67 replies to this topic

[Herr]

To mu se ne bi desilo da je tamanio tofu.

[Merlak]

I koje bi bilo tu naravouchenije milence?

- Ne voziti preko bobote.....i pacetina, mnogo se drma....

[Dunadan]

Pitaj nekog u mesari da li jede pastetu.
Pitaj nekog u gradjevinskoj firmi da li kupuje dtan koje njegova firma gradi.
Pitaj nekog u ... nastavi...

e ubi me sa mesarem
i da, obichno ne jedem te, ostatke ostatka (pogotovo kad mesar diskretno odmahne glavom), mada juche jesam, uz napad grizodushja, jela virshle.

mile, gde iskopavash te priche?

[Kobayashi]

Pitaj nekog u mesari da li jede pastetu.
Pitaj nekog u gradjevinskoj firmi da li kupuje dtan koje njegova firma gradi.
Pitaj nekog u  ... nastavi...

e ubi me sa mesarem
i da, obichno ne jedem te, ostatke ostatka (pogotovo kad mesar diskretno odmahne glavom), mada juche jesam, uz napad grizodushja, jela virshle.

mile, gde iskopavash te priche?

E da, pre nekog vremena pricao mi drugar koji radi u jedno vrlo vrlo ozbiljnoj firmi (IT budzet ko budzet Srbije), da je vodja njihovog tima koji se bavi sigurnoscu izjavio da on u zivotu nije niti bi koristio online banking.

Malo o vodi

Pijem negazirane vode, ili malo gazirane ( Hirschquelle).
Ponekad popijem i cesmovacu.
Inace vec mi ide na nerve gledanje na etikete koliko natrijuma, koliko masti, koliko vitamina C. Pre neki dan htedoh da kupim jogurt, i 200 vrsta jogurta sa svim zivim, i svi imaju 0,1% masti! Nema normalnog jogurta. Jebote ocu da budem debeo, 'ocu 6 % minimum.

[incognito]

E da, pre nekog vremena pricao mi drugar koji radi u jedno vrlo vrlo ozbiljnoj firmi (IT budzet ko budzet Srbije), da je vodja njihovog tima koji se bavi sigurnoscu izjavio da on u zivotu nije niti bi koristio online banking.

"People who love sausage and respect the law should never watch either being made."

Sto se IT firmi tice, radio sam za puno njih, uglavnom interni softver... Sve do jedne za koju sam radio su izgubile totalni respect u mojim ocima, a pre toga sam ih smatrao neverovatno dobrim i uspesnim u pruzanju njihovih usluga.

Jbg, kad zaviris iza kulisa vidis sta je tu po sredi...

[mile curcic]

За то онлајн банкирање:
Ја се зајеба пре пар година па поче с тим. И сад никад немам пара!
- `Ајмо на пиво!
- `Ајмо ако ћеш ти да платиш, ја немам пара!"
Дојадио сам већ свима и сви ме ибегавају за друштво за кафану. Социјални живот ми нагло осиромаши.
Пре неки дан лупа ми на врата неки чичица, колектира, каже, за певачко друштво локалног дома стараца. Могу да дам колико хоћу, и један еуро је доста.
-Ама, немам човече - кажем му - једино ако могу картицом, или да вам онлајн пребацим.
-Не треба, хвала! Ко и да сте дали! - рече увређено и оде.

Оно пре, милина једна! На аутомат, па лепо, не буди лењ, дигнем пар стоја у разним апоенима и сортирам их у шлајбоку, па у нутарњи џеп сакоа.
Кад шта треба да се плати, латим се десном руком испод леве стране сакоа:
-Молим, да видимо, колико сте рекли?

Edited by mile curcic, 11 March 2005 - 01:43.

[Dragan]

1. jedan izvor sa brda oko Lima za koga se niko u selu ne seca da je ikada presusio
1. niksicka voda
3. voda na Gozd Martuljku

Sada uglavnom Volvic jer je ova iz cesme puna kamenca (ponekad prociscenu sa Britta filterom).

PS
U Srbiji uglavnom Rosu i sokove.

