1326 replies to this topic

[oslo]

od pocetka sam rekla bar 4 ili 5 puta,vilhemini verujem na rec,ne zelim da googlam I proveravam njene tvrdnje. zato je I dalje objektivno I prosto pitam.

 

a to sta si ti pronasao znaci sta, da staracki domovi u smislu kako ja pricam postoje,da u njima rade neke med. sestre I pomalo  I doktori I da ih ima 400. a da su u stvari retkost jer 90 od sto ljudi zbrine kucna nega.

 

stima li ti ovo sto napisah

[vilhelmina]

hvala vili, onda definitivno elaboriram da svedska nema klasicne staracke domove. za hjemmetjeneste sam shvatila ali pokusavam da saznam kako funkcionise institucionalizovana briga o starima. nema strackog doma kako ja zamisljam,ali kakvog onda ima jer smo dobar deo price zasnovali na starackim domovima. ili si mogla da nam od pocetka kazes da svedska nema staracke domove no nesto posebno za smestaj starih ljudi koji ne mogu,nece,nemaju opciju da zive u svojoj kuci.

 

kako im se isplati da nekom od 90 godina pokriju 6 dolazaka dnevno,u odnosu na smestaj u ustanovu. u svim racunicama sa druge strane granice to se radi samo I iskljucivo ako je pac. mladji, drasticno narusavas njegov integritet prijemom u neadekvatnu ustanovu/ oko njega su svi stari ljudi,dementni.../. ali uvek je ekonomski opravdanije smestaj ljudi u instituciju od stalnog nadzora u njihovom domu. naravno da podrzavam da ljudi zive u svojim kucama dokle god mogu I da je smestaj u dom krajnja opcija,ali ekonomski znam da nije tako.

 

Opet ti je promaklo. Veoma jasno sam ti rekla kako funkcionise institucionalna briga o starima - gotovo neophodan uslov za prijem je da je covek dementan. Druga stanja kod kojih nije moguc boravak kod kuce su vec ozbiljne bolesti, i onda se ide u specijalne ustanove, ali to su vec bolnice, a ne staracki domovi.

Nikome se ne ide 6 puta dnevno, odakle ti to? Dobije se pomoc od maksimalno par sati svakog dana, a ostalo je na porodici da resi kako zna.

 

 

ravnicar ,svo vreme vilhemina prica da su lekari tamo nepostojeci I da med. sestara skoro da nema I da je osoblje uglavnom nekvalifikovana radna snaga. zato I pitam ko u toj instituciji/ ma kako se zvala,jer ne znam kako se zove posle ovoga,staracki dom u klasicnom smislu ocigledno nije/ radi poslove koje obavljaju med. sestre I lekari u starackim domovima na drugim mestima.I opet ne govorim o hjemmetjeneste nego o institualizovanim starim ljudima koji nisu u bolnici jer zaboga bolnica nije mesto za trajni smestaj starih a nisu ni kod kuce jer to ne zele,nemaju rodbinu,nisu sigurni da ostanu sami/pasce,povredice se,a onda to jaaaako komplikuje stvari pa ce I nakon te povrede zavrsiti u nekoj instituciji jer nisu za samostalan zivot sa 4 ili 6 obilazaka dnevno.

 

onih 10% ljudi iznad 65 godina ,ko o njima brine I kako ja nikako da saznam . svaki pokusaj se zavrsava na hjemmetjeneste I kucne posete I obilaske.

 

Tako funkcionise briga o starima u Svedskoj. Ne razumem sto ti je toliko tesko da to prihvatis. U domove idu dementni. Oni koji to nisu, ostaju kod kuce ako su zdravi, uz izvesnu pomoc drzave, ali i porodice. Ako nema porodice, dobice vise hemtjänst. E da, mozda ce ti biti jasnije ako kazem da uz hemtjänst obavezno ide i narukvica s alarmom koji se stalno nosi i koristi vrlo jednostavno, a momentalno obavestava centralu koja salje medicinsku i drugu pomoc, ako covek padne ili mu pozli. I konacno, oni bolesni idu u bolnice.

 

 

Ja to nisam baš tako shvatio. Okreneš par linkova i vidiš o čemu se radi, ne mora niko ništa da ti priča i objašnjava.

