudjenosti ludila sve vise.

Dakle za sve su krive lose izabrane team building igre - da ste se bavili grupnim seksom, a ne kuhanjem team building bi bio bolji, i ti se ne bi vracao u Srbiju... A ne bi bilo ni nesuglasica da li praviti bijelu ili crvenu zaprsku.

[angelia]

I tako se topik o medjuljudsim odnosima pretvorio, kako to u Srba vec biva, u turisticki topik.

"Kako je u Kini?" pitaju se decaci u kafivcu, a neki daju i odgovore.

Medjuljudske odnose ne mozes da gledas nezavisno od kulture jednog podneblja.
U SR ti komsija zna sta kuvas za rucak i stalno gleda u tvoje dvoriste, u Kini se planira potomstvo zbog prenaseljenosti pa su zenska deca diskriminisana, u Indiji jos vlada podela na kaste itd pa prema tome se odredjuju odnosi.

Ali ja bih da se vratimo na temu. pricacu vam, kako je bilo kad sam ja bio japi i kakvi su bili moji medjuljudski odnosi kada sam ziveo onako kako se danas smatra da je dobar zivot.

I sta - sad si ti metar za medjuljudske odnose? Ne vala - ti si samo odrednica za sebe u okruzenju.

Jednog dana, trebali smo da idemo na "team building", da se igramo menadzerskih igara i da zajedno kuvamo podeljeni u timove.
Tada sam dao otkaz.

team building sluzi poboljsanju ljudskih odnosa a ti si bio zalostan izgovor za japija

POsle nekog vremena pobegao sam u Srbiju. Odnosi s aljudima oko mene su se popravili, ali samo delimicno, jer pod a vec su me svi zaboravili, pod b i u Srbiji, medju urbanima zivi se danas slicno kao na zapadu. Svi imaju sve, niko nikom nista ne pozajmljuje i svi hodaju kao zombiji

Mislim da je usled te otudjenosti ludila sve vise.

Svaka cast - svakom ono sto mu odgovara - ti bi SR u zemunici a kako ide nisi daleko od toga - kad ne uspe lepo se spakuj u neku drugu zemunicu gde su ljudi u 'dodiru s prirodom' - samo ne znam sta ce tamo da ti pozajme...

[ControlFreak]

[Sapunar]

Dakle, u cemu je problem sa pozajmljivanjem i bez njega.

Ispricacu vam cuveni primer s abusilicom. Nekada su svi pozajmljivali busilice, a samo malobrojni su ih imali. Sada svi imaju busilice, pas e iste ne pozajmljuju.
Bogatstvo u posedu robe smanjuje ljudske interakcije.
Manje ljudskih interakcija kvari odnose.
Zapravo u pocetku smanjenje interakcija olaksava dan jer je mogucnost za svadju manja, ali postoje neke stvari koje ne mozete bez drugih.
Ne mozete s ebaviti seksom osim samozadovoljavanja, i druzenje je nemoguce, a zasnivanje porodice jos manje. Ljudi koji citav zivot zive sami i u izolaciji nisu kasnije u stanju da odrze bilo kakve odnose.

[Mashinovodja]

Dakle, u cemu je problem sa pozajmljivanjem i bez njega.

Ispricacu vam cuveni primer s abusilicom. Nekada su svi pozajmljivali busilice, a samo malobrojni su ih imali. Sada svi imaju busilice, pas e iste ne pozajmljuju.

Primer s bušilicom (i generalno alatom) nije dobar jer niko ko ima dobru bušilicu i želi da je zadrži neće je pozajmiti drugome. Ne zato što je loš čovek, nego zato što ne želi da mu je vrate pokvarenu. Nećeš verovati koliko ima ljudi rođenih s dve leve ruke koji su u stanju da pokvare i čekić.

Bogatstvo u posedu robe smanjuje ljudske interakcije.

Ne mora da znači. Zavisi od robe. Na primer, danas je mnogo više ljudi koji su vlasnici automobila ( mnogi čak i više automobila) nego pre recimo, 50 godina. Automobil je neiscrpna tema razgovora (barem među muškarcima) i ljudskih interakcija. Samo pomisli koliko ima klubova ljubitelja ove ili one marke, izložbi i sajmova vintage automobila i tome slično.

Manje ljudskih interakcija kvari odnose.

