59 replies to this topic

[Grazia]

Odlomak iz mog (objavljenog) romana.

Luka mi priča brzo, pomalo nesređeno, sav još pod utiskom.
Penje se ka stanu. Kad stigne do donjeg odmorišta pre našeg ulaza naglo zastaje jer ugleda dvojicu uniformisanih pred vratima.
Pritajuje se na tren, da ga ne primete, ali potom, shvativši da će se oni uskoro spustiti ka njemu, najpre polako, potom sve brže silazi. Oni za njim. Gone ga, a da to i ne znaju još. Ali onda jedan kao da shvati, hej, koraci, možda je on, da proverimo, idemo brže. Luka se još hitrije sjuruje niz stepenište, do parkinga. Čistina, šta sad, promiče mu kroz glavu, bolni strah pod rebrima, gotovo, hvataju me.
Ona dvojica silaze u trku. Ali nema onoga mladića koji je sigurno traženi. Kako je brz, gde li je nestao.
Osvrću se okolo, pregledaju kutke parkinga. Ma, verovatno je stigao na ulicu, a tamo nam ne može umaći, požurimo
A šta to vi radite, molim vas, preseca ih glas. Osvrću se i ugledaju čoveka koji upravo izlazi iz svoje lade samare, pravo ispred njih.
Tražimo obveznika, umače nam maločas, vi mora da ste ga videli.
Čovek je ozbiljan, okleva nekoliko trenutaka odmeravajući ih. Onda odgovara, naravno, otrčao je onamo, desno, baš sam se pitao zašto toliko žuri.
Hvala, idemo, stići ćemo ga.
Kad su sasvim zamakli, čovek polako prilazi svom prtljažniku i otvara ga uz reči:
U redu je, otišli su, Luka, sad možeš slobodno.
Uzbuđen, ali s ogromnim olakšanjem izvlači se Luka iz prtljažnika. Kad stane na noge, ne nalazi odmah reč. Nemo gleda u čoveka koji mu je otvorio vrata i sačekao dok iziđe. I koji srpljivo čeka da Luka dođe do prvih reči. Čovek je crnomanjast, visok, mršav, očiju tamnih. Te oči su nasmešene, blagonaklono, ali nekako setno.
Ja... ne znam kako da vam... Mnogo hvala. Onda se malo bolje zagleda i priseti.
Hej, ta niste li vi...? Ono smo vas pre nedelju dana useljavali...?
Da, momak, tako je, David Alkalaj, da se još jednom upoznamo.
Luka se priseća, je li Isak vaš sin? Već smo se upoznali, i igrali nekoliko puta basket. U, moćan je, moram priznati.
Jeste atleta, svaka mu čast, odista dobar, nije što sam otac… Setne oči obasjava ponosni osmeh. Ali bi mogao, dodaje, malo vrednije trenirati, nije dosta talenat. Kaže to bez prekora, s ljubavlju za sina. Onda se prisetim još, kaže Luka, a hvala vam i što ste nam ovaj koš pred zgradom popravili. David odmahuje rukom, nema na čemu.
I na kraju ga zamolim, dovrši Luka, da nikako ne kaže ćaletu. Kevi može.

[Kninski]

Neverovatno.
Ovoliki tekst, posebno odabran, dakle, smatras ga reprezentativnim svojim delom, a bez ijedne stilske figure; prazno nabrajanje događaja po redu.
Objavljen, kažeš, biće da je to ono delo na koje su te nagovorili da bude štampano, ko zna po kom kriterijumu, rekao bih.
Možeš da se ljutiš koliko oćeš ali ovo nije ni k od kvalitetne književnosti.
Kukaš da niko ne komentariše tvoje pesme; pa i to je neki komentar, zar ne? Nisu svi ovako otvoreni kao ja, ljudi lepo vaspitani znaju da ako nemaš šta lepo da kažeš o nečijem delu, bolje da ne govoriš ništa.
Ali zato sam tu ja da ti kažem, fantom istine i pravdoljublja: smorila si sve na forumu, sestro, ugasla plam svake diskusije, samo ponavljas "veličanstveni MM" i još se brecaš na pomen bilo kakve primedbe. Pesme su ti tako-tako, omakne ti se pokoji sladak stihić, ali proza ti ne ide, nemaš talenta za atmosferu, pripovedanje, akciju, jednostavno ništa...