 

Samo na jednom mestu sam pronašao 650+ linkova za subjekte koji nude različite elder care usluge a ima ih sigurno i više, pa napravi računicu. Bar 400 nudi smeštaj. 

 

Ako si gledao linkove za Svedsku, to su privatne ustanove u opstinskom sistemu brige o starima. Oni koji dobiju pravo na smestaj u ustanovu, imaju pravo da je sami izaberu, kao sto imaju i pravo da biraju izvrsioca usluge hemtjänst-a. Oni takodjer mogu biti privatni. Medjutim, to su firme s kojima opstine imaju ugovore i cije usluge ne placaju direktno korisnici, vec se placaju iz budzeta.

Pravih starackih domova u kojima platis svojim privatnim novcem nema, jer do sada nije bilo ni interesovanja. U poslednje vreme se pokrece debata o tome i videcemo na sta ce izaci. Kako sada stvari stoje, nije zabranjeno, ali nije ni regulisano, pa zapravo trenutno i nije moguce otvoriti tako nesto. Ali kao sto rekoh, ozbiljnih zahteva nije ni bilo do sada.

[vilhelmina]

stima li ti ovo sto napisah

 

Ne. Objasnjenje imas gore, ali posto imas obicaj da pitas iako je vec objasnjeno...

[ravnicar]

Ako si gledao linkove za Svedsku, to su privatne ustanove u opstinskom sistemu brige o starima. Oni koji dobiju pravo na smestaj u ustanovu, imaju pravo da je sami izaberu, kao sto imaju i pravo da biraju izvrsioca usluge hemtjänst-a. Oni takodjer mogu biti privatni. Medjutim, to su firme s kojima opstine imaju ugovore i cije usluge ne placaju direktno korisnici, vec se placaju iz budzeta.

Pravih starackih domova u kojima platis svojim privatnim novcem nema, jer do sada nije bilo ni interesovanja. U poslednje vreme se pokrece debata o tome i videcemo na sta ce izaci. Kako sada stvari stoje, nije zabranjeno, ali nije ni regulisano, pa zapravo trenutno i nije moguce otvoriti tako nesto. Ali kao sto rekoh, ozbiljnih zahteva nije ni bilo do sada.

 

Da bas tako, o opstinskom sistemu smo i pricali. Mislim da sasvim lepo govore o cemu se radi kao i opis usluga koje nude.

Edited by ravnicar, 15 April 2014 - 23:45.

[oslo]

uh dodje deo da I ja razumem,ovo sto si objasnila ravnicaru. privatne ustanove koje se finansiraju iz budzeta opstine. e te me zanimaju. ko u njima radi,ko I kako se u njih smesta,ko kontrolise njihov rad,imaju li oni neke revizore, standard ili su cista kaubojstina.....I jesu li oni ti koji primaju onih 10% starih.

 

jos jednom u bolnicu se ne ide na trajni smestaj, demencija je sirok pojam I obuhvata mnooogooo ljudi tako da sumnjam da su se svi stisli u onih 10%. ali zanemari ovaj deo, ja ostajem pri interesovanju institucija za smestaj starih osoba I njihov rad.ako ih placaju opstine da li opstine imaju ikakvu jurisdikciju nad njima.mogu li da im obustave novce ako misle da lose rade,I kako dokazuju da su dobro radile da bi dobili novce I sledece godine. ili im je to pravo jednom dato I u kamenu zapecaceno ma kako radili.

 

napokon pocinjem da slazem kockice,ipak nije tako razlicito od norveske kako se u jednom trenutku cinilo meni.na ovom principu ako sam dobro shvatila rade sve RH ustanove u norveskoj a o njima znam mnogo vise no o starackim domovima. tako da nadam se da sam princip rada uhvatila.

[oslo]

ravnicar odgovaramo tj pisemo u isto vreme pa se preplicemo,evo I ja sad odgovorih pre no sto je tvoje izaslo.

[ravnicar]

od pocetka sam rekla bar 4 ili 5 puta,vilhemini verujem na rec,ne zelim da googlam I proveravam njene tvrdnje. zato je I dalje objektivno I prosto pitam.

