2958 replies to this topic

[chilli]

Ne slažem se sa celokupnom opservacijom. Analiziracu je deo po deo.

 

Prvo ne postoje sveži primeri širenja ISIS-a u Libiji i podsaharskoj Africi, ali to je manje bitno. Problem efikasne borbe protiv ISIL-a i sunitskog ekstremizma ne leži u nejedinstvu velikih sila i nepostojanju strategije za uništavanjem ISIL-a. da li bi se problem režio kada bi ISIL ostao bez teritorije? Naravno da ne bi, ISIL bi tada bio još opasniji. ISIL ima dve bitne faze u svom razvoju, prvu gde je postajao kao andergraund organizacija, i druga kad su formirali veliku i ozbiljnu državu na teritoriji Iraka i Sirije, a kasnije i u Libiji, u drugim delovima sveta oni i dalje deluju kao undergraund organizacija. Oduzimanjem teritorije ISIL bi se samo vratio u prvu fazu i nastavio i dalje da deluje. Njegova moć reorganizacije je impozantna. Rešenje problema postoji u onome što je i uzrok nastanka sunitskog ekstremizma. To je sistemska diskriminacija sunita koja je prisutna u Iraku i Siriji, ali i u drugim zemljama. Diskriminacija je toliko izražena da je izazvala ovako brutalnu reakciju na nju. Posle, po meni sasvim opravdane, SAD intervencije u Iraku i rusenja Sadamovog režima koji je po svojoj prirodi bio sekularan, ali je ipak favorizovao manjinsko sunitsko stanovništvo i bio brutalan prema siitima i Kurdima, došlo je do pobednicke pravde. Decenijama ugnjetavani Kurdi i siiti su prigrabili sve poluge vlasti i za sunite vise nije bilo mesta. Suoceni sa diskriminacijom suniti su se konstantno radikalizovali dižući pobunu za pobunom. Poslednji izraz ocaja sunitskog stanovnistva je ISIL. Ova pobuna je bila najradikalnija do sada i dala je najvece rezultate. Skoro celokupna sunitska teritorija se u jednom momentu nasla u rukama ISIL-a. Naravno da vecina stanovništva nije toliko ekstremna, ali je poražavajuce to da u izboru izmedju siitske vlasti i ISIL-a oni biraju ISIL kao manje zlo. ISIL se u Iraku može uništiti, ali to ne znači da će se situacija smiriti, sledeća pobuna će biti još veća, još masovnija i što je najgore još extremnija. Slična situacija je i u Siriji, gde manjinski alavatski režim diskriminiše većinske sunite. Plodno tlo za pobunu i jačanje extremizma? Naravno. Osamdesetih smo imali u krvi uguđenu pobunu sunita, sledeća pobuna je naravno mnogo brutalnija i mnogo extremnija. U Libiji ISIL čine diskriminisani pripadnici Gadafijevog plemena (baza ISIL-a je njegov rodni Sirt). U LIbiji podrška ISIL-u nije velika i smatra se da pod oružjem ima samo 3-5 hiljada ljudi tako da medju libijskim frakcijama ne predstavlja neku silu, ali ostale frakcije nemaju intres da zauzimaju oblast gde će ih dočekati neprijateljsko stanovništvo. ISIL je iz Derne, na istoku zemlje isteran bez većih problema. I u Iraku i u Libiji vojni vrh ISIL-a cine uglavnom niži oficiri sadamove i gadafijeve vojske i to nimalo nije slučajno. Potrebno je za rešenje problema dovesti do toga da lokalnom stanovništvu ISIL ne bude draži od svih ostalih, e tada će ISIL početi da opada. Kada suniti postanu ravnopravni u Iraku i Siriji onda ni ISIL neće predstavljati nikakvu značajnu snagu i nečeviše biti problem. Moje mišljenje je da je to u kolonijalnim granicama Iraka i Sirije nemoguće i da je neminovno da se te dve države raspadnu, ali o tome nekom drugom prilikom. Neophodno je da se popravi položaj sunita ako neko uopšte hoce da razmišlja o rešenju problema, bombe, kopnene operacije, okupacija, nece rešiti problem samo ce dovesti do njegove eskalacije.

Kurdi su u ekspanziji evo vec godinu dana i nemože se govoriti o stabilizaciji fronta. Ne postoji nikakva mogucnost da Kurdi počnu da gube teritorije. Problem Turaka sa Kurdima banalizujes. Turska nema problem sa irackim Kurdima,Barzani je slobodno se može reći turski saveznik. Problem Turske leži u sirijskim kordima čije vodstvo ne želi da se odrekne veza sa PKK koja deluje u Turskoj. Turci uglavnom ne napadaju kurdske ciljeve u Siriji, već u Iraku i to isključivo ciljeve koji su povezani sa PKK, i za to se slobodno može reći da imaju Barzanijev blagoslov. Najveci problem Turske je želja Kurda za spajanje kantona Afrin i kantona Kobane čime bi se spojile sve kurdske teritorije. Problem je u tome što taj prostor ne naseljavaju Kurdi već Turkmeni. E sad nastaje ključna stvar. Ti Turkmeni uopšte nisu Turkmeni, već Turci kojima je usled diskriminacije bilo zabranjeno da se izjašnjavaju ka Turci i smišljen je novi naziv za njih. Kurdi iako najpozitivnija strana u ovom sukobu, su do sada mnogoputa pokazali i svoju negativnu stranu. Česta su etnička čišćenja na teritorijama koje oni zauzmu a nisu većinski kurdske. Turci će jako teško dozvoliti spajanje kurdskih kantona, ubedjen sam da će to pokušati da spreče ako bude trebalo čak i vojnom intervencijom. Ubedjen sam da prilikom te vojne intervencije oni ne bi dirali tri postojeća kurdska kantona. Amerikanci šalju vojnu pomoć Kurdima veoma dugo. Priključili su im i odredjene arapske snage koje bi uz kurdsku pomoč trebali da zauzmu Raku, zbog toga su došli i američki instruktori, i to je dobra stvar. Samo suniti mogu poraziti ISIL i Ameri tu igraju veoma pametnu igru. Turci sigurno neće reagovati na tom pravcu.

 

ISIL je na putu poraza što se tiče njegove snage kao organizovane države, kurdsko zauzimanje Sindžara u Iraku i Kurdska ofanziva u Hasaki u Siriji je početak njihovog kraja. Ali ISIL to neće uništiti, samo će promeniti oblik delovanja i nastaviti dalje. On se može poraziti samo od onih koji su ga i stvorili. ISIL će nestati onog momenta kada mu suniti budu okrenuli ledja, svaka druga strategija je uzaludna.

A sad(e) da se zahvalim na iscrpnom odgovoru na moj komentar, zaista nisam očekivao ovakvu elaboraciju (manje-više) stavova koje sam i sam izneo. Pa da krenemo redom...

 

Mogu da prihvatim da se ne slažeš s mojom opservacijom, ali bilo bi poželjno da ako nešto osporiš, daš i svoje viđenje. Ovako, mogu samo da konstatujem da moj stav o neefikasnoj borbi protiv ISIS zbog antagonizma velikih igrača i dalje stoji neokrnjen. To da li će se ISIS transformisati ako ostane bez teritorije, verovatno hoće, što sam i sam napisao. Samim tim ne stoji ni tvoj stav da nema nikakvog širenja u Libiji, negde moraju otići ako budu isterani iz Sirije, ta neće valjda u Izrael?

Stav da je "ISIL poslednji izraz očaja sunitskog stanovništva" je u najmanju ruku upitan, kako zbog činjenice da je u haosu građanskog rata i miliona izbeglica koje je proizveo, vrlo teško utvrditi da li je očaj izazvan ISIS-om ili u njemu suniti vide spas. Ovo je na granici opasne relativizacije, kao što je relativizacija stav da je "ISIL formirao veliku i ozbiljnu državu na teritoriji Iraka i Sirije". Mislim, o kakvoj "državi" pričamo? Ja bejah ubeđen da je ISIS teroristička organizacija, a ne država.

Što se tiče lošeg položaja sunitskog stanovništva, pročitaj ponovo moju opservaciju i videćeš da ima jedan deo o participiranju sunita u vlasti, kao neizostavni deo rešenja sirijskog problema. Međutim, popravljanje položaja može obezbediti samo politički proces, a ne kojekakve Al-Nusre i ostali Alovi, naročito ne preko bombi, tenkova i artiljerije. Opet mi nije jasno u čemu se to što si napisao (osim što si detaljnije elaborirao stanje na terenu) suštinski razlikuje od mog stava?

Što se tiče Kurda, takođe mislim da su najpozitivnija strana u celoj priči. Nekonzistentan je tvoj stav da Turcima "ne smetaju" Kurdi u Iraku (koje pak bombarduju), ali im smetaju sirijski Kurdi, kao i oni u Turskoj, povezani s PKK. Koji procenat Kurda zapravo nije smetnja Turskoj, 2,3, 5?

Tvoja "ubeđenost" da Turci neće dirati tri postojeća kurdska kantona je na nivou moje jeze kada čujem da je Al-Nusra opozicija.

Kada sam rekao da se front stabilizovao, mislio sam stabilizovao se bez opasnosti od gubljenja kurdskih teritorija, ne za ekspanziju (i to je stabilizacija, zar ne?).

 

 

Rusija nikada nije intezivirala napade na ISIL, pa ni posle ruženja putniškog aviona. Samo 6 % ruskih napada je usmereno na ISIL, a i oni su se desili da bi se zaustavile dve ofanzive koje je iSIL pokušao da pokrene na SAA. Bili su aktivni i prilikom deblokade Keires baze i to je to što se ruskih napada na ISIL tiče, sve ostalo je u domenu statističke greške. Rusima je u intresu da na terenu ostanu tri strane Asad, Kurdi i ISIL, gde će Asad biti primoran da napravi dogovor sa Kurdima. U takvoj situaciji bi ceo svet naprosto morao da podrži Asada protiv ISIL-a. Iskreno mislim da će Rusi teško uspeti u tome.

 

Francuska intervencija ako je budu koordinirali sa Rusima siguirno neće dati rezultate, iz razloga koje sam spomenu u pasusu iznad. Ona još nije praktično ni počela pa je ne mogu ni komentarisati.

 

I da se klupko razmrsi i odmota, nista se nece uraditi u borbi sa ISIL-om isključivo vojnim putem, neophodno je i političko rešenje koje če zadovoljiti i sunite.

 

S ovim se manje-više slažem, osim što ruske interese ne shvatam u ovako uskom kontekstu isključivo podrške Asadu.

 

Ovo je gomila paušalnih ocena koje predstavljaju tvoju ličnu empatiju prema odredjenoj grupi. O Al Nusra frontu se da diskutovati, ali argumentima jer ni moj kao ni tvoj lični osećaj prema njima nije bitan. Ko se na koga ježi je njegov lični problem i ne može biti politički stav. I ja se na mnoge ježim ali to je samo moj problem. Tako da bez komentara.

Apsolutno, s obzirom da vladaš faktografijom, molim te da prodiskutuješ malo o tome, rado ću pročitati.

 

Ovaj deo ni ne shvatam najbolje. Vecina tih organizacija ni nedeluje u Siriji. Situacija u Libiji nije takva kavom je opisuješ. Najprostije moguće rečeno u Libiji imač dve vlade, jedna islamistička, a ne džihadistička, što je ogromna razlika sa sedištem u Tripoliju, jedna sekularna sa sedištem u Torbuku. Imamo ISIL i imamo Tuarege. Svi oni manje više ratuju medjusobno, ali taj sukob je izuzetno niskog inteziteta. Alžir je miran i to je valjda dobro. Talibani su pojačali svoje delovanje u Avganistanu, ali oni su i dosada bili otvoreni za pregovore i ukoliko bi vlasti htele sa njima da dele kolač dogovor je moguć, ali teško će to ići. Talibani su u otvorenom sukobu sa ISIL-om i ratuju sa njihovim pristalicama u Avganistanu više nego vladine trupe.

Ogromna razlika između džihadističke i islamističke vlade? U čemu suštinski se ogledaju te razlike? Dve vlade u Libiji sasvim lepo ilustruju situaciju u kojoj se nalazi ta država, a ako bismo malo napregnuli vijuge i odmakli od trenutnog stanja, možemo predviteti šta? Pokoravanje nepriznate vlade priznatoj ili eskalaciju sukoba s uključivanjem još ponekih islamista protiv džihadista?

Hajmo ipak malo izvlačiti zaključke iz napisanoga, a ne pisati tek da bi se nešto napisalo...

 

 Ovo je vrlo, vrlo neozbiljno.

Blagodarim.

 

E sa ovim delom se već apsolutno slažem!

Dakle, ipak nije neslaganje u celosti.

 

Ovo ne da nije najbrži izlaz iz sirijskog rata, ovoje put u to da on traje večno. Uspostavljanjem asadove vlasti na teritorije cele zemlje dovelo bi samo do još veće radikalizacije ne samo sunita već pre svega i Kurda, ali i ostalih zajednica u Siriji. Niko u takvoj situaciji ne može uticati na bilo koga da se strasti smire, ni Rusija, ni zapadni saveznici. Uostalom takvo stanje smo već i imali pa je izbio ovakav rat. Imali smo čak i pobunu, koja je završena uspostavljanjem vlasti režima na celoj teritoriji zemlje i do čega je to dovelo? Do nove još gore pobune, naravno.

Ovde bih ipak preformulisao svoj stav o uspostavljanju Asadove vlasti na celoj teritoriji Sirije, kao uslov za početak političkog procesa. To bi zaista dovelo do rasplamsavanja sukoba. Kada sam to napisao, zapravo sam imao na umu celovitost sirijske teritorije pred početak političkog procesa. Najbolje bi bilo da tu celovitost garantuje "međunarodna zajednica", a na terenu mirovne trupe. Naravno da će Sirija u priznatim granicama teško opstati, ali bar da politički proces počne.

