78 replies to this topic

[cyberwor/L/d]

izvini moram malo u troll: zovnu Muju na grupni seks i hoce Mujo da proba. Ugasilo se svjetlo, svasta se desava, kad u neko doba Mujo ljut ustaje i pali svjetlo: e raja, daj da se malo organizujemo, ja ga vec dvaput pushim i jednom primam.

Naravoucenije: nikad ne gasi svetlo.

[acajou]

Ne vidim šta ti je kontradiktorno, pa ako možeš pojasni. Slažem se da iskren odnos podrazumijeva priznavanje postojanje svih vrsta "karakteristika ljudske psihe", ali to priznavanje ne znači i njihovu dominaciju, već njihovu kontrolu. Iskren odnos znači da smo mi svjesni našeg egoizma, ljumobomore, posesivnosti, zavisti i sličnih stvari, ali ih ne skrivamo niti im dajemo perdnost, već ih kontrolišemo.

Iskren i otvoren odnos ne isključuje sporove, ali isključuju ratove. Sporiti se oko nečega nije isto što i ratovati zbog toga.

Moje je mišljenje, pošto ne znam situaciju, ali iz onoga što mogu da pročitam zaključujem, da vaš nivo bliskosti nije prijateljstvo. Naravno, to ne znači odmah da ste neprijatelji ako niste prijatelji, već da se radi o nekoj formi drugarstva. ako sam dobro razumio bili ste bliski dok ste se družili, a kad je druženje smanjeno i prestalo zbog prostorne razdvojenosti onda je i bliskost izgubila na aktuelnosti. Pošto niste stvarali prijateljstvo svejedno je šta ćeš reći ili nećeš reći. Možete pokušati da obnovite drugarstvo na nekoj novoj osnovi ili jednostavno da provedete vrijeme prisjećajući se ranijeg druženja i dijeleći poneku činjenicu iz sadašnjih života. Izazivanje neke dublje krize, koja će voditi u potpuni prestanak komunikacije nije potreban i ne doprinosi ničemu dobrome. Ne vidim onda zbog čega bi i kako izazivala krizu?


Dakle, ponoviću da se slažem da je nemoguće ukinuti emocije, ali da ih je moguće harmonizovati sa razumom i na taj način kontrolisati.

Nisam htela sve da citiram,nema potrebe.
Oko prvog pasusa smo se razumeli,pricamo o kontroli,nema vise spora.Nista vise.Meni se ucinilo na pocetku da ti hoces da negiras ono sto spada i u negativni spektar emocija,i to je bio razlog nesporazuma.Pa da ne pricamo vise o tome.

I drugi sam pasus sekla,hvala ti u svakom slucaju na trudu,bilo je iscrpno.Dao si svoje misljenje,slazem se da ne poznajes situaciju pa mi nije jasno kako si na tako malo informacija koje sam pruzila mogao da dijagnostikujes da se radi o drugarstvu a ne o prijateljstvu,no dobro sad,nema potrebe da secemo dlaku na cetiri dela.U svakom slucaju dao si svoje misljenje,kao sto sam te i pitala,ja to cenim,a ja cu po svome.

Moram samo da napomenem da mi se cini da reci uzimas prilicno doslovno-ja kad kazem rat mislim na krizu,ne mislim da sestomesecno svadjanje praceno gadjanjem posudjem-hocu reci,shvatam to mnoogo sire nego sto ti ovde tumacis.No to je stvar pristupa.
Ja nemam vise sta da dodam,osim da potvrdim ono sto je Cyber vec cini mi se rekla-sve je stvar licnog pristupa.Ne postoji univerzalno pravilo nizasta,pa nii za polyamour -iju.

[nihil]

Ja nemam vise sta da dodam,osim da potvrdim ono sto je Cyber vec cini mi se rekla-sve je stvar licnog pristupa.Ne postoji univerzalno pravilo nizasta,pa nii za polyamour -iju.

I upravo se tu nećemo složiti, jer ne radi se o univerzalnom pravilu, već o suštinskim značenjima pojmova. Poliamorija ne može da znači bilo šta, već ima svoja ključna suštinska obilježja. Ljubav ne može da znači bilo šta, već ima svoja suštinska obilježja, itd. Nije moguće doći do saglasnosti, razumijevanja i saradnje ako se rukovodimo ličnim pristupima. Mora postojati neko ključno značenje oko kojega postoji saglasnost. Ako za svakog čovjeka ljubav predstavlja ono što on želi da bude onda ljubav nije moguća.

[acajou]

I upravo se tu nećemo složiti,



Mora postojati neko ključno značenje oko kojega postoji saglasnost. Ako za svakog čovjeka ljubav predstavlja ono što on želi da bude onda ljubav nije moguća.

