115 replies to this topic

[tomas.hokenberi]

u celoj evropi i americi je sistem 3+2, samo se kod nas vraca na 4+1 i smatra da je to normalno. kod njih je procenat visokoobrazovanih 40%, a koliki je kod nas? trogodisnje studije imaju mnogo prednosti, najveca je u tome sto cetvorogodisnje mnogi nikad ne zavrse ili to zavrsavanje potraje deset godina. sa trogodisnjih je lako preci na master na nekom drugom fakultetu, u drugom gradu, zemlji...

 

Nigde u Americi ozbiljne studije IT-a nisu trogodisnje.

Edited by tomas.hokenberi, 26 January 2016 - 19:49.

[Nimrod]

u celoj evropi i americi je sistem 3+2,

Pa u stvari u US obicno nije. Normalne undergrad studije za bachelor diplome na vecini univerziteta traju 4 godine - mada u sustini vecinu njih ne zanima za koliko godina ces da sakupis dovoljno kredita. Master studije su vrlo vrlo cesto 2 godine, ali postoje programi, posebno za recimo MPP. Za specificno electrical engineering, BSc na recimo Ivy i Public Ivies je cetiri godine osnovnih studija. (evo recimo ovde: http://engineering.c...u/undergraduate) 

[Schrodinger]

Jos da dodam na gornje: cinizam gledanja na obrazovanje kao na posledicu "visih interesa" (a valjda su ljudska sklonost, slobodna volja i talenti za A, B ili C "nizi interesi", sta li?) upravo i ima za posledicu nakazne populisticke ideologije koje divljaju na ovim prostorima i koje za zajednicki imenitelj imaju upravo anti-intelektualni naboj i forsiranje iracionalnosti i kvazinauke. Da, ukljucujuci i astrologiju. 

 

Kad je bivsi srbijanski tiranin slobodan milosevic onomad 1992. rekao da je za njega Beogradski univerzitet podjednako vazan kao i bilo koja poljoprivredna zadruga, onda se normalan svet uzasnuo takvog populizma, ali sledbenici "visih interesa" su mu aplaudirali. E zato imamo to sto imamo i tako tragicnu strukturu radne snage, a ne zato sto su nam 4+1 studije ili neki slican besmisleni razlog.

[Jurgen]

 

Jel ti kapiras razliku izmedju licnog izbora i sposobnosti? Neko ko ima dovoljno visok IQ (i druge kognitivne sposobnosti, naravno) bice vukovac bez obzira na ljubav ili ne-ljubav. To ni najmanje nema veze sa pitanjem izbora, racionalnog ili iracionalnog.

 

 

Zanima me kakve veze ima IQ sa ocenama u školi? 

[tomas.hokenberi]

Zanima me kakve veze ima IQ sa ocenama u školi? 

Ako zanemarimo poklanjanje ocena i druge slicne marifetluke, visok IQ implicira laksu sposobnost razumevanja i ucenja i onog sto te ne zanima i ne zelis da mu posvetis previse paznje i posledicno visu ocenu za isto utroseno vreme.

[Edit] Izuzetak su naravno predmeti i/ili predavaci kod kojih se ocenjuje cista reprodukcija memorisanog.

Edited by tomas.hokenberi, 27 January 2016 - 11:56.

[JovanDamaskin]

Jos da dodam na gornje: cinizam gledanja na obrazovanje kao na posledicu "visih interesa" (a valjda su ljudska sklonost, slobodna volja i talenti za A, B ili C "nizi interesi", sta li?) upravo i ima za posledicu nakazne populisticke ideologije koje divljaju na ovim prostorima i koje za zajednicki imenitelj imaju upravo anti-intelektualni naboj i forsiranje iracionalnosti i kvazinauke.

Kad je bivsi srbijanski tiranin slobodan milosevic onomad 1992. rekao da je za njega Beogradski univerzitet podjednako vazan kao i bilo koja poljoprivredna zadruga, onda se normalan svet uzasnuo takvog populizma, ali sledbenici "visih interesa" su mu aplaudirali. E zato imamo to sto imamo i tako tragicnu strukturu radne snage, a ne zato sto su nam 4+1 studije ili neki slican besmisleni razlog.

 

Izraz "populisticke ideologije" u ovom slucaju ima dvosmisleno znacenje. Socijalizam je forsirao racionalnost i naucni pogled na svet i istovremeno bio neprihvatljiv - da li zato sto nije bio dovoljno populisticki, pa se preslo na Milosevica i devedesete?

Druga stvar je sistem vrednosti koji se drasticno promenio, pa se "visi interes" danas svodi na borbu za golo prezivljavanje. Tako da o talentima i sklonostima prilikom izbora radnog mesta je besmisleno govoriti.