 

Asad se neće povući iz Damaska ni iz obalnih područja, to je valjda jasno. Da li je rešenje "preoravanje" Damaska? To bi bio poslednji klin u sirijski kovčeg. Upravo nepostojanje izlaza za režim (kao i za alavitsku populaciju) čini Asada možda najopasnijim/najluđim igračem u ovom sukobu, naročito otkako ima rusku podršku.

 

Ukoliko glavni igrači odluče da je očuvanje celovitosti Sirije nemoguće, moramo računati na nastanak nekoliko manjih država. Priobalni alavitski deo zajedno s uzanim pograničnim pojasom prema Libanu, plus Damask. Kurdske teritorije, u postojećem stanju, dakle rascepkane. Al Nusru u Idlibu i još nekim gradovima, ako proteraju ISIS, najverovatnije i u tom delu. I to bi bilo rešenje sukoba?

 

Sve u svemu, terorizam islamističkih grupa neće nestati eventualnim završetkom rata, kao što ni trenutni odnosi među tim grupama nisu "uklesani u kamen" i podložni su promenama i pretumbavanjima. Bliski istok je to, varnica je dovoljna da zapali velike teritorije i uključi gotovo sve države u sukob. Mirnoća Izraela i Alžira je svakako pozitivna stvar, ali for how long? Neko predviđanje?

[chilli]

...

 

 

 

Rezim u siriji je nistica - samo marioneta.

Ne moze se istovremeno proglasavati za 'najvecu opasnost' i govoriti o 'konsolidaciji'.

Pokusao je jedan pajac da 'uspostavi mir sa adolfom' u mihnenu. Do danas mu se smeju.

A taj 'minhenizam' je kao epidemija pogodio i evropljane i tupchastog obamu - koji, jednostavno nemaju mooda da deluju odresito.

Kako ce se neko etablirati za 'svetskog igraca' ako mu to drugi ne prizanju?

Moze taj putljer da vriska do neba - sirijski pesak mu polako istice kroz ruke, a kod koce - haos.

Nisam siguran odakle ti ideja da 'nema drugog resenja' u siriji?

Mozes ti da smatras kako hoces - no ta reaktivacija pristupnog procesa i milijarde novca - tesko da mogu biti 'kazna'.

Zamisli samo ovaj scenario - ljosne Erdogan, pa milioni raznoraznih izbeglica preplave Evropu.

Erdogan je trenutno 'good boy & faktor mira' no ako su bude previse kurobecao - mozda prodje kao mnogi drugi.

S tim sto to znaci samo jedno - da ga smakne vojska.

Pa sad USofA, NEU i NATO mogu da progutaju povecu knedlu i da biraju.

 

Ne bih im bio u kozi.

 

...

 

Molio bih te da pažljivije čitaš ono što napišem, bar ako očekuješ da ti odgovorim. Najveća opasnost je Asad sateran uza zid, a prilika za konsolidaciju stanja je njegovo uključivanje u politički proces. To da li će završiti u nekakvom Hagu nakon par godina, uopšte me ne interesuje.

Ne vidim nikakvu paralelu između Čembrlena i Asada, čak ni između Asada i Hitlera (razume se da ne mislim na ludačke ideje, već na politički i vojni položaj u datom trenutku). Šta si ovim hteo da kažeš?

Pokušaj etabliranja kao svetskog igrača, dakle jasno je da je namera da se taj status prizna, tj. da ga sada nema. (pažljivije čitaj)

Nema drugog rešenja, bar ga ja ne vidim, u forumskoj diskusiji i učestvujem da pročitam drugačije stavove. Doduše, od tebe nisam dobio viđenje, osim već poznatih stavova.

Aktivacija pretpristupnog procesa nije kazna, naravno. To je nagrada i zalog za budućnost. Pre svega zbog izbegličkog pitanja, a posredno i zbog opasnosti od radikalizacije režima u Ankari. Veći uticaj na Tursku EU će imati ako je ima kao kandidata sa izglednijim šansama za pristup, nego kao večitog kandidata, pro-forme radi. Apsolutno se slažem da je Turska (ne Erdogan) faktor mira i stabilnosti, kao što sam i napisao. Vojska je odlučujući faktor i dobro je da je tako, bar dok ne bude na korak od članstva (kad i ako...).

[Kinik]

...

 

... 

 

 

Ja ne ocekujem da neko odgovara, niti on to mora.

Poprilicno mi je dosadila ta putljerovska floskula oko 'pacova sateranog u ugao'. To je patetika i slinavi pokusaj iznude.

 

Kada sam spomenuo Cembrlena - imao sam u vidu ove nesposobne evropske birokratske kurajbere koje jedino brinu glasaci. Glasaci nisu brinuli ni Regana, ni Tacerovu.

Taman posla da bih se usudio da ja predlazem neko resenje - samo kazem da vecito cinculiranje sa dvojicom diktatora ne vodi nicemu (o cemu svedoci i Istorija). Dovoljno ce biti da zapadna koalicija bude aktivnija, asad ce morati da ode, a putljer ce se naci u ulozi 'baba sere'. Trebalo bi mu skrenuti paznju da nista nece ucariti smrcanjem i svercovanjem. Morace da plati punu cenu za svoje ludilo.

 

Izbeglicko pitanje je posledica krupnijih pitanja. Neko to zove 'uvodjenjem demokratije' na BI, neko zapadnom agresijom. Ja smatram da je neophodno odrastanje tog poprilicno introvernog i zapustenog u svom infantilizmu sveta, koji je iz nekog razloga umislio da je centar sveta, i da je to jedina briga svih ostalih. Hoce da se menjaju - dobro! Nece da se menjaj u - pa slobodno propadni u svom ludilu, a Zapad ce uvek imati dovolno snage, redstava i moci da suspreze ludake. Propast tih vecitih budalasa bi, takodje, bio primer i za druge ekstremne budalase, jer sumnjam da bi dali realno carstvo za 'bajkovitu ideju'. Zato je jedan od glavnih preduslova - apsolutna deinstalacija asada (neka ga transportuju msk.) a ovo sto preostane bude podvrgnuto jednom demokratskom tretmanu, pa i irak - i mozda podeljeno na vise manjih teritorija. Vec sam navodio misljenje nekih analiticara - irak i sirija kao drzavne tvorevine su prestale da postoje.

 

PS.

Samo ne znam - a sto bi se ti sekirao / ljutio za nesto sto ja napisem?

I zasto mislis da bih ja trebao na tvoj nacin da 'iscitam' napisano?

 

...

[chilli]

...

 

 

 

Ja ne ocekujem da neko odgovara, niti on to mora.

Poprilicno mi je dosadila ta putljerovska floskula oko 'pacova sateranog u ugao'. To je patetika i slinavi pokusaj iznude.

 

Kada sam spomenuo Cembrlena - imao sam u vidu ove nesposobne evropske birokratske kurajbere koje jedino brinu glasaci. Glasaci nisu brinuli ni Regana, ni Tacerovu.

Taman posla da bih se usudio da ja predlazem neko resenje - samo kazem da vecito cinculiranje sa dvojicom diktatora ne vodi nicemu (o cemu svedoci i Istorija). Dovoljno ce biti da zapadna koalicija bude aktivnija, asad ce morati da ode, a putljer ce se naci u ulozi 'baba sere'. Trebalo bi mu skrenuti paznju da nista nece ucariti smrcanjem i svercovanjem. Morace da plati punu cenu za svoje ludilo.

 

Izbeglicko pitanje je posledica krupnijih pitanja. Neko to zove 'uvodjenjem demokratije' na BI, neko zapadnom agresijom. Ja smatram da je neophodno odrastanje tog poprilicno introvernog i zapustenog u svom infantilizmu sveta, koji je iz nekog razloga umislio da je centar sveta, i da je to jedina briga svih ostalih. Hoce da se menjaju - dobro! Nece da se menjaj u - pa slobodno propadni u svom ludilu, a Zapad ce uvek imati dovolno snage, redstava i moci da suspreze ludake. Propast tih vecitih budalasa bi, takodje, bio primer i za druge ekstremne budalase, jer sumnjam da bi dali realno carstvo za 'bajkovitu ideju'. Zato je jedan od glavnih preduslova - apsolutna deinstalacija asada (neka ga transportuju msk.) a ovo sto preostane bude podvrgnuto jednom demokratskom tretmanu, pa i irak - i mozda podeljeno na vise manjih teritorija. Vec sam navodio misljenje nekih analiticara - irak i sirija kao drzavne tvorevine su prestale da postoje.

 

PS.

Samo ne znam - a sto bi se ti sekirao / ljutio za nesto sto ja napisem?

I zasto mislis da bih ja trebao na tvoj nacin da 'iscitam' napisano?

 

...

 

Zaista, zašto bih se ljutio za nešto što ti napišeš? Odakle ti ideja da se ljutim?

Mogu samo, ako me već kvotuješ, da ti skrenem pažnju da nisi dobro shvatio napisano. Zašto bi se ti ljutio zbog toga?

 

PS. Što se tiče odgovora, korektno viđenje, vreme će pokazati.

[A sad]

A sad(e) da se zahvalim na iscrpnom odgovoru na moj komentar, zaista nisam očekivao ovakvu elaboraciju (manje-više) stavova koje sam i sam izneo. Pa da krenemo redom...

 

Mogu da prihvatim da se ne slažeš s mojom opservacijom, ali bilo bi poželjno da ako nešto osporiš, daš i svoje viđenje. Ovako, mogu samo da konstatujem da moj stav o neefikasnoj borbi protiv ISIS zbog antagonizma velikih igrača i dalje stoji neokrnjen. To da li će se ISIS transformisati ako ostane bez teritorije, verovatno hoće, što sam i sam napisao. Samim tim ne stoji ni tvoj stav da nema nikakvog širenja u Libiji, negde moraju otići ako budu isterani iz Sirije, ta neće valjda u Izrael?

Stav da je "ISIL poslednji izraz očaja sunitskog stanovništva" je u najmanju ruku upitan, kako zbog činjenice da je u haosu građanskog rata i miliona izbeglica koje je proizveo, vrlo teško utvrditi da li je očaj izazvan ISIS-om ili u njemu suniti vide spas. Ovo je na granici opasne relativizacije, kao što je relativizacija stav da je "ISIL formirao veliku i ozbiljnu državu na teritoriji Iraka i Sirije". Mislim, o kakvoj "državi" pričamo? Ja bejah ubeđen da je ISIS teroristička organizacija, a ne država.

Što se tiče lošeg položaja sunitskog stanovništva, pročitaj ponovo moju opservaciju i videćeš da ima jedan deo o participiranju sunita u vlasti, kao neizostavni deo rešenja sirijskog problema. Međutim, popravljanje položaja može obezbediti samo politički proces, a ne kojekakve Al-Nusre i ostali Alovi, naročito ne preko bombi, tenkova i artiljerije. Opet mi nije jasno u čemu se to što si napisao (osim što si detaljnije elaborirao stanje na terenu) suštinski razlikuje od mog stava?

Što se tiče Kurda, takođe mislim da su najpozitivnija strana u celoj priči. Nekonzistentan je tvoj stav da Turcima "ne smetaju" Kurdi u Iraku (koje pak bombarduju), ali im smetaju sirijski Kurdi, kao i oni u Turskoj, povezani s PKK. Koji procenat Kurda zapravo nije smetnja Turskoj, 2,3, 5?

Tvoja "ubeđenost" da Turci neće dirati tri postojeća kurdska kantona je na nivou moje jeze kada čujem da je Al-Nusra opozicija.

Kada sam rekao da se front stabilizovao, mislio sam stabilizovao se bez opasnosti od gubljenja kurdskih teritorija, ne za ekspanziju (i to je stabilizacija, zar ne?).

 

 

 

S ovim se manje-više slažem, osim što ruske interese ne shvatam u ovako uskom kontekstu isključivo podrške Asadu.

 

Apsolutno, s obzirom da vladaš faktografijom, molim te da prodiskutuješ malo o tome, rado ću pročitati.

 

Ogromna razlika između džihadističke i islamističke vlade? U čemu suštinski se ogledaju te razlike? Dve vlade u Libiji sasvim lepo ilustruju situaciju u kojoj se nalazi ta država, a ako bismo malo napregnuli vijuge i odmakli od trenutnog stanja, možemo predviteti šta? Pokoravanje nepriznate vlade priznatoj ili eskalaciju sukoba s uključivanjem još ponekih islamista protiv džihadista?

Hajmo ipak malo izvlačiti zaključke iz napisanoga, a ne pisati tek da bi se nešto napisalo...

 

Blagodarim.

 

Dakle, ipak nije neslaganje u celosti.

 

Ovde bih ipak preformulisao svoj stav o uspostavljanju Asadove vlasti na celoj teritoriji Sirije, kao uslov za početak političkog procesa. To bi zaista dovelo do rasplamsavanja sukoba. Kada sam to napisao, zapravo sam imao na umu celovitost sirijske teritorije pred početak političkog procesa. Najbolje bi bilo da tu celovitost garantuje "međunarodna zajednica", a na terenu mirovne trupe. Naravno da će Sirija u priznatim granicama teško opstati, ali bar da politički proces počne.

 

Asad se neće povući iz Damaska ni iz obalnih područja, to je valjda jasno. Da li je rešenje "preoravanje" Damaska? To bi bio poslednji klin u sirijski kovčeg. Upravo nepostojanje izlaza za režim (kao i za alavitsku populaciju) čini Asada možda najopasnijim/najluđim igračem u ovom sukobu, naročito otkako ima rusku podršku.

