67 replies to this topic

[mile curcic]

Zaboravio sam da odgovorim na pitanje o prečišćavanju voda u Nizozemskoj.
Koliko ja znam, praktično cela zemlja ima kanalizaciju (sa izuzetkom udaljenih farmi ili jednog dela stambenih splavova).
Kanalizacija se od pre nekoliko godina preuređuje. Zamenjuje se uobičajena kanalizacija slobodnim padom, kanalizacijom pod pritiskom.
Ali to je manje važno, važno je da se sva otpadna voda kolektira i odvodi do fabrika za prečišćavanje.
Drugim rečima: skupa i nasilna tehnologija.
Zašto kažem nasilna? Zato što za prirodu tu nema mesta.
Hteo sam da napišem nešto o situaciji od pre, recimo, pedesetak godina, kod nas tamo i kod nas ovamo. Videli bi velike podudarnosti. Zemlje su bile (Jugoslavija i Nizozemska) podjednako čiste. Ali neću sad da se upuštam u tu priču jer ću se, već vidim, zaglaviti u jedno nenormalno dugačko pismo.
Zato samo konstatacija da je ekološki problem do ovih dramatičnih razmera kakve danas imamo, doveo razvoj modernog društva u poslednjih par decenija.
Zapadni bogati svet rešava taj problem, kao i sve ostale probleme, sterilizacijom svega i svačega, pa i prirode same, i mogu se smatrati čistim, ali sterilnim.
Nas je takođe zahvatilo to moderno doba (recimo, kupljena salama nije zamotana u trgovački papir kao nekad, nego svaka kriška upakovana u svoju plastičnu vrećicu, pa onda sve u jednu veću), ali ekološki problem gotovo da nije rešavan. Zato smo danas prljavi, a prirodu, doduše, imamo, nije sterilizovana, ali jeste zapraljana i infektirana (primer: ti verovatno znaš da je jedna od prvih epidemija trihineloze, još osamdesetih godina, izbila u Bijelom Brdu, zato što oni svinje drže u ritu, slobodno. Ali isto to Bijelo Brdo uzgaja svinje tako već stotinama godina pa tek sad se javljaju grozne boleštine zbog toga)
Znači, kad problem već nije rešavan, i kad nam je mogućnost da sterilišemo celu prirodu, i tako postanemo čisti, vrlo mala zbog para, morali bismo da pokušamo sa alternativnim načinima, kao onaj što sam opisao (individualni biološki filteri).
Tako bismo mogli da budemo i čisti, i zadržimo prirodu.

[Vjekoslav]

Tako bismo mogli da budemo i čisti, i zadržimo prirodu.

Apsolutno, u tome i je sustina ekologije, pronaci nacin suzivota.

Ne znam u čemu je razlika između pročistiti i prečistiti.

Pa kao, ima neke razlike ... nejasne, da ne kazem - neprečišćene.

prečistiti
1. nanovo, ponovo očistiti
2. osloboditi od onoga što smeta, što je nerazumljivo, učiniti jasnim; pročistiti
// prečistač uređaj i sl. koji služi za prečišćavanje

pročistiti
1.a. isčistiti, očistiti unutrašnjost čega (pročistiti cijevi)
1.b. čišćenjem učiniti prohodnim (pročistiti cestu)
2. osloboditi od kakvih primjesa (pročistiti vodu)
//pročistač
- uređaj za pročišćavanje (zraka, vode i sl.); prečistač, filter
pročišćenje
1. v. pročistiti
2. spoj osjećaja samilosti i straha za glavnog junaka u tragediji; katarza
3. osjećaj poleta nakon iskušenja i patnji
pročišćivač
1. uređaj koji služi za to da se što pročisti; prečišćivač, prečistač, čistač
2. filter

Osječkog pivkana (nije greška već slovenski genitiv) sam pio poslednji put prošlo leto. Nije tako loše kako ti dramiš (jedino ako se u međuvremenu nije drastično pokvarilo). Meni je bilo bolje i od ožujskog i od karlovačkog.

Ne dramim ja, vec radnici pivovare. Meni ionako nije do piva, samo od njega ozednim.