Svajcarska ima obilje vode. Na globalnom planu ce verovatno uskoro postati problem. Veliki zahvati u prirodne tokove kao u Kini, Indiji, USA, Spaniji... u cilju navodnjavanja, ili snabdevanja gradova vodom, ili proizvodnje struje, uticu veoma negativno na ekolosku ravnotezu tih podrucja.

Edited by Dragan, 11 March 2005 - 03:24.

[Dunadan]

e zivo me interesuje za tu Rosu. imam utisak da je to obicna cesmovaca.
onog Knjaza sa limunom bih mogla da pijem neprestano

[Merlak]

Izbegavam cesmovachu, nesto mi sumnjiva.....moz' biti i nasedam
upozorenjima da je ista loseg kvaliteta, opasna po zivot......

Locem na litre, kupujem one petolitarske (AquaVivu uglavnom, i VodaVoda),
u strahu da ne zafali....

Veliki je to biznis u razvijenom svetu, proizvodnja vode, mi to tek sada
shvatamo, nasa cesmovacha jos nije na toliko zlu glasu, mozes da prezivis
ako je pijes......ali bila sam svedok da su nasi ljudi, boraveci u nekim drugim zemljama, olako prevideli upozorenja da se voda iz cesme ne pije.....

Al' je bilo frke i trke do "onih" prostorija..... Zagusenje, totalno!

Inace u mom zenskom drustvu imamo nazive - za gaziranu kazemo, daj onu "ljutu"...

[Vjekoslav]

Nadjoh jedan tekstic na ovom sajtu, pa bi bio red da ga ovdje stavim:

Čaša vode pod upitnikom
25. februar 2005. (B92)

Mikrobiološko zagađenje vode kod nas nikada ne prelazi dozvoljeni nivo. Slučajno može da se dogodi, na primer, prskanje cevi, prodiranje materija iz kanalizacije i sl., kada mogu da se pojave epidemije lokalnog karaktera. Tada govorimo o hidričnim epidemijama, koje su opisane u stručnoj literaturi.
Međutim, savremeni razvoj tehnologije, nadgledanje vodovodnog sistema, stalno uzimanje uzoraka vode i praćenje mikrobiološkog statusa stvaraju uslove da naši vodovodi budu održavani na visokom nivou. U tom pogledu, ljudi mogu da budu potpuno bezbedni.

Rečnik:
Obrnuta osmoza – proces u uređajima za prečišćavanje vode koji koristi veštački povećan pritisak da bi voda iz gušćeg (zagađenog) rastvora tekla u ređi (čist), što je suprotno prirodnom procesu osmoze (gde se tečnost kreće od ređeg ka gušćem rastvoru).

Mikrobiološka ispravnost vode

Kada govorimo o mikrobiološkoj ispravnosti vode, toleriše se do 5 odsto zagađenosti mikroorganizmima. To znači da od 365 dana voda 17 dana može da bude zagađena mikroorganizmima. Nauka smatra da u tim količinama i u tom odnosu mikroorganizmi ne mogu da nanesu veću štetu ljudskom organizmu. Postoje mikroorganizmi koji su stalno u vodi, to su tzv. autohtone bakterije. Ako premaše određenu količinu, one mogu da izazovu poremećaje u digestivnom traktu čoveka. Od onih najčešće prisutnih mikroorganizama, tu su tzv. aerobne (one koje koriste kiseonik) i anaerobne (opstaju bez prisustva kiseonika) i bakterije koje mogu da opstanu i u aerobnim i u anaerobnim uslovima. Veliki je broj vrsta bakterija koje se mogu naći u vodi, npr. salmonela, ešerihija koli, sve streptokokne, enterokokne... Tačno je određeno koliko se bakterija dozvoljava u bunarskim vodama i površinskim vodama, dok u vodovodskim vodama ne sme uopšte da ih bude. Može da se priča i o virusima u vodi, protozoama, algama. Ali, u vodama za piće, njih ne sme da bude.