Necemo.


Ne mora.Ono sto za tebe predstavlja ljubav mozda ne predstavlja za tvoju partnerku.
Da budem preciznija,manifestacija ljubavi npr.Ne ljubav kao pojam.

I sta sad,da je preobratis da bi na isti nacin gledali na ljubav il da trazite ipak zajednicki imenilac?koji oboma odgovara?

[nihil]

Ne mora.Ono sto za tebe predstavlja ljubav mozda ne predstavlja za tvoju partnerku.
Da budem preciznija,manifestacija ljubavi npr.Ne ljubav kao pojam.

I sta sad,da je preobratis da bi na isti nacin gledali na ljubav il da trazite ipak zajednicki imenilac?koji oboma odgovara?

Ja govorim o ljubavi kao o pojmu, tj. pojam ljubavi mora biti suštinski isti, a ne manifestacija. Manifestacije mogu biti različite, a li u skladu sasuštinom. Manifestacije su recimo monoamorija ili poliamorija, ili s obzirom na seksualnost hetero, homo ili bi, ili s obzirom na zajednički život monogamija ili poligamija itd. No, svaka od tih motivacija suštinski bi trebala da pojam ljubavi shvata na isti način. Npr. svi ljudi su suštinski isti, ali svaki je drugačija manifestacija suštine. Tako i ljubav, svaka ljubav je suštinski ista, ali manifestacije te suštine su različite.
Treba imati na umu da neka manifestacija koja se može povezati sa ljubavlju ne mora biti suštinski ljubav, može imati istu formu a drugačiju suštinu. Monogamija i poligamija mogu da budu brak iz interesa, a ne manifestacija ljubavi. No, monoamorija i poliamorija zbog ovoga amorija bi trebale da budu manifestacije ljubavi, inače im je ime pogrešno dato.
Manifestacija ima bitnu ulogu, ali nije ključna, stoga preobraćenje manifestacije nije nužno ukoliko postoji saglasnost oko suštine, jer je onda manifestacija samo jedan oblik suštine. Ljubav ne živi i ne treba da živi samo u jednom ili nekim oblicima. To u praksi znači da neko ko ljubav ispoljava u monogamiji nema ništa protiv onoga ko je ispoljava poligamiji, kao i obratno. Ako se želi graditi ljubav onda to što je jedan partner monogamičan a drugi poligamičan ne izaziva sukob niti potrebu za preobraćivanjem. ... Međutim, danas u praksi stvari nisu jednostavne. Tako npr. monogamični partner nije spreman da održava vezu sa poligamičnim, dok obrnuto obično nije problem. Razlog očigledno leži u osnovi, tj. u tome što uzrok povezivnaja nije ljubav već neki interes koji izvire iz sebične ljudske prirode, a koji se ne kontroliše, inače ne postoji razlog da se veza odbacuje, ako se želi živjeti ljubav. Živi se onako kako je moguće. Ako se kao uslov postavi monogamija ili poligamija onda to već govori da ljubav nije pokretač, već nešto drugo. ... I tu je pitanje za tebe, da li bi mogla da budeš u vezi u kojoj partner ima različito viđenje manifestacije ljubavi?

[nihil]

Ja poliamoriju ne osporavam uopste iz bilo kakvog moralnog aspekta. Ko sebi stvori takvu emotivnu kreaciju i zivi u njoj neka mu je sa srecom. Ali ja ne verujem da bih ja bila kadra da se emotivno angazujem na vise frontova istovremeno. A tek nema govora da bih to mogla da radim podjednako. Zapravo, absorbovana interakcijom sa jednim partnerom i absorbujuci to sto se desava i deli sa jednim partnerom ja prosto ne osecam potrebu da umnozavam tu zajednicu. To je, izmedju ostalog, stvar fokusa. Tesko mi je da sebe vidim radeci to simultano. Ne osecam potrebu. A ne osecam ni da mi je zbog toga suzen prostor kreacije. Svako se pruzi koliko je dug.