Na nekih +35 C sednem u Tvrđi pod jednu mehanu i pitam koje pivo imaju.

Spusti se do Bastiona drugi put, tamo je fina ladovina i prave odlicnu limunadu.

[mile curcic]

Bio sam i u Bastionu (govorim o sadašnjem vremenu, naravno da sam nekad često bio u Bastionu).
Prvo što sam primetio, i nisam izdržao da ne komentarišem sadašnjem zakupcu tog prostora, bilo je da je čovek lepo ožbukao svodove jer mu je to bilo najbrže i najjeftine (privremeno) rešenje za vlažne zidine.
Pravdao mi se velikim problemima sa vlagom i nemogućnošću da se to trajno reši. Kad sam mu rekao da to nije nerešiv problem, složio se, ali se tad požalio na visoku cenu prave restauracije.
U pravu je, ne sporim. Ali postoji li neka institucija za zaštitu istorijskih građevina koja će na sebe da preuzme odgovornost za neadekvatne renovacije monumentalnih građevina? Da ne bude posle da su kafedžije krive za takve svinjarije.
Da se vratim vodi.
Nizozemska je jedna od retkih država u Evropi koja ima odličnu pitku vodu iz vodovoda. Kako sam već dosta dugo ovde, a kako sam otišao iz Jugoslavije kad je i kod nas, više-manje, bila ista situacija, to mi je postala normalna stvar, i svaki put kad sam u drugoj zemlji, i kad hoću da se napijem vode iz česme, bivam upozoravan da to nije najpametnije.
Situacija sa pitkom vodom u Nizozemskoj je takva da je još uvek jeftinije kubni metar prečistiti i pustiti u vodovod nego litru flaširati i prodavati u prodavnici.

Inače, neki moji prijatelji, i rodbina, u Dalju, kupuju vodu u onim balonima od 20 litara. Cena je nešto oko 55 kuna, što nije jeftino. Pogotovo što joj je kvalitet sličan mojoj iz česme.
Voda daljskog vodovoda Čvorkovac zvanično nije za piće. To obaveštenje stoji na jednom malom papiriću na oglasnoj tabli kod opštine.
Kad sam pitao opštinske vlasti kakve su to zajebancije, jedno tako važno obaveštenje staviti na mali papirić i okačiti ga među desetine drugih papirića, odgovorili su mi da je voda takva oduvek, i da se uvek koristila za piće. Znači, nije se voda pokvarila nego su norme pooštrene.
Kako oni nemaju mogućnosti da taj prolem reše, a ne smeju da ne obaveste građane da voda, po normama EU, nije pogodna za piće, uradili su to na ovaj izuzetno mudri način!
Ima jedan dobar izvor u Dalj-planini, na Vodici, ali ja mislim da je to vlasništvo SPC.
Čak i ako nije vlasništvo, eventualna eksploatacija tog izvora bila bi političi vrlo osetljiva jer je i taj izvor deo Svetišta Vodica, sa crkvicom, gde se svake godine za Preobraženje celu noć bdi u molitvi i dočekuje jutarnja služba u toj crkvici, na dan Velike Gospojine, kad se okupe svi lokalni pravoslavni sveštenici, a dođe uvek i neko iz eparhije.

Edited by mile curcic, 16 March 2005 - 08:06.

[Jutro]

Da li postoje filteri za vodu koji mogu da se postave na glavnu 'granu' kucnih vodovodnih instalacija, recimo posle vodomera. Na taj nacin bi voda na svim slavinama u kuci bila prociscena, a ne samo (npr) u kuhinji. Ako postoje, ko su proizvodjaci i koliko kosta takav filter? Da li su takvi filteri 'pasivni' ili zahtevaju i dodatnu energiju napajanja?

