Defamation = kleveta.
To nema veze sa nečijim osećajem uvređenosti, kleveta ne mora nikoga da uvredi (mada najčešće i vređa), pa je i dalje kleveta. Kosi se sa činjenicama, ne sa nečijim osećanjima.
Čisto da ne stekneš pogrešan utisak, ja sam pristalica toga da se verski tabui priznatih religija zaštite zakonom. Ne vidim nikakav problem u tome, štaviše ovde u Australiji su aboridžinski tabui zakonom zaštićeni i to lepo funkcioniše.
Da je takav zakon postojao, ovo sa danskim karikaturama se najverovatnije ne bi ni desilo. (Ili bi se oni sad pridružili ovom istoričaru iza rešetaka).
Postoji razlika izmedju klevete i uvrede. U oba slucaja postoji pravom uredjena zastita, s tim da se u slucaju klevete treba dokazati netacnost navoda, a u slucaju uvrede da je nekom nanesena uvreda, odnosno povrijedjeni cast ili ugled. Javno iznosenje cinjenica koje mogu naskoditi ugledu ili casti nekoga mogu biti kaznjivi, cak iako su istiniti. Recimo ako nekome kazete da je "lopov", on vas moze tuziti za uvredu, cak iako je bio osudjivan za kradju. Time sto je osudjen, pravda je zadovoljena i niko nema pravo da ga naziva lopovom.
Sto se tice danskih karikatura, mislim da se prije radilo o nepoznavanju islama (recimo da islam zabranjuje slikanje Muhameda, dok u hriscanstvu slike i figure Isusa mozete kupiti u prodavnicama suvenira u Vatikanu), nego zloj namjeri. Mislim da su danske novine trebale da se izine zbog nenamjerne uvrede, umjesto da se pozivaju na slobodu govora. Sloboda govora ne smije sluziti kao zaklon da bi se neko mogao vrijedjati.