Zbog čega to ne bi mogla? Zato što ne bi htjela ili zato što je neizvedivo? Očigledno jeste izvedivo čim drugim tako nešto mogu da žive, pa ostaje da ne bi htjela. Onda se postavlja pitanje zašto ne bi htjela? Koja to tvoja osobina izaziva potrebu za potpunim apsorbovanjem u vezi sa jednim partnerom? Ne radi se o potpunoj simultanosti, već o prividnoj. Kad kažemo da je neko istovremeno u više veza to ne znači da su bukvalno svakog sata i dana zajedno. To nije slučaj ni u monogamnim vezama. Kao što neko ode na pola dana negdje radi posla ili kod druga, drugarice, rodbine itd., tako može da bude i kod bilo koga, pa i drugih partnera. Ne moraju da budu pod istim krovom, a i kada jesu pod istim krovom sve je stvar organizacije, vremena i dogovora. ... I isto pitanje kao gore, da li bi pristala na vezu u kojoj partner ne bi bio monogaman? Sve je ok, osim što partner nije monogaman? Ako ne bi, koji je razlog? Zar se tu ne radi o očiglednoj posesivnosti? Da li je onda ljubav temelj veze ili posesivnost? Često mi se desilo da sve ide ok dok se ne pomene način na koji stvar treba da funkcioniše. Međutim, čim se pomene da nisi monogaman, nastupi šok i objašnjenje da su previše posesivne i da to ne bi mogle da podnesu. To je isto kao da su rekle da nisu sposobne za ljubav, jer im je posesivnost iznad svega. One neosporno mogu da vole, da se zaljube, da osjete strast, privlačnost itd., ali ne i da žive ljubav.
U suštini, onaj ko od partnera traži da bude monogaman jeste protiv poliamorije, a nije ni za monoamoriju već za posesivnost.

Mislim da je lakse je imati sex sa vise osoba istovremeno (koga interesuje) nego aktivno graditi i negovati emotivni proces sa vise osoba istovremeno. Bice da mene u tome sprecavaju neka moja licna ogranicenja a ne ogranicenja drustvenog sistema i njegovi moralni svetonazori. Jer, da osecam tu potrebu i da nabacim dva frajera kao junakinja nase price ko bi mogao da me spreci da zivim svoj zivot kako hocu? To sto bi se mozda ponekad nasao neko marginalan za moj zivot da to 'osudi' bilo bi na istom nivou kao sto postoje oni koji mogu da te 'osude' jer nosis previse kratku suknju ili nesto slicno.

Ako se seks posmatra samo kao fizička aktivnost onda osim fizičkog napora nema drugih, a ukoliko se normalno praktikuje onda ne može biti težak. No, ako je seks dio ukupne bliskosti onda on ima bitnu ulogu u stvaranju iste. Emotivno i seksualno u tom slučaju nisu odvojeni, a mislim da ih i nije jednostavno praktično odvojiti. Po ovome što pišeš ispada da ti to odvajaš i možeš da odvojiš u praktičnom životu, ali se postavlja pitanje da li to znači da ako emotivno nekoga ne možeš da dijeliš ipak možeš da ga fizički dijeliš? Da li to znači da ako si sa nekim u emotivnoj vezi on, a i ti, možete imati paralelne fizičke, ali ne i emotivne veze? ... Mislim da jesu u pitanju lična ograničenja za tvoje viđenje stvari, ali to zasigurno ima veze i sa društvenim normama, jer one aktivno učestvuju u stvaranju ličnih ograničenja. ... Upravo to što ne možeš da nabaciš dva frajera kao junakinja ove priče ima veze sa uticajem društvenih normi, a ne samo vlastitog izbora. Nije samo osuda problem, naročito ne u modernim društvima, već mogućnosti da se jedan drugačiji zajednički život organizuje ravnopravno sa drugim oblicima. Poliamorija se u primjeru koji navodiš praktično manifestuje kao poligamija, bez obzira da li je formalno uspostavljena, a to može da bude i zakonski problem pored moralnog.

[cyberwor/L/d]

Podsetila bih te na jedan detalj iz price u naslovu topika. Zbog tog detalja sam i postavila pitanje na kraju dali se tu radi i nekoj kombinaciji povrsnosti i prakticnosti. Naime, junaci nase price (Mona & Lars-Thore koji su prvobitno bili u vezi pre nego sto su sreli Stefana) rekli su da njihova veza verovatno ne bi opstala da im se nije prikljucio Stefan. Evo ti, koji si teoriju ljubavi razradio do u tancine, kazi da li je to bila ta prava ljubav o kojoj ti pricas i da li i koliko su oni prihvatili ’celinu postojanja’ jedno drugog kad im je trebao ’plaster’na vezu? Pazi, oni se sami deklarisu kao poliamurozni. Ako su u zabludi, da li neko ima prava da im narusava tu zabludu?

Zbog čega to ne bi mogla? Zato što ne bi htjela ili zato što je neizvedivo? Očigledno jeste izvedivo čim drugim tako nešto mogu da žive, pa ostaje da ne bi htjela. Onda se postavlja pitanje zašto ne bi htjela? Koja to tvoja osobina izaziva potrebu za potpunim apsorbovanjem u vezi sa jednim partnerom?