[mile curcic]

Nadam se da pitanje nije meni upućeno već nekom nepoznatom prisutnom stručnjaku za ta pitanja.
Ja se, naime, uopšte ne nudim kao stručnjak za prečišćavanje vode jer o tome ne znam puno.
Svejedno ću komentaristi pitanje:
Zapravo, ne razumem najbolje odakle si izvukao ovo pitanje. Možda nisam sve dobro isčitao pa nisam zapazio da je bilo govora o duplim vodovodnim instalacijama, jednoj za pitku vodu, a drugoj za tehničku.
Čini mi se da jedino pod tom pretpostavkom pitanje postaje jasno.
Sa dvostrukim vodoinstalacijama se dosta eksperimentisalo u nekim nemačkim gradovima, a čini mi se i u Engleskoj.
Ideja da se ovako pokuša rešiti problem pijaće vode je bila logična (kad se lepo evidentiraju problemi).
Svejedno, projekat je propao, i koliko ja znam, o ovakvom rešenju niko više ne razmišlja ozbiljno.
Problemi su se sastojali u sledećem:
-ipak preskupo vođenje duplih instalacaija
- praksa je pokazala da jedino wc i vešmašina mogu da imaju pravu tehničku vodu, jedino na tim priključcima ne postoji opasnost slučajnog pijenja vode, tako da praktično još uvek velika količina vode mora biti kvalitetno spremljena. Opcije su ili sva tehnička voda na zavidan biološko-hemijski nivo, tek za malo nedovoljno dobra za piće, ili prava tehnička za wc i vešmašinu ali onda velike količine prvoklasne vode za kuhinju, ali i za tuš i lavabo, što na kraju, kad se sve oduzme i sabere, financijski stojimo u minusu u poređenju sa sadašnjim stanjem jednostrukog vodovoda.

[neutralac]

Uparavo pijem super vodu.
55%tna je i proizvodi se u Kantakiju. Silver edition. Kad je popiješ prosto se streseš od miline!!!

[Jutro]

Zapravo, ne razumem najbolje odakle si izvukao ovo pitanje. Možda nisam sve dobro isčitao pa nisam zapazio da je bilo govora o duplim vodovodnim instalacijama, jednoj za pitku vodu, a drugoj za tehničku.

Mile,

hvala na odgovoru.
Naime, u nekim kucama sam vidjao filtere za vodu (mislim da je proizvodjac 'Zeppter') koji su postavljeni na kuhinjsku slavinu, tako da je voda samo na tom mestu prociscena. Ja bih, naravno, voleo da postavim filter na glavnu granu kucnih vodovodnih instalacija, iza vodomera (postavljenog u podrumu kuce) tako da dobijem 'cistu' vodu u celoj kuci. Zato sam trazio informacije o potencijalnim tipovima takvih filtera.

Pretpostavljam da su filteri koje je Vjekoslav pominjao (princip obrnute osmoze) jedan od mogucih tipova. Kakvi jos postoje, ko su proizvodjaci i gde mogu da se kupe? Da li bi filtriranje vode snizilo pritisak vode u kucnoj instalaciji?

[bodolino]

ja u kanadi pijem cesmovacu, tj. ne bas svugdje, zavisi u kom gradu.
a u sarajevu vise ne smijem. nekada je u sa voda bila super, jedino sto je bilo puno kamenca, ali se nakon rata vise ne usudjujem da je pijem.

prvo, cijevi su prozivjele dosta toga, a nisam sigurna vise ni u izvore oko sarajeva, a vse zbog osiromasenog uranijuma.

tako da izbjegavam. pijem flasiranu vodu ili kiselu, kiseljak of kors

[Vjekoslav]

Mile

Ali postoji li neka institucija za zaštitu istorijskih građevina koja će na sebe da preuzme odgovornost za neadekvatne renovacije monumentalnih građevina? Da ne bude posle da su kafedžije krive za takve svinjarije.

Cijela Tvrdja je problem, jer tamo osim kafica postoje i stanovi koji su za zivot nepovoljni, upravo radi vlage. A i padale su neke granate po "osjeckoj povijesnoj jezgri", nije da nisu. Ljudi se bune (iseljavaju) i zbog buke iz kafica koji se dolaskom toplijeg vremena rasprostru po Trgu Svetog Trojstva. Sto se institucija tice, 1.bla - 2.bla - 3.bla. Nesto su i obnovili (krovove, zgradu Arhiva, vanjski bedem prema Dravi i Vodena vrata, itd.), ali je to jos uvijek jadno i svodi se na packanje, a ne valjanu restauraciju. Najvise love ode na papire i administraciju, slicno kao i kod razminiranja. Tvoje pitanje o odgovornosti je, moram primjetiti, previse europsko za nase prilike.