 

Ukoliko glavni igrači odluče da je očuvanje celovitosti Sirije nemoguće, moramo računati na nastanak nekoliko manjih država. Priobalni alavitski deo zajedno s uzanim pograničnim pojasom prema Libanu, plus Damask. Kurdske teritorije, u postojećem stanju, dakle rascepkane. Al Nusru u Idlibu i još nekim gradovima, ako proteraju ISIS, najverovatnije i u tom delu. I to bi bilo rešenje sukoba?

 

Sve u svemu, terorizam islamističkih grupa neće nestati eventualnim završetkom rata, kao što ni trenutni odnosi među tim grupama nisu "uklesani u kamen" i podložni su promenama i pretumbavanjima. Bliski istok je to, varnica je dovoljna da zapali velike teritorije i uključi gotovo sve države u sukob. Mirnoća Izraela i Alžira je svakako pozitivna stvar, ali for how long? Neko predviđanje?

 

Prvo da se izvinim sto odgovaram tek posle dva dana, ali nisam imao vremena za forum do sada.

 

Pa upravo sam osporio tezu da su losi rezultati u borbi protiv ISIL-a posledica antagonizma velikih sila. Velike sile ne mogu unistiti ISIL, one mogu unistiti samo njegov trenutni pojavni oblik, a time se nece dobiti prakticno nista, eventualno ce postati jos brutalniji i jos opasniji. U Libiji je ISIL tu gde jeste, vec neko vreme i nije primetno nikakvo njegovo jacanje i sirenje teritorije. Sve teze pojedinih zapadnih medija da ISIL-ovci beže iz Sirije u Libiju i prave tamo novu bazu je obican spin, nigde oni ne beže. Nisu oni dosli odnekud u Siriju i Irak da bi gubitkom teritorije bili prinudjeni da napuste te zemlje. Pripadnici ISIL-a su vecinom lokalci i oni ce se jedinostavno stopiti sa lokalnim stanovnistvom i nastaviti da deluju kao gerila. Procenjuje se da je 90% pripadnika ISIL u Iraku iz redova lokalnog stanovnistva, u Siriji je taj procenat manji ali je i dalje velika vecina takodje lokalnog porekla. ISIL, kao što sam vec i pisao, mogu unistiti samo suniti, a natom polju se najmanje radi. Nesto Amerikanci pokusavaju sa SDF-om, videcemo sta ce biti sa tim, ali primetio sam neke trendove koji mi se ne svidjaju i moje licno misljenje je da od toga nece biti nista. Neki forumasi sa jednog drugog foruma, koji su mnogo bolje od mene upuceni u zbivanja u Siriji i znaju arapski, tvrde da to ide u dobrom pravcu, ali ja sam ipak skeptican.

 

Kada spominjes relativizaciju nisam siguran da li mozda insinuiras da ja podržavam ISIL? da vidimo,pitas kakvu su oni stvorili državu? Pa svidjalo se to nama ili ne oni su je stvorili, ona de facto postoji, to sto je niko nikada nece priznati ne znaci da ne postoji teritorija kojom upravlja ISIL sa svim elementima države. I najgore od svega je to sto je u ovom trenutku to možda i najuredjeniji deo Sirije (sto se tice vrsenja državne vlasti, ne ulazeci u to kakva je ta vlast, o ISIL-u inace mislim sve najgore). Za razliku od ostalih delova Sirije gde korupcija cveta, u ISIL-ovom delu je ona svedena na najmanju mogucu meru. Naplata poreza je neverovatno visoka i upravo oni, a ne nafta i druga roba predstavljaju najveci deo ISIL-ovih prihoda. ISIL nije pao sa marsa u sunitske delove Sirije i Iraka, on je tu godinama, medju njima se razvija, jacao, postajao sve extremniji dok nije dosao do ovoga sto je danas. Deo izbeglica jeste posledica delovanja ISIL-a, ali deo stanovnistva pre bira ISIL nego neke druge i to je kljucni deo problema, pogotovo sto taj deo stanovnistva, pogotovo u Iraku, nije mali. To sto su oni teroristicka organizacija ne znaci da ne mogu da imaju državu, nisu ni prva, a ni poslednja takva organizacija koja ce formirati svoju državu.

 

Suniti u Siriji ne treba da participiraju u vlasti i tu je kljucna razlika u tvom i mom stavu. Neko ko cini toliko veliku vecinu u jednoj državi ne treba da participira u vlasti, on treba da bude glavni nosilac te vlasti, dok ostali u njoj trebaju da participiraju. Pojava kojekakvih Al Nusri, ISIL-a i slicnih je posledica toga sto politicki proces nije dao nikakve rezultate, i tako je uvek bilo i bice, kada politika ne da rezultate, dolazi do radikalizacije i to je idealno tle za razne Al Nusre i ISIL-e... I nemože sada posle toliko decenija represije i jos nekoliko godina izuzetno krvavog i brutalnog rata, e to sve sto je bilo je nebitno i vise ne važi ajmo svi da sednemo za sto i da se dogovorimo i podelimo funkcije, Asad da ostane na vlasti, a suniti da participiraju. To tako jednostavno ne funkcionise.

 

Sto se Kurda tice, precizirao bi svoj stav. Oni uopste nisu pozitivni, ali su od svih ukljucenih frakcija najpozitivniji. Pozitivnih u sirijskom ratu jednostavno nema. Kurdi imaju simpatije Evropljana iz razloga što su Evropljanima verovatno oni najbliža frakcija (po ideologiji, nacinu oblacenja, ponasanju...), naravno tu je ukljucen i jako dobar marketing, i naravno uspesna borba protiv ISIL-a, najveci uticaj na to svakako ima to sto su pogotovo u Iraku pretrpeli velike zlocine od strane ISIL-a, dok je nad Jazidi Kurdima, slobodno se može tako reci, pokusan genocid. Sa druge strane Kurdi cine gomilu jako losih stvari, ali o tome neki drugi put. Turci su u sukobu sa PKK i njih napadaju kako u Turskoj i Siriji, tako i u Iraku. Turska je u odlicnim odnosima sa vlastima Iračkog Kurdistana, i sigurno ima njegovu podršku za napade na baze PKK u Iraku. Iracki Kurdistan je za azijske standarde jedna od najdemokratskijih zemalja i samim tim znaci i da vladajucu partiju podržava vecina gradjana, izbori se redovno održavaju. Ne bi ulazio sada dublje u Tursko kurdski problem, ali ni tu nije sve crno-belo i i jedni i drugi imaju saveznike u redovima drugog naroda.

 

Turci nemaju razloga da diraju tri Kurdska kantona, pogotovo dva istocna koji deluju u potpunoj koordinaciji sa SAD-om, sve dok se iz njih ne ugrožava turska teritorija i Turkmeni. Nikom nije u intresu da udje u potpuno neprijateljsku sredinu bez preke potrebe. Jedna takva operacija bi dovela do velikih žrtava medju turskim vojnicima i teško da bi uspela da dobije podršku javnog mnjenja. Još teže bi mogla da dobije podršku Turskih saveznika koji ozbiljno racunaju na Kurde u buducnosti, pogotovo se ocekuje velika uloga Kurda u konacnoj bitci sa ISIL-om. Turci su ranije ulazili u Irački Kurdisan, nikad se nisu sukobljavali sa vladinim snagama, zavrsavali su posao zbog kog su dosli i brzo se povlacili nazad u Tursku. Cak i da dodje do ulaska u neki od tri kurdska kantona u Siriji to bi najverovatnije izgledalo upravo tako. Inace, sirijski Kurdistan je najmanji od sva cetiri Kurdistana i ima ubedljivo najmanje stanovnika. Kurdi su i u Iraku i u Siriji u expanziji i povecavaju teritorije pod svojom kontrolom.

 

Da bi se ruski potezi shvatili sire od puke podrske Asadu, oni moraju nekim svojim potezom to i da pokažu, ili barem da nagoveste, ja nista od toga jos uvek nisam primetio.

 

 

Izjednacavanje islamizma i dzihadizma je odraz ne poznavanja materije. Razlike su ogromne. Kada budem imao vise vremena pisacu o tome detaljnije, sada samo par reci. Islamizam je sasvim legitimna politicka opcija. On nije protiv postojanja države, nije automatski anti demokratski nastrojen. Islamizam predstavlja ideologiju koja se zasniva na gradjenju države na islamskim nacelima. Islamizam je nacionalni pokret ogranicen na državu u kojoj deluje. Primeri islamistickih partija su turska Erdoganova AKP, Muslimansko Bratstvo, tuniska Enahda... Naravno kao i sve ostale ideologije islamisti mogu biti razlicitog stepena extremnosti. Džihadisti se zalažu za "državu" u kojoj se živi po islamskim pravilima. Ali to nije država u pravom smislu te reci. Dzihadizam je nadnacionalni pokret koji prevazilazi granice jedne države, jer je njihova maksima da citav svet treba da živi u jednoj islamskoj zajednici, Hilafetu. Ovo je sve vrlo, vrlo uprosteno naravno. Sustina sukoba u Liniji izmedju priznate i nepriznate vlade je obicna borba za vlast, koja nema mnogo veze sa njihovom ideoloskom razlicitoscu.

 

O ostalom takodje kasnije, trenutno nemam vise vremena...

[chilli]

Prvo da se izvinim sto odgovaram tek posle dva dana, ali nisam imao vremena za forum do sada.

 

Pa upravo sam osporio tezu da su losi rezultati u borbi protiv ISIL-a posledica antagonizma velikih sila. Velike sile ne mogu unistiti ISIL, one mogu unistiti samo njegov trenutni pojavni oblik, a time se nece dobiti prakticno nista, eventualno ce postati jos brutalniji i jos opasniji. U Libiji je ISIL tu gde jeste, vec neko vreme i nije primetno nikakvo njegovo jacanje i sirenje teritorije. Sve teze pojedinih zapadnih medija da ISIL-ovci beže iz Sirije u Libiju i prave tamo novu bazu je obican spin, nigde oni ne beže. Nisu oni dosli odnekud u Siriju i Irak da bi gubitkom teritorije bili prinudjeni da napuste te zemlje. Pripadnici ISIL-a su vecinom lokalci i oni ce se jedinostavno stopiti sa lokalnim stanovnistvom i nastaviti da deluju kao gerila. Procenjuje se da je 90% pripadnika ISIL u Iraku iz redova lokalnog stanovnistva, u Siriji je taj procenat manji ali je i dalje velika vecina takodje lokalnog porekla. ISIL, kao što sam vec i pisao, mogu unistiti samo suniti, a natom polju se najmanje radi. Nesto Amerikanci pokusavaju sa SDF-om, videcemo sta ce biti sa tim, ali primetio sam neke trendove koji mi se ne svidjaju i moje licno misljenje je da od toga nece biti nista. Neki forumasi sa jednog drugog foruma, koji su mnogo bolje od mene upuceni u zbivanja u Siriji i znaju arapski, tvrde da to ide u dobrom pravcu, ali ja sam ipak skeptican.

 

Kada spominjes relativizaciju nisam siguran da li mozda insinuiras da ja podržavam ISIL? da vidimo,pitas kakvu su oni stvorili državu? Pa svidjalo se to nama ili ne oni su je stvorili, ona de facto postoji, to sto je niko nikada nece priznati ne znaci da ne postoji teritorija kojom upravlja ISIL sa svim elementima države. I najgore od svega je to sto je u ovom trenutku to možda i najuredjeniji deo Sirije (sto se tice vrsenja državne vlasti, ne ulazeci u to kakva je ta vlast, o ISIL-u inace mislim sve najgore). Za razliku od ostalih delova Sirije gde korupcija cveta, u ISIL-ovom delu je ona svedena na najmanju mogucu meru. Naplata poreza je neverovatno visoka i upravo oni, a ne nafta i druga roba predstavljaju najveci deo ISIL-ovih prihoda. ISIL nije pao sa marsa u sunitske delove Sirije i Iraka, on je tu godinama, medju njima se razvija, jacao, postajao sve extremniji dok nije dosao do ovoga sto je danas. Deo izbeglica jeste posledica delovanja ISIL-a, ali deo stanovnistva pre bira ISIL nego neke druge i to je kljucni deo problema, pogotovo sto taj deo stanovnistva, pogotovo u Iraku, nije mali. To sto su oni teroristicka organizacija ne znaci da ne mogu da imaju državu, nisu ni prva, a ni poslednja takva organizacija koja ce formirati svoju državu.

 

Suniti u Siriji ne treba da participiraju u vlasti i tu je kljucna razlika u tvom i mom stavu. Neko ko cini toliko veliku vecinu u jednoj državi ne treba da participira u vlasti, on treba da bude glavni nosilac te vlasti, dok ostali u njoj trebaju da participiraju. Pojava kojekakvih Al Nusri, ISIL-a i slicnih je posledica toga sto politicki proces nije dao nikakve rezultate, i tako je uvek bilo i bice, kada politika ne da rezultate, dolazi do radikalizacije i to je idealno tle za razne Al Nusre i ISIL-e... I nemože sada posle toliko decenija represije i jos nekoliko godina izuzetno krvavog i brutalnog rata, e to sve sto je bilo je nebitno i vise ne važi ajmo svi da sednemo za sto i da se dogovorimo i podelimo funkcije, Asad da ostane na vlasti, a suniti da participiraju. To tako jednostavno ne funkcionise.