[Grazia]

Vi ste odista negativno nabruseni (necu da upotrebim neku nepristojniju rec).

I opet, sve u bezlicnim oblicima.
I opet, uvrede, bez argumenata.

Uostalom, od vas drugaciju reakciju nisam ni ocekivala. Bilo bi vrlo cudno da je takva.

Ako vama Hemingvej, kako rekose neki ovde, nije bog zna kakav pisac, sta je ostalo za druge?


Nikakav drugi kriterij za objavljivanje moga romana nije bilo nego kvalitet.
Uostalom, ja sama sam takva, ne bih nikad dopustila sebi takav bezobrazluk da objavim nesto sto ne valja, a kako mnogi rade. Zasto bih to radila, nisam ni sujetna, ni prepotentna

(ne bih se umarala da to nadugacko objasnjavam, nije ni bitno.
Ali ja sam i rekla da su ljudi koji nesto znace, i koji stvarno znaju, rekli da je to dobro.
I da se roman itakako cita po bibliotekama, stalno me zovu bibliotekari i traze nove primerke, na zalost skoro da ih vise i nemam.

U pregovorima sam za drugo izdanje.

Niti ja "kukam", vi kukate i vicete ovde, bez argumenata, jer drugacije i ne umete.
Nemam potrebe da kukam, naprotiv. Dovoljno ljudi ponavljam, koji o tome itekako imaju pojma mnogo vise nego vi, su rekli pohvalne stvari o mojim pesmama, pa mi vasa pohvala nije ni potrebna. U stvari, ako bih od vas dobila pohvalu, i to mi je najzad jasno, u stvari bi trebalo da se zabrinem.

I ne, naravno, ne ljutim se. Vec odavno se na razne reakcije tipa, "samo da kvarim" ili "drz'te lopova" (stilska figura, ne naravno nikakva konkretna stvar) samo mogu da nasmejem.

Ali zato sam tu ja da ti kažem, fantom istine i pravdoljublja

Ko ste vi, da sebi dozvoljavate ovakve prepotentne izjave?
I da govorite u tudje ime.
Da, blago nama svima s ovako skromnim i smernim likovima.
A sve za sta optuziste mene, u stvari cinite vi.
Ali, ako vas to zabavlja, izvolite dalje.

P.S. uzgred, ovaj tekst ne smatram uopste reprezentativnim, niti ga ja sama iskreno smatram necim narocitim, kako sam vec rekla. Ali, rekli su drugi.
Glupo je mozda navoditi neke primere. Ali hajde, recimo, kad je vec. SAmo jedan od primera sta sam dopzivela kao izuzetan kompliment u vezi s mojim romanom

Ucesatvovala sam u jednoj diskusionoj listi, pa je u jednom trenutku bila tema i moj roman.

Nekoliko dana posle toga, jedan covek sa te liste, procitavsi roman, otisao je i kupio jos 28primerka i poslao ih raznim clanovoima liste. Sve bez mog znanja, to jest, saznala sam za to terk posle.

(da, mogao je, jer cena u njizari nije bila visoka, ali da, posto je visina cene vama, Kninski, kriterij kvaliteta, onda to stvarno nista ne valja).
A da ne pominjem zatim, reakcije vecine od tih ljudi. Uglavnom vrlo pohvalne odista u stilu, "procitao sam ga za jednu noc", ili "plakao pri nekim delovima" (ne od muke pred losim stivom, kako biste to vi, Kninski, verovatno voleli, nego od istinske dirnutosti. Da, i samu me je veoma zatekla takva reakcija. Dirnula. Dobro, bilo je i ponekog da mu se manje dopalo. Ali su mi i oni postavili neke zamerke, ne da je to generalno lose, nego da su neka resenja mogla biti biolja (I ja se slazem da su mogla biti bolja). Ali u principu, ovo je meni bio veci kompliment nego bilo koja nagrada i ili zvanicno "priznanje". Jer, u sustini sa tim ljudima s liste nisam se uopste licno poznavala, s vecinom, ni danas, te nisu imali razlog da mi lazno laskaju. A kako takodje, nisu ni cutali, a mogli su, da im se roman nije svideo.