Ima jedan dobar izvor u Dalj-planini, na Vodici, ali ja mislim da je to vlasništvo SPC.
Čak i ako nije vlasništvo, eventualna eksploatacija tog izvora bila bi političi vrlo osetljiva jer je i taj izvor deo Svetišta Vodica, sa crkvicom, gde se svake godine za Preobraženje celu noć bdi u molitvi i dočekuje jutarnja služba u toj crkvici, na dan Velike Gospojine, kad se okupe svi lokalni pravoslavni sveštenici, a dođe uvek i neko iz eparhije.

"Vode su opće dobro koje zbog svojih prirodnih svojstava ne mogu biti ni u čijem vlasništvu."- pise u zakonu. Inace, decki iz Planinarskog drustva Zanatlija su napravili planinarsku stazu kroz te predjele, detaljnije ovdje. Zanimljiva tura, ako su vam blato ili komarci prihvatljivi u paketu. Mozda najbolje po zimi.

Voda daljskog vodovoda Čvorkovac zvanično nije za piće. To obaveštenje stoji na jednom malom papiriću na oglasnoj tabli kod opštine.
Kad sam pitao opštinske vlasti kakve su to zajebancije, jedno tako važno obaveštenje staviti na mali papirić i okačiti ga među desetine drugih papirića, odgovorili su mi da je voda takva oduvek, i da se uvek koristila za piće. Znači, nije se voda pokvarila nego su norme pooštrene.

Radi se na uvodjenju jedinstvenog vodosustava, tako bar kazu. Sto se vode u Dalju tice, nisam znao za takvu obavijest na zgradi opcine. Dakle, tu bi neka tuzba mogla da legne, sto kazes? Nazalost, tako funkcionira Bog Vodovod, stoga nisam nimalo zacudjen.

Jutro

Da li postoje filteri za vodu koji mogu da se postave na glavnu 'granu' kucnih vodovodnih instalacija, recimo posle vodomera. Na taj nacin bi voda na svim slavinama u kuci bila prociscena, a ne samo (npr) u kuhinji. Ako postoje, ko su proizvodjaci i koliko kosta takav filter? Da li su takvi filteri 'pasivni' ili zahtevaju i dodatnu energiju napajanja?

Jedan moj frend je, nakon sto se vratio iz bolnice (operacija - kamenac), o'ma postavio filter na glavnu dovodnu cijev. Nije pitao za cijenu, kaze. Pronadje se po netu raznih modela/sistema, proceprkaj malo, dok cekamo strucnjake - kako Mile veli. Nego, kad smo vec kod kamenca i filter-struke, ocigledno je da Forumu fali i dr. urologa ili pak zainteresiranosti za ovu temu.

Ekstrarenalni uzroci stvaranja bubreznih kamenaca
Geografski odnosi
Premda urolitijaze ima gotovo u svim krajevima svijeta, ipak postoje pojedine zemlje, ili cak neki uze ograniceni predjeli, u kojima je pojava mokracnih kamenaca cesca nego u drugima. U nas je urolitijaza najcesca u Dalmaciji, Lici i Bosni.Proucavanjem geografskih odnosa naslo se da su mokracni kamenci cesci u onim krajevima gdje se pucanstvo prehranjuje jednolicnom, navlastito biljnom hranom. Bubrezni kamenci cesce se javljaju u toplijim krajevima nego u hladnijima, cesci su u suhoj tropskoj klimi nego u vlaznoj. Kod bolje prehrane klimatski utjecaji nemaju toga ucinka. Pomisljalo se i na geoloske odnose. Pri tom bi bio vazan sadrzaj vapnenca u zemlji iz koje izvira voda za pice. Ali to se pokazalo kao netacno.