Kućni filteri

Kućni filteri imaju svoju funkciju. To zavisi, naravno, od toga koji je to tip filtera, koliki mu je kapacitet i kako ga koristite. Ali, svi koji su zasnovani na principima fizičke filtracije, korisni su i dobri. Standardna voda iz česme u sebi sadrži između 300 i 600 različitih supstanci - zagađivača. Kad se propusti kroz filtere za obrnutu osmozu, ostane 10-12 tih supstanci. Znači, voda je besprekorno čista. Te vode su u prednosti u odnosu na sve druge vode.

Opasnost od zastarelih cevi

I tu postoji opasnost. Na primer, beogradski vodovod ima preko 2000km cevi, od toga veliki broj dotrajalih. Sigurno da postoji bezbroj tačaka rizika gde može doći do kontaminiranja vode. Da bi se zaštititila voda, posebno od mikroorganizama, vrši se njena dezinfekcija. Različitim metodama se u vodu dodaju jedinjenja hlora, tako da u vodi uvek imamo minimalnu količinu hlora (tzv. rezidualnu), od 0,3 do 0,5mg na litar vode, koji štiti vodu na putu kroz cevi do naše česme. Istraživanja su pokazala da hlor, u zavisnosti od koncentracije, vremena uzimanja i sastava vode (posebno organskih susptanci) može da gradi neka jedinjenja koja su karcinogena. Znači, hlor može da ima štetne efekte po zdravlje ljudi. Iskreno rečeno, najbolje bi bilo da pijemo vodu koja je zaštićena drugim metodama, a ne hlorisana.

Opasnost iz bojlera

Voda u bojlerima, u zavisnosti od hemijskog sastava, prisustva organskih materija, dužine trajanja, od količine hlora, a zbog uticaja temperature i stalnog zagrevanja, može da pretrpi određene promene. U zavisnosti od količine organskih materija može da nastane veliki broj jedinjenja (preko 50) koja mogu da budu manje ili više štetna po zdravlje. Zato je bolje da za kuvanje uzimate protočnu vodu, a ne vodu iz bojlera.

Hemijsko zagađenje

Prag tolerancije kod hemijske neispravnosti vode je do 20 odsto. Brojni su faktori koji se prate: pH vode, temperatura i sl. i oni mnogo više variraju. Na primer, sve vode za piće u Vojvodini su hemijski neispravne: poznat je slučaj arsena u vodi u Zrenjaninu, problemi u Somboru, Kikindi, ili, sećate se fenola u vodi u Kraljevu. To je naš veliki problem, ali on nije nepoznat. Stalno ponavljam da te vode mogu da se očiste naprednim tehnološkim načinima prerade, sistemom obrnute osmoze. Ovaj sistem predstavlja budućnost kada je o prečišćavanju reč.

Da li je potpuno čista voda – zdrava?

Često se postavlja pitanje da li čiste vode vrše ispiranje organizma, odnosno odnose minerale. To je velika zabluda, jer većinu minerala unosimo putem hrane, što znači da voda nije izvor minerala koje unosimo. A i kad se pomeša sa našim digestivnim sokovima, ona nije ista kao ona koju smo uneli, tako da ovo mišljenje apsolutno ne stoji.

Izvor: magazin "Zdrav život"

...






Mile

Откад се у Хрватској каже "славина"? То ми упало прошли пут у уво у Осијеку, кад сам био. Прије било увек "пипа", а "славина" била иначица "чесми" у Београду.

Prosli si put bio umetniti karticu u bankomat, slikati obnovljenu aljmasku Gospu i njuskati erdutska vina. Sa racvastim trnom u uhu smo, nadam se, zacepili sve rupe.

Pipa ž
- razg. naprava, strojni element za zatvaranje i podesavanje protoka plinova, para, vode i sl. (na bacvi, posudi, cjevovodu); slavina

Slavina ž
- naprava, strojni element za zatvaranje i podesavanje protoka plinova, para, vode i ostalih tekucina ( na bacvi, posudi, cjevovodu); pipa

Česma ž
1. ogradjen i ozidan izvor uredjen tako da voda u mlazu slobodno pada (pa se hvata za pice i upotrebu); vrelo, zdenac, izvor
2. reg. slavina
+ toponimija (u mikrotop. kao ime za vrela ili manje potoke):
Česma (uglavnom vrela), Česma potok (Livno), Česmica, Gladna česma, Marčinkova česma (Knin), itd.