 

a to sta si ti pronasao znaci sta, da staracki domovi u smislu kako ja pricam postoje,da u njima rade neke med. sestre I pomalo  I doktori I da ih ima 400. a da su u stvari retkost jer 90 od sto ljudi zbrine kucna nega.

 

stima li ti ovo sto napisah

 

 

ravnicar odgovaramo tj pisemo u isto vreme pa se preplicemo,evo I ja sad odgovorih pre no sto je tvoje izaslo.

 

Nije problem.

 

Nisam baš pregledao svih 400 niti imam vremena za to ali ono što se vidi je da su im usluge i kapaciteti različiti,

 

Pomenuta cifra meni izgleda prilicno velika ( sasvim moguće i veca), govori mi upravo o mogucem manjku stručnog osoblja. Onako laički, da bi u tom broju objekata sve funkcionisalo potrebno je par hiljada med.sestara i bar 500 - 800 lekara. Ima li ih baš toliko, nisam siguran jer se u nekima od tih smeštaja i ne nudi lekarska pomoć. 

Edited by ravnicar, 15 April 2014 - 23:45.

[vilhelmina]

uh dodje deo da I ja razumem,ovo sto si objasnila ravnicaru. privatne ustanove koje se finansiraju iz budzeta opstine. e te me zanimaju. ko u njima radi,ko I kako se u njih smesta,ko kontrolise njihov rad,imaju li oni neke revizore, standard ili su cista kaubojstina.....I jesu li oni ti koji primaju onih 10% starih.

 

Oni su potpuno isti kao i ovi opstinski. Ni u njima ne rade lekari, jer zasto bi ih oni placali kad nije obaveza i nemaju ih ni opstinski. Opstinski domovi nisu ni po cemu gori, a i ovi privatni nemaju nikakvog razloga da budu bolji. Jednostavno, svi dobijaju istu kolicinu novca po korisniku, pa je i usluga tu negde. To sto imaju fine sajtove, reklamiraju se i bore za korisnike nije postiglo onaj efekat koji se ocekivao, kroz zdravu konkurenciju. Na kraju se svodi na velike firme i tek pokoju manju, obicno vezanu uz neku crkvu, fondaciju, tako nesto.

Generalno, uslovi u svim tim domovima su jednako dobri, no to se uglavnom odnosi na same objekte, smestajne kapacitete, infrastrukturu. Problem s personalom je svuda aktuelan, a mogla bih reci i akutan. Uglavnom se ide s radnom snagom ne bas jasnih kvalifikacija. Jedna medicinska sestra pokriva velik broj korisnika, uglavnom jedna u smeni na njih pedesetak, i ona je nesto kao sef. Ostalo su vårdbiträde i u poslednje vreme sve vise undersköterka, ali jos daleko od toga da su sve. To se pitanje aktualizuje svaki put kad izbije neki skandal, a posle se opet stisa do daljnjeg.

Uglavnom, jasnih pravila i standarda o tome koliko i kakvog strucnog osoblja treba da bude, a koliko i sta moze i nekvalifikovano - nema. Odredjuje ih svaka opstina za sebe i ono sto vazi za samu opstinu i njene ustanove, vazi i za sve druge. Ove privatne u toj situaciji nemaju nikakvog interesa da nude vise od onog sto je propisani zajednicki minimum, pa ni ne nude.

Dakle, sve ono sto sam pisala, vazi jednako za sve, i privatne i opstinske. Jednako za ustanove, kao i za one koje nude usluge hemtjänst, a uglavnom su iste firme u pitanju.

 

Sto se tice toga ko se u njih smesta - socijalni radnik donese odluku da je nekome potreban smestaj u ustanovu. Taj neko ili njegovi bliznji (najcesce, jer se smestaj odobrava uglavnom samo dementnima, koji tesko mogu sami da odluce) dobije ponudu ustanova koje postoje na teritoriji opstine, i moze medju njima sam da izabere, u slucaju da ima mesta. To je to.

 

Sve ih kontrolise IVO (Inspektionen för vård och omsorg), drzavna inspekcija zaduzena za zdravstvo, opstinske socijalne sluzbe i medjunarodna usvojenja dece. U nadleznosti je Ministarstva za socijalna pitanja. Inspekcija medjutim ne propisuje posebne uslove o tome koliko i kakvog osoblja treba da bude, vec odlucuje da li u konkretnom slucaju neka ustanova ozadovoljava konkretne potrebe.