Istina, medicinska enciklopedija koju imam poprilicno je stara (1967.), a u clanku Etiologija i Patogeneza uvodno se navodi: "Uzrok bolesti bubreznih kamenaca zapravo jos nije poznat." No, ono sto pouzdano znam je da pacijentima na Urologiji prave uvin caj sa vodom. Iz gradskog vodovoda.

U svakom slucaju, sretan nam danasnji dan, Svjetski dan voda.
Zivjeli!

[mile curcic]

"A i padale su neke granate po "osjeckoj povijesnoj jezgri", nije da nisu."

A šta će ti ovo?
Ne mogu da tvrdim da tamo nikad ništa nije palo (bilo bi čudo da nije!) ali se od rata u Tvrđi ne vidi ništa, a osim toga to spominjanje u kontekstu koji sam ja naveo (neodgovorna adaptacija monumentalnih građevina) je politikanstvo.
Nešto kao ratna razaranja Dubrovnika, grada pod zaštitom UNESCO-a, vest koja je obila čitav svet i zbog koje su se ljudi na svim geografskim širinama i dužinama zgražali, da bi se tek posle ispostavilo da je tu štetu jako teško prikazati izbliza.
Činjenica da oni koji su gađali Dubrovnik nisu gađali zgrade već neprijateljske paramilitarce (teroriste) i da im je jedina krivnja što su se dali isprovocirati od neodgovornih terorista koji nisu hajali za demilitarizovani status grada Dubrovnika, upravo iz razloga da u nekom eventualnom ratu ne bi bilo kolateralnih šteta na vrednim istorijsko-kulturnim spomenicima, nikad nije ni obelodanjena.
Drugim rečima: ne pizdi sa pričama koje ne drže vodu, naročito ne na mestima gde nemaju šta da traže.
Imao sam dobru volju da na ovoj temi razgovaram potpuno apstrahujući druge istorijske okolnosti, ali ti si razgovor usro.
Sad nastavi sam o vodi.

[Indy]

Kakvu vodu pijete?
Kloriranu, flasiranu, filtriranu, mineralnu, izvorsku, stolnu, tvrdu, mekanu, bljutavu, ukusnu, ispravnu, neispravnu, zdravu, nezdravu, skupu, jeftinu, itd.?

Zanimljiv tekst objavljen u danasnjem The Weekend Australian-u.

Bottled water found to be money down the drain

-- IF you're buying bottled water because you think it's better for you than tap water you should think again, because you quite literally are throwing money down the drain

-- Bottled water might be no better for you than tap water, but when it comes to teeth, it might actually be worse. This is due to the fact it excludes fluoride, which helps protect against tooth decay and is pumped into many municipal water supplies

---
Ukratko, analize koje je uradio University of Technology, Sydney, pokazale su da prakticno nema razlika u sastavu izmedju flasirane vode (3 popularne vrste u Australiji) i cesmovace (u tri najgusce naseljene oblasti).

Kako pise gore, cesmovaca je cak i bolja, jer ima fluorid, koji stiti zube.

(Ja dodajem) - ako postoje razlozi da se sumnja da cesmovaca u sebi ima necistoce (obicno trunje ili pesak) poreklom iz starih vodovodnih cevi, vrlo jednostavan sistem za filtriranje moze to da odstrani.

[barracuda]

Pre izvesnog vremena,u lokalnim novinama sam procitao podatak da u Alziru postoji preko 50 "etiketa" flasiranih mineralnih voda.Na zalost,i pored najbolje volje,nisam uspeo da pronadjem neku potvrdu na Internetu.

Interesantno je da dve najpopularnije etikete,"Messerghine" i "Guedila",imaju svoje izvore u Sahari. B)

P.S.Mineralna voda im je odlicna,ali cesmovaca bas nije preporucljiva za pice.

[Vjekoslav]

2 Mile

Sto se ljutis?
Pitao si, dobio si odgovor. Tragovi granata i gelera su po cijeloj Tvrdji, od Bastiona do Gimnazije. Kako nisi vidio one rupetine po parkiralistu i na zidinama ako si ispred Bastiona sjedio i pio pivo? Gdje si gledao? U nebo? Ako planiras u Osijek, javi mi se, pa cemo zajedno obici Tvrdju.

