160 replies to this topic

[voja i]

pisala sam za inat latinicom
u osnovnoj
dok me nisu slomili - dali su mi ponudu koju nisam mogla da odbijem
svaki "pogresno napisan" sastav - kec
pasti na avgust zbog cirilicara - nije oportuno, slozices se

bice da je to u pitanju.

meni su dali povoljniju ponudu,
svaki drugi pismeni sam mogao da pisem cirilicom.
mozda sam zato manje radikalan.

a sto se inata tice, potpuno te razumem,
meni se to ponekad desava i ovde na forumu.

[mokuci]

Isto. A znam jos dosta ljudi koji pisu latinicom a potpisuju se cirilicom.
U cemu je fora?!

ovo i je latinica

J B tito

Oпa, ja чak ne raзlikуjem laтinицu od ћirиliцe!

Aлi иmao je мatoрi и mнogo poзnaтиji сtрejт ćiriлiчni signiчr.

[Jovanovic]

pisala sam za inat latinicom
u osnovnoj


kad sam porasla, prosla me volja da se inatim, a i nisam imala vise protiv koga 
al' mi ostao i latinicni potpis i navika

Изгледа да ти све што радиш, радиш за инат.
А, вероватно и живиш из ината и пркосиш исто онако као су то чинили борци оне "црвено-црне колиције" , само онако болесно, квази левичарски и без аргумената.
Ево драги каменчићу , ја баш теби из ината, сада пишем овај пост ћирилицом, а ти се и даље инати, па га немој прочитати зато што је на српској ћирилици...

Живела нам наша ЋИРИЛИЦА !!!

Edited by Jovanovic, 28 November 2003 - 07:08.

[Dobroduh]

kamichak - kamicak - kamičak - камичак

a sada boldirano:

kamichak - kamicak - kamicak - ???????

[kamichak]

sta je dobroduh?

ruzno si sanjao?

[Dobroduh]

Ma ne, draga, samo na primeru tvog nicka pokusavam da objasnim da je na forumima najjednostavnije koristiti latinicu i to bez kukica na ą,ć,č,ľ ...

Naravno, takodje je najjednostavnije koristiti i neki nick koji ne sadrzi ista slova ...

[Jovanovic]

Ma ne, draga, ...

Da vi niste u nekoj vezi ?

[kamichak]

Da vi niste u nekoj vezi ? 

waga waga waga


tebe mora da mrze mala deca i kuchici

[Amelija]

Kada pisem na srpskom koristim oba pisma podjednako. Uopste ne razmisljam kojim pismom pisem, prosto kako mi kad dodje.
A isto vazi i za potpis, tako da moram uvek da pazim koja varijanta stoji na aktuelnoj kartici pre nego sto se potpisem.

Posto se cesto sluzim evropskim jezicima koji nemaju cirilicnu varijantu, a takodje ni na racunaru nikada ne koristim cirilicu (ni u Srbiji) glasala sam za opciju "nesto vise latinicu".

Inace smatram da je ravnopravna upotreba dva pisma u nekom jeziku bogatstvo i prednost tog jezika tako da sve "peticije" u korist jednog pisma a protiv drugog smatram besmislenim. Pogotovo sto cirilica nije nikakvo "originalno srpsko pismo", sto je glavni adut zadrtih cirilicara.

[Larko]

cirilicu uvek koristim ali latinicu smatram superiornom

nedodobriboga da decu uce samo cirilici...postace kretencine

[Jovanovic]

Завештање Стефана Немање о језику

Реч Стефана Немање (оца Симеона) изговорене на самртничкој постељи, које је записао његов најмлађи син Растко, Свети Сава
(из књиге „Завештање Стефана Немање”, писца Милета Медића)

Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ - изгуби ли језик, земљу, душу? Не узимајте туђу реч у своја уста. Узмеш ли туђу реч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио. Боље ти је изгубити највећи и најтврђи град, него најмању и најнезнатнију реч свога језика. Земље и државе не освајају се само мачевима, него и језицима. Знај да те је туђинац онолико освојио и покорио, колико ти је речи поткрао и својих натурио.

Народ који изгуби своје речи престаје бити народ. Постоји, чедо моје, болест која напада језик као зараза тело. Памтим ја такве заразе и морије језика. Бива то најчешће на рубовима народа, на додирима једног народа с другим, тамо где се језик једног народа таре о језик другог народа. Два народа, мило моје, могу се бити и могу се мирити. Два језика никад се помирити не могу. Два народа могу живети у највећем миру и љубави, али њихови језици могу само ратовати. Кад год се два језика сусретну и измешају, они су као две војске у битки на живот и смрт. Док се год у тој борби чује и један и други језик, борба је равноправна, кад почиње да се боље и више чује један од њих, тај ће превладати. Најпосле се чује само један. Битка је завршена. После изгубљеног језика нема народа. Знај, чедо моје, да та битка између језика не траје дан-два, као битка међу војскама, нити годину-две, као рат међу народима, него век или два, а то је за језик исто тако мала мера времена као за човека трен или два.