Slicnih primera dozivela sam kasnije jos mnogo. Ali za ovaj put, dosta.

[jane]

ljudi lepo vaspitani znaju da ako nemaš šta lepo da kažeš o nečijem delu, bolje da ne govoriš ništa.

Koliko ljudi mogu biti isprazni a nadobudni svedochi i ova recenica. Da je srece pa da je autor poslusao samog sebe.
Inace, mislim da su ovi bezrazlozni nasrtaji na Graziu, odraz izrazite primitivnosti.
Zar za svaki nick postoji po jedan dezurni policajac?

[Grazia]

Hvala Jane.
A sire cu odgovoriti posebnim topicom, neka ga procita vise ljudi.

[Kninski]

Mozes da se ljutis kolko oces, Graciela, ali ti si u stvari napadna i dosadna; otvorila si 18 topika u poslednjih nekoliko dana i svi su u slicnom stilu: je l' da da je ovo dobro? je l' da da je ovaj covek sjajan pesnik?...
Mozes otvoriti jos 180 topika, istinu neces promeniti: u tvojoj prozi, u ovom parcencetu koje si nam ponudila na uvid nema niti jedne jedine stilske figure. Kakva je to knjizevnost bez stilskih figura? Zaista ne zelim da zamisljam kakav ljudski um bi plakao nad necim ovakvim.

[Willow]

Odlomak iz mog (objavljenog) romana.

Luka mi priča brzo, pomalo nesređeno, sav još pod utiskom.
Penje se ka stanu. Kad stigne do donjeg odmorišta pre našeg ulaza naglo zastaje jer ugleda dvojicu uniformisanih pred vratima.
Pritajuje se na tren, da ga ne primete, ali potom, shvativši da će se oni uskoro spustiti ka njemu, najpre polako, potom sve brže silazi. Oni za njim. Gone ga, a da to i ne znaju još. Ali onda jedan kao da shvati, hej, koraci, možda je on, da proverimo, idemo brže. Luka se još hitrije sjuruje niz stepenište, do parkinga. Čistina, šta sad, promiče mu kroz glavu, bolni strah pod rebrima, gotovo, hvataju me.
Ona dvojica silaze u trku. Ali nema onoga mladića koji je sigurno traženi. Kako je brz, gde li je nestao.
Osvrću se okolo, pregledaju kutke parkinga. Ma, verovatno je stigao na ulicu, a tamo nam ne može umaći, požurimo
A šta to vi radite, molim vas, preseca ih glas. Osvrću se i ugledaju čoveka koji upravo izlazi iz svoje lade samare, pravo ispred njih.
Tražimo obveznika, umače nam maločas, vi mora da ste ga videli.
Čovek je ozbiljan, okleva nekoliko trenutaka odmeravajući ih. Onda odgovara, naravno, otrčao je onamo, desno, baš sam se pitao zašto toliko žuri.
Hvala, idemo, stići ćemo ga.
Kad su sasvim zamakli, čovek polako prilazi svom prtljažniku i otvara ga uz reči:
U redu je, otišli su, Luka, sad možeš slobodno.
Uzbuđen, ali s ogromnim olakšanjem izvlači se Luka iz prtljažnika. Kad stane na noge, ne nalazi odmah reč. Nemo gleda u čoveka koji mu je otvorio vrata i sačekao dok iziđe. I koji srpljivo čeka da Luka dođe do prvih reči. Čovek je crnomanjast, visok, mršav, očiju tamnih. Te oči su nasmešene, blagonaklono, ali nekako setno.
Ja... ne znam kako da vam... Mnogo hvala. Onda se malo bolje zagleda i priseti.
Hej, ta niste li vi...? Ono smo vas pre nedelju dana useljavali...?
Da, momak, tako je, David Alkalaj, da se još jednom upoznamo.
Luka se priseća, je li Isak vaš sin? Već smo se upoznali, i igrali nekoliko puta basket. U, moćan je, moram priznati.
Jeste atleta, svaka mu čast, odista dobar, nije što sam otac… Setne oči obasjava ponosni osmeh. Ali bi mogao, dodaje, malo vrednije trenirati, nije dosta talenat. Kaže to bez prekora, s ljubavlju za sina. Onda se prisetim još, kaže Luka, a hvala vam i što ste nam ovaj koš pred zgradom popravili. David odmahuje rukom, nema na čemu.
I na kraju ga zamolim, dovrši Luka, da nikako ne kaže ćaletu. Kevi može.

nije loše... nekoliko bledih, ali i nekoliko vrlo korektnih pasusa... pripovedački postupak i način kreiranja rečenice donekle podsećaju na stil Knuta Hamsuna a ja volim starog vuka Knuta Hamsuna...