 

Ako ce ovako biti jasnije: Zakon o socijalnoj sluzbi je okvirni zakon koji kaze otprilike da potrebe gradjana moraju da budu zadovoljene na nacin i u meri koji obezbedjuje socijalnu sigurnost, jednakost, integritet, samoodlucivanje i slobodan izbor korisnika, bla-bla... Opstine to operacionalizuju kako znaju i umeju kroz niza podzakonska akta kao sto su odluke (obavezujuce), preporuke (neobavezno, ali pozeljno), smernice (jos manje obavezujuce) i slicno, vodeci racuna da je u skladu sa zakonom. Sto i nije posebno tesko, kad je zakon neodredjen.

Dakle, licence za rad, kao i njihovu obnovu resava IVO od slucaja do slucaja. Nece biti jednaki zahtevi u Vilhelmini i u Stockholmu. To ne znaci da ce ljudi u Vilhelmini dobiti goru uslugu, vec da se tamo racuna s manjim mogucnostima zloupotrebe, kao i s vecim teskocama u ispunjavanju nekih uslova.

Mozda je cudno, ali mnoge stvari tako funkcionisu u Svedskoj - odokativno i od slucaja do slucaja. Sto je i dobro i lose. Fleksibilnost je potrebna jer opstine imaju razlicite uslove, pa kad bi se trazilo da svi ispune iste zahteve, u siromasnoj Vilhelmini ne bi ni bilo starackog doma. S druge strane, ta fleksibilnost i neodredjenost omogucava i manipulacije. No tu je i javnost koja je stalno na oprezu, pa stvari ipak dobro funkcionisu.

 

Ako i dalje nije jasno, nije moja krivica. Svedska jeste cudnovata zemlja, u kojoj mnoge stvari funkcionisu na opisani nacin. Nadleznosti opstina su velike, a one nemaju iste polazne osnove i uslove za rad. Odatle i fleksibilnost drzave, kao i ad hoc resenja.

[oslo]

nije toliko lekara potrebno,ide se po broju kreveta, na 125 kreveta je 1,5 lekara bio minimum max 2 ako se ima para. za dom od 50 kreveta moze I samo pola radnog vremena,pa jedan lekar pokriva 2 doma.  sestara ide 2 po odeljenju a to je na 2o tak kreveta. ostalo su bolnicari. ako je odeljenje teze /zatvorenog tipa,teska demencija.... broj pada na 1 sestra 8 kreveta recimo/. tako da sve zavisi koliko kreveta je kapacitet svih tih ustanova. govorim o standardizaciji u norveskoj naravno

[vilhelmina]

Pomenuta cifra meni izgleda prilicno velika ( sasvim moguće i veca), govori mi upravo o mogucem manjku stručnog osoblja. Onako laički, da bi u tom broju objekata sve funkcionisalo potrebno je par hiljada med.sestara i bar 500 - 800 lekara. Ima li ih baš toliko, nisam siguran jer se u nekima od tih smeštaja i ne nudi lekarska pomoć. 

 

I ovo je bitno - neki od domova imaju svega desetak mesta, a vecina nema vise od par desetina. Gde bi se stiglo kad bi svaki od njih morao da ima lekara? A kad bi se propisalo da npr mora da ga ima ako je preko 50 korisnika, onda bi oni u domovima s npr 48 mesta imali bitno gore uslove za iste pare.

 

Edit nakon ovog sto je oslo napisala. U Swe su i ogromne udaljenosti u pitanju. Standardi koji bi se eventualno propisali za jug Svedske do Stockholma, severnije ne bi mogli da vaze. Tacnije, posledica bi bila da tamo ne bi ni funkcionisala briga o starima. Drugi problem bi bile granice opstina i njihovih nadleznosti. Dva mesta bi mogla biti veoma blizu i imati istu sestru na pola radnog vremena tu i tamo, ali ne bi islo zbog placanja.

Verujem da su oni koji odlucuju sve to razmotrili i odmerili, i nasli ovo kako je kao najbolje resenje.