[JovanDamaskin]

Po tvojoj logici, sto najbolji ucenici nisu kriminalci? Pa tamo sigurno ima mnogo vise para...

Ovo treba da bude duhovito -- ili da ima neke rasisticke konotacije? U Srbiji nema doduse puno Japanaca, ali ima Kineza, i vidim da su svi prilicno vredni. Ne kapiram tacno sta bi bio problem da se malo vise ugledamo na njih - ili je to po tebi genetski nemoguce?

 

Komenar o Japancima je bio nadovezan na:

 

kratak odgovor bi se sastojao u parafrazi poznate izreke pok. patrijarha Pavla, zato sto smo Srbi.

 

Japan je u odnosu na Evropu druga planeta, mozda ce i Kina biti jednog dana ako nastave da se razvijaju tim tempom. Sve to iziskuje ogromnu potrosnju radne snage, obrazovni sistem manje-vise, kladim se da je obrazovanje u SFRJ bilo na znatno visem nivu od japanskog (opet, ne zbog ”viseg” interesa koji se namece pojedincima, nego zbog razlicite koncepcije zivota i rada, da li se radi da bi se zivelo ili obrnuto). Zatim tu je Amerika, ceo tamosnji obrazovni sistem sustinski nema nista zajednicko sa ovim koji mi poznajemo.

 

Mogli bismo da licimo na Japan, ali da li bi to ikoga ucinilo zadovoljnim?

 

Jel ti kapiras razliku izmedju licnog izbora i sposobnosti? Neko ko ima dovoljno visok IQ (i druge kognitivne sposobnosti, naravno) bice vukovac bez obzira na ljubav ili ne-ljubav. To ni najmanje nema veze sa pitanjem izbora, racionalnog ili iracionalnog.

Biti vukovac sa platom ima veze tacno kako??? 

 

To moze da kaze samo neko ko nikad nije radio u prosveti, kao sto je slucaj sa vecinom forumasa. Ima mnogo djaka koji rade pod pritiskom, stalno su u nekom grcu, misle da ce im se to istom merom vratiti kasnije, odnosno roditelji ih tako vaspitavaju. Onda dodju na fakultet i uvide da su bili u zabludama - pa mnogi bivsi vukovci studiraju 10 godina, posebno ako izaberu teske fakultete. Dok oni koji nisu ni dolazili na casove zbrisu tamo neki Megatrend za 3 godine. Ne kazem da ovi prvi nemaju ”iq”, ali on je u celoj ovoj prici najmanje vazan.

 

Mozda je bolja analogija kakve veze ima prosek na fakultetu sa platom - apsolutno nikakve (niti se moze dobiti bolje radno mesto zbog proseka). I pored toga mnogima je on bitan...

[JovanDamaskin]

Zanima me kakve veze ima IQ sa ocenama u školi? 

 

Ima veze sa ocenama u osnovnoj skoli, u srednjoj znatno manje, na fakultetu nikakve. Na fakultetu si uspesan onoliko koliko zelis da se posvetis tome sto studiras (osim ako je u pitanju bas neka fizika/hemija koju zavrsi jedan od milion), a sve ovo troje zajedno sa onim sto ce ti se desavati u zivotu tek nema nikakvu korelaciju.

[Schrodinger]

Ima veze sa ocenama u osnovnoj skoli, u srednjoj znatno manje, na fakultetu nikakve. Na fakultetu si uspesan onoliko koliko zelis da se posvetis tome sto studiras (osim ako je u pitanju bas neka fizika/hemija koju zavrsi jedan od milion), a sve ovo troje zajedno sa onim sto ce ti se desavati u zivotu tek nema nikakvu korelaciju.

Ahahahaha, koji si ti biser od coveka     

 

Sta kazes, fiziku i hemiju zavrsava jedan od milion? Znaci otprilike ih je troje zavrsilo od 1945. naovamo? 

 

Inace, korelacija IQ-a "sa onim sto ce ti se desavati u zivotu" je odavno potvrdjena istina, bez obzira koliko se u levicarsko-postmodernim krugovima to povremeno negiralo iz ideoloskih razloga. Korelacija IQ-a i socijalno-ekonomskog statusa je toliko velika da i do 60% varijanse IQ-a u generalnoj populaciji potice od toga.

[Schrodinger]

Mogli bismo da licimo na Japan, ali da li bi to ikoga ucinilo zadovoljnim?

Ti imas neko istrazivanje u tom smislu? Vidis, mene bi ucinilo zadovoljno da su mi roditelji poziveli 20 godina duze, koliko je otprilike razlika u prosecnom zivotnom veku u Japanu i Srbiji.

