Fakat si u jednom samo u pravu. Tvoj stav po tom pitanju je definitivno i stav ogromne vecine sabanskih srpskih gazda. A zapravo se radi o najprostijoj diskriminaciji koja cak i u Srbiji podleze zakonima, koji se pak ne primenjuju, naravno.
Ја стварно не знам земљу у којој закон обавезује послодавца да да некоме повишицу.
Ево како је ствари изгледају у приватној страној фирми.
Повишицу не морају да добије сви, некад је неће добити нико, али углавном неће је сви добити у истом износу сем ако тако није политика фирме за ту годину, а то се врло ретко дешава, криза па плате свима навише за инфлацију (али ону у развијеним земљама 2%), углавном имаш пресек на 6 месеци или годину дана и онда добијаш повишицу, наравно некад можеш да кажеш и да ниси задовољан итд, али то је редак случај.
Али повишицу нећеш добити или ћеш је добити нижи износ ако си одсутан дуже времена са посла без обзира на разлог и пол. Може особа да будеш на трудничком, породиљском, у војци или да је узела неплаћено, разлог није важан, важно је да је одсудна дуже времена са посла. Зависно где радиш имаш и инструкције и колико одмора максимално можеш да искористиш одједном. Политика је да су дужа одсуства са посла штетна за фирму.
Што је фирма већа, то се радник све више гледа кроз цифре, постоји систем када си дошао, када се отишао, када си одсуствовао са посла и колико дана. Целокупна статистика. Ако се некоме повећа плата, а има лошу статистику онда онај који је повећао плату мора да објашњава зашто ју је повећао. Тако се то ради у великим фирмама.
Ne placa gazda trudnicko i porodlljsko, vec drzava. I ovde ne govorimo o povisicama u toku navedena 2 bolovanja, koji se desavaju 1x plafon 2x (u proseku) tokom radnog staza, vec o povisicama koje se tesko dodeljuju i pre (iz straha da ne zatrudni) ali i posle. Drugo, kod firmi koje imaju iole savremeniju politiku poslovanja odavno je proslo vreme merila sedenja u office-u od 9 do 5, vec je merodavan ucinak. U zavisnosti od trudnoce i od motivisanosti, zene danas rade i do pred samog porodjaja. A cesto i u toku porodiljskog ostaju u kontaktu s desavanjima na poslu od kuce. Jasno, s opravdano manjim ucinkom, al' ne brini, nece gazda za tih par meseci da propadne 
One zene koje, medjutim, osete na svojoj kozi tu vrstu diskriminacije, otperjaju na trudnicko cim pre i boli ih uvo bas da doprinose gazdi, koji ne vrednuje njihov rad.
Све стоји, али жене ипак иду на трудничко и породиљско и онда имају мањи учинак. Неке мање неке више, али то обара просек, а овде се коментарише истраживање које даје просечне податке.
Као резултат имаћеш да неке жене не добију или добију мању повишицу, неке две, а неке чак и три. Ако узмеш да разлика у једној повишици може да буде 2-5%, а можда чак и више јер плата највише расте на почетку каријере око 30-их онда за час у просеку може да се створи разлика од 10% у просеку, ако не и више.
Vidim da ti je nepoznata i cinjenica da na primer po zakonu porodiljsko mogu da uzmu i ocevi, ali slepilo tradicionalnom podelom zadataka ti ne dozvoljava da dobacis malo dalje od "primarnih drustvenih funkcija". U iole civilizovanim drustvima nije uopste neuobicajeno da recimo zena iskoristi prvu polovinu prodiljskog, a muskarac drugu. Da li je taj "papucar" koji se onda drznuo da srusi tradicionalni macho princip osudjen na diskriminaciju i ostaje uskracen za povisicu do daljnjeg?
Taj prilicno neinteligentan i ulicarski "ugao gledanja" poslodavaca se leci primenom zakona. Trudnoca nije, niti sme da bude argument za diskriminaciju, a jos manje utice na ucinak, osim u tih par meseci do godinu dana. Pitam se, medjutim, koji je to prirodan izgovor za katastrofalan ucinak onog silnog muskog menadzerskog kadra koji rukovodi propalim srpskim preduzecima. Da nisu mozda prirodno permanentno trudni? 
Знам за закон, али мало очева искористи ово право, можда поред тога што има и традиције и због тога што је економски боље по породицу. Ако муж који има већу плату одстуствује са посла то је већа штета него када то уради жена која има мању плату, поготову када држава има лимит на који износ плаћа породиљско, а да не причамо о случају када жена не ради.
Ово је лоше, али постоји добро решење, рецепт са Исланда. Жена има трудничко, плус 12 месеци обавезног породиљско и онда отац има обавезних 6 месеци породиљског. Окрени, обрни послодавац не може да избегне породиљско, мада може да измести фирму из земље.
ako zelis opipljivo istrazivanje mislim da je najbolje da pogledas sledece: na poslovima prodaje gde se radi 'na procenat', kao 'spoljni saradnik', ako zenama daju manji procenat od muskaraca, onda je sigurno diskriminacija u pitanju. u svim drugim slucajevima, moze da se razlika objasni i ovako i onako, sa ovim sto sam ja navela - nikako drugacije, do diskriminacijom. to bi mogao da ispita bilo koji par, musko i zensko, tako sto ce zvati te firme i pitati za uslove. eto ideje, za par novinara istrazivaca..
Овде нема никакве дискриминације, јер послодавац би дао и мушкарцима мањи проценат да може, јер то му је у интересу. Истина је да жене пристају на мање, јер њихова очекивања су мања.
Мушкарци једноставно траже више и труде се добију више, лактају се што би се рекло, јер дефинишимо успешног и пожељног мушкарца, један од главних критеријума је да добро зарађује. Код жене успешност и пожељност много мање зависе од количине новаца која жена зарађује, чак жене више воле сигуран и релативно добро плаћен посао (ако имају и више слободног времена онда је то за неке најбоље што могу да нађу).
Мушкарци се једноставно више труде да боље зарађују од жена, чак и кад раде исто као и жене због тог става, ако мисле да не зарађују довољно много пре ће да реагују него жене и да изборе повишицу, јер много више им зависи од тога колико зарађују.