Hrvatski enciklopedijski rjecnik, Zagreb, 2004.





Neutralac

Znam da je rizik ( nema klora, a nitko ne garantira da netko nije nešto bacio u izvor

Sto se stajace vode, te sumnjivih izvora (zamuceni, nedovoljno protocni, voda nije ledena) tice, postoje tabletice za dezinfekciju (srknes baricu pa pljuckas punoglavce).

ili da voda ne protiče preko nek etopive stijene pune arsena)

Imal na forumu koji Arsenije iz Bora il Srebrenice, mozda neki slikar-naivac? U korijenu arsena krije se perzijska rijec zar (zlato). Nisam cuo da se neki planinar pretvorio u zmaja nabokavsi se ljute mineraluse (geo-kartu citaj, a za izvor seljaka pitaj), no prisutnosti arsena u pesticidima sam svjestan. Hocu reci da nas trebaju brinuti opasne kemikalije made & spread by covjek, a ne planinarenje markiranim stazama (pise: pitka voda).

Uvijek sam znao šokirati ljude kada bih im pričai kako je sava dobra. ( I jeste, na izvorima) Dobra je i Bednja. O rijekama Dinarida da se ne govori.  Nije neka voda, ali ambijent i činjenica da se npr. na Soči moraš verati do izvora po stijenama kanjona pri čemu riskiraš (doslovce) glavu čini ispijanje te vode pravim guštom. Dobrih voda se može naći i kraj nekih svetišta (Npr. manastir Lepavina kraj Križevaca) ali je do njih lako doći pa nije neki gušt!

Podsjetio si me ovom pricom o Savi na jednog frenda, ribica. Taj je uvijek spreman dokazati svoju otpornost (u biti lokal patriotizam) tako da zagrabi i popije casu - Drave. Ali ne u Alpama, vec u Podravini. Poput gorstaka juzne Austrije, otpornih na svakodnevne kolicine arsena, zvanih "arsenic eaters". Sjetih se i jednog intervjua sa Milenom Dravic, kada je pricala o svom djetinjstvu na Dorcolu (Beograd) - "pila sam Dunav". Mozda komentar Kinika?
Sto se manastira tice, oni u pravilu i jesu dizani uz dobre vode (svete kaptaze) i uistinu ima prekrasnih lokacija do kojih se (nazalost si u pravu) prelako stize.





Chandra

cevi su postavljene u vreme marije terezije, zene cuvenog klitorisa i jos cuvenije monarhije.

Veli narod da se barun Trenk cesto "druzio" sa Marijom (mozda je tako "isposlovan" povratak Krajine u Bansku Hrvatsku?). Uglavnom, "radnja" se odvijala u Kutjevackom podrumu, tako bar kazu Pozezani:






Duna

anyway, secam se pre nekoliko godina kod nas na faxu bili neki stranci, kontrola vode i tako to, i jedan je izjavio da u zivotu goru vodu nije video. u smislu hemijskog kvaliteta. svi se brinu za bakterioloshku ispravnost vode (koliko vas je omirisalo hlor u sveze natochenoj chesmovachi?), a hemijska neispravnost je mnogo gora.  laik ce se umiriti sa tim: "voda je bakterioloshki ispravna" great! pogledajte samo sta se desava kad vode nestane na par sati, pa kad dodje, moras da izgurash mlaz od nekoliko litri pre nego shto se izgubi braon boja. cevi su katastrofichne, i to je zaista nemoguce ispraviti. voda koja izlazi iz vodovoda jeste kvalitetna ali od vodovoda do potroshacha je dug put.  pitala drugara, chiji cale radi u vodovodu, da li piju chesmovachu. kaze: nikad.

