78 replies to this topic

[cyberwor/L/d]

Zar odnosi u ljudskim hordama pre incest-tabua nisu bili jedan od oblika poliamorije?
(Pitam bez negativne konotacije)

Fakat, i nas odnos prema kolektivizmu se 'malo' promenio. Sve ima svoje. U danasnje doba mi smo ponosni individualisti (sto je pocesto sinonim za neke druge, prilicno sebicne i egocentrirane stvari).

[nihil]

Zar odnosi u ljudskim hordama pre incest-tabua nisu bili jedan od oblika poliamorije?
(Pitam bez negativne konotacije)

Nisu bili oblik poliamorije, već eventualno neki praoblik poligamije, jer poliamorija ne podrazumijeva zajednički život, a poligamija podrazumijeva. U poligamiji, bila ona poliandrija ili poliginija, svi žive zajedno, i po tome se može govoriti o nekoj sličnosti sa hordama. Poliamorija nije nužno vezana za zajednički život. Primjer sa početka topica je jedan od mogućih, ali ne i obavezan za poliamoriju.

[Dragan]

...
"If there's a big delicious cake, isn't it better to have one slice, rather than nothing at all? Even if you're sharing the cake with four other guys, and they are all thrusting their sweaty, naked bodies against the cake?"

Dakle, voleo bih da je torta samo za mene.
...

Potpuno i moje misljenje.
Jer kad se torta/ljubav pojede, nema je vise i ja ostajem gladan. Zato najbolje svakome njegova torta tj. ljubav.
Ja i ona, vecno zajedno (dok nas smrt ne rastavi; sto se statisticki dogadja prilicno retko, osim u slucajevima kada su voljeni sami doprineli tome)
Zapravo treba biti uvek na oprezu, jer svaki pogled, svaki dodir, a da ne govorimo o mislima i osecajima, moze vec biti gubitak te divne, nase ekskluzivne ljubavi.
Idealno bi bilo kada bi se ta nasa ljubav mogla konzervirati, ili nekako ograditi, da ni ja ni ona ne izgubimo neku mrvu na neke druge izvan naseg rajskog kruga.
Neki mozda misle da je to sebicno, ali ne ! Ako bi svako nasao sebi tog jednog jedinog, u svim pesmama, romanima i filmovima, opisanog partnera i uspeo da ga sacuva samo za sebe, onda bi svi bili srecni. Oni koji se vole zato sto ne rasipaju ljubav i nema ljubomore medju njima, a drugi jer imaju svoje vlastite krugove u kojima mogu da uguse svoju voljenu osobu.

Edited by Dragan, 13 February 2010 - 22:48.

[drasko12]

Fantasticna prica...

Nadovezao bih se samo na jedan citat s pocetka texta u kome se kaze sledece : "...Svo troje zive u nadi da ce se zakon promeniti te da ce ovakve veze biti legalizovane..."

Sigurno da svako ljudsko bice kao idividua najbolje poznaje sebe svoja osecanja, potrebe i zelje i to vam niko ne moze oduzeti ...
Ovo troje ljudi su pronasli sebe u citavoj prici i verovatno ostvarili njihove zelje koje su sigurno dugo bile duboko usadjene u njima.
Zakoni,pravila,norme ponasanja, odredjivanja nepisanih pravila sta je ispravno a sta ne su prolazna pojava.
Te iste pojave covek iz godine u godinu menja i prilagodjava potrebama savremenog coveka onog momenta kad dostigne kriticnu masu kod ljudi...
Niko od nas nema predstavu nasta ce liciti ovaj svet kroz 100 a kamoli kroz 1000 godina .
Dobro u ovoj prici je to sto su ovi ljudi srecni, dobro bi bilo kad bi i mi bili zbog njih srecni, onda bi njihova potrba za legalizacijom bila manje bitna, jer bi to znacilo da ih drustvo prihvata takve .
Za ovakve stvari ne bi trebalo da budu bitni zakoni, za ovako nesto je bitna ljudska svest .

Edited by drasko12, 24 June 2010 - 12:36.