To sto je nesto izvodivo za druge nije uopste garancija da je ta ista stvar izvodiva i za mene (ma sta to bilo i ma kakvi razlozi bili). Poznajem par koji je jedrio po celom svetu nekoliko godina i za to vreme su na jedrenjaku i decu izrodili. Vidis, to je izvedivo za njih. Uradili su ljudi kako su hteli i kako su se dogovorili i dobro im je. Za mene je ta ista stvar neizvodiva. Ja volim da jedrim ali ne zelim da prozivim nekoliko godina na pucini, ne interesuje me zivot u kolibi na NovojGvineji … Ja mislim da je potpuno nebitno koja to moja osobina izaziva moju potrebu da mi se zivot odvija na kopnu u blizini civilizacije. Jedino sto je relevantno je to da su i oni a i ja odabrali svoju zivotnu alternativu u skladu sa svojim afinitetima. (zapamti ovaj primer, trebace kasnije)

Ne radi se o potpunoj simultanosti, već o prividnoj. Kad kažemo da je neko istovremeno u više veza to ne znači da su bukvalno svakog sata i dana zajedno. To nije slučaj ni u monogamnim vezama. Kao što neko ode na pola dana negdje radi posla ili kod druga, drugarice, rodbine itd., tako može da bude i kod bilo koga, pa i drugih partnera. Ne moraju da budu pod istim krovom, a i kada jesu pod istim krovom sve je stvar organizacije, vremena i dogovora. ...

Ja uopste ne govorim o tome da li i koliko ljudi treba da se drze za ruke. Niko od nas prosecnih trudbenika nema vremena da ljubavise danonocno. Vec smo dovoljno simultani. Ima toliko toga u nasim zivotima sto treba da uskladimo (i vremenski i emotivno i prakticno).

I isto pitanje kao gore, da li bi pristala na vezu u kojoj partner ne bi bio monogaman? Sve je ok, osim što partner nije monogaman? Ako ne bi, koji je razlog? Zar se tu ne radi o očiglednoj posesivnosti? Da li je onda ljubav temelj veze ili posesivnost?

Ukoliko ja ne bih pristala to znaci da nije sve OK (za mene nije OK, ne govorim o tome sta je opste prihvacena matrica za OK). Onda se stvar ni ne utemelji pa zato i nema potrebe da pricamo o temeljima. Uvek je to tako, neke stvari mozes da prihvatis a neke ne. Svako ima svoje prioritete i ogranicenja. Hajde da uzmemo da ja ne bih pristala upravo zbog posesivnosti. So what? U tom slucaju barem znam i priznajem da sam posesivna i svesna sam svojih ogranicenja.

Bilo bi mnogo gore da ja to ne znam pa da zavaram sebe i svog partnera. E onda bismo mogli da preispitujemo temelje i tu bismo sasvim ispravno zakljucili da se stvar temelji na samozavaravanju (izmedju ostalog). Btw, pomenula sam ranije par koji poznajem i koji je pokusao da bude poliamurozan pa sve otislo u propast (vrlo dramaticno). U tom slucaju je aktuelna diskusija o posesivnosti (i jos nekim stvarima).

Često mi se desilo da sve ide ok dok se ne pomene način na koji stvar treba da funkcioniše. Međutim, čim se pomene da nisi monogaman, nastupi šok i objašnjenje da su previše posesivne i da to ne bi mogle da podnesu. To je isto kao da su rekle da nisu sposobne za ljubav, jer im je posesivnost iznad svega. One neosporno mogu da vole, da se zaljube, da osjete strast, privlačnost itd., ali ne i da žive ljubav.

Ovo objasnjava mnoge tvoje stavove i zakljucke. Jednostavno, nisu sposobne da budu sa tobom u vezi. Rezultat: realizacija nemoguca. Nego, htedoh da te upitam za zaboravih pre. Ako 'voleti' nije ljubav (kao sto si ranije rekao) koji glagol ide uz ljubav? Mogu da razumem da voleti ne mora znaci ljubav. Ali da voleti uopste nije ljubav? Ili sam te pogresno razumela?

U suštini, onaj ko od partnera traži da bude monogaman jeste protiv poliamorije, a nije ni za monoamoriju već za posesivnost.

Po toj logici i onaj ko je heteroseksualan i trazi od partnera da bude heteroseksualan taj je (generalno) protiv biseksualnosti i homoseksualnosti? Ne bih se slozila.

Vidi gore pod ’zivot na pucini’. To sto ja ne bih provodila zivot jedreci svestskim morima ne znaci da sam ja protiv takvog zivota uopste. Protiv sam MOG zivota na pucini a sta drugi rade meni to ne smeta (ukoliko mene ne ugrozava). I ako bih srela moreplovca od tog posla ne bi bilo nista jer ja nisam zainteresovana da pisem takav zivotni scenario.