(Ja dodajem) - ako postoje razlozi da se sumnja da cesmovaca u sebi ima necistoce (obicno trunje ili pesak) poreklom iz starih vodovodnih cevi, vrlo jednostavan sistem za filtriranje moze to da odstrani.

Tekst koji navodis je slican onom kojeg spominjem u uvodnom postu (iz Glasa Slavonije). Samo, postoji valjda neka razlika izmedju Australije i Slavonije ili pak Australije i Vojvodine? Prvenstveno mislim na (ne)svijest potrosaca, te njihovo pravo na informaciju, kao i pravo da uticu na rad drzavnih ili regionalnih institucija. Npr. voda koju piju stanovnici Posavine (oko Slavonskog broda i Zupanje) je uistinu odvratna, mutna - i da dodam, jer poznajem direktora tamosnjeg Vodovoda, nezdrava za pice. Samo, on to nece javno reci, jer cuva fotelju. Sigurno nisam za opciju bezrazlozne potrosnje izvorske vode (primjer: kuknjava oko kamenca), ali ako je voda iz vodovoda oneciscena, duznost je Vodovoda obavijestiti javnost, a ne sutjeti dok netko ne zavrsi u bolnici (primjer: Pulski Vodovod, tj. Pulska bolnica prije par godina).

Ovdje je Zakon o vodama HR, koji se uveliko ne primjenjuje. Ima neki link na slican zakon u Srbiji i Crnoj Gori (Australiji, Nizozemskoj, itd.), te kako stoje stvari sa provedbom istog?

[modestyblaise]

-- Bottled water might be no better for you than tap water, but when it comes to teeth, it might actually be worse. This is due to the fact it excludes fluoride, which helps protect against tooth decay and is pumped into many municipal water supplies


Kako pise gore, cesmovaca je cak i bolja, jer ima fluorid, koji stiti zube.

Da, u srecnim zemljama kao sto su Kanada i Australija, SAD itd. ima mnogo manje karijesa zbog toga sto se stavlja fluor u vodu. Ali u zemlji Srbiji to nije slucaj, tako da taj argument za cesmovacu propada.

[Vjekoslav]

-- Bottled water might be no better for you than tap water, but when it comes to teeth, it might actually be worse. This is due to the fact it excludes fluoride, which helps protect against tooth decay and is pumped into many municipal water supplies


Kako pise gore, cesmovaca je cak i bolja, jer ima fluorid, koji stiti zube.

Da, u srecnim zemljama kao sto su Kanada i Australija, SAD itd. ima mnogo manje karijesa zbog toga sto se stavlja fluor u vodu. Ali u zemlji Srbiji to nije slucaj, tako da taj argument za cesmovacu propada.