Ne mozete s ebaviti seksom osim samozadovoljavanja, i druzenje je nemoguce, a zasnivanje porodice jos manje. Ljudi koji citav zivot zive sami i u izolaciji nisu kasnije u stanju da odrze bilo kakve odnose.

S ovim se u potpunosti slažem. Ali ceo tvoj prethodni post ne govori toliko o međuljudskim odnosima, koliko o, nazovimo ih tako, "pogrešnim" izborima. Imam utisak, možda pogrešan naravno (jer zaključujem samo na osnovu jednog tvog posta), da si ti napravio neke izbore ali nisi bio svestan cene koju ćeš morati da platiš za to. A uvek i za sve mora da se plati određena cena, nije ništa besplatno u životu i svaki izbor ima svoje dobre i loše strane.
Na primer, ti su odlučio da kreneš u svet japija, ali si zanemario ili nisi znao koja je cena toga. I naravno, u početku je sve bilo super, dobar posao u naizgled prestižnoj firmi, dobra lova, dobar status u okruženju u kojem postojiš, itd, itd. A onda si upoznao i loše strane tog načina života: besmislen rat race, manjak vremena za stvari i ljude do kojih ti je zaista stalo i više nisi video svrhu svega toga. Pa si na kraju završio "na opijatima".
Kao i toliki drugi, nisi znao kad je vreme da staneš i odbiješ da dalje "napreduješ". Znam da to uopšte nije lako i tu ne može niko da ti kaže šta da uradiš, ali svakome u životu dođe vreme kad mora da se pita šta mu je stvarno važno u životu i da li ne bi možda trebalo da napravi neke radikalne rezove. Ti si se vratio u Srbiju (još jedan vrlo pogrešan izbor) i naravno, još jednom se razočarao.

[Sapunar]

ne verujem da se radi o pogresnim izborima, izbor je potrosacka tema, to je kad s epitas, hoces li Smoki ili Eurokrem, KOka kolu ili Pepsi, Mercedes ili Jaguar, tu imas izbora. Zivot je nesto drugo. Ja sam sve video

[Sapunar]

Sam toga, zasto bi neko slomio moju busilicu ili ja njegovu. Sad imam jeftinu busilicu koju sam slomio sam.

[Vollmeise]

ne verujem da se radi o pogresnim izborima, izbor je potrosacka tema, to je kad s epitas, hoces li Smoki ili Eurokrem, KOka kolu ili Pepsi, Mercedes ili Jaguar, tu imas izbora. Zivot je nesto drugo. Ja sam sve video

Ko kaze i misli da je sve vidio, moze da skoci s mosta. Ovo naravno nije nikakva poruka tebi da skaces s mosta, samo ti ukazujem na beznadje, koje se krije iza takvih vidika i stavova.

Ti si bio u situaciji, kojoj se nisi mogao do te mjere prilagoditi, da ti ne steti, pa si pobjegao od te situacije, sto je sasvim legitimno. Na osnovu tog svog iskustva uzimas sad sebe kao aposlutno mjerilo i zaboravljas da nisu svi ljudi poput tebe. Ti nisi mogao naci odgovarajucu mjeru izmedju posla i privatnog zivota, izmedju daljine i blizine, izmedju intimiteta i otvorenosti i izabrao si sad neku drugu krajnost u kojoj se ti zatvaras u cahuru iz koje posmatras taj ludi strasni svijet. I ovo nije neka moja analiza, nego cisti sazetak onog, sto si ti napisao.

I zasto nazivas temu "medjuljudski odnosi" i formuliras je opcenito, kad zelis da pricamo o tebi i tvojim medjuljudskim odnosima? ;)

Edited by Vollmeise, 28 October 2011 - 11:44.

[cyberwor/L/d]

Sam toga, zasto bi neko slomio moju busilicu ili ja njegovu. Sad imam jeftinu busilicu koju sam slomio sam.

Vidis kako je zgodno kad ne moras da zavisis od tudje dobre volje i kad sam svoje mozes da lomis bez da moras da se izvinjavas.
Onda kad se sretnes sa prijateljem (koji ima busilicu) a vi mozete da izaberete neku finu temu za razgovor umesto da se bakcete banalanim temama tipa ko je kome slomio busilicu i zasto.

Edited by cyberwor/L/d, 28 October 2011 - 12:08.