 

Sto se Kurda tice, precizirao bi svoj stav. Oni uopste nisu pozitivni, ali su od svih ukljucenih frakcija najpozitivniji. Pozitivnih u sirijskom ratu jednostavno nema. Kurdi imaju simpatije Evropljana iz razloga što su Evropljanima verovatno oni najbliža frakcija (po ideologiji, nacinu oblacenja, ponasanju...), naravno tu je ukljucen i jako dobar marketing, i naravno uspesna borba protiv ISIL-a, najveci uticaj na to svakako ima to sto su pogotovo u Iraku pretrpeli velike zlocine od strane ISIL-a, dok je nad Jazidi Kurdima, slobodno se može tako reci, pokusan genocid. Sa druge strane Kurdi cine gomilu jako losih stvari, ali o tome neki drugi put. Turci su u sukobu sa PKK i njih napadaju kako u Turskoj i Siriji, tako i u Iraku. Turska je u odlicnim odnosima sa vlastima Iračkog Kurdistana, i sigurno ima njegovu podršku za napade na baze PKK u Iraku. Iracki Kurdistan je za azijske standarde jedna od najdemokratskijih zemalja i samim tim znaci i da vladajucu partiju podržava vecina gradjana, izbori se redovno održavaju. Ne bi ulazio sada dublje u Tursko kurdski problem, ali ni tu nije sve crno-belo i i jedni i drugi imaju saveznike u redovima drugog naroda.

 

Turci nemaju razloga da diraju tri Kurdska kantona, pogotovo dva istocna koji deluju u potpunoj koordinaciji sa SAD-om, sve dok se iz njih ne ugrožava turska teritorija i Turkmeni. Nikom nije u intresu da udje u potpuno neprijateljsku sredinu bez preke potrebe. Jedna takva operacija bi dovela do velikih žrtava medju turskim vojnicima i teško da bi uspela da dobije podršku javnog mnjenja. Još teže bi mogla da dobije podršku Turskih saveznika koji ozbiljno racunaju na Kurde u buducnosti, pogotovo se ocekuje velika uloga Kurda u konacnoj bitci sa ISIL-om. Turci su ranije ulazili u Irački Kurdisan, nikad se nisu sukobljavali sa vladinim snagama, zavrsavali su posao zbog kog su dosli i brzo se povlacili nazad u Tursku. Cak i da dodje do ulaska u neki od tri kurdska kantona u Siriji to bi najverovatnije izgledalo upravo tako. Inace, sirijski Kurdistan je najmanji od sva cetiri Kurdistana i ima ubedljivo najmanje stanovnika. Kurdi su i u Iraku i u Siriji u expanziji i povecavaju teritorije pod svojom kontrolom.

 

Da bi se ruski potezi shvatili sire od puke podrske Asadu, oni moraju nekim svojim potezom to i da pokažu, ili barem da nagoveste, ja nista od toga jos uvek nisam primetio.

 

 

Izjednacavanje islamizma i dzihadizma je odraz ne poznavanja materije. Razlike su ogromne. Kada budem imao vise vremena pisacu o tome detaljnije, sada samo par reci. Islamizam je sasvim legitimna politicka opcija. On nije protiv postojanja države, nije automatski anti demokratski nastrojen. Islamizam predstavlja ideologiju koja se zasniva na gradjenju države na islamskim nacelima. Islamizam je nacionalni pokret ogranicen na državu u kojoj deluje. Primeri islamistickih partija su turska Erdoganova AKP, Muslimansko Bratstvo, tuniska Enahda... Naravno kao i sve ostale ideologije islamisti mogu biti razlicitog stepena extremnosti. Džihadisti se zalažu za "državu" u kojoj se živi po islamskim pravilima. Ali to nije država u pravom smislu te reci. Dzihadizam je nadnacionalni pokret koji prevazilazi granice jedne države, jer je njihova maksima da citav svet treba da živi u jednoj islamskoj zajednici, Hilafetu. Ovo je sve vrlo, vrlo uprosteno naravno. Sustina sukoba u Liniji izmedju priznate i nepriznate vlade je obicna borba za vlast, koja nema mnogo veze sa njihovom ideoloskom razlicitoscu.

 

O ostalom takodje kasnije, trenutno nemam vise vremena...

 

Nema veze što nisi odmah odgovorio, eto i ja pišem promptno, nakon 36 sati...

 

Zapravo, nisi osporio moju tezu. U nastavku rečenice u kojoj tvrdiš da jesi, pišeš (sasvim tačno) da je ovo samo jedan pojavni oblik ISIS. Oblik koji u ovoj trenutnoj fazi samo podseća na državu, ni u kom slučaju nije i ne može biti država. Ukoliko se zaista dogodi da budu proterani iz Sirije i Iraka, osim što smatram da će tražiti neku drugu teritoriju za "državu", mišljenja sam da im to uopšte i neće biti prioritet u delovanju. Oni su već sada postigli ono što im je sigurno i bio cilj, a to je da pokažu muslimanima širom sveta da oni predvode globalni džihad, da su beskompromisni u tom "poslu" i da su svi ostali zapravo prevaranti koji će u jednom trenutku pristati na pregovore. I sam znaš da je ISIS nastao iz iračkog ogranka Al-Kaide, a da je razlaz sa ostalim grupama (prvenstveno Nusra frontom) usledio nakon neprihvatanja ostalih da im se potčine u stvaranju kalifata, naročito od polovine 2014. nakon atentata na vođu Ahrar al Shama, ako se ne varam.

Uopšte nije spin da oni "beže" u Libiju, čak i da svi izginu (čega se, cenim, uopšte ne plaše) u Siriji, sasvim sigurno će vaskrsnuti na drugom mestu (bilo Libija, Liban, ne daj bože Gaza ili Alžir, a kako vidimo iz poslednjih vesti - Afganistan) sa nekim drugim džihadistima, bilo domicilnim ili uvezenim iz Evrope ili sveta. Ne znam koliko je tačan podatak da je 90% pripadnika domicilno stanovništvo, čak i da jeste tačan, pitanje je koliko ih je mobilisano pod prinudom. Za strane borce je jasno da nisu prinuđeni, pa ih zato smatram većom pretnjom nego domaće sunite. Sledstveno tome, ona teza da je ISIS poslednji izraz očaja sunita - ne stoji. Ne insinuiram ništa, samo proveravam...

Islamska država je u većoj meri ideologija, nego što je nekakvo "društveno uređenje", koja je samim tim i mnogo opasnija od nekakve odmetničke države koji bi se mogla eliminisati vojnim udarima ili ekonomskom blokadom. Imamo svež primer napada u Kaliforniji, kao i ovo jučerašnje "mačevanje" u Londonu. Takvih napada će biti još, to je sigurno. Da li postoji stvarna veza između napadača u Kaliforniji i ISIS ili su napadači samo hteli da tako izgleda, koliko je bitno, toliko i nije. Bitno je zato što to znači da ISIS ima pipke po celom svetu, a nebitno je zato što i ako nisu povezani, propagandni uticaj koji vrše počinje da deluje u praksi. Ova druga opcija mi izgleda strašnija od prve, te u tom smislu smatram da je neophodno što pre poraziti i proterati ISIS iz Iraka i Sirije.

 

Nosilac vlasti u svakoj državi bi trebalo da bude većinsko stanovništvo, uopšte nema neslaganja. Izraz "participirati" znači podelu vlasti s alavitima, eventualno i s Kurdima (ako se ne otcepe) i hrišćanima, a ne da suniti pak preuzmu svu vlast, naročito ne neka al-Terror sunitska organizacija u njihovo ime.

 

Politički proces koji je vođen/fingiran nije dao rezultate, što uopšte ne znači da političko rešenje ima alternativu. Eto, poslednjih dana smo čuli Kerijevu izjavu da Asadov odlazak i nije prioritet, a da bi "umerena opozicija" pristala na primirje s njim i isključivo borbu protiv ISIS, samo ako bi dobili garancije da će na kraju ipak otići. Ko im može dati takve garancije? Pogađaš, u ovom trenutku samo Rusi, Asadu sigurno neće verovati na reč. Francuzi su davali slične izjave, još čekamo Britance da se izjasne. Kako mi se čini, situacija se razvija onako kako sam predvideo, Asad za sada ostaje, udari po ISIS se bolje koordinišu i postaju efektniji, Turci zatvaraju granicu i pojačavaju učešće, a posle toga politički dijalog koji će rezultirati sklanjanjem Asada.

U tom smislu vidim razvoj situacije na terenu u poslednje vreme, svi pojačavaju svoje favorite (Saudijci svoju "Islamsku vojsku", Rusi Asada, Amerikanci Kurde) što mi nagoveštava da postoji konsenzus o neophodnosti političkog procesa pred koji svi žele izaći u punom kapacitetu, odnosno, sa što više zaposednutih teritorija i resursa. Imamo i pozitivne primere primirja u Homsu, kao i razmene zarobljenika na granici s Libanom. Dakle, inicijalni kontakti su ostvareni, još "samo" da se aktivnosti po tom pitanju intenziviraju.

 

Što se tiče ruskih interesa koje ne vidim samo kroz podršku režimu, možemo ovako postaviti hipotezu... Zamisli da nekim čudom Asad sutra (prekosutra) padne ili naprasno odluči da se povuče s vlasti - da li će to dovesti i do povlačenja Rusa iz Sirije? Zar misliš da su dovukli vojsku i ušli u ovu skupu avanturu samo zbog spasavanja posrnulog saveznika? Ako tako misliš, onda idealizuješ pojam savezništva, naročito ukoliko poznaješ evropsku istoriju i savezništva koja su sklapana među evropskim državama. Rusija i njen vožd, nakon krimskog blickriga i rovarenja u Ukrajini, žarko žele da se pokažu kao ozbiljna svetska sila, kao partner,  što su i u više navrata otvoreno i govorili. Takođe, žele i da relaksiraju odnose s Evropom tako što će iskazati solidarnost s Francuskom (tretirajte ih kao prijatelje i saveznike) i ukazivati na neophodnost zajedničke akcije.

 

Što se tiče tursko-kurdskih odnosa, ne bih se bavio predviđanjima jer ne poznajem dovoljno materiju, osim što otkad znam za sebe, znam i za taj sukob, kao i za onu čuvenu frazu "Kurdi - narod bez države". PKK svakako ima obeležja terorističke organizacije, ali sumnjam da ih većina naroda doživljava kao teroriste. Da li Turska ratuje samo protiv PKK ili protiv Kurda uopšte, pokazaće vreme. U jednom dokumentarcu sam zapazio i da se YPG itekako pozivaju na Odžalana...

Savezništvo između predstavnika kurdske autonomije i Turske može se razbiti u paramparčad za tili čas, baš kao što se rusko-tursko savezništvo (Turski tok, je l') raspršilo za 17 sekundi.

 

Još samo da se osvrnem na ovu terminološku nepreciznost (na kojoj insistiraš) oko islamističke i džihadističke vlade. Jasna mi je razlika između ova dva termina, ali mi i dalje nije jasna suštinska razlika između pojmova. Koliko sam upoznat, nijedna vlada na svetu nije džihadistička, dok islamističkih ima sijaset, počev od Irana, S. Arabije, pa na dalje. Ono što je ključno jeste da će džihadisti svoje utočište i finasijere naći pre pod okriljem islamističke vlade (npr. Katar), nego neke sekularne, zar ne? S druge strane, to uopšte ne znači da se regrutacija džihadista obavlja isključivo iz islamističkih država, poznato je da su Tunižani mnogobrojni, a njihov režim (od Burgibe naovamo) je, bez obzira koliko autokratski, ipak bio liberalniji od ostalih arapskih sistema. O evropskim džihadistima, rođenim i odraslim u zapadnom vrednosnom sistemu, da i ne govorimo.

 

Sve u svemu, jedan kompleksan problem koji svoje repove vuče još od Velikog rata i povlačenja Osmanlija sa Bliskog istoka. Kolonijalni interesi evropskih država i podela interesnih sfera pogodovala je razvoju panarpskog nacionalizma. Situacija se zakomplikovala stvaranjem Izraela, zatim radikalizovala posle Kemp Dejvida, gde primat u borbi, umesto arapskih država preuzimaju militantne i terorističke grupe, koje pak iza deklarativnih "oslobodilačkih" ciljeva, imaju i svoje skrivene interese.

 

Moja iskrena želja je da Izrael ostane miran (bezbedan), čini mi se da bilo kakva pretnja po Izrael u ovom trenutku (one "redovne" ne računam) može zapaliti čitav svet. Ubeđen sam da su Izraelci toga svesni i da se zato drže po strani, mada bi sigurno i oni imali štošta da kažu povodom sirijskog sukoba, pogotovo zbog učešća Hezbolaha i Irana tik pred njihovim granicama.

[Mile1]

Do incidenta je došlo kad je jordanski državljanin pokušao je da upadne u kokpit Lufthanzinog aviona na letu Frankfurt - Beograd. Avion je bezbedno sleteo, a Jordanca je preuzela policija, koja ga trenutno saslušava.

Predsednik Rukometnog kluba Vojvodine Milan Đukić rekao je za RTV, da je putnik koji je izazvao problem izgledao sumnjivo još prilikom ukrcavanja, a negde na sredini leta pokušao je da otvori vrata kabine u čemu ga je sprečilo kabinsko osoblje, pomoćni trener Vojvodine Milan Mirković i rukometaš Aleksej Rastvorcev.

Ostali putnici nisu ni znali šta se dešava, kaže Đukić.

Putnik je smešten u biznis klasu, do kraja leta nije pravio probleme, a čuvali su ga Mirković i Rastvorcev.

Avion je bezbedno sleteo u 12 i 45, a ostali putnici saznali su za incident tek nakon što im je to na aerodromu saopštila policija.

Inače, kako RTV nezvanično saznaje, putnik koji je izazvao incident je Jordanac i preziva se Loken.

Rukometaši Vojvodine vraćali su se sa gostovanja u Portu, gde su sinoć igrali utakmicu Lige šampiona.

Na kraju je sve dobro proslo

[Mama_mia]

 

Moja iskrena želja je da Izrael ostane miran (bezbedan), čini mi se da bilo kakva pretnja po Izrael u ovom trenutku (one "redovne" ne računam) može zapaliti čitav svet. Ubeđen sam da su Izraelci toga svesni i da se zato drže po strani, mada bi sigurno i oni imali štošta da kažu povodom sirijskog sukoba, pogotovo zbog učešća Hezbolaha i Irana tik pred njihovim granicama.