 

To moze da kaze samo neko ko nikad nije radio u prosveti, 

Ma da, odlicno ti znas. Jedino sto sam skoro 20 godina u tim vodama...ali sta je to naspram astroloske vecnosti.

[Jurgen]

Ako zanemarimo poklanjanje ocena i druge slicne marifetluke, visok IQ implicira laksu sposobnost razumevanja i ucenja i onog sto te ne zanima i ne zelis da mu posvetis previse paznje i posledicno visu ocenu za isto utroseno vreme.

[Edit] Izuzetak su naravno predmeti i/ili predavaci kod kojih se ocenjuje cista reprodukcija memorisanog.

 

Ovo je sve tačno kada bi pitanje bilo da li će osoba sa većim IQ imati bolji uspeh od osobe sa manjim IQ ako obe imaju iste ambicije, uslove i vreme koje posvećuju učenju. Moje pitanje je zašto mislite da su dobre ocene povezane sa IQ. 

[Hermiona Halivel]

Hvala svima na odgovorima,ali mislim da ste se malo udaljili od onoga što je bila tema.

[Schrodinger]

Ovo je sve tačno kada bi pitanje bilo da li će osoba sa većim IQ imati bolji uspeh od osobe sa manjim IQ ako obe imaju iste ambicije, uslove i vreme koje posvećuju učenju. Moje pitanje je zašto mislite da su dobre ocene povezane sa IQ. 

Zato sto u naukama koje se baziraju na statistickom rasudjivanju postoji nesto sto se zove ergodicka teorema, sto povezuje iskaz iz tvoje prve recenice, sa odgovorom na pitanja iz druge. U statisticki znacajnom ansamblu - i uz ograde koje je tomas napravio - iz prvog mora slediti drugo. 

[Schrodinger]

Hvala svima na odgovorima,ali mislim da ste se malo udaljili od onoga što je bila tema.

U pravu si, ali vazno je da je zabavno, a i da se svasta moze nauciti.   Npr. da na fizici i hemiji diplomira samo svaki milioniti student...

[JovanDamaskin]

Ovo je sve tačno kada bi pitanje bilo da li će osoba sa većim IQ imati bolji uspeh od osobe sa manjim IQ ako obe imaju iste ambicije, uslove i vreme koje posvećuju učenju. Moje pitanje je zašto mislite da su dobre ocene povezane sa IQ. 

 

Povezane su zato sto cinjenica da imas IQ govori o tome da si mentalni tip i volis ucenje, i pun si tog intelektualnog naboja kao na primer forumas Schrodinger. Zato, ako hoces da ceo radni vek provedes u obrazovnom sistemu ili se dozivotno bavis razlicitim isplativim i prosvetljujucim univerzitetskim naukama samo napred.

 

Poenta kod izbora fakulteta i profesije je da je sam pojam zivotnog uspeha (kao i IQ-a, koji moze da donese profesionalnu efikasnost i efikasnost u ucenju ali ne i recimo preduzetnicki duh) mnogo kompleksniji od pojednostavljene slike koju on zeli da prikaze.

Mozes da budes profesionalno efikasan i imas natprosecnu platu (to je ekvivalent odlikasu iz gimnazije u odraslom dobu), ali sta imas od toga ako za tu platu radis 12 sati dnevno? (Nazalost, u ovakvom drustvenom poretku to je sudbina koja ocekuje i informaticara i ETF-ovca podjednako. I sve vreme visi ti za vratom nepismeni gazda koji u svako doba moze da te otera na ulicu da propadnes, ne uplacuje porez i doprinos isl.)

 

Zato je najbolja opcija za Hermionu Halivel da potrazi neki smer koji ostavlja sto vise mogucnosti za zaposljavanje (u njenom slucaju idealno bi bilo da to obuhvati i prosvetu).

 

Sta kazes, fiziku i hemiju zavrsava jedan od milion? Znaci otprilike ih je troje zavrsilo od 1945. naovamo? 

 

Stanje stvari u jednoj Nemackoj: diplomira 2500 fizicara godisnje, x30 generacija dolazi se do manje od jednog promila populacije koja ima kompetencije u toj oblasti. Ako je milion karikatura, promil je sigurno optimalan. Broj studenata fizike opada u celom svetu, a koliki je prosek studiranja na tom fakultetu kod nas?

Na novosadskom i niskom PMF-u master na fizici (iako je u Nisu sistem 3+2 kao i na svim ostalim smerovima) u proseku upisuje 1-2 studenta godisnje.

Edited by JovanDamaskin, 28 January 2016 - 18:47.