Uzicka kampanja za zabranu fluorisanja vode
Zakon se mora postovati

Uzice - Nakon pokrenute kampanje uzickog pokreta Otpor sa ciljem da se zabrani fluorisanje vode za pice u Uzicu, ali i na nivou cele Republike, jer je kako su obrazlozili, fluor po nalazima nezavisnih strucnjaka stetan po zdravlje ljudi. Direktor uzickog Vodovoda Dragoljub Kostic, kaze za Danas da zakon obavezuje opstine koje imaju vise od 20.000 stanovnika, da fluorisu pijacu vodu te da se stoga zakoni moraju postovati, a eksperti bi trebalo da ponude konzistentan stav o koristi ili stetnosti ovog postupka po zdravlje ljudi. Uzice je bio jedan od retkih gradova u bivsoj Jugoslaviji koji je vec 1981. godine poceo sa fluorisanjem vode za pice u gradskom vodovodu. Sa kratkim pauzama to je trajalo do 1995. godine, kada su, i pored dobre tehnicke opremljenosti uzickog Vodovoda, nastali problemi oko nabavke i transporta hemikalija iz Velesa u Makedoniji, jer su prestale da se proizvode u Prahovu. Medjutim, ovdasnji Vodovod je pre izvesnog vremena, najavio mogucnost ponovnog fluorisanja vode za pice, sto je izazvalo i nova preispitivanja o koristi i stetnosti ove supstance u prevenciji bolesti zuba i usta. Citirajuci izvode iz studije dr sc Todora Jovanovica, koji je objavio knjigu "Srbija sa srecom", na bazi ispitivanja dr sc Alfreda Tejlora, u saopstenju uzickog Otpora se navodi da "natrijum-fluorid u koncentraciji 1:20.000.000 miligrama u litri vode stimulise rast kancerogenih celija", te da su "nezavisni naucni dokazi objavljeni u proteklih 50 godina otkrili da ova supstanca skracuje zivotni vek, izaziva razne mentalne poremecaje, ljude cini glupim i pokornim, ubrzava osteoporozu, remeti rad stitaste zlezde i izaziva jos neke stetne posledice po ljudsko zdravlje" i da se ona u "ogromnim kolicinama koristila u koncentracionim logorima nacisticke Nemacke radi sterilizacije ljudi i izazvala njihovu pokornost".
- Dekan i strucnjaci beogradskog Stomatoloskog fakulteta, koji su u par navrata boravili u Uzicu, ubedili su nas da je fluorisanje vode za pice neophodno i vrlo korisno za zastitu od bolesti zuba i usta, a narocito u prevenciji karijesa kod dece - kaze za Danas Dragoljub Kostic, direktor uzickog Vodovoda, dodajuci da su problemi oko nabavke i transporta hemikalija, odlozili ponovno fluorisanje pijace vode u gradu.
- Poznati su nam stavovi dr Todora Jovanovica, jer smo citali njegove publikacije u kojima pise o stetnosti ovog postupka za zdravlje ljudi, ali mi treba da postujemo zakon, a zakon nalaze da se voda fluorise. S druge strane strucnjaci i naucnici bi trebalo da ponude konzistentan stav da li je fluorizacija vode stetna ili korisna po ljudsko zdravlje - porucuje Kostic, isticuci da ce uzicki Vodovod sacekati razresenje sadasnje situacije.
- Kada smo poceli da florisemo vodu za pice u Uzicu 1981. godine, niko nas nije upozorio na eventualne stete po ljudsko zdravlje, takve teze su se pojavile kasnije, ali su strucnjaci o tome imali razlicite stavove - zakljucuje Kostic.

N. Kovacevic (Danas, 13. januar 2003.)

...


Uzicki Otpor nastavlja kampanju protiv fluorisanja vode za pice
Ne zelimo da budemo zamorcici