I jos jedan deteljcic: Domovi su cesci u manjim i redje naseljenim mestima i podrucjima, na severu. U gradovima, gde je stanovnistvo vise koncentrisano na jednom mestu, u pravilu je veci procenat ljudi upucen na hemtjänst, uz obaveznu narukvicu-alarm.

Edited by vilhelmina, 16 April 2014 - 00:53.

[angelia]

 

Trebalo bi da te interesuje. Onda bi mozda shvatila i ovo sto si citirala:

(Btw, cije sito prenesene komentare citala? Citalaca iz USA? Oni znaju sta je cilj svedske opstine?)

Komentare medija koji su preneli istu vest, nisam mislila na privatne komentare.

 

 

On je metalski radnik, bez ikakvog obrazovanja ili radnog iskustva koje bi ga legitimisalo da govori o produktivnosti i efikasnosti, pa zato to nije ni radio. On je rekao da ce ovo stvoriti jos poslova. A znas kako hoce? Tako sto ce za ova dva sata sto budu falila po radniku morati da zaposle jos ljudi. Dakle, oni prvi zadrzavaju istu platu, manje rade, a ovi dodatno zaposljavaju. Ljudi su vec izracunali da ce to opstinu Göteborg kostati mnogo miliona kruna. A sta ce dobiti? Pa nista. Samo ce ih kostati dodatnih para za isti rezultat koji i sada imaju.

Nemoj samo da krenes s tim kako ce to podici produktivnost i u perspektivi doneti opstini jos posla i para, jer nece.  Necu da ti kazem zasto. Razmisli sama.

Kakve veze ima njegovo obrazovanje sa time sto je rekao da je cilj otvaranje radnih mesta i efikasnost? Vili jesili ti snob, pa sad metalski radnik (koja je to struka btw?) nije mogao da se pozabavi malo projektom da vidi o cemu se radi?

 

 

 

Au, sto lazes .

Sve to sto opisujes ima i u opstini i u preduzecu, ali u sasvim drugim oblicima, jer je i svrha drugacija. To sam rekla i ponovila vise puta.

Ovaj put cu da ti pomognem s odgovorom na pitanje zasto. Pazi dobro, nemoj da moram opet da ponavljam: Opstini nije cilj da poveca proizvodnju usluga, nego da smanji troskove za isti obim proizvodnje. Njoj nije cilj da korisnicima svojih usluga izvuce pare iz dzepova, nego da im sto vise ostane u tim dzepovima.

Da li je to cilj nekog preduzeca? Valjda nije. A kako se onda mogu voditi na isti nacin?

Ziva nisam da cujem odgovor.

Ne postoji u drugim oblicima, joj bre Vili sto si tvrdoglava, procedura je procedura, proces je proces, kontrola kontrola, radna instrukcija radna instrukcija, covece ne moze da se zove drugacije, to je strucni termin - zvanican, skolski - ako bas hoces procitaj malo strucne literature iz organizacije rada i menadzmenta.

A za to tvoje objasnjenje ciljeva opstine, meni je jako zao ako su to zvanicni ciljevi opstinskih/drustvenih organa u Svedskoj, posto su obicno u svim razvijenim zemljama da sto efikasnije upotrebe drustvene pare i resurse da bi korisnicima usluga dali sto bolju uslugu. A to se strucno zove efikasnost i produktivnost.

 

Ja to nisam baš tako shvatio. Okreneš par linkova i vidiš o čemu se radi, ne mora niko ništa da ti priča i objašnjava.

 

Samo na jednom mestu sam pronašao 650+ linkova za subjekte koji nude različite elder care usluge a ima ih sigurno i više, pa napravi računicu. Bar 400 nudi smeštaj. 

To je ova ista Svedska:

 

More municipalities are choosing to privatise parts of their elderly care, letting private care providers run their operations. In 2011, private care provided services for 18.6 per cent of all elderly people getting home help. All recipients can choose whether they want their home help or special housing to be provided by public or private operators. The municipality always has overall responsibility, however, for areas such as funding and allocating home help or a place in a special housing facility.

 

Izgleda da i ovih 18.6% privatnika rade bez organizacije. Zivo me interesuje koliko efikasno vode svoje poslove.