Зато је, чедо моје, боље изгубити све битке и ратове, него изгубити језик. После изгубљене битке и изгубљених ратова остаје народ. После изгубљеног језика нема народа. Језик је, чедо моје, тврђи од сваког бедема. Кад ти непријатељ провали све бедеме и тврђаве, ти не очајавај, него гледај и слушај шта је са језиком. Ако је језик остао недирнут, не бој се. Пошаљи уходе и трговце нека дубоко зађу по селима и градовима и нека само слушају.

Тамо где одзвања наша реч, где се још глагоља и где се још, као стари златник, обрће наша реч, знај, чедо моје, да је то још наша држава, без обзира ко у њој влада. Цареви се смењују, државе пропадају, а језик и народ су ти који остају, па ће тако освојен део земље и народ кад-тад вратити својој језичкој матици и своме матичном народу.

[Diskutant]

Preneto sa foruma "Politika::U kojoj državi je Zrenjanin II"
++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

Jadni mali cetnici-samoupravljaci, umesto da se vate istorije -- oni ogreezli u istoricizam
A šta, sveto srBsko pismo "srbicu", pramajku svih pisama, pismo nad pismima iz 4. milenijuma p. n. e. ste izostavili, haaaa?

"...Da bi izgledala kao istina van svake sumnje morala je ta ideja da dobije patinu starostavne mudrosti, predackog zavestanja. Zbog toga je ona pripisana mitskim ocevima- osnivacima srpske nacije i drzave, Nemanji i Savi. Krajem devedesetih godina, u beogradskoj stampi javili su se tekstovi u kojima se citiraju njima pripisane misli o jeziku, koje treba da pokazu da su jos oni vrlo dobro znali da je tajna opstanka srpskog naroda u odbrani jezika od tudjina i tudjica, i da su to znanje umeli da iznesu isto onako leporecivo i poneseno kao neki njihovi daleki potomci medju danasnjim srpskim pesnicima. Poslednjih godina u Politici se cesto citira toboznje zavestanje Stefana Nemanje o jeziku, koje je - i to tacno 13. februara 1200! - bolesni monah Simeon (Nemanjino kaludjersko ime), ostavio svome sinu Savi i svom narodu. Slava Simeona Mirotocivog, uprilicena u Patrijarsijskom dvoru SPC februara 1998. godine, dala je povod jednom novinaru ovog lista da citira to toboznje Nemanjino jezikoslovno zavestanje, jer ono "nije izgubilo na aktuelnosti". I zaista, ono sto u svom toboznjem amanetu o jeziku kazuje monah Simeon neodoljivo podseca na ono sto o toj temi danas pisu mnogi srpski pisci i lingvisti "nacionalnog pravca". "Cuvajte, cedo moje milo, jezik kao zemlju", porucuje u ovom tekstu Savi i Srbima za njihovu sudbinu zabrinuti monah Simeon. "Rec se moze izgubiti kao grad, kao zemlja, kao dusa. A sta je narod izgubi li jezik, zemlju, dusu? Ne uzimajte tudju rec u svoja usta. Uzmes li tudju rec, znaj da je nisi osvojio, nego si sebe potudjio. Bolje ti je izgubiti najveci i najtvrdji grad svoje zemlje, nego najmanju i najneznatiju rec svoga jezika..."

Na ovom mestu Nemanja porucuje Srbima da, ako su sacuvali svoj jezik, ne treba da ocajavaju zbog vojnog poraza, jer taj poraz ne moze biti konacan. Ne zato sto narod zahvaljujuci ocuvanom jeziku nastavlja da zivi kao nacionalni kolektiv, nego zato sto ce u jeziku naci snagu da se s vise uspeha vrati ostvarenju svog jos nedovrsenog politickog i teritorijalnog ujedinjenja. "Kada ti neprijatelj provali sve bedeme i tvrdjave", veli Nemanja, "ti ne ocajavaj nego gledaj i slusaj sta je sa jezikom. Ako je jezik ostao nedirnut, ne boj se... Carevi se smenjuju, drzave propadaju, a jezik i narod su ti koji ostaju, pa ce se tako osvojeni deo zemlje i narod opet kad-tad vratiti svojoj jezickoj matici i svome maticnom narodu".

Pravi autor ovog toboznjeg Nemanjinog zavestanja je publicista Mile Medic. Pored ovog o jeziku, on je napisao jos nekoliko "zavestanja Stefana Nemanje", o zemlji, krvi, grobovima i kostima, nebu i zvezdama, crkvi, vlasti, knjizi i pismu, pesmi i svirci i srpskim imenima. U njima se Nemanja pojavljuje u ulozi dalekog pretka i ucitelja Dimitrija Ljotica i nekih danasnjih pregalaca na podrucju politike "tla i krvi".