 

izrael je bezbedan ali nije miran i ne drzi se po strani

niti cute povodom sirijskog rata...

 

recimo netanyahu poredi hamas sa isis, zar onda izrael nije vec dovoljno umesan ako se godinama unazad obracunava sa teroristima u svojoj zemlji...

 

a sto se tice drugog, isis je teroristicka org. dok bombardujes neki njihov samozvani kalifat u siriji,

ako kalifi ne mogu da uzvrate

vazdusna dejstva, oni uzvracaju terorizmom po civilima na desetoj strani sveta...njihova propagandna masinerija je jaca od vojne

 

u vezi sa islamista-dzihadista, ne moze da se iscrta tacna granica izmedju njih, obzirom da trenutak u kome islamista postane dzihadista i krene da se bori za svoju islamisticku stvar - nema forumulu,

 

zapravo nejasno je zasto se uopste podvlaci neka razlika izmedju njih,

 

svet ne brinu nijanse i nazivi terorista, poluterorista, mali zlikovac, veliki zlikovac itd.

vec ono sto cine uzurpatori tudje slobode, tudih zivota i tudjeg prava na izbor

[A sad]

 

Ovde bih ipak preformulisao svoj stav o uspostavljanju Asadove vlasti na celoj teritoriji Sirije, kao uslov za početak političkog procesa. To bi zaista dovelo do rasplamsavanja sukoba. Kada sam to napisao, zapravo sam imao na umu celovitost sirijske teritorije pred početak političkog procesa. Najbolje bi bilo da tu celovitost garantuje "međunarodna zajednica", a na terenu mirovne trupe. Naravno da će Sirija u priznatim granicama teško opstati, ali bar da politički proces počne.

 

Asad se neće povući iz Damaska ni iz obalnih područja, to je valjda jasno. Da li je rešenje "preoravanje" Damaska? To bi bio poslednji klin u sirijski kovčeg. Upravo nepostojanje izlaza za režim (kao i za alavitsku populaciju) čini Asada možda najopasnijim/najluđim igračem u ovom sukobu, naročito otkako ima rusku podršku.

 

Ukoliko glavni igrači odluče da je očuvanje celovitosti Sirije nemoguće, moramo računati na nastanak nekoliko manjih država. Priobalni alavitski deo zajedno s uzanim pograničnim pojasom prema Libanu, plus Damask. Kurdske teritorije, u postojećem stanju, dakle rascepkane. Al Nusru u Idlibu i još nekim gradovima, ako proteraju ISIS, najverovatnije i u tom delu. I to bi bilo rešenje sukoba?

 

Sve u svemu, terorizam islamističkih grupa neće nestati eventualnim završetkom rata, kao što ni trenutni odnosi među tim grupama nisu "uklesani u kamen" i podložni su promenama i pretumbavanjima. Bliski istok je to, varnica je dovoljna da zapali velike teritorije i uključi gotovo sve države u sukob. Mirnoća Izraela i Alžira je svakako pozitivna stvar, ali for how long? Neko predviđanje?

 

Da nastavim.

 

Celovitost sirijske teritorije je jako tesko ponovo uspostaviti. Skeptican sam sto se toga tice. Jedini moguci nacin da se to uspostavi je stvaranje labave konfederacije. To bi bio pocetak politickog procesa u kom bi se sukobljene strane odlucile da li ce opet pokusati da žive zajedno ili da svako krene svojim putem, što je mnogo realnije. Presuslov svega toga je odlazak Asada sa vlasti u čemu se slažemo.

 

Iz primorskog pojasa Asada niko nece ni pokušati da istera. To ne bi bilo ni dobro, a ne vidim ni želju druge strane da to učini. Primorski pojas,odnosno pokrajine Latakija, i pre svega Tartus su većinski alavitske i predstavljaju područje u kom Asad ima stvarnu podršku. Niko neće pokušati da ga istera odatle. Mada ta većina nije velika. Ranije je taj odnos bio 60% prema 40%, sada je to verovatno 70% prema 30%, s tim da su u gradu Latakiji suniti uvek cinili većinu i da u delu provincije većinu čine sunitski Turkmeni (taj deo je uglavnom pod kontrolom opozicije). Damask je već druga priča i ako neko želi da napravi stabilan mir na tom području mora da vodi računa o tome da Damask ne sme ostati u Asadovim rukama. Alavita u Damasku ima jako malo, i to su uglavnom doseljeni u poslednje vreme. Od manjina su brojni hrišćani, a ima i jedan deo grada sa druzkom većinom, ali bez obzira na to suniti cine tamo ogromnu većinu. Tako je i u oblastima koje se nalaze izmedju primorja i Damaska. Tada bi u novoformiranoj alavitskoj oblasti imali situaciju da suniti cine većinu stanovništva. Bure baruta koje bi moglo da explodira svakog momenta. A kakav je odnos većine stanovnika Damaska prema režimu vidi se i po tome da pojedimi delovi grada iako su već godinama u potpunom okruženju i trpe svakodnevno bombardovanje i to tzv barel bombama, još uvek se ne predaju i pružaju otpor režimu, irancima i hizbali. Sunitska država bez Damaska je samo prodežetak rata, pre ili kasnije. To nije nikako rešenje krize.

 

Ukoliko dodje do raspada Sirije, a gotovo je izvesno da će do njega doći, podela koja bi dovela do možda i trajnog mira na tom području je sledeća, bar je ja tako vidim. Kurdska država od tri kurdska kantona. Dva su spojena, tako bi i ostalo. U nju bi usle i većinski hrišćanske oblasti oko Hasake i Kamišlija, kao i prema granici sa Irakom. Veći deo tih oblasti je pod kurdskom kontrolom, manji još uvek drži ISIL. Alavitsko hrišćanska država bi obuhvatala pokrajinu Tartus, veći deo Latakije i delove Hame i Homsa sa većinskim hrišćanskim stanovništvom. Ostale teritorije bi ostale u sunitskoj državi. Suniti na njima čine apsolutno većinu, prisutne su neke šiitske i alavitske, kao i hrišćanske enklave, ali to je mali broj stanovnika. Jedna šiitska enklava je na granici sa kantonom Afrin i trba im ostaviti mogućnost da se priključe kurdskoj državi. Po meni treba formirati i državu u kojoj bi Druzi bili većina na jugu u pokrajini Suvaida. Njoj treba pridodati i uzan pojas na jugu pokrajine Daara kao vezu sa sirijskim delom Golana u kom živi veliki broj Druza. Na taj način bi se buduća sunitska država odvojila od Izraela Druzkom državom. Poznato je da su Jevreji i Druzi u dobrim odnosima i  da je druzka zajednica u Izraelu izuzetno lojalna državi. Proporcionalno broju stanovnika Druzi imaju najveći broj oficira u IDF-u, a Druzi se odazivaju na služenje vojnog roka proporcionalno više nego Jevreji, iako im je kao manjinskoj zajednici dozvoljeno da nesluže vojsku. U Sirijskom ratu druzi pokušavaju da budu neutralni. Oni su protiv Asada, ali su i još više protiv opozicije. Pod uticajem svog sveštenstva ne učestvuju organizovano u sukubu. Mada, postoje pojedine organizacije Druza koje podržavaju Asada i učestvuju u sukobu na njegovoj strani, ali to je manjina.

Što se Alžira tiče, stvarno nisam bliže upoznat sa tamošnjom situacijom da bi dava bilo kakve prognoze. Izrael drži situaciju pod kontrolom i po potrebi avijacijom ili artiljerijom uništava potencijalne mete za bezbednost zemlje, pre svega su njegovi napadi usmereni na Hizbalu.

[A sad]

Nema veze što nisi odmah odgovorio, eto i ja pišem promptno, nakon 36 sati...

 

Zapravo, nisi osporio moju tezu. U nastavku rečenice u kojoj tvrdiš da jesi, pišeš (sasvim tačno) da je ovo samo jedan pojavni oblik ISIS. Oblik koji u ovoj trenutnoj fazi samo podseća na državu, ni u kom slučaju nije i ne može biti država. Ukoliko se zaista dogodi da budu proterani iz Sirije i Iraka, osim što smatram da će tražiti neku drugu teritoriju za "državu", mišljenja sam da im to uopšte i neće biti prioritet u delovanju. Oni su već sada postigli ono što im je sigurno i bio cilj, a to je da pokažu muslimanima širom sveta da oni predvode globalni džihad, da su beskompromisni u tom "poslu" i da su svi ostali zapravo prevaranti koji će u jednom trenutku pristati na pregovore. I sam znaš da je ISIS nastao iz iračkog ogranka Al-Kaide, a da je razlaz sa ostalim grupama (prvenstveno Nusra frontom) usledio nakon neprihvatanja ostalih da im se potčine u stvaranju kalifata, naročito od polovine 2014. nakon atentata na vođu Ahrar al Shama, ako se ne varam.

Uopšte nije spin da oni "beže" u Libiju, čak i da svi izginu (čega se, cenim, uopšte ne plaše) u Siriji, sasvim sigurno će vaskrsnuti na drugom mestu (bilo Libija, Liban, ne daj bože Gaza ili Alžir, a kako vidimo iz poslednjih vesti - Afganistan) sa nekim drugim džihadistima, bilo domicilnim ili uvezenim iz Evrope ili sveta. Ne znam koliko je tačan podatak da je 90% pripadnika domicilno stanovništvo, čak i da jeste tačan, pitanje je koliko ih je mobilisano pod prinudom. Za strane borce je jasno da nisu prinuđeni, pa ih zato smatram većom pretnjom nego domaće sunite. Sledstveno tome, ona teza da je ISIS poslednji izraz očaja sunita - ne stoji. Ne insinuiram ništa, samo proveravam...

Islamska država je u većoj meri ideologija, nego što je nekakvo "društveno uređenje", koja je samim tim i mnogo opasnija od nekakve odmetničke države koji bi se mogla eliminisati vojnim udarima ili ekonomskom blokadom. Imamo svež primer napada u Kaliforniji, kao i ovo jučerašnje "mačevanje" u Londonu. Takvih napada će biti još, to je sigurno. Da li postoji stvarna veza između napadača u Kaliforniji i ISIS ili su napadači samo hteli da tako izgleda, koliko je bitno, toliko i nije. Bitno je zato što to znači da ISIS ima pipke po celom svetu, a nebitno je zato što i ako nisu povezani, propagandni uticaj koji vrše počinje da deluje u praksi. Ova druga opcija mi izgleda strašnija od prve, te u tom smislu smatram da je neophodno što pre poraziti i proterati ISIS iz Iraka i Sirije.

 

Nosilac vlasti u svakoj državi bi trebalo da bude većinsko stanovništvo, uopšte nema neslaganja. Izraz "participirati" znači podelu vlasti s alavitima, eventualno i s Kurdima (ako se ne otcepe) i hrišćanima, a ne da suniti pak preuzmu svu vlast, naročito ne neka al-Terror sunitska organizacija u njihovo ime.

 

Politički proces koji je vođen/fingiran nije dao rezultate, što uopšte ne znači da političko rešenje ima alternativu. Eto, poslednjih dana smo čuli Kerijevu izjavu da Asadov odlazak i nije prioritet, a da bi "umerena opozicija" pristala na primirje s njim i isključivo borbu protiv ISIS, samo ako bi dobili garancije da će na kraju ipak otići. Ko im može dati takve garancije? Pogađaš, u ovom trenutku samo Rusi, Asadu sigurno neće verovati na reč. Francuzi su davali slične izjave, još čekamo Britance da se izjasne. Kako mi se čini, situacija se razvija onako kako sam predvideo, Asad za sada ostaje, udari po ISIS se bolje koordinišu i postaju efektniji, Turci zatvaraju granicu i pojačavaju učešće, a posle toga politički dijalog koji će rezultirati sklanjanjem Asada.

U tom smislu vidim razvoj situacije na terenu u poslednje vreme, svi pojačavaju svoje favorite (Saudijci svoju "Islamsku vojsku", Rusi Asada, Amerikanci Kurde) što mi nagoveštava da postoji konsenzus o neophodnosti političkog procesa pred koji svi žele izaći u punom kapacitetu, odnosno, sa što više zaposednutih teritorija i resursa. Imamo i pozitivne primere primirja u Homsu, kao i razmene zarobljenika na granici s Libanom. Dakle, inicijalni kontakti su ostvareni, još "samo" da se aktivnosti po tom pitanju intenziviraju.

 

Što se tiče ruskih interesa koje ne vidim samo kroz podršku režimu, možemo ovako postaviti hipotezu... Zamisli da nekim čudom Asad sutra (prekosutra) padne ili naprasno odluči da se povuče s vlasti - da li će to dovesti i do povlačenja Rusa iz Sirije? Zar misliš da su dovukli vojsku i ušli u ovu skupu avanturu samo zbog spasavanja posrnulog saveznika? Ako tako misliš, onda idealizuješ pojam savezništva, naročito ukoliko poznaješ evropsku istoriju i savezništva koja su sklapana među evropskim državama. Rusija i njen vožd, nakon krimskog blickriga i rovarenja u Ukrajini, žarko žele da se pokažu kao ozbiljna svetska sila, kao partner,  što su i u više navrata otvoreno i govorili. Takođe, žele i da relaksiraju odnose s Evropom tako što će iskazati solidarnost s Francuskom (tretirajte ih kao prijatelje i saveznike) i ukazivati na neophodnost zajedničke akcije.

 

Što se tiče tursko-kurdskih odnosa, ne bih se bavio predviđanjima jer ne poznajem dovoljno materiju, osim što otkad znam za sebe, znam i za taj sukob, kao i za onu čuvenu frazu "Kurdi - narod bez države". PKK svakako ima obeležja terorističke organizacije, ali sumnjam da ih većina naroda doživljava kao teroriste. Da li Turska ratuje samo protiv PKK ili protiv Kurda uopšte, pokazaće vreme. U jednom dokumentarcu sam zapazio i da se YPG itekako pozivaju na Odžalana...