Edited by Willow, 06 March 2005 - 01:41.

[mokuci]

Mozes da se ljutis kolko oces, Graciela, ali ti si u stvari napadna i dosadna; otvorila si 18 topika u poslednjih nekoliko dana i svi su u slicnom stilu: je l' da da je ovo dobro? je l' da da je ovaj covek sjajan pesnik?...
Mozes otvoriti jos 180 topika, istinu neces promeniti: u tvojoj prozi, u ovom parcencetu koje si nam ponudila na uvid nema niti jedne jedine stilske figure. Kakva je to knjizevnost bez stilskih figura? Zaista ne zelim da zamisljam kakav ljudski um bi plakao nad necim ovakvim.

a ti si jako pametan. (stilska figura)

[dedazec]

mada, chovek je u pravu. kad god naidjem na neku lepu stilsku figuru u lepoj knjizevnosti ja se odma rasplachem.

[Grazia]

Ako je u pitanju dobra knjizevnost, covek se uvek, ili rasplace, ili raspilavi, vec kako ko, pa bile tamo stilske figure ili ne.

[zazie]

iskreno, "odlomak" je chist chistacki davez, i ne vredi ni bajta shto ga troshi ovde. da mi komshika ovako pricha neki dogadjaj iz zgrade prekinula bih je u pola, nadajuci se da ce neka druga da svrne na kafu, pa da chujem trach ko chovek. da mi ova koza ne kvari.
gracija, ti valjda samo ne znash shta je literatura. vid'la zaba da se konji kuju...

ovaj text sam se napela da prochitam do kraja.
luka pricha nesredjeno, brzo, josh SAV pod utiskom, (to je iz one serije, da samo znash shta mi se desilo, tzv. priprema, koja u ovom sluchaju i kvari, jer dize ochekivanja) i onda pochinje davez nad davezima, stilska i idejna katastrofa. text me je totalno smorio vec kod "Pritajuje se na tren, da ga ne primete, ali potom, shvativši da će se oni uskoro spustiti ka njemu, najpre polako, potom sve brže silazi. Oni za njim. Gone ga, a da to i ne znaju još. Ali onda jedan kao da shvati, hej, koraci, možda je on, da proverimo, idemo brže" fuj.
rogobatno "pritajuje se" shto traje duze da se prochita nego shto je taj tren koji se pominje, onda stize u pomoc "potom" (a zelimo potop), samo oblik "shvativshi" ne ide uz da prostish suspence koji bi da nam servirash, na mishice. svako polupismen bi napisao makar "shvata" da odrzi stvar da ne padne nachisto. a o rechenici "Oni za njim." da ne pochinjem. i josh, gone ga a da to ne znaju josh (ovo je vec pesnichki, ovo "josh" na kraju). mosh misliti. "jedan kao da shvati". ako ne shvataju profike u vatanju, valjda nece ni chitalac. da je pricha trula skroz.

sa najboljom voljom cedim suvu drenovinu: pisac je valjda teo da kaze da ih je glupi luka trupkajuci po stepenishtu naveo da ga jure, njih, gluplje od njega. i onda, vishe ne pratimo luku (koji, zaboravismo pridavljeni, pricha dogadjaj) nego uniformisana lica, i zamisli obrta, dok su kilavci izmileli iz zgrade, on se vec uparkirao u gepek lade samare (bitan detalj samo ne znam za shta, valjda u smislu dizanja autentichnosti priche), stigo sa nepoznatim chovekom da se dogovori.
zivi indijana dzons, dodushe u off-u. tako je to makar isprichao, luka, valjda je bio u nesvesti pa se ne seca detalja. ili je trancedentalno preshao u likove zbirova za tren, da se tamo pritajuje.
ili pisac nema koncentraciju... :P
poznacete losheg (i neinteligentnog) pisca po tome shto rado koristi ovakve fore ali ne bi da ih opishe, nego bi ako moze da mu se veruje na rech da je bilo bash tako. ko losha shtrikerka shto misli da joj se ne vidi, u globalu, da joj je po neka petlja ispala.
naravno, posle luka i alkalaj drve, to je vec lako. (tebi je i to teshko, drve dosadno). onaj neki momenat koji bi eventualno, ako maximalno usporimo ili sapletemo uniformisane - prepoznavanje pogleda jurene zveri, nemushti dogovor izmedju begunca i jataka, trenuci u gepeku, to je vec neinteresantno, za dogadjaj, literarni.