Medic se potrudio da ovi njegovi knjizevni pastisi dobiju privid autenticnih istorijskih dokumenata, na primer, tako sto ih je stampao arhaicnim cirilicnim slogom uz mnogo ilustracija uzetih sa srednjovekovnih manastirskih fresaka. Uspeo je da se njegovi pastisi prime kao Nemanjine poruke srpstvu i da se nadju u programu raznih rodoljubivih priredbi u skolama, crkvama i kasarnama, ukljucujuci tu i Svetosavsku akademiju u Beogradu.

O tom uspehu izvestava gospodja Medic, koja je pisac pogovora za knjigu u kojoj je njen muz objavio sva ova "Nemanjina zavestanja". "Znam da ti je bila draga ta lepa zabuna", kaze ona u ovom pogovoru napisanom u formi pisma dragom piscu i muzu. Zabuna u koju je ovaj pseudo-Nemanja doveo svoje citaoce za nju je dokaz da je rec o delu koje je "direktan nastavak nemanjicke knjizevne tradicije u savremenoj knjizevnosti, koja je odavno nepravedno i grubo prekinuta". A to treba da znaci da je spis ipak autentican, i to u jednom visem smislu: nije Nemanjin, ali je nemanjicki, sto je valjda mnogo vaznije. Jer ni Nemanja ni Mile Medic ne govore nista svoje, nista licno, nego kroz njih progovara srpski narod, pa nije ni cudno sto u tom govoru narod sebe prepoznaje, ne hajuci da li je rec o spisu iz XI ili XXI veka, da li ga je napisao Stefan ili Mile. U njemu su, kaze gospodja Medic, "mnogi savremeni citaoci nasli sebe i svoje korene, poistovecujuci i sebe, i tebe i Stefana Nemanju sa vascelim srpskim narodom"

Mozda u strahu da se ova "lepa zabuna" ne prekine, Mile Medic  je ucinio jos nesto da je poveca. U novijim izdanjima "Zavestanja jezika" navodi se i njihov toboznji izvor: "iz Hilandarske povelje". Na taj lazni izvor se pozivaju oni koji u novije vreme citiraju ovaj pastis, koji je zbog toga postao pravi falsifikat.


©Ivan Colovic link

Evo vam ga vaše Zaveštanje, pa ga turite u guslu, pa sve zajedno u dupe krasno.

Samo se vi ložite na ove bljutavštine

Edited by Diskutant, 03 December 2003 - 11:50.

[bobt]

Ала ти мрзиш своју историју!!!
Ти изгледа имаш неки гадан проблем. Мора да су и теби лепша латинична слова, као и камичку.
Каже ружна му љ и њ. А какво је кукавно ''Q'' , као О на великој нужди!

БУДИ СРБИН, ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ!!!

А што се тиче завештања Стефана Немање, тачно је лепо и рекао оно шта ће бити. Погледај себе данас. У теби више немаш ништа Србско.

Ипак ти си тако одлучио. Ја бих ти препоручио да се ватиш латинских форума где до миле воље можеш овако да пљујеш по свом писму, историји и народу. Можда те чак и награде!!!!

[Mac]

БУДИ СРБИН, ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ!!!

Budi Srbin - reci NE iz inata!!!

[Diskutant]

Bobt, ovo oko "Zavestanja" nije moje, nego Ivana Colovica.

A ko je Ivan Colovic?

Evo ko je Ivan Colovic:

Ivan Čolović (1938, Beograd), etnolog, naučni savetnik u Etnografskom institutu SANU, prevodilac, pokretač i urednik "Biblioteke XX vek", autor je desetak knjiga, medju kojima i ovih: Književnost na groblju (1983), Divlja književnost (1985), Erotizam i književnost (1990), Bordel ratnika (1993), Politika simbola (1997)... Nedavno je Ivanu Čoloviću u Beču, kao jednom od nekoliko dobitnika (medju kojima je i Milan Kundera), uručena "Herderova nagrada", ugledno medjunarodno priznanje koje se dodeljuje "za negovanje i unapredjenje kulturnih odnosa na istoku i jugoistoku Evrope, kao i za značajne doprinose evropskoj kulturi". Polazeći od karaktera ove nagrade, na početku razgovora pitamo našeg sagovornika kako se kao laureat oseća neko ko je iz jedne zemlje koja sa Evropom i njenom kulturom sve manje komunicira.
______________________

E sad, dosadne ste kao stenice, vi sto falsifikovanom istorijom branite neke svoje nebeske "teorije". Jos kada biste mogli da proglasite dan za noc 'de bi vam bio kraj -- Nemere

Zavestaaaaanjaaa, srbice, deda miloja, milje regulusi, teslini stitovi, Zorke Simic, Sionski mudraci, qrci_p@lci, su realni taman koliko i Deda Mraz.


Toliko je glupo i imbecilno da se voleti ne moze, a u meni nikada i nije bilo nista srBsko, bar ne otkako sam naucio da pisem.