Da, da, da. Pijesak i kamenac stvaraju cuda u nasim bubrezima, odjel Urologije je medju posjecenijima u Osjeckoj klinickoj bolnici. Sto se klora tice, svi znamo da je poguban za zivi svijet (pa tako i za nas). No, znatnije steti zdravlju (rak) ako se konstantno tusiramo vrucom kloriranom vodom, jer i nasa koza dise (na trzistu postoje magneti/filteri koji rjesavaju ovaj problem, koristi li ih itko u kucanstvu od vas?). Sto se konzumacije klorirane vode iz slavine tice, mozda ju je najbolje ostaviti da neko vrijeme odlezi u bokalu, kako bi klor ispario.





Rajo

Stvar ukusa. Koliko sam pratio anketu na potforumu Zabava - "Domace pivo", "Niksicko pivo" se prilicno dobro kotira i medju onim kojima se ne bi mogla prigovoriti lokalno-patriotska pristrasnost

.

Osjecko vise ne piju ni radnici pivovare (sami tako kazu), no, ako znamo (znamo li?) da ...
"Water constitutes as much as 95 percent of the ingredients used in the brewing process. The mineral content in water-in particular, the levels of salts such as calcium, sulfate, and chloride dissolved in the water-influences the quality and flavor of the beer it is used to produce. Modern brewers add minerals and other natural elements to water or eliminate them by boiling or filtration so that the water used in the brewing process always produces beer with the same flavors. This enables brewers to produce identical-tasting beer at different brewing locations throughout the world."

... u cemu je onda "tajna izvorske vode" vrhunskog piva?





Dragan

1. jedan izvor sa brda oko Lima za koga se niko u selu ne seca da je ikada presusio
1. niksicka voda
3. voda na Gozd Martuljku

Sada uglavnom Volvic jer je ova iz cesme puna kamenca (ponekad prociscenu sa Britta filterom).

PS
U Srbiji uglavnom Rosu i sokove.

Svajcarska ima obilje vode. Na globalnom planu ce verovatno uskoro postati problem. Veliki zahvati u prirodne tokove kao u Kini, Indiji, USA, Spaniji... u cilju navodnjavanja, ili snabdevanja gradova vodom, ili proizvodnje struje, uticu veoma negativno na ekolosku ravnotezu tih podrucja.

Svaki nas zahvat u prirodi ima posljedice. Tako i industrija izvorske, mineralne i stolne vode utice (negativno) na hidrosistem i lokalne izvore, a time i na ekosistem.





Kobayashi

Jebote ocu da budem debeo

Mallorn Tree

Pila vodu po raznim planincinama i ne samo iz izvora - i iz malih potocica, ono razgrnes lice i dehidriran od penjanja se slatko napijes    Nikad sladje vode. Jedno davno leto : kamp u Zirovnici pored vestackog jezera u koje se uliva neka voda kroz krecnjacko korito - temperatura vode oko 3 stepena. Pili direktno iznad kampa, kupali se ispod kampa u deset izvlacenja. Da se skvasis ceo uletis/izletis tri puta, zatim sapunjanje od po ure na avgustovskom suncu. E onda dolazi najtezi deo - ispiranje od desetak pokusaja    Those were the times, my friend

E jes, pravo velis, to su bila vremena. Uletis/Nasapunas/Izletis.
Danas naravno vrijedi:
"After campers leave a wilderness area, it should appear as if no one has been there."

[mile curcic]

У, се ти расписо, ко у народној песми!

Прво око пива: за пиво не важи правило да што је вода која се користи укуснија за пиће да је и пиво укуснује за пиће. Нема везе с везом!
Нећу да тврдим за пилснер, јер се слабо разумем, али за але пива (alle) важи да сваки тип пива захтева "своју воду" (одређену тврдоћу и ph).
Генерално, але пива се праве са тврђим водама него лагер пива (пилснер је из групе лагер пива).
Колико сам прочитао, за пилснер се користи вода мека као кишница. То сигурно није укусна вода за пиће па приче како је Никшићко пиво добро јер се користи чиста изворска вода је, по мени, најобичнија глупост.