Savezništvo između predstavnika kurdske autonomije i Turske može se razbiti u paramparčad za tili čas, baš kao što se rusko-tursko savezništvo (Turski tok, je l') raspršilo za 17 sekundi.

 

Još samo da se osvrnem na ovu terminološku nepreciznost (na kojoj insistiraš) oko islamističke i džihadističke vlade. Jasna mi je razlika između ova dva termina, ali mi i dalje nije jasna suštinska razlika između pojmova. Koliko sam upoznat, nijedna vlada na svetu nije džihadistička, dok islamističkih ima sijaset, počev od Irana, S. Arabije, pa na dalje. Ono što je ključno jeste da će džihadisti svoje utočište i finasijere naći pre pod okriljem islamističke vlade (npr. Katar), nego neke sekularne, zar ne? S druge strane, to uopšte ne znači da se regrutacija džihadista obavlja isključivo iz islamističkih država, poznato je da su Tunižani mnogobrojni, a njihov režim (od Burgibe naovamo) je, bez obzira koliko autokratski, ipak bio liberalniji od ostalih arapskih sistema. O evropskim džihadistima, rođenim i odraslim u zapadnom vrednosnom sistemu, da i ne govorimo.

 

Sve u svemu, jedan kompleksan problem koji svoje repove vuče još od Velikog rata i povlačenja Osmanlija sa Bliskog istoka. Kolonijalni interesi evropskih država i podela interesnih sfera pogodovala je razvoju panarpskog nacionalizma. Situacija se zakomplikovala stvaranjem Izraela, zatim radikalizovala posle Kemp Dejvida, gde primat u borbi, umesto arapskih država preuzimaju militantne i terorističke grupe, koje pak iza deklarativnih "oslobodilačkih" ciljeva, imaju i svoje skrivene interese.

 

Moja iskrena želja je da Izrael ostane miran (bezbedan), čini mi se da bilo kakva pretnja po Izrael u ovom trenutku (one "redovne" ne računam) može zapaliti čitav svet. Ubeđen sam da su Izraelci toga svesni i da se zato drže po strani, mada bi sigurno i oni imali štošta da kažu povodom sirijskog sukoba, pogotovo zbog učešća Hezbolaha i Irana tik pred njihovim granicama.

 

Hajde d prvo postavim jedno pitanje? Zbog čega teritorija koja se nalazi pod kontrolom ISIL-a nije država? Da li iz nekih objektivnih razloka, ili iz subjektivnih? Ona de facto postoji, svidjalo se to nama ili ne. ISIL na toj teritoriji vrši vrši vlast i to mnogo efikasnije nego ostali entiteti u siriji. ISIL-ova teritorija se može nazvati državom po svim definicijama države za koje ja znam, a znam ih mnogo. To što ona nije medjunarodno priznata i nikada neće biti, nije ni bitno za ovu priču, ona de facto postoji i to sa svim prerogativima državne vlasti. ISIL je svoju misiju ispunio, pokazao je sunitskim extremistima da je moguće stvoriti Hilafet, da njihova borba nije uzaludna i da to u šta oni veruju nije fikcija, nego da je itekako moguće u praksi. Na taj način oni su dobili poštovanje mnogih extremističkih grupa i ogromni regrutni potencijal. Sada je cilj skupiti što više novca, dokle god da je to moguće, i napustiti ovaj prevazidjeni oblik i evoluirati u novu formu. Koliko god oni bili extremni, oni nisu nimalo glupi naivni. Radi se o vrlo ozbiljnom protivniku koga će biti jako teško poraziti dokle god bude imao kakvu-takvu podršku lokalnog stanovništva. ISIL jeste nastao iz Iračke Al Kaide isto kao i Nusra front.Razlaz je nastao zbog sukoba Bagdadija i vodstva Al Kaide,  vrh Al Kaide se nije slagao sa Bagdadijevim angažmanom u Siriji i zahtevali su da sirijsku priču vode lokalni ljudi, bilo je tu još mnogo zamerki, a jedna od njih je i preterana brutalnost koja je zgražavala i čelnike Al Kaide. Julani, vodja Nusre je odbio tada da prihvati vodjstvo ISIL-a i ostao veran Al Kaidi. Možda je teško poverovati, ali Nusra se protivi terorističkim i bilo kakvim drugim akcijama van Sirije, a zalaže se i za izbore posle pobede u ratu, na kojima će sirijci odlučiti u kakvoj državi žele da žive. Oni su svoju ideologiju podredili rušenju asadovog režima.

 

Zašto bi bežali u Libiju? Kako do Libije uopšte da dodju, prebace opremu? Jasno je da će neki otići, ali će većina ostati tu gde jesu i nastaviti borbu u nekom drugom obliku. ISIL je u Libiji slab i nema dovoljnu podršku da bi mogao da ojača. U Iraku pre svega, ali i u Siriji je drugačije. Brojka od 90% domicilnog stanovništva je za Irak, taj procenat je u Siriji manji, oko 80% su Sirijci i Iračani, 20%, možda i koji procenat više su stranci. ISIL je jedina formacija koja ne vrši mobilizaciju, tako da verovatno broj ljudi koji su pod prinudom u njihovim redovima je vrlo mali. Ta činjenica čini situaciju još gorom.

 

Naš stav se razlikuje u tome što ja ne smatram da ih je potrebno što pre poraziti i proterati iz Sirije i Iraka. Potrebno je stvoriti sunitsku armiju koja je voljna da se bori protiv ISIL-a i koja može da ih porazi. Kada se to učini, omogućiti da se na teritorijama kojima sada upravlja ISIL formira sunitska vlast koja će obezbediti sunitima prava kakva imaju ostale zajednice u Siriji i Iraku, po meni najbolje rešenje je sunitska država koja bi obuhvatala sunitske delove Iraka i Sirije.

 

Može Keri da priča šta hoće, jasno je kao dan šta amerikanci trenutno rade i planiraju u Siriji. Što se Rusa tiče, priča da su oni u Siriji da bi sačuvali svoju bazu u Siriji je smešna, iz razloga što je ta baza fiktivna, ona je napuštena pre tridesetak godina. Rusi žele da još malo glume svetsku silu i da pokažu da će stajati uz svoje saveznike, a ostalo ih je još jako malo. Kako god gledali na situaciju u Ukrajini, Rusi su tamo gubitnici, Od cele Ukrajine koju su kontrolisali do kraja 2013 ostao im je samo Krim i delovi dve oblasti. Ostatak, neuporedivo veći, Ukrajine je nepovratno izgubljen za Rusiju i SAD je dobila pouzdanog saveznika na granici Rusije. Da su pustili i Asada niz vodu i ono malo saveznika koje imaju bi se zapitalo šta ja tražim uopšte sa njima. Posle Slobe, Sadama, Gadafija, Janukoviča, da su pustili i Asada izgubili bi sve preostale saveznike, a nemaju ih mnogo. Pa Lukašenko i onaj kazahstanac, ne mogu da se setim kako se zove, se već uveliko premišljaju i prave dilove sa zapadom.Drugi razlog učešća u sirijskom ratu je svakako Iran za čiju se naklonost Rusija bori. Ponovnim pojavljivanjem Irana na naftnom tržištu i potencijalno uključivanje na gasno tržište Evrope Rusiji u vreme niske cene nafte može stvoriti ogromne probleme. Iran ima svoje spoljnopolitičke planove i trenutno je u ekspanziji na bliskom istoku. Iran i Rusija nisu saveznici, oni su zemlje koje saradjuju, Rusija bi htela da oni postanu saveznici, iako su im intresi u odredjenim sferama suprotstavljeni, i time sačuva kontrolu nad snabdevanjem gasa Evropi i mogućnost da utiče na svetsku cenu nafte. Rusija igra veoma opasnu igru u kojoj može mnogo i da izgubi. Više o tome nekom drugom prilikom.

 

Primirje u Homsu je smešna stvar. Radi se bukvalno o jednom kvartu. Takvih primirja u sirijskom ratu je do sada bilo na stotine. Razmena zarobljenika je izvršena sa Libanskom vladom. Nusra front je oslobodio zarobljene libanske vojnike. Vojnici su nahvalili Nusru kako su humano postupali sa njima. Hizbala je bila protiv dogovora i tzrudili su se da ga miniraju. Bila je postavljena i bomba na sastanku ulema Kalamuna koji su bili posrednici u razmeni dok su razmatrali pitanje razmene. Ta dva slučaja ništa ne znače i uopšte nisu neštoneuobičajeno i nešto što se već nije dešavalo.

 

Dokaz o saradnji Barzani i Turske je ovaj ulazak turskog bataljona u Irački kurdistan, moram da naglasim da to nije prvi put i da su i ranije ulazili bez ikakve reakcije kurdskih vlasti. Bataljon bi trebao da naraste do nivoa brigade. Zvaničan cilje je obuka pešmergi ( takodje ne bi bio prvi put da to rade) i sunita koji bi trebalo u budućnosti da oslobode Mosul od ISIL-a. Savezništvo Barzanija i Turske je jako i ne vidim nijedan razlog zašto bi se razbilo u paramparčad. Ideološki su bliski, a imaju i zajedničke protivnike Iran i PKK, tome treba dodati i Iračku vladu koja sve više postaje iranska marioneta. Normalno je da YPG saradjuje sa PKK i podržava Odžalana,kada je kurdska partija u Siriji nastala kao sirijska podružnica PKK i tek kasnije se osamostalila, zadržavši dobre veze sa PKK i istu ideologiju. Tu leži odgovor zbog čega Turska ne gleda blagonaklono na širenje i jačanje kurdskog entiteta u Siriji.

 

Normalno da će pre džihadiste finansirati neko ko je religiozan nego neko ko je nereligiozan, mislim da je to sasvim logično. Nisam siguran koliko je tačno da bilo koja vlada finansira neke izrazito džihadističke pokrete. Katar i Saudi Arabija su apsolutostičke monarhije. Džihadisti se zalažu za kalifat, a to podrazumeva teokratski oblik vladavine jer je poglavar države i vrhovni duhovni autoritet. Islamisti se zalažu za svetovnu vlast. Demohrišćani mogu biti umereni i extremni konzervativci, ali retko kad maštaju o krstaškim pohodima, slična stvar je i sa islamistima, to je potpuno legitimni politički pravac sa kojim se mora ozbiljno računati, ako ne želimo da imamo poplavu džihadista u narednom periodu.

[Bejbl]

 

 

 

Rešenje problema postoji u onome što je i uzrok nastanka sunitskog ekstremizma. To je sistemska diskriminacija sunita koja je prisutna u Iraku i Siriji, ali i u drugim zemljama. Diskriminacija je toliko izražena da je izazvala ovako brutalnu reakciju na nju.

 

Rešenje kojeg problema?

Ovog iz naslova?

 

Pa, tvoja priča bi pila vodu samo da sunitskog ekstremizma nije bilo i pre "sunitske diskriminacije" u Iraku.

 

Jel ovde tema ISIL i rat protiv ISIL-a ili terorizam generalno i rat protiv terorizma?

Jer, ne počinje terorizam sa ISIL-om.

Šta više, Bušov "Rat protiv terorizma" je pokrenut zbog napada na New York, 2001 godine. Dakle, u vreme kad niti je postojao ISIL, niti je bilo sunitske diskriminacije u Iraku.

A za napad je optužena tada najpoznatija teroristička organizacija Al Kaida.

 

 

Znači, teško mašiš loptu kada tvrdiš da je uzrok sunitskog ekstremizma, koji nekako najčešće povezujemo sa terorizmom, u toj sunitskoj diskriminaciji u Iraku i Siriji.

Samim tim i rešenja koja "nudiš" nisu rešenja, jer uzroci koje identifikuješ su pogrešni.

Edited by Bejbl, 07 December 2015 - 12:08.

[Bejbl]

Nemački vicekancelar: Saudijska Arabija da prekine podršku radikalnim vernicima

 

 

 

 

 

Nemački vicekancelar Zigmar Gabrijel pozvao je danas Saudijsku Arabiju da prestane sa podrškom radikalnim vernicima u jeku zabrinutosti medju poslanicima u Berlinu zbog toga što najveći izvoznik nafte na svetu finansira militantne džamije.

 

Neobična kritika upućena zalivskoj državi usledila je nakon izveštaja Nemačke obaveštajne službe (BND) u kome se navodi da je saudijska spoljna politika postala "impulsivnija", preneo je Rojters.

Nemačka vlada kritikovala je BND zbog takvih sugestija o Saudijskoj Arabiji, važnom poslovnom partneru, koja je uključena u medjunarodne razgovore za pronalaženje političkog rešenja za krizu u Siriji, preneo je Rojters.

 

 

 

"Potrebna nam je Saudijska Arabija za rešavanje regionalnih konflikata", rekao je Gabrijel, šef Socijaldemokrata (SPD), koalicionog partnera kancelarke Angele Merkel, za list "Bild am zontag".

"Ali u isto vreme moramo da stavimo do znanja da više nećemo skretati pogled. Vehabijske džamije širom sveta finansira Saudijska Arabija. U Nemačkoj, mnogi opasni islamisti dolaze iz tih zajednica", poručio je Gabrijel.

Saudijska Arabija sledi vehabizam, ultrakonzervativnu formu islama, koju neki kritičari vide kao uzrok medjunarodne džihadističke pretnje.

Neke ekstremističke grupe, uključujući Islamsku državu (IS) i Al Kaidu, slede ekstremno tumačenje salafizma, kao ogranka islama, iz koga je potekao vehabizam.

Nemačka je zabrinuta zbog jačanja podrške salafistima, čiji je broj prema podacima BND porastao na 7.900, u odnosu na 5.500 pre dve godine.