Ovo sve naravno uopste ne iskljucuje da ja poput svih drugih patim od manje ili vise posesivnosti. Jedino sto ja ne bih od posesivnosti pravila dezurnog krivca za sve. Ne zaboravi, mi se svojim vrlinama i manama aktivno bavimo uglavnom samo kad nam zatreba tj postane aktuelno tj uvidimo da je potrebno zarad nas samih. Nije dovoljno samo procitai negde da, samo za primer, ljubomoru treba kontrolisati. To treba da nam postane aktuelno da bismo mi to i uradili (sto ne znaci da svi u tome uspevamo).

Ako se seks posmatra samo kao fizička aktivnost onda osim fizičkog napora nema drugih, a ukoliko se normalno praktikuje onda ne može biti težak.

Ja sam samo navela primer gde se sex posmatra kao fizicka aktivnost. Valjda sam uzela zdravo za gotovo da znamo da ima raznih vrsta kopulacija.

Po ovome što pišeš ispada da ti to odvajaš i možeš da odvojiš u praktičnom životu, ali se postavlja pitanje da li to znači da ako emotivno nekoga ne možeš da dijeliš ipak možeš da ga fizički dijeliš?

Pa ispada ukoliko ti sve doslovce shvatas i ukoliko previdis mogucnost da moze da se rezonuje i izvan okvira licnog solipsizma. Ako ja pomenem vegetarijance kao primer za nesto to ne mora nuzno da znaci da sam ja vegetarijanac. Dakle, pitanje licne prirode uopste nije aktuelno.

Sad sam izgubila ovde jedan quote ali ipak da odgovorim na ono da primer iz topika moze biti zakonski problem. Zakonski ne mozes da se vencas sa vise osoba istovremeno. Ali niko ne moze da ti zabrani da u kuci zivis sa kim hoces i kako hoces (sve dok se ne bavis pedofilijom i ostalim nezakonitim devijantnim stvarima).

Edited by cyberwor/L/d, 09 February 2010 - 16:44.

[cyberwor/L/d]

Nije moguće doći do saglasnosti, razumijevanja i saradnje ako se rukovodimo ličnim pristupima.

Nije moguce doci do saglasnosti, razumevanja i saradnje ukoliko nasi licni pristupi nisu kompatibilni sto sa involviranima a sto sa okolnostima i onim sto uz to ide. Da ne bude zabune, ne mislim na totalnu kompatibilnost vec onoliku koliko je dovoljna da bi se nesto uspesno ostvarilo. Cesto cujes ljude koji govore o tome da su sa nekim na istoj 'talasnoj duzini'. Ja verujem takodje i u sposobnost stvaranja nove, zajednicke 'talasne duzine'.

Edited by cyberwor/L/d, 09 February 2010 - 13:59.

[David Gilmour]

Koji ludjaci, sve troje. Zreli za strucno psihijatrijsko posmatranje. Ova zena je vjerovatno psihopata i manipulator. 

(Mormoni u negativu  )

[Artur Dent]

Koji ludjaci, sve troje. Zreli za strucno psihijatrijsko posmatranje. Ova zena je vjerovatno psihopata i manipulator. 

(Mormoni u negativu  )

Drugu Bogu hvala pa strucnjaci ne dele tvoje misljenje.

[acajou]

I tu je pitanje za tebe, da li bi mogla da budeš u vezi u kojoj partner ima različito viđenje manifestacije ljubavi?

Pa sad...ako neko pod manifestacijom ljubavi podrazumeva batine i uvrede,tesko.
da naravno da bih-cuj da bih,da sam.Pa nisu svi ljudi moji klonovi,niti treba da budu.

I da napomenem,iz teoretske rasprave ti se prebacujes na konkretnu analizu "slucajeva"osoba s kojima diskutujes,tj Cyberke i mene.Ne znam odakle ti ta ideja kad sam o sebi nista ne govoris[osim ono sto mi inace mozemo da skontamo izmedju redova]

Edited by acajou, 09 February 2010 - 17:00.

