Tvoja teza, ako se ne varam jest da je jedna od osnovnih političkih odrednica koja razdvaja desnicu i ljevicu odnos prema religiji, odnosno da je na desnici nemoguć politički istup ateista i vice versa, na ljevici. Na stranu što postoje brojni primjeri koji tu tezu demantiraju, u Ustavu SAD stoji odredba o separaciji države i religije, pa čini li to jednu od najvećih i najstarijih demokracija zemljom ljutih desničara u kojoj su sva vrata za ozbiljno političko djelovanje zatvorena ateistima.
Vidi, može se naći primera kojima možeš demantovati bilo šta. I u kontekstu u kojem sam spomenuo taj levo-desni lakmus, i među komunistima je moglo da bude vernika, zapravo raspadom komunizma se ispostavilo da ih je bilo jako mnogo, ali ni u to ne treba puno verovati. Može se svako deklarativno izjašnjavati čak i kao desničar-ateista, ali mu neće verovati ni desničari, a ni ateisti. To važi i za stranke; niti želi, ali niti može stranka koja propagira ateistički pogled na svet da bude članica neke desničarske internacionale. To je prosto "protivprirodni blud", kako bi hrišćani i desničari okarakterisali. Komunisti su pak jedina struja levice koja na ateizmu insistira, po tome se uostalom i prepoznaje, a prevashodno zbog toga se i napada.
Da, Amerika je hladnoratovskom konfrontacijom otklizala od svog sekularnog ustroja i čak masonsko-ateističkog porekla i doživela da joj na čelu (dvaput!) bude autentično hrišćanski psihopata koji je po sopstvenom priznanju direktno komunicirao sa Bogom. U Americi koliko znam, samo jedan senator na kraju svog poslednjeg mandata se odvažio da se izjasni kao ateista. Verska tolerancija se pretvorila u toleranciju vernika, jednih prema drugima. Kako i zašto je to bilo moguće da se dogodi Americi, nažalost ovde nikada nije moglo da se raspravlja jer je sistematski trolovano od usofila koji ponekad apsurdno obožavaju neku Ameriku koja već odavno ne postoji. Na vlasti u Americi se regularno smenjuju dve desničarske stranke koje se razlikuju uglavnom nominalno, okupljaju tradicionalne glasače koji već imaju i poteškoća da ideološki uopšte razlikuju te dve. Naravno, obe su autentično desničarske i obe su filter kroz koji levica i levičari teško mogu da prođu, a ateisti nikako. Amerika je Bible-belt, samo što je tamo gde se tako i naziva, belt još jače stegnut. Po pogrešnom a uobičajenom korišćenju te reči, Amerika bi se mogla nazvati
hrišćanskom džamahirijom, stim što desnica u tome ne vidi ništa loše, a levica uglavnom i ne želi da vidi. Većina sveta je zapravo prosto oguglala jer ni u njihovim zemljama više nije ništa ili nije mnogo drugačije.
Sad, ako se upravljanje svetom poveri ljudima koji veruju u imaginarnog kontrolora i uopšte propagiraju da veruju u čuda, jedino pravo čudo je kako već do sada svet nije uništen? Pa tako što uglavnom lažu, lažu i da su vernici, a i sve ostalo. Sad ti sam odaberi šta je gore: notorni vernici ili notorni lažovi? Da (li da) živiš u hrišćanskoj "džamahiriji" ili carstvu lažova? I u jednom i u drugom slučaju (uslovno da ima razlike), idiokratija ti ne gine.
...Tako se radilo i u SSSR-u i u Poljskoj, dakle iako outsorcing jest bazično, ne baš pljačka, ali iskorištavanje sigurno, to nije ekskluzivitet kapitalizma, naprotiv.
Nebitno. Socijalizam je propao zbog drugih težih bolesti, rekao bih genetskih. Outsourcing je ubio onaj originalni kapitalizam koji ljudi najčešće i poistovećuju sa slobodom i progresom, prosto zato što je to i bio. Ovo nešto što je sada, to već odavno nije ili ga ima u tragovima, tuitamo. Proizvodnja je masovno izmeštena, kapitalistička ekonomija je pretvorena u ekonomiju usluga koje su u najvećem procentu presipanje iz šupljeg u prazno i distribuciju socijalne pomoći kroz nekorisna radna mesta izmišljenih i reklamom nametnutih "potreba". Onda se (ajde!) dogode krize pa se radnicima (u proizvodnji uglavnom) poručuje kako eto moraju da rade za bagatelnu cenu rada, a ko se pobuni je komunista i "sindikalac". Ako je pritom i ateista, onda to ne treba ni dokazivati, onda to niko i ne sumnja.
Edited by Hill Bill, 17 May 2014 - 17:48.