dakle, da ne proshirujem prichu, jer bi, ako krenem da razdvajam kako treba ovaj post bio duzi od narechenog romana ti, trka uniformisanih za obveznikom, i prtljaznik (gle chuda), i nesumnjivi jevreji imena ko iz singerovog romana ako ne i iz nojevog kovchega, to daje onako neki interneshnl splin celoj stvari, nigde milojice i drakcheta, nego bash isaci i davidi, i zvaka 'svaka mu chast (mom sinu, atleti)' sve sa ochima blagonaklonim ALI setnim (opet obrt)... misliiim.
makar da su 2 uniformisana lica pljunuli u stranu: "mamicu da mu jebEm pobeze", ko shto bi in life.... da ne pricham shto se luka iznenadi shto je na parkingu ispred sopstvene zgrade... natezi, natezi, mozda i nategnesh. gracija, mene bi, da sam uvredljiva, vredjalo kad neko TO nazove literaturom - ovde nema ni ideje, ni poezije. ovo je samo jedan losh text. ni kao topik ne moze da prodje.

o plakanju i pilavljenju kao meri dobre knjizevnosti, pa bilo tamo stilskih figura ili not..... ja bih se rasplakala da moram i ostatak ti da prochitam.
znam neke shto nose index (prazan, iz knjizare direkt) u dzepu najlon koshulje da svi pomisle da su studenti. ovo ti je iz te serije. kako mali dzokica zamishlja da drugima izgleda pisac. pisac, to je jedan shto pishe. i objavljuju mu, mamemi.

da je neshto ovakog odlomka objavljeno, mada znam da se svashta objavljuje, volela bih da chujem naslov... inache ich ne verujem.

[Indy]

What an atrocious piece of crap.

[Kninski]

zazie, svidjaš mi se.

[mango]

hajde hajde, cemu tolika hajka na graziu i njene spisateljske sposobnosti?

kolicina otvorenih topica joj ne govori u prilog, dapace, zaista ukazuje na mogucnost zelje za eksponiranjem (koja je ljudska iako ne uvek i svima prijatna mana) ali tekst joj nije mnogo loshiji od proseka koji se trenutno objavljuje u srbiji. e sad, to sto se ovde zamislja da je nas prosek mnogo bolji (nije) i da svi mi umemo da pishemo iznad proseka (netacno), i da covek koji nije genije nema pravo da pishe (netacno), itd... meni je to zanimljivo kao moguci poticaj za novu temu.

da li ce se nekome graziina knjiga dopasti nije merilo toga da li ona treba da pise i ko joj to objavljuje...ako Vam se knjiga ne dopada, necete je kupiti, zaobici cete je, kao ovaj Luka gore policiju (i usput cete se sakriti u prtljaznik lade samare).

Inace, nevezano, Zazie gore spomenu da "zasto pomenuti ladu samaru..." ...cisto tehnicki, moguce zato sto ista igra neku ulogu u kasnijem delu romana koji ovde nije postovan, pa je bitno da znamo da je u pitanju lada samara a ne nemacki golf.

ne smatram da je u pitanju domet b. pekica, ali tekst joj je citljiv. mnogoi citljiviji nego neki zajedljivi odgvoori ovde. e sad, slazem se da je malo besmisleno zpaoceti xxx broj topica. to bih i ja prigovorila.

[Kninski]

Ako nam grazia ne otkrije svoj identitet da bismo zaobilazili njeno stvaralastvo, dozivotno cu sa strahom kupovati svaku narednu knjigu domacih autora.