За пречишћавање воде:
Постоје развијене технологије за индивидуално пречишћавање воде. Квалитет тако пречишћене воде је одличан и једина мана је што ти системи још увек захтевају доста простора па их у градовима (бар кад говоримо о индивидуалном пречишћавању) није могуће спровести. Али зато на селима не да је могуће, него и нужно, јер обично села немају канализацију него сви користе таквозване преливне септичке јаме, и домаћинства су постала главни, и веома озбиљни загађивач подземних вода.

Ево укратко како фунционише један такав кућни филтер.

Сва се отпадна вода слива у септичку јаму. Она је изграђена од непропусног бетона и из ње прљава вода не отиче никуд.
Прљава вода може бити природно запрљана (таква је из вецеја) или запрљана хемијским средствима (вода од купања) или масноћом (вода из судопера или машине за суде).
Природно запрљана вода се директно слива у септичку јаму а хемијски запрљана, и масноћом, пролази прво кроз одговарајуће филтере да се би масноћа и хемијске супстанце одстраниле, па тек онда се спаја са осталом прљавом водом.
Из септичке јаме се пумпом, на сваких неколико сати (пумпа се једноставно може програмирати), извлачи одређена количина запрљне воде и одводи до хелофитног филтера.
Ово је биолошки филтер, а прицип рада заснован је на деловању аеробних бактерија. Без да улазим у детаљан опис овог филтера само укратко: слојеви финог речног песка са слојевима шљунка изнад и испод песка дају филтеру потребну физичку структуру. У то је посађена трска која служи као станиште аеробним бактеријама а, кад корен изумре, снабдева ове бактерије потребним угљеником.
Углавном, вода која се полако скупља у доњем делу филтеру је потпуно бистра, и једина јој је замерка да има још доста нитрата.
Сад се ова вода одводи у језерце у врту које је добро обрасло воденим биљем.
Корисно је и кишу са крова одводити у ово језеро да се нитрати још мало разреде. Значи, водено биље ће сад користити нитрате из воде као ђубриво и резултат је еколошки потпуно исправна вода.

[modestyblaise]

Iz cesme nikad. Flasiranu negaziranu vodu pijem.Ponekad pijem i kuvam sa cesmovacom filtriranom Brita filterom. Cesmovaca ovde u Bg je toliko odvratna da ne znam kako ljudi mogu da je piju. A necu ni da mislim sta sve ima u njoj.

Btw koristim on line banking. Should I be worried?

[Dunadan]

Cesmovaca ovde u Bg je toliko odvratna da ne znam kako ljudi mogu da je piju. A necu ni da mislim sta sve ima u njoj.

e grozno! obichno mi pored kreveta uvek stoji flasa sa vodom ili bokal (ubijam se od cedevite). za chesmovachu kazu da obichno treba da odstoji (da ispari ono malo hemije shto moze da ispari). posle nekoliko sati stajanja voda je bila, ako je to uopste i moguce, gora. valjda i kod zubara bolje mirise.

[Vjekoslav]

Mile

У, се ти расписо, ко у народној песми!

"Ccccc, se ti raspiso, ko u narodnoj pesmi" - opet te moram ispravljati.

Прво око пива: за пиво не важи правило да што је вода која се користи укуснија за пиће да је и пиво укуснује за пиће. Нема везе с везом!

Nema ni veze s mojim pitanjem, evo ga jopet:
Cemu dreka oko izvora (Drave, arteskih bunara, niksicke izvorne - nebitno), ako se danasnjom tehnologijom obrade dobija zeljena mekoca/tvrdoca, kao i ostali kem. parametri vode za proizvodnju piva? Dakle, ako Osjecko vise ne piju ni radnici pivovare, jel' problem u vodi ili tehnologiji obrade vode?
Mozda je "kvaka" u kvaliteti slada ili samoj tehnologiji proizvodnje piva? Strucnjacima? Postrojenjima? Lovi? Konzumentima? Trzistu? Ne znam, pitam one koji znaju ili su u stanju dati kvalitetnu analizu "pivskog" problema.