[oslo]

je li moguce da je posao vezan za medicinski deo ,onaj koji je meni najaktuelniji,toliko rastegljiv. da neko bez skole izdaje lekove pacijentu, meri pritisak I odlucuje da li o rezultatu treba obavestiti hitnu pomoc,sestru,rodbinu,bilo koga...sve sto je vezano za medicinu je uobicajeno vrlo ,vrlo jasno definisano ko sta sme da radi. tako da sam potpuno zatecena situacijom da svedska toliko odstupa od bilo kakvih medicinskih normi. jedna sestra ne moze da podeli terapiju na 50 ljudi minimalno 3 puta dnevno ako ima bilo kakav drugi posao uz to. jesi li ikad videla koliko vremena treba za sortiranje lekova u dozete za 50 ljudi. samo stavljanje u dozete,bez da im delis da popiju.

 

med. sestra je I te kako obucena da proceni kada konsultovati lekara,hitnu pomoc... ali jedna sestra tesko da obavi I klinicki deo I terapiju I procenu na 50 ljudi. ocekujem da ima neka kvaka 22 vezana na onu rastegljivost posla,tipa moze I medarbeider /onaj bez med. skole bilo kakve/ ali ne znam kako zakonski to moze. a da ispadne sr... posle je stvarno realna opcija,ako vec svako moze da radi sve I kako mu volja sve dok para u budzetu ima,a da zakon tu nista ne regulise.

 

prijem u domove je isti kao I u norge, domovi,opstinski ili privatni su isti kao I u norge,ima ih,i u njima je 10% staracke populacije ,ali nisu podlezni jasnim / nikakvim takoreci/ zakonskim normama vezanim za med. sigurnost ljudi u njima. opstina je ta koja moze da odluci da im je jeftinije da zaposli samo nekvalifikovano osoblje I nikome ne moraju da polazu racune za to.sve dok ima para I neko ne stigne na naslovnu stranu novena/ a tamo se ne stize po dobru naravno/. bez ikakvih zakonskih kosekvenci.ne zvuci kao realnost ali ako je tako, tako je.

 

u drugim delovima sveta bolnicar ne sme da pipne u lekove,zakonski ne sme. makar to bio I acetisal. lek sme da izda samo sestra iz njene ruke,upise u karton naravno uz saglasnost lekara ako ga ima. ako ga nema on to potpise kad dodje /onaj jedan dan u nedelji/. medarbeideri,oni bez med. skole,  ne mogu cak ni da rade negu pacijenata. mogu da ih hrane ev. ali jutarnju higijenu I menjanje pelena rade bolnicari. ima to svoje zasto I opravdavam.

 

ovako je u norveskoj,ovako je u italiji,nemackoj I usa. zasto mislis da je svedska ovaj princip prenebegla? pitam stvarno,nije ironija ne daj boze. mislis da su pare u pitanju ? ili prioriteti? sve ove zemlje nisu nista bogatije od svedske, a sigurno ne brinu vise o svojim starima od svedske tj barem brinu podjednako.

[mrd]

je li moguce da je posao vezan za medicinski deo ,onaj koji je meni najaktuelniji,toliko rastegljiv. da neko bez skole izdaje lekove pacijentu, meri pritisak I odlucuje da li o rezultatu treba obavestiti hitnu pomoc,sestru,rodbinu,bilo koga...sve sto je vezano za medicinu je uobicajeno vrlo ,vrlo jasno definisano ko sta sme da radi. tako da sam potpuno zatecena situacijom da svedska toliko odstupa od bilo kakvih medicinskih normi. jedna sestra ne moze da podeli terapiju na 50 ljudi minimalno 3 puta dnevno ako ima bilo kakav drugi posao uz to. jesi li ikad videla koliko vremena treba za sortiranje lekova u dozete za 50 ljudi. samo stavljanje u dozete,bez da im delis da popiju.

 

med. sestra je I te kako obucena da proceni kada konsultovati lekara,hitnu pomoc... ali jedna sestra tesko da obavi I klinicki deo I terapiju I procenu na 50 ljudi. ocekujem da ima neka kvaka 22 vezana na onu rastegljivost posla,tipa moze I medarbeider /onaj bez med. skole bilo kakve/ ali ne znam kako zakonski to moze. a da ispadne sr... posle je stvarno realna opcija,ako vec svako moze da radi sve I kako mu volja sve dok para u budzetu ima,a da zakon tu nista ne regulise.

