Nemam pojma o kakvom proganjanju pricas - ovo je koliko znam moje prvo komentarisanje nekog tvog posta, koji se koliko primijetim pojavio na temi na kojoj sam diskutovao prije tebe, i na kojoj sam i u odgovorima na tudje postove pazljivo zaobisao dio za koji pretpostavljam da se odnosi na tebe - jer jednostavno niti imam pojma o tebi, niti me zanima da saznam. Razlozi zasto navracas ovdje su tvoji privatni i takvi trebaju ostati jer me ni oni ne zanimaju. Mozes vrlo jednostavno izabrati sa kim mozes i zelis razgovarati - imas taj izbor koji ja nisam imao kada su mi raznorazne vojske i raznorazne uniforme (srpske i bosanske vojne i hrvatske policijske) defilovale kroz zivot i naredjivale da odgovaram na pitanja.
1. Tvoje odredjivanje spram muftijinog posta mi nije promaklo - upravo radi toga sam i reagovao jer demonstriras ponasanje koje si ne tako davno spocitavao drugima - jedan tekst koji u sebi nije imao ni jednu uvredljivu rijec (ali je sovinisticki do srzi sto si odmah prepoznao) si okarakterisao kao laprdanje i ogavna razmisljanja. Zasto to pravo karakterisanja laprdanja i drljavina upravo tim imenima ne bi imali i drugi forumasi ? Sa muftijom nikakav dijalog nije moguc, sa salonskim nacionalistima valjda jeste ?
2. Dijalog po tvom ukusu je onakav kakv si predstavio svojim postovima i kakav si trazio - pristojan po formi bez obzira na sustinu.
3. Drugo lice mnozine - samo u postu kojem se obracam horu koji pjeva pjesmicu po Dodikovom diktatu o filmu koji nisu vidjeli i nece vidjeti, i koji ne dozvoljava nikome drugom da se bavi temom kojom sami ne zele da se zabave - sto je balkanski specijalitet - nesto kao sto BiH ne zeli da se bavi Dobrovoljackom i ne dozvoljava i nikome drugom da se bavi istim dogadjem. Uostalom, uniformisanost pominjem kao referencu na odore (vojnicku i svecenicku) kojje onima koji ih nose mijenjaju psihu na jedan poguban i neljduski nacin, a ne na jednakoobraznost misljenja.
I više nego što se iz mog pisanja možda da primetiti razumem tvoju ogorčenost. Da ne pominjem kako je čak i delim s tobom. Moje obraćanje tebi bilo je preterano oštro, na samoj granici pristojnosti, no verujem da razumeš i zašto.
Tvoj odgovor pokazuje ono o čemu je poslednjih dana na forumu potrošeno mnogo reči - da je razgovor moguć. Što bi feralovci rekli,
glede i unatoč 
Pa da se na njega i vratimo.
Rekoh, razumem tvoju ogorčenost i ni na kraj mi pameti nije da je umanjujem. No, svako od nas ima poneku gorčinu - problem u komunikaciji nastaje kada je pomislimo da je njen ukus obavezujući i za druge. To je ono što ne da ne mogu, već odbijam da razumem. Sad, u pravu si kada kažeš da u mom svetu nema mesta za dijalog sa muftijom (niti sa njegovim odrazima u ogledalu, dodaću). To je stoga što je muftija samoga sebe izmestio iz pozicije čoveka i proglasio se za nekakvu paradigmu i nekakav simbol. Naravno, neko i sa njim mora razgovarati, ali to nek' čine druge paradigme i drugi simboli. Mene zanimaju ljudi.
Sa salonskim ili ma kakvim drugim nacionalistima takođe ne nalazim da je moguć nekakav smislen dijalog, štaviše, pokušaj da se sa njima razgovara smatram za čisto gubljenje vremena. Ali šta je to što me odbija kod nacionalista svih fela? Ne samo njihovo slepo verovanje u nužnu valjanost jednog ideološkog konstrukta, ne samo njihova sklonost da pridodaju nadčovečanske, čak božanske atribute jednoj banalnoj socijalnoj nužnosti i uslovljenosti, već pre svega njihova isključivost. Ali tu isključivost često nalazim i na oprečnoj strani, onoj koja bi da se predstavi kao avangardna i slobodoljubiva. Sa svojom isključivošću i potrebom da
u suru uteruju svakoga ko u sebi nosi sumnje kolik' zrno prosa, takvi pripadaju svetu slobodoljubivosti koliko i pomenuti Dodik svetu socijaldemokratije.
Što se tiče pevanja pesmica po diktatu, zar ne misliš da svi mi to ponekad ne činimo? Čak i pesma kerubina, za koju vele da je najumilnija i najuzvišenija među svim pesmama - opet se peva po nečijem diktatu. Uostalom, različiti su razlozi za pevanje tih pesmica po diktatu - tu već svako od nas mora sam da razluči koja se peva iz slepog i nepokolebljivog ubeđenja, što u Hercegovini kažu - naprđenosti, a koja se peva da bi njome čovek prikrio svoje sumnje, strahove i boli (to što neko ne želi pred svima da pokaže svoje nesavršenosti i nesigurnosti, ne čini ga manje vrednim i lošijim čovekom).
Na kraju, što se tiče uniforme i uniformnosti, ne nalazim u njoj ništa što bi trebalo proglašavati uzvišenim, već je doživljavam kao jednu skoro tragičnu povesnu nužnost. No to ne znači da ću pristati na kruti stav po kom je svaki čovek u uniformi nužno loš i nevaljan - bilo bi utopistički neozbiljno očekivati procvat svesti među ljudima koji bi doveo do konsenzusnog odbacivanja uniforme. Dok god bude onih koji u uniforme budu s oduševljenjem hrlili, biće potrebe i za onima koji ih oblače bez razdraganosti i gordosti, ali sa svešću da se ponekad i uniforma mora obući.
Da ne bih ostavio prostora za spekulacije, reći ću ti najizravnije - dezertera u načelu smatram ne manje, već upravo više vrednim od vojnika. Čin odbijanja oružja, izuzev ako nije motivisan elementarnom grozom za vlastito dupe, zahteva hrabrost posebne vrste. Ali begunce od vojske, koji ne ostaju dosledni svom dezerterskom svetonazoru i koji bi da ognjem i mačem u tuđim rukama čiste svet od zla (a u stvari samo da drže zlo podalje od vlastite avlije), na takve ni uz najbolju volju ne mogu da gledam sa naklonošću. Štaviše, sa iskustvom koje posedujem, ne mogu da prikrijem prezir za one koji bi da drugoga šalju da oružjem ispunjava njihove vizije o tome kakav bi svet trebao da bude.
Na kraju - ovo je samo forum, ovde teško da možemo promeniti svet, ali možemo malo pročavrljati i provući poneku vlastitu sumnju kroz dve-tri vode razgovora. Nametnuti svoje ubeđenje nekome, teško da ovde (kao i izvan foruma) možemo. Pa što onda da se bavimo zaludnim poslom?