[nihil]

To sto je nesto izvedivo za druge nije uopste garancija da je ta ista stvar izvediva i za mene (ma sta to bilo i ma kakvi razlozi bili). Poznajem par koji je jedrio po celom svetu nekoliko godina i za to vreme su na jedrenjaku i decu izrodili. Vidis, to je izvedivo za njih. Uradili su ljudi kako su hteli i kako su se dogovorili i dobro im je. Za mene je ta ista stvar neizvediva. Ja volim da jedrim ali ne zelim da prozivim nekoliko godina na pucini, ne interesuje me zivot u kolibi na NovojGvineji … Ja mislim da je potpuno nebitno koja to moja osobina izaziva moju potrebu da mi se zivot odvija na kopnu u blizini civilizacije. Jedino sto je relevantno je to da su i oni a i ja odabrali svoju zivotnu alternativu u skladu sa svojim afinitetima. (zapamti ovaj primer, trebace kasnije)

Nije riječ o tome da li ti nešto pojedinačno hoćeš ili nećeš, to nije sporno, ali je za priču irelevantno. Poliamorija je svojstvena ljudskim bićima kao i različiti drugi oblici međuljudskih odnosa. Ti kao ljudsko biće možeš biti poliamorična, a to što nisi posljedica je odgovarajućih uzroka, npr. vaspitanja. No, ono što je bitno za ovu raspravu, jeste da je poliamorija izvediva za ljudska bića, stoga i za tebe kao ljudsko biće.

Ukoliko ja ne bih pristala to znaci da nije sve OK (za mene nije OK, ne govorim o tome sta je opste prihvacena matrica za OK). Onda se stvar ni ne utemelji pa zato i nema potrebe da pricamo o temeljima. Uvek je to tako, neke stvari mozes da prihvatis a neke ne. Svako ima svoje prioritete i ogranicenja. Hajde da uzmemo da ja ne bih pristala upravo zbog posesivnosti. So what? U tom slucaju barem znam i priznajem da sam posesivna i svesna sam svojih ogranicenja.

Priznala ili ne da si posesivna, svejedno, ta činjenica onemogućava ljubav, jer ljubav nije kompatibilna sa dominacijom posesivnosti. Ukoliko o vezi odlučuje nečija posesivnost, onda ta veza nije ljubav.

Bilo bi mnogo gore da ja to ne znam pa da zavaram sebe i svog partnera. E onda bismo mogli da preispitujemo temelje i tu bismo sasvim ispravno zakljucili da se stvar temelji na samozavaravanju (izmedju ostalog). Btw, pomenula sam ranije par koji poznajem i koji je pokusao da bude poliamurozan pa sve otislo u propast (vrlo dramaticno). U tom slucaju je aktuelna diskusija o posesivnosti (i jos nekim stvarima).

Bilo bi gore po partnera, jer bi ga držala u zabludi, ali ništa ne bi bilo bolje po pitanju ljubavi. Ljubav sa dominanatnom posesivnošću, priznvao je neko ili ne. ne može da funkcioniše. Uzajamno se iksljučuju, kako u teorijskom tako i u praktičnom smislu.

Ovo objasnjava mnoge tvoje stavove i zakljucke. Jednostavno, nisu sposobne da budu sa tobom u vezi. Rezultat: realizacija nemoguca. Nego, htedoh da te upitam za zaboravih pre. Ako 'voleti' nije ljubav (kao sto si ranije rekao) koji glagol ide uz ljubav? Mogu da razumem da voleti ne mora znaci ljubav. Ali da voleti uopste nije ljubav? Ili sam te pogresno razumela?

Nisu sposobne za ljubav, a za vezu jesu, jer ljubav nije moguća uz dominaciju posesivnosti. Pošto ne žele da posesivnost podrede bilo čemu, pa ni ljubavi, veza u kojoj se insistira na ljubavi nije moguća. Druge vrste veze jesu. To će reći da nisu željele ljubav.
Voljeti nije isto što i ljubav. Ljubav podrazumijeva voljenje, ali voljenje ne podrazumijeva ljubav. Možemo da volimo stvari, životinje, posao itd. ali to ne možemo nazvati ljubavlju, jer ljubav podrazumijeva uzajamnost. U svakodnevnom govoru ljubav i voljeti se vrlo često kristi u sinonimnom značenju pa to kada se raspravlja unosi zabunu. Da bi bili jasni u raspravi moramo postići saglasnost o začenju pojmova.

Ovo sve naravno uopste ne iskljucuje da ja poput svih drugih patim od manje ili vise posesivnosti. Jedino sto ja ne bih od posesivnosti pravila dezurnog krivca za sve. Ne zaboravi, mi se svojim vrlinama i manama aktivno bavimo uglavnom samo kad nam zatreba tj postane aktuelno tj uvidimo da je potrebno zarad nas samih. Nije dovoljno samo procitai negde da, samo za primer, ljubomoru treba kontrolisati. To treba da nam postane aktuelno da bismo mi to i uradili (sto ne znaci da svi u tome uspevamo).

Upravo tako, potrebno je sprovesti aktivnu kontrolu nad negativnim karakteristikama naše psihe i usmjeriti tu energiju u pozitivne tokove, odnosno, barem spriječiti negativne efekte. To znači da u svakoj aktivnosti, pa i forumskom piskaranju, trebamo da se rukovodimo tom kontrolom. Nisam rekao da je to jednostavno i lako, već da je moguće i izvedivo za ljudska bića kao takva.