 

prijem u domove je isti kao I u norge, domovi,opstinski ili privatni su isti kao I u norge,ima ih,i u njima je 10% staracke populacije ,ali nisu podlezni jasnim / nikakvim takoreci/ zakonskim normama vezanim za med. sigurnost ljudi u njima. opstina je ta koja moze da odluci da im je jeftinije da zaposli samo nekvalifikovano osoblje I nikome ne moraju da polazu racune za to.sve dok ima para I neko ne stigne na naslovnu stranu novena/ a tamo se ne stize po dobru naravno/. bez ikakvih zakonskih kosekvenci.ne zvuci kao realnost ali ako je tako, tako je.

 

u drugim delovima sveta bolnicar ne sme da pipne u lekove,zakonski ne sme. makar to bio I acetisal. lek sme da izda samo sestra iz njene ruke,upise u karton naravno uz saglasnost lekara ako ga ima. ako ga nema on to potpise kad dodje /onaj jedan dan u nedelji/. medarbeideri,oni bez med. skole,  ne mogu cak ni da rade negu pacijenata. mogu da ih hrane ev. ali jutarnju higijenu I menjanje pelena rade bolnicari. ima to svoje zasto I opravdavam.

 

ovako je u norveskoj,ovako je u italiji,nemackoj I usa. zasto mislis da je svedska ovaj princip prenebegla? pitam stvarno,nije ironija ne daj boze. mislis da su pare u pitanju ? ili prioriteti? sve ove zemlje nisu nista bogatije od svedske, a sigurno ne brinu vise o svojim starima od svedske tj barem brinu podjednako.

Ma Svedska je cudo. Ovde u Cali. u skoli djaku ne smes da das Tylenol bez potpisa roditelja, ili lekara. Tamo svako moze da radi sta hoce. 

[oslo]

ma narukvica ili ogrlica sa alarmom je uobicajena stvar,ko dobro jutro u celom svetu,pusti to,detalj obican,koristan ponekad. jesi li je ikad koristila,probaj pa ces videti da nije zasiguran trazeni efekat....

 

udaljenosti u norveskoj nisu nista manje no u svedskoj,ipak je ono moje veca vukoj... od svedske to I sama znas. sestre I doktori rade u 3 razlicita doma nikakva cudna stvar.  6 domova sa po 20 kreveta  angazuje 2 lekara I 10 tak sestara I svi im plate koliko ko misli da treba da plati/ ako vec opstine imaju toliku jurisdikciju I razliku u budzetu/ a lekari I sestre odlucuju hoce li ili nece. ako ima ko bolje placa preci ce kod njega,ako nema radice za ovoga.nista neuobicajeno.lekari rade u svakom domu jedan dan I po pozivu dolaze kad treba ekstra. tako je I zapadno od svedske. u vilhemini ce budzet biti manji,platice manje med sestru ali su I troskovi zivota manji pa ce neko I tamo raditi pogotovo ako vec zivi u vilhemini.tu ne vidim problem. meni je misterija nepostojanje normativa u brizi o bolesnim/ jer oni jesu hronicno bolesni/ ljudima u institucijama. pa I sugavi staracki dom u selu jagnjile ima normative koga mora da zaposli da bi bio otvoren. da nema zaposlio bi samo cobanice iz svog sela,najjeftinije je.meni I dalje magikorama kako to fercera,casna rec.

[oslo]

mrd I nemoj molim te da pomislis da das ni taj  Tylenol bilo kome koga ne znas licno,ni na ulici ni u restoranu. nikad. preporucujem ti, jer mozes da podelis tako million tableta I da ti svi budu zahvalni do neba jer si ih resio bede, ali onaj million I prvi ce ti iskrvariti na nos,usi I usta da ces od straha da se oduzmes, I potreti svih tvojih million dobrih dela. Ne dajte lekove nikome za koga niste apsolutno sigurni da ih je ranije vec koristio,nije alergican,nije kontraidikovan...nemojte ljudi ko boga vas molim.