Uzice - Narodni pokret Otpor u Uzicu nastavio je kampanju protiv fluorisanja vode za pice, navodeci da je "proslo vreme kada se o sudbini i zdravlju gradjana ove zemlje, odlucivalo u malom krugu, interesno povezanih ljudi". "Postoje brojni argumenti za i protiv upotrebe fluora, a obzirom da se naucne cinjenice ne podudaraju u toj oblasti, mi, kao gradjani Uzica, ne zelimo da budemo zamorcici za taj eksperiment", navodi se u saopstenju uzickog pokreta Otpor. "Prema naucnim izvorima, fluor je jedina hemikalija koja se dodaje pijacoj vodi u svrhu prevencije bolesti zuba. Sve ostale hemikalije se dodaju da bi tretirale vodu, odnosno popravile njen kvalitet i sigurnost. To je i osnovni razlog iz kojeg je vecina evropskih zemalja odbacila fluorisanje", podseca Otpor. Povod za kampanju uzickog Otpora je najava da ce se uskoro voda za pice u uzickom vodovodu ponovo fluorisati, nakon pauze do koje je doslo zbog nedostataka potrebnih hemikalija. Pijaca voda u Uzicu florisala se od 1981. do 1995. godine, a potom je ovaj postupak obustavljen zbog problema u nabavci i transportu hemikalija iz Velesa u Makedoniji, jer je prestala proizvodnja ove supstance u fabrici u Prahovu. Pre izvesnog vremena nadlezni u opstinskom JP "Vodovod" i uzickom Zdravstvenom centru najavili su mogucnost obnavljanja procesa fluorisanja vode za pice, a to je isprovociralo i nova preispitivanja o korisnosti i stetnosti ove supstance u zastiti od bolesti zuba i usta. Tokom posete uzickom Zdravstvenom centru strucnjaka sa beogradskog Stomatoloskog fakulteta izreceno je niz argumenata u korist fluorisanja pijace vode. Sada bivsi direktor uzicke filijale zdravstvenog osiguranja, dr Slobodan Vermazovic, ponudio je rezultate istrazivanja koji su ukazivali da su kod uzickih osnovaca i srednjoskolaca drasticno smanjene bolesti zuba, prvenstveno karijesa, pripisujuci to takvo stanje flourisanju pijace vode u uzickom vodovodu. S druge strane, kako se navodi u najnovijem saopstenju uzickog Otpora, "na sajtu organizacije Fluoride Action Network iz marta prosle godine, 98 odsto zemalja zapadne Evrope odbacilo je fluorisanje, dodajuci da su to ucinile drzave poput Austrije, Belgije, Danske, Finske, Francuske, Nemacke, Islanda, Italije, Luksemburga, Holandije, Norveske, Svedske, vecina u Velikoj Britaniji i Svajcarskoj. Otpor u svom saopstenju nudi i pojedina objasnjenja za odbacivanje fluorisanja vode, pa se u Nemackoj to obrazlaze "problematicnom prirodnom prinudnog lecenja", u Luksemburgu "pijaca voda nije podesan nacin za medicinske tretmane, a ljudima kojima je potreban dodatak fluora treba to sami da odluce i da koriste najprikladniji nacin, dok se u Belgiji, prema tvrdnji Otpora, navodi da "fundamentalna pozicija sektora pijace vode nije da vrsi medicinske tretmane na ljudima, vec je to zadatak zdravstvenih sluzbi". "Hemikalije koje se koriste za fluorisanje vode su industrijski otpad iz industrije fosfatnih djubriva. To je neobradjen i opasan otpad, kontaminiran brojnim toksinima, uglavnom arsenom", porucuje se u saopstenju uzickog Otpora. "Posto se zagovornici upotrebe fluora u nasoj zemlji, pompezno i preteci, pozivaju na zakon iz 1971. godine, onda bi trebalo da javnosti saopste koji su gradovi u bivsoj i sadasnjoj Jugoslaviji koristili fluor u vodi za pice? Kakva je to zakonska regulativa na saveznom nivou koji nijedan grad osim Uzica nije postovao niti postuje do danas? Kome je taj zakon bio potreban i za koje namere, kad njegovo sprovodjenje nikoga ne interesuje niti se za to bilo ko sankcionise", pitaju u uzickom Otporu. "Cinjenica je da se nijedan grad sa vise od 20.000 stanovnika, ni u bivsoj ni u sadasnjoj Jugoslaviji nije odazivao preporuci Svetske zdravstvene organizacije, niti "fantomskom" zakonu, kao ni beskonacnim "vizitama i lobiranju" po Srbiji odredjenih doktora sa Stomatoloskog fakulteta u Beogradu, osvedocenih pobornika upotrebe fluora u pijacoj vodi. Ostace nepoznanica zasto ta gospoda u Beogradu, gradu u kome se nalaze Stomatoloski i Medicinski fakultet, nisu uspeli da proguraju svoju ideju? Zasto se sa fluorizacijom vode za pice nije krenulo u Novom Sadu, Nisu, Kragujevcu, Zrenjaninu, Subotici", pita takodje uzicki Otpor, zakljucujuci da se "u poslednjih nekoliko godina iz nezavisnih naucnih krugova veoma ozbiljno osporavaju tvrdnje da je fluor uopste blagotvoran i u pastama za zube, a veliki svetski proizvodjaci medikamenata povlace iz upotrebe lekove koji sadrze bilo koje jedinjenje fluora".

N. Kovacevic (Danas, 20. januar 2003.)