Hajd i tebe da pitam na kontra strani: jel se to aplicira i kad se firma bavi plutonijumom ili antraksom (kao onaj Amerianthrax ortak terorista iz 2001. za koga se prica - nikad nije pouzdano utvrdjeno - da je bio upravo zaduzen za sigurnost)?
To je sada druga kategorija proizvoda. Dok maksimalno netestiran (obicni) lek moze da proizvede zdravstveni problem za pacijenta koji ga konzumira, ovde su u pitanju proizvodi koji mogu, recimo, da se koriste kao oruzje za masovno unistenje, te bi tu mnogo vecu rec imale osiguravajuce kuce. Sasvim je moguce da bi, cak i uslovima potpuno slobodnog trzista, to bilo strogo regulisano, mozda i potpuno zabranjeno, kroz ugovor osiguravajucih kuca i privatnih policija, posto prevaljuje preveliki rizik i opasnost na sve ostale clanove drustva. To jeste ugrozavanje tudje privatne svojine, bezbednosti i slobode.
Prvo, ne znam kakve to veze ima sa postojanjem drzavnih standarda za kontrolu kvaliteta lekova? Drgo, ne znam zasto je to pitanje za mene, to pitaj ljude koji se zalazu za drzavnu kontrolu te oblasti? Sta ti mislis, ako neko toliko podigne cenu lekova, zbog cega se ne pojave drugi proizvodjaci koji ce ponuditi taj lek po nizoj ceni?
(Prvi post na ovom forumu)
Minimalni standardi za sigurnost proizoda moraju da se poštuju. Treba li dozvoliti da proizvodi neke firme uništavaju zdravlje ljudi i životnu sredinu, zato što te firme to tako propisuju? Naravno da ne treba.
Ako neko sam izabere da kupi potpuno nov i netestiran lek, iz bilo kojeg razloga, ko si ti ili ja da mu to zabranimo? To je njegova privatna stvar, eventualno stvar ugovora izmedju njega i njegove osiguravajuce kuce, koja moze da mu propise da ako ne koristi preparate sa odredjenim nivoom testiranosti da onda ne moze ocekivati da od njih naplati polisu i/ili lecenje...
Edited by bohumilo, 22 July 2017 - 15:24.