Pa ispada ukoliko ti sve doslovce shvatas i ukoliko previdis mogucnost da moze da se rezonuje i izvan okvira licnog solipsizma. Ako ja pomenem vegetarijance kao primer za nesto to ne mora nuzno da znaci da sam ja vegetarijanac. Dakle, pitanje licne prirode uopste nije aktuelno.

Ne shvatam sve doslovno, već kroz polemiku raščišćavam nejasna mjesta, a to uglavnom ne ide brzo. ...

Sad sam izgubila ovde jedan quote ali ipak da odgovorim na ono da primer iz topika moze biti zakonski problem. Zakonski ne mozes da se vencas sa vise osoba istovremeno. Ali niko ne moze da ti zabrani da u kuci zivis sa kim hoces i kako hoces (sve dok se ne bavis pedofilijom i ostalim nezakonitim devijantnim stvarima).

Zašto zakonski ne možeš da budeš sa više osoba istovremeno? Takav zakon je ostatak tradicionalnog odnosa prema polnim vezama svejedno da li su one zasnovane na ljubavi ili na nečem drugom.

Nije moguce doci do saglasnosti, razumevanja i saradnje ukoliko nasi licni pristupi nisu kompatibilni sto sa involviranima a sto sa okolnostima i onim sto uz to ide. Da ne bude zabune, ne mislim na totalnu kompatibilnost vec onoliku koliko je dovoljna da bi se nesto uspesno ostvarilo. Cesto cujes ljude koji govore o tome da su sa nekim na istoj 'talasnoj duzini'. Ja verujem takodje i u sposobnost stvaranja nove, zajednicke 'talasne duzine'.

Lični pristupi ne mogu biti kompatibilni ako nema zajedničke definicije osnovnih pojmova. Ako za nekoga ljubav nije uzajaman iskren i otvoren odnos u duhovnom, duševnom i fizičkom smislu, već nešto što će on lično smatrati s obzirom na svoje egoistične, posesivne, ljubomorne i sl. karakteristike psihe, onda tu suštinsku razliku u poimanju ljubavi. ...
Što se tiče "talasne dužine" taj izraz ima težinu kao i "srodna duša", odnosno, predstavlja metaforu pod kojom se podrazumijeva jedino to da je neko uspio, odnosno nije uspio sa nekim da uspostavi trajniju vezu. To da je neko na istoj talasnoj dužini vrlo često znači da imaju iste interese, a ne da se generalno dobro razumiju. Inače, takvi izrazi su mistični, predstavljaju simobole, objašnjavaju neobjašnjeno neobjašnjivim. Kako objasniti "talasne dužine" i "srodnu dušu"? To podsjeća na ono "daće bog", ili "bog zna", stvar vjerovanja a ne znanja i mišljenja.

[nihil]

Pa sad...ako neko pod manifestacijom ljubavi podrazumeva batine i uvrede,tesko.
da naravno da bih-cuj da bih,da sam.Pa nisu svi ljudi moji klonovi,niti treba da budu.

I da napomenem,iz teoretske rasprave ti se prebacujes na konkretnu analizu "slucajeva"osoba s kojima diskutujes,tj Cyberke i mene.Ne znam odakle ti ta ideja kad sam o sebi nista ne govoris[osim ono sto mi inace mozemo da skontamo izmedju redova]

Ne govorimo o batinama i uvredama, već o poliamoriji i monoamoriji, ljubavi uopšte, kao i pratećim pojavama kao što su brak, seksualnost i slično.
Pitanje koje ti je lično upućeno, u stvari nije lično, već se odnosi na stavove koje si ovdje iznijela. Postavlja se pitanje da li bi vas dvije, s obzirom na stavove koje iznosite ovdje, tolerisale partnere koji nemaju ista shvatanja seksualnosti kao vi? Čemu to pitanje? Pošto kažete da nemate ništa protiv onih koji su poliamorični, onda bi bilo logično da vam ne bi smetalo, odnosno, mogle bi tolerisati i poštovati, čak stvarati ljubav sa partnerom koji je poliamoričan, iako vi niste. To nije stvarno lično pitanje, već retoričko, s obzirom na iznesene stavove. S obzirom na moje stavove jasno je da meni ni mono ni poli partnerka ne bi smetala, tj. bitno je da mi imamo uzajaman iskren i otvoren duhovan, duševan i fizički odnos, bez obzira da li ih ona ima još ili ne. To ne samo da je tolerancija, već i poštovanje različitosti, kao i ljubav u praktičnom ispoljavanju. Po onome što pišete vama takva kombinacija nije moguća, tj. ukoliko bi vaš partner bio poliamoričan i imao još neku partnerku sa kojom bi bio u vezi, to bi za vas značio kraj veze. Ljubav ne bi ni došla na red, a veza bi već pukla. To je moja pretpostavka na osnovu stavova koje ste izveli. Da li se varam?