Drugi Socijaldemokrata Tomas Operman, izjavio je da vehabizam nudi ideologiju za borce IS i doprinosi radikalizaciji umerenih pobunjenika.

"Ne treba nam i ne želimo ga u Nemačkoj", rekao je on za list "Velt am zontag".
Nemci su zabrinuti zbog mogućeg terorističkog napada na njihovom tlu, posebno nakon napada u Parizu 13. novembra u kojima je ubijeno 130 ljudi, navodi britanska agencija.

 

 

http://www.blic.rs/V...alnim-vernicima

 

Pa dobro, bolje ikad nego nikad otkriti toplu vodu.

Ipak je u pitanju važan poslovni partner.

[chilli]

Da nastavim.

 

Celovitost sirijske teritorije je jako tesko ponovo uspostaviti. Skeptican sam sto se toga tice. Jedini moguci nacin da se to uspostavi je stvaranje labave konfederacije. To bi bio pocetak politickog procesa u kom bi se sukobljene strane odlucile da li ce opet pokusati da žive zajedno ili da svako krene svojim putem, što je mnogo realnije. Presuslov svega toga je odlazak Asada sa vlasti u čemu se slažemo.

 

Iz primorskog pojasa Asada niko nece ni pokušati da istera. To ne bi bilo ni dobro, a ne vidim ni želju druge strane da to učini. Primorski pojas,odnosno pokrajine Latakija, i pre svega Tartus su većinski alavitske i predstavljaju područje u kom Asad ima stvarnu podršku. Niko neće pokušati da ga istera odatle. Mada ta većina nije velika. Ranije je taj odnos bio 60% prema 40%, sada je to verovatno 70% prema 30%, s tim da su u gradu Latakiji suniti uvek cinili većinu i da u delu provincije većinu čine sunitski Turkmeni (taj deo je uglavnom pod kontrolom opozicije). Damask je već druga priča i ako neko želi da napravi stabilan mir na tom području mora da vodi računa o tome da Damask ne sme ostati u Asadovim rukama. Alavita u Damasku ima jako malo, i to su uglavnom doseljeni u poslednje vreme. Od manjina su brojni hrišćani, a ima i jedan deo grada sa druzkom većinom, ali bez obzira na to suniti cine tamo ogromnu većinu. Tako je i u oblastima koje se nalaze izmedju primorja i Damaska. Tada bi u novoformiranoj alavitskoj oblasti imali situaciju da suniti cine većinu stanovništva. Bure baruta koje bi moglo da explodira svakog momenta. A kakav je odnos većine stanovnika Damaska prema režimu vidi se i po tome da pojedimi delovi grada iako su već godinama u potpunom okruženju i trpe svakodnevno bombardovanje i to tzv barel bombama, još uvek se ne predaju i pružaju otpor režimu, irancima i hizbali. Sunitska država bez Damaska je samo prodežetak rata, pre ili kasnije. To nije nikako rešenje krize.

 

Ukoliko dodje do raspada Sirije, a gotovo je izvesno da će do njega doći, podela koja bi dovela do možda i trajnog mira na tom području je sledeća, bar je ja tako vidim. Kurdska država od tri kurdska kantona. Dva su spojena, tako bi i ostalo. U nju bi usle i većinski hrišćanske oblasti oko Hasake i Kamišlija, kao i prema granici sa Irakom. Veći deo tih oblasti je pod kurdskom kontrolom, manji još uvek drži ISIL. Alavitsko hrišćanska država bi obuhvatala pokrajinu Tartus, veći deo Latakije i delove Hame i Homsa sa većinskim hrišćanskim stanovništvom. Ostale teritorije bi ostale u sunitskoj državi. Suniti na njima čine apsolutno većinu, prisutne su neke šiitske i alavitske, kao i hrišćanske enklave, ali to je mali broj stanovnika. Jedna šiitska enklava je na granici sa kantonom Afrin i trba im ostaviti mogućnost da se priključe kurdskoj državi. Po meni treba formirati i državu u kojoj bi Druzi bili većina na jugu u pokrajini Suvaida. Njoj treba pridodati i uzan pojas na jugu pokrajine Daara kao vezu sa sirijskim delom Golana u kom živi veliki broj Druza. Na taj način bi se buduća sunitska država odvojila od Izraela Druzkom državom. Poznato je da su Jevreji i Druzi u dobrim odnosima i  da je druzka zajednica u Izraelu izuzetno lojalna državi. Proporcionalno broju stanovnika Druzi imaju najveći broj oficira u IDF-u, a Druzi se odazivaju na služenje vojnog roka proporcionalno više nego Jevreji, iako im je kao manjinskoj zajednici dozvoljeno da nesluže vojsku. U Sirijskom ratu druzi pokušavaju da budu neutralni. Oni su protiv Asada, ali su i još više protiv opozicije. Pod uticajem svog sveštenstva ne učestvuju organizovano u sukubu. Mada, postoje pojedine organizacije Druza koje podržavaju Asada i učestvuju u sukobu na njegovoj strani, ali to je manjina.

Što se Alžira tiče, stvarno nisam bliže upoznat sa tamošnjom situacijom da bi dava bilo kakve prognoze. Izrael drži situaciju pod kontrolom i po potrebi avijacijom ili artiljerijom uništava potencijalne mete za bezbednost zemlje, pre svega su njegovi napadi usmereni na Hizbalu.

 

Takođe sam skeptičan povodom opstanka Sirije kao celovite države, ovaj "plan podele" prati realno stanje na terenu i ima smisla. Međutim, osim Druza, kao svojevrsne tampon zone prema Izraelu, smatram da se stanovništvo, a ni susedi, neće usrećiti s ovakvom eventualnom podelom. Zašto? Prvenstveno zbog činjenice da još jedna sunitska država sigurno neće proći bez šiitskog Iraka, a čisto šiitski Irak znači povećanje uticaja Irana, što se sigurno neće dopasti Izraelu, SAD i Saudijcima. Dalje, nova sunitska država, bez izlaza na more, biće siromašnija od svih susednih država, uništena ratom, a ako u njoj preovladaju radikalniji elementi, biće i trajni izvor nestabilnosti. Slažem se s tvojom ranijom tezom o značaju sunitskog prihvatanja rešenja, mada smatram da je bitna i njihova emancipacija i da nije probitačno vratiti ih nekoliko koraka unazad predajući ih islamističkom režimu te nove države. Možda će zvučati utopistički, ali važnije je raditi na smanjenju podela među stanovništvom, što bi imalo smisla samo ako bi Sirija ostala celovita. Stvaranjem novih država bi se zacementirale podele i stvorila "prostor" za njihovo međusobno neprijateljstvo. Ne treba zaboraviti ni roviti Liban, gde bi takođe moglo doći do zahteva za pripajanjem, odvajanjem...

 

Ukoliko bi se Kurdistan osamostalio u Iraku i pripojio i sirijske teritorije, doprineo bi stabilnosti. Međutim, i na toj strani bi ostalo glavno nerešeno pitanje kao izvor nestabilnosti - pitanje kurdskih teritorija u Turskoj. S obzirom da podržavam pravo ugnjetenih naroda na samoopredeljenje, podržao bih i odvajanje Kurda od Turske, ali znamo do čega bi to dovelo...

Molio bih te, kad budeš imao više vremena, da napišeš nešto više o istorijatu tog konflikta.

Kurde ne podržavam samo zbog toga što se "lepo oblače" i što su nam kulturološki bliži od Arapa, već zbog toga što je kod njih trenutno na delu i svojevrsna "ženska revolucija", a to je ona emancipacija o kojoj sam malopre govorio. Veliki Kurdistan na teritoriji sve tri države bi, ukoliko na to pristane Turska - a znamo da neće, svakako doprineo dugoročnoj stabilnosti celog regiona. Naročito što bismo posle eventualnog prijema Turske u EU, na granicama EU imali relativno prijateljsku i civilizovanu državu.

 

Hajde d prvo postavim jedno pitanje? Zbog čega teritorija koja se nalazi pod kontrolom ISIL-a nije država? Da li iz nekih objektivnih razloka, ili iz subjektivnih? Ona de facto postoji, svidjalo se to nama ili ne. ISIL na toj teritoriji vrši vrši vlast i to mnogo efikasnije nego ostali entiteti u siriji. ISIL-ova teritorija se može nazvati državom po svim definicijama države za koje ja znam, a znam ih mnogo. To što ona nije medjunarodno priznata i nikada neće biti, nije ni bitno za ovu priču, ona de facto postoji i to sa svim prerogativima državne vlasti. ISIL je svoju misiju ispunio, pokazao je sunitskim extremistima da je moguće stvoriti Hilafet, da njihova borba nije uzaludna i da to u šta oni veruju nije fikcija, nego da je itekako moguće u praksi. Na taj način oni su dobili poštovanje mnogih extremističkih grupa i ogromni regrutni potencijal. Sada je cilj skupiti što više novca, dokle god da je to moguće, i napustiti ovaj prevazidjeni oblik i evoluirati u novu formu. Koliko god oni bili extremni, oni nisu nimalo glupi naivni. Radi se o vrlo ozbiljnom protivniku koga će biti jako teško poraziti dokle god bude imao kakvu-takvu podršku lokalnog stanovništva. ISIL jeste nastao iz Iračke Al Kaide isto kao i Nusra front.Razlaz je nastao zbog sukoba Bagdadija i vodstva Al Kaide,  vrh Al Kaide se nije slagao sa Bagdadijevim angažmanom u Siriji i zahtevali su da sirijsku priču vode lokalni ljudi, bilo je tu još mnogo zamerki, a jedna od njih je i preterana brutalnost koja je zgražavala i čelnike Al Kaide. Julani, vodja Nusre je odbio tada da prihvati vodjstvo ISIL-a i ostao veran Al Kaidi. Možda je teško poverovati, ali Nusra se protivi terorističkim i bilo kakvim drugim akcijama van Sirije, a zalaže se i za izbore posle pobede u ratu, na kojima će sirijci odlučiti u kakvoj državi žele da žive. Oni su svoju ideologiju podredili rušenju asadovog režima.

 

Zašto bi bežali u Libiju? Kako do Libije uopšte da dodju, prebace opremu? Jasno je da će neki otići, ali će većina ostati tu gde jesu i nastaviti borbu u nekom drugom obliku. ISIL je u Libiji slab i nema dovoljnu podršku da bi mogao da ojača. U Iraku pre svega, ali i u Siriji je drugačije. Brojka od 90% domicilnog stanovništva je za Irak, taj procenat je u Siriji manji, oko 80% su Sirijci i Iračani, 20%, možda i koji procenat više su stranci. ISIL je jedina formacija koja ne vrši mobilizaciju, tako da verovatno broj ljudi koji su pod prinudom u njihovim redovima je vrlo mali. Ta činjenica čini situaciju još gorom.

 

Naš stav se razlikuje u tome što ja ne smatram da ih je potrebno što pre poraziti i proterati iz Sirije i Iraka. Potrebno je stvoriti sunitsku armiju koja je voljna da se bori protiv ISIL-a i koja može da ih porazi. Kada se to učini, omogućiti da se na teritorijama kojima sada upravlja ISIL formira sunitska vlast koja će obezbediti sunitima prava kakva imaju ostale zajednice u Siriji i Iraku, po meni najbolje rešenje je sunitska država koja bi obuhvatala sunitske delove Iraka i Sirije.

 

Može Keri da priča šta hoće, jasno je kao dan šta amerikanci trenutno rade i planiraju u Siriji. Što se Rusa tiče, priča da su oni u Siriji da bi sačuvali svoju bazu u Siriji je smešna, iz razloga što je ta baza fiktivna, ona je napuštena pre tridesetak godina. Rusi žele da još malo glume svetsku silu i da pokažu da će stajati uz svoje saveznike, a ostalo ih je još jako malo. Kako god gledali na situaciju u Ukrajini, Rusi su tamo gubitnici, Od cele Ukrajine koju su kontrolisali do kraja 2013 ostao im je samo Krim i delovi dve oblasti. Ostatak, neuporedivo veći, Ukrajine je nepovratno izgubljen za Rusiju i SAD je dobila pouzdanog saveznika na granici Rusije. Da su pustili i Asada niz vodu i ono malo saveznika koje imaju bi se zapitalo šta ja tražim uopšte sa njima. Posle Slobe, Sadama, Gadafija, Janukoviča, da su pustili i Asada izgubili bi sve preostale saveznike, a nemaju ih mnogo. Pa Lukašenko i onaj kazahstanac, ne mogu da se setim kako se zove, se već uveliko premišljaju i prave dilove sa zapadom.Drugi razlog učešća u sirijskom ratu je svakako Iran za čiju se naklonost Rusija bori. Ponovnim pojavljivanjem Irana na naftnom tržištu i potencijalno uključivanje na gasno tržište Evrope Rusiji u vreme niske cene nafte može stvoriti ogromne probleme. Iran ima svoje spoljnopolitičke planove i trenutno je u ekspanziji na bliskom istoku. Iran i Rusija nisu saveznici, oni su zemlje koje saradjuju, Rusija bi htela da oni postanu saveznici, iako su im intresi u odredjenim sferama suprotstavljeni, i time sačuva kontrolu nad snabdevanjem gasa Evropi i mogućnost da utiče na svetsku cenu nafte. Rusija igra veoma opasnu igru u kojoj može mnogo i da izgubi. Više o tome nekom drugom prilikom.

 

Primirje u Homsu je smešna stvar. Radi se bukvalno o jednom kvartu. Takvih primirja u sirijskom ratu je do sada bilo na stotine. Razmena zarobljenika je izvršena sa Libanskom vladom. Nusra front je oslobodio zarobljene libanske vojnike. Vojnici su nahvalili Nusru kako su humano postupali sa njima. Hizbala je bila protiv dogovora i tzrudili su se da ga miniraju. Bila je postavljena i bomba na sastanku ulema Kalamuna koji su bili posrednici u razmeni dok su razmatrali pitanje razmene. Ta dva slučaja ništa ne znače i uopšte nisu neštoneuobičajeno i nešto što se već nije dešavalo.