Колико сам прочитао, за пилснер се користи вода мека као кишница.

"Plzenski postupak (Plsensko pivo, Pilsner) - prvo lager pivo bilo je tamno, pa gradu Plzenu pripada prvenstvo u proizvodnji prvog svijetlog lager piva (1842. godine). Današnje plzensko pivo ima prosječni udjel alkohola od 5% dobiva se vrenjem sladovine s 11-13% ekstrakta. Sladovina se proizvodi od vrlo meke vode i vrlo svijetlog slada. Jako je zahmeljeno i ima veliku koncentraciju ugljikova dioksida. Klasični Pils(e)ner (ili Plzensko pivo) obilježeno je cvjetnom hmeljnom aromom i naknadnim trpkim okusom koji ostaje nakon konzumiranja. Izvorno plzensko pivo s etiketom Pilsner Urquell proizvodi se samo u Plzenu i hmelji sa Saaz sortom hmelja. Podrumi te pivovare su duboko pod zemljom, ukopani u pijesku u duljini od 9 kilometara. Pivo odležava u hrastovim bačvama premazanim pivarskom smolom. Proizvodi se danas diljem svijeta i osobito je popularno u Češkoj, Austriji i Njemačkoj. No, bez obzira na to, većina zlatnožutih lager piva u svijetu je zapravo dobra ili loša imitacija plzenskog tipa piva."

Naravno, na ovom topicu bi trebali govoriti i o pivu, ali u kontekstu problema pitke vode.

За пречишћавање воде:
Постоје развијене технологије за индивидуално пречишћавање воде. Квалитет тако пречишћене воде је одличан и једина мана је што ти системи још увек захтевају доста простора па их у градовима (бар кад говоримо о индивидуалном пречишћавању) није могуће спровести. Али зато на селима не да је могуће, него и нужно, јер обично села немају канализацију него сви користе таквозване преливне септичке јаме, и домаћинства су постала главни, и веома озбиљни загађивач подземних вода.
Ево укратко како фунционише један такав кућни филтер.
Сва се отпадна вода слива у септичку јаму. Она је изграђена од непропусног бетона и из ње прљава вода не отиче никуд.
Прљава вода може бити природно запрљана (таква је из вецеја) или запрљана хемијским средствима (вода од купања) или масноћом (вода из судопера или машине за суде).
Природно запрљана вода се директно слива у септичку јаму а хемијски запрљана, и масноћом, пролази прво кроз одговарајуће филтере да се би масноћа и хемијске супстанце одстраниле, па тек онда се спаја са осталом прљавом водом.
Из септичке јаме се пумпом, на сваких неколико сати (пумпа се једноставно може програмирати), извлачи одређена количина запрљне воде и одводи до хелофитног филтера.
Ово је биолошки филтер, а прицип рада заснован је на деловању аеробних бактерија. Без да улазим у детаљан опис овог филтера само укратко: слојеви финог речног песка са слојевима шљунка изнад и испод песка дају филтеру потребну физичку структуру. У то је посађена трска која служи као станиште аеробним бактеријама а, кад корен изумре, снабдева ове бактерије потребним угљеником.
Углавном, вода која се полако скупља у доњем делу филтеру је потпуно бистра, и једина јој је замерка да има још доста нитрата.
Сад се ова вода одводи у језерце у врту које је добро обрасло воденим биљем.
Корисно је и кишу са крова одводити у ово језеро да се нитрати још мало разреде. Значи, водено биље ће сад користити нитрате из воде као ђубриво и резултат је еколошки потпуно исправна вода.

Tesko ces slavonskom seljaku (danas) objasniti potrebitost sistema za prociscavanje koji navodis. Da nije bilo rata ... mozda. U svakom slucaju, inicijativa bi trebala doci od drzave. Znam za sjevernu Italiju, kako problem otpadnih voda rjesavaju domacinstva u Nizozemskoj?

p.s.
procistiti ili precistiti?