[David Gilmour]

S obzirom na moje stavove jasno je da meni ni mono ni poli partnerka ne bi smetala, ...

Nihil, ima li ista da bi ti smetalo 

[cyberwor/L/d]

To je moja pretpostavka na osnovu stavova koje ste izveli. Da li se varam?

Znas sta je moja pretpostavka (kad si vec kod pretpostavki)? Rekao si da ti se desilo da kad dodje do uvodjenja poliamorije u kombinaciju devojke nisu spremne za to. Posto si video da to nije lako u praksi a ti si razvio citavu teoriju koja se uklapa u tvoje arsine. Al´ OK. Svi smo mi produkt sopstvenog ikustva (unutrasnjeg i spoljnog). Po tebi je poliamorija jedina prava ljubav a po meni je to jedna vrsta ljubavi. Zato se i necemo nikada sloziti oko nekih stvari. Svaki put kad pomenes istinsko zivljenje ljubavi a ja sponatno pomislim da je to zivljenje tvoje ljubavi (tj tvoje vizije). Po tebi ispada da samo oni koji su poli mogu da zive pravu ljubav. Moze se razglabati o definiciji ljubavi. Ti bi se smejao kad bi procitao definiciju ljubavi u svedskom recniku koji je otprilike ekvivalent nasoj Vujakliji. No, oko nekih fundamentalnih karakteristika bi se mnogi uglavnom slozili.

Da li pomisljas da ista ta koja nije spremna da sa tobom zivi ljubav moze da bude spremna da je zivi sa nekim drugim? Kod tebe po kratkom (subjektivnom) postupku – ako nije spremna za poli (sa tobom) onda nije spremna za ljubav in general.

I tu je pitanje za tebe, da li bi mogla da budeš u vezi u kojoj partner ima različito viđenje manifestacije ljubavi?

Znas sta mi nije jasno? Primetila sam da sasvim ispravno pravis razliku izmedju poznanika, drugara, prijatelja. Neki nam godinama ostaju samo poznanici, neki ne avanzuju dalje od drugara a neki nam postaju i ostaju prijatelji. I sve je to OK sve dok covek ne mesa babe i zabe. Primetila sam da sa prijateljima obicno delimo neke values i tako to (naravno uz neke individualne razlike koje su sasvim normalne jer niko od nas nije kloniran) osim sto smo sa njima i pojeli dzak soli (tja, a da nas nesto zajednicko nije zblizilo ne bismo zajedno ni pojeli taj dzak soli verovatno). Barem onako okvirno sa prijateljima imamo neko vidjenje manifestacije zivota koje je kompatibilno. Znaci, ako ja nisam lopov i ne smatram da u zivotu treba krasti e ne raditi onda meni ne odgovara drustvo koje krade i od toga zivi. Nit ja njima trebam nit on meni trebaju. Svako si nadje svoje.

E sad, kod partnera trazimo i vidjenje manifestacije zivota a i vidjenje manifestacije ljubavi. Mislim, trazimo ono sto nam odgovara. Znaci ako sam ja zakleti pacifista aktivista onda je sansa mala da mi odgovara aktivni general armije. Ili ako sam ja zakleti ateista onda nije bas kompatibilno da zivim sa zakletim vernikom. To je samo primer za neke nekompatibilne manifestacije zivota. A sto bi to onda bilo razlicito i za razlicite manifestacije ljubavi? Ljudi se i sastaju i rastaju iz raznoraznih razloga. Ovo potonje moze da se desi upravo zbog razlicitih pogleda na zivot i (neke) dogadjaje.

Moze svasta da se desi, spojke se svakakve desavaju, ljudi znaju i da se preobrate ili naprave svakojake kompromise u svom zivotu (svakom na volju) ali onako generelano govoreci kaze se ’svaka ptica svom jatu’. A tako i biva najcesce. Svi mi manje vise prihvatamo neke razlicitosti (i to je dobro za nas razvoj da shvatimo da ih ima i da znamo da zivimo i odnosimo se prema njima). Ali svako isto tako sam odredjuje sta hoce i moze da prihvati a sta ne. A tek da ne govorimo o zivotnim fazama i punktovima. Svaki od nas moze da konstatuje da mu je nesto pre deset godina bilo nezamislivo a danas nije ili obrnuto.

Edited by cyberwor/L/d, 09 February 2010 - 19:56.