 

Dokaz o saradnji Barzani i Turske je ovaj ulazak turskog bataljona u Irački kurdistan, moram da naglasim da to nije prvi put i da su i ranije ulazili bez ikakve reakcije kurdskih vlasti. Bataljon bi trebao da naraste do nivoa brigade. Zvaničan cilje je obuka pešmergi ( takodje ne bi bio prvi put da to rade) i sunita koji bi trebalo u budućnosti da oslobode Mosul od ISIL-a. Savezništvo Barzanija i Turske je jako i ne vidim nijedan razlog zašto bi se razbilo u paramparčad. Ideološki su bliski, a imaju i zajedničke protivnike Iran i PKK, tome treba dodati i Iračku vladu koja sve više postaje iranska marioneta. Normalno je da YPG saradjuje sa PKK i podržava Odžalana,kada je kurdska partija u Siriji nastala kao sirijska podružnica PKK i tek kasnije se osamostalila, zadržavši dobre veze sa PKK i istu ideologiju. Tu leži odgovor zbog čega Turska ne gleda blagonaklono na širenje i jačanje kurdskog entiteta u Siriji.

 

Normalno da će pre džihadiste finansirati neko ko je religiozan nego neko ko je nereligiozan, mislim da je to sasvim logično. Nisam siguran koliko je tačno da bilo koja vlada finansira neke izrazito džihadističke pokrete. Katar i Saudi Arabija su apsolutostičke monarhije. Džihadisti se zalažu za kalifat, a to podrazumeva teokratski oblik vladavine jer je poglavar države i vrhovni duhovni autoritet. Islamisti se zalažu za svetovnu vlast. Demohrišćani mogu biti umereni i extremni konzervativci, ali retko kad maštaju o krstaškim pohodima, slična stvar je i sa islamistima, to je potpuno legitimni politički pravac sa kojim se mora ozbiljno računati, ako ne želimo da imamo poplavu džihadista u narednom periodu.

 

Teritorija pod kontrolom ISIS nije država zbog toga što joj tim "priznanjem" dajemo trajni karakter, a to je, složićemo se, neprihvatljivo. Svu infrastrukturu i institucije koje čine državu državom, oni su preoteli (da ne kažem nasledili), a možemo razmišljati hipotetički, pa se zamisliti na šta bi ličila ta "država" da su je stvarali od nule, negde u nekakvoj pustinji. Svi njihovi "državotvorni" kapaciteti bi izašli na videlo...

U nastavku tog pasusa samo potvrđuješ moj raniji stav da postoji opasnost od "vaskrsnuća" na nekoj drugoj teritoriji. Prebacivanje ljudstva, opreme, sve je to od sekundarnog značaja. Mi ne možemo znati, u krajnjoj liniji, da to već i nije sprovedeno. Eto, pročitao sam nešto, čini mi se da je BND sastavio izveštaj (ili Britanci, nisam siguran) da su se pripadnici ISIS već infiltrirali u Evropu i da čekaju. Ako su to mogli u Evropi, sasvim sigurno mogu i na nekom drugom mestu. Njihov cilj je ispunjen, "oglas" je objavljen, tako da mislim da prebacivanje ljudstva i opreme nije od ključnog značaja. Upravo ova fleksibilnost ih čini opasnim protivnikom, u većoj meri nego da poseduju neki ozbiljniji vojni arsenal.

Što se tiče sunitske armije koja bi porazila ISIS... Kako to sprovesti ako se pozovemo na tvoj raniji stav da u ISIS suniti vide ostvarenje svojih težnji za slobodom i prestankom ugnjetavanja od strane Asadovog režima? Kakvu komandnu strukturu bi imala takva vojska? Ko bi je obučavao i finansirao? Kako bi se ostali učesnici (pre svih Iran) odnosili prema toj vojsci? Možda i jeste moguće napraviti sunitsku vojsku, ali tom činu ipak mora prethoditi politički proces uz učešće svih, te bi ova vojska dobila legitimitet kao zvanična sila nove sunitske države. To opet znači da bi ISIS morao biti poražen pre stvaranja sunitske države. Mislim, može se pokušati i pre konačnog poraza, ali onda bi ceo projekat zavisio od razvoja situacije na terenu. Šta bi se dogodilo ukoliko bi alaviti i Kurdi dobili posebne države, a suniti ostavljeni da se batrgaju u pesku s ISIS, ali i u unutrašnjim trvenjima proizašlim upravo zbog podrške koju (kako si naveo) ISIS ima među njima?

 

Što se tiče "zapanjenosti" čelnika Nusre zbog metoda koje sprovodi ISIS, moram priznati da mi je malo smešna. Ubeđen sam da to nije kamen spoticanja između njih, pre će biti da nisu pristali da delegiraju svoj uticaj i moć na ISIS, dok su im metode ostale iste. S obzirom da je, kako kažeš, ISIS oformio ozbiljnu državu, možemo se zapitati da li bi Nusra bila u stanju to isto da učini? Možda će se ISIS vremenom "emancipovati" i postepeno postajati prihvatljiviji partner, kao što je očigledna tendencija s al-Kaidom. Kao da postupci al-Kaide polako bivaju zaboravljeni, čim se njihova ispostava tretira kao legitimna strana u sukobu. Pa čitava kampanja protiv terorizma je i započela zbog al-Kaide!

 

Normalno jeste da će džihadiste podržavati islamistička vlast. Zato ćemo oformiti još jednu islamističku vlast u Siriji?

Kada kažem S. Arabija ili Katar finansiraju teroriste, ne mislim baš da u zvaničnim krugovima donose takve odluke. Saudijska Arabija je ISIS proglasila terorističkom organizacijom (kao i Nusru), što opet ne znači da u S. Arabiji i Kataru ne postoje krugovi (zvanični ili nezvanični) koji ih finansiraju. Kad pogledaš borce al-Nusre, vidiš itekako opremljene jedinice, neke gromade od ljudi što podsećaju na specijalne snage bilo koje države, za razliku od neorganizovane gomile ljudi što se protiv Asada bore po Alepu. Znači, imaju izdašan izvor prihoda (ne prikupljaju poreze!), a znamo ko ima finansijska sredstva u regionu.

 

Islamističke vlade, kao ograničavajući faktor džihadizma? Hmmm...

 

Kada je pre godinu dana pokrenut topik "Sirija - pripreme za novi svetski rat" napisao sam post u kojem zakasnele imperijalne težnje Rusije vidim kao najveću pretnju po izbijanje novog svetskog rata, tako da nema potrebe da me ubeđuješ u neispravnost njihove odluke da uđu u sukob. Samo što sam mišljenja da se neće lako povući i pokušavam da razumem njihove motive. S obzirom da na vlasti imaju potpuno nepredvidivog i ludog čoveka (koji npr. zabranjuje letovanje u Turskoj), teško je to razumeti. Putin je očigledno u nekom svetu iz 17. veka, u kojem imperijalne sile prekrajaju svet po svojoj meri, a on želi da ispravi nepravde i "geopolitičke katastrofe".

Ne bih nipošto isključio povećanje njihovog angažmana i radikalizaciju situacije ukoliko budu izuzeti iz konačnog rešenja sukoba.

[A sad]

Rešenje kojeg problema?
Ovog iz naslova?

Pa, tvoja priča bi pila vodu samo da sunitskog ekstremizma nije bilo i pre "sunitske diskriminacije" u Iraku.

Jel ovde tema ISIL i rat protiv ISIL-a ili terorizam generalno i rat protiv terorizma?
Jer, ne počinje terorizam sa ISIL-om.
Šta više, Bušov "Rat protiv terorizma" je pokrenut zbog napada na New York, 2001 godine. Dakle, u vreme kad niti je postojao ISIL, niti je bilo sunitske diskriminacije u Iraku.
A za napad je optužena tada najpoznatija teroristička organizacija Al Kaida.


Znači, teško mašiš loptu kada tvrdiš da je uzrok sunitskog ekstremizma, koji nekako najčešće povezujemo sa terorizmom, u toj sunitskoj diskriminaciji u Iraku i Siriji.
Samim tim i rešenja koja "nudiš" nisu rešenja, jer uzroci koje identifikuješ su pogrešni.

Ma da. Aj da pobijemo sve sunite, vehabije i ostale koji nam se ne svidjaju i problem resen. Ko rusi sa cecenijom, sprzili sve, pobili sto hiljada ljudi, instalirali lojalnog coveka i resen problem, uh ipak nije, malo, malo pa naslov u novinama o nekom sukobu sa teroristima.
Sta ti mislis da se ljudi tek tako dizu u vazduh, eto doslo im. Neka neki od njih i jesu ludaci, a sta je sa onom vecinom? Sta je po tebi uzrok nezadovoljstva sunita sirom sveta?
Islamski terorizam nema dugacku istariju. Uzroci i posledice se vrlo lako mogu pratiti kroz istoriju. I uvek je uzrok radikalizma bila diskriminacija, pocev od sovjetske okupacije Avganistana, pa do danas. Sta mislis da sekularni autoritarni rezimi po bliskom istoku nisu krsili nicija prava? Da su imali vecinsku podrsku stanovnistva? Pa naravno da nisu. Ko je bio glavni rasadnik terorista u to vreme? Sekularni Egipat.
Naravno, situaciji ni malo ne doprinose ni apsolutisticki vladari u naftom bogatim zemljama arabijskog poluostrva.
Nego, daj ti nama neko tvoje vidjenje situacije. Lako se posrati po tudjem stavu, a da pritom nemas pojma o cemu pises.

[Bejbl]

Ma da. Aj da pobijemo sve sunite, vehabije i ostale koji nam se ne svidjaju i problem resen. Ko rusi sa cecenijom, sprzili sve, pobili sto hiljada ljudi, instalirali lojalnog coveka i resen problem, uh ipak nije, malo, malo pa naslov u novinama o nekom sukobu sa teroristima.

 

Pa Rusi jesu rešili problem sa Čečenijom. Instalirali su lojalnog lika koji uživa poverenje većine Čečena, uložili novac u obnovu i razvoj Čečenije...i teoriste proterali iz Čečenije. Ako se i pojave neke grupice, brzo se obračuna lično Kadirov sa njima.

U svakom slučaju, imaju manje problema od Francuza sa terorizmom.

 

S druge strane, Ameri su pokrenuli rat u Iraku, gde nije ni bilo islamskog terorizma, pri tom pobili milion ljudi i ne samo da ništa za razliku od Rusa nisu rešili, nego su direktno uticali na nastanak najveće terorističko-džihadističke metastaze koju je svet upamtio.

 

Pa izvini molim te, što smatram da su Rusi bili efikasniji.

 

Ja nisam ni rekao da treba pobiti sve vehabije, a kamoli sve sunite.

Napisao sam samo da vehabizam i sunitski ekstremizam nemaju korene u sunitskoj diskriminaciji u Iraku, kao što si ti implicirao.

 

Za početak, po meni, ne bi bilo loše jednom prestati sa licemernom politikom na Bliskom istoku.

Imaš Saudijsku Arabiju, koja je poznata kao feudalna diktatura i  najveći finansijer i izvoznik vehabističko-alkaidaško-isilističke ideologije, a ovamo se baviš demokratizacijom sekularnih režima u Libiji, Siriji i Iraku. I još Saudijce uzimaš kao najbliže partnere u tom procesu.

Zar nije ogavno kad pročitaš da Saudijski kralj deli nekom lekcije o demokratiji i otvoreno lobira i učestvuje u smeni režima u susednim zemljama?

 

Koliko je poznato, 15 od 19 poznatih atentatora prilikom terorističkih napada na New York su bili Saudijci. I sam Osama Bin Laden je bio Saudijac.

A ovamo se napala neka avganistanska vukojebina i Sadamov Irak.

 

Tužno je uopšte slušati nekakve priče o demokratizaciji i sekularizaciji, a onda pročitati kako suniti trebaju imati vlast u Siriji.

Ma ko kaže da trebaju imati suniti vlast?

Vlast u demokratiji bi trebalo da imaju oni koje narod bude izabrao, a sasvim je druga stvar što ste vi ubedjeni da će sunit uvek glasati isključivo samo za sunita.

To samo govori koliko vi ne poznajete taj svet.

 

Nije ni čudo što su Amerikanci po okupaciji Iraka, uveli do tada nesvakidašnju praksu da se u lične karte unosi i sektaška veroispovest.

Naime, smatrali su da kad nekom u ličnoj karti piše da je sunit, lakše će moći da prepoznaju potencijalnog teroristu.

 

Žalosno.

 

 

 

 

Sta ti mislis da se ljudi tek tako dizu u vazduh, eto doslo im. Neka neki od njih i jesu ludaci, a sta je sa onom vecinom? Sta je po tebi uzrok nezadovoljstva sunita sirom sveta?
Islamski terorizam nema dugacku istariju. Uzroci i posledice se vrlo lako mogu pratiti kroz istoriju. I uvek je uzrok radikalizma bila diskriminacija, pocev od sovjetske okupacije Avganistana, pa do danas. Sta mislis da sekularni autoritarni rezimi po bliskom istoku nisu krsili nicija prava? Da su imali vecinsku podrsku stanovnistva? Pa naravno da nisu. Ko je bio glavni rasadnik terorista u to vreme? Sekularni Egipat.
Naravno, situaciji ni malo ne doprinose ni apsolutisticki vladari u naftom bogatim zemljama arabijskog poluostrva.
Nego, daj ti nama neko tvoje vidjenje situacije. Lako se posrati po tudjem stavu, a da pritom nemas pojma o cemu pises.