[mile curcic]

Ne znam u čemu je razlika između pročistiti i prečistiti.
Ja, kao, imam osećaj da osećam neku razliku, i da bih jednom upotrebio jednu, a drugi put reč, ali moguće je da umišljam, i da razlike nema.
Osječkog pivkana (nije greška već slovenski genitiv) sam pio poslednji put prošlo leto. Nije tako loše kako ti dramiš (jedino ako se u međuvremenu nije drastično pokvarilo). Meni je bilo bolje i od ožujskog i od karlovačkog.
Od svih piva koje se tamo u regiji moglo dobiti jedino je apatinski Jelen malo bolji od njega. Naravno, sve je ovo samo moja subjektivna ocena, a i nisam baš ljubitelj pilsnera.
(ne mogu a da ne napravim malu digresiju: Na nekih +35 C sednem u Tvrđi pod jednu mehanu i pitam koje pivo imaju. Nabroja mi dečko desetak vrsta (što je vrlo pohvalno) i među njim i Ginis. Dobro, reko, daj jedan Ginis, baš sam se uželeo gorkog irskog mazuta. Kad ono, Ginis ohlađen skoro do tačke mržnjenja! Morao sa da uložim prigovor. Konobar kaže, pa vrućina je, i godi hladno pivo, bla, bla. Da, pilsner, ali Ginis ne može tako da se pije. Temperatura od 10 do 12, 13, stepeni za Ginis je najbolja, a na ovako vrućem danu može i viša. Kad sam otišao verujem da je pričao kolegama da je bio neki ludak i tražio toplo pivo)

Za filtere:
Teško je seljaka na nešto naterati ako od toga nema direktne koristi. To je kao prvo.
Kao drugo, teško ga je na nešto naterati ako niko drugi u selu to ne radi. Seljak ne eksperimentiše. On se drži dokazanog i uobičajenog. I naročito voli da se drži zlatne sredine. Da bude pomešan međ` svet.

(ne mogu, ponovo, bez digresije, ponovo u vidu anegdote: Pre dvadesetak godina došao kod mene jedan od daljskih molera (na hrv. soboslikar i ličilac) da mi uredi sobu. Plafon je bio jako loš pa smo se dogovorili da ga pokrije sveprisutnom "lamperijom". Kupim ja lep zeleni bajc za drvo. Kad smo počeli kaže majstor da je najbolje početi od plafona pa da mu zato dam tu farbu za drvo, da on prvo dole ofarba, pa dok se suši, on će napraviti nosivu konstrukciju na plafonu.
Ja mu rekoh da je boja u drugoj sobi neka je uzme (jer je tamo kod vrata stajao).
Ode on u sobu i sigurno jednu minutu ne čujem ga. Tad vikne:
-Ne vidim ja tu nikakve farbe, ima samo nešto zeleno!
-Pa to je taj bajc, s tim treba farbati! - odviknem mu.
Nije se odmah vratio nazad. Nakon ponovo, možda, jedne minute, ulazi kod mene, gleda me ispod oka, i najzad progovori:
-Znaš, ja sam došo da uradimo danas taj pos`o. `Ajd`¸ nemoj se sprdati, idi kupi tu farbu a ja ću početi odmah sa letvama, da ne dangubimo.
- Ama čoveče, ne sprdam se, to je farba što si video!
Dugo je ćutao malo pognute glave i povremeno me pogledavao ispod oka. Na kraju progovori:
- Znaš momak, ja sam moler već 30 godina. I svuda sam radio. Čak i kod Madžara u Daljskoj Planini. I ja još nikad drvo nisam u zeleno farbo! Šta će reći svet kad to vidi? Pitaće o`ma` ko ti je to tako lepo napravio!
Ajde, stvarno, nemoj se više sprdati, idi lepo kupi 2 kile braonske farbe pa da završimo to danas.)

Da nastavim gde sam stao; Seljaku se ideja mora proturiti kroz kulturu. Nikako kroz ideologiju. Pitaj komuniste kako su prošli sa prodajom ideologije kod seljaka.
Ja sam svojevremeno dosta lepo uspevao u tome.