Manfredi - Aleksandar Sin Sna
"Lepe misli"...
Started by
Lavinia Amaldi
, Jul 06 2003 18:10
729 replies to this topic
#317
vladislava
-
- Members
- 12 posts
Posted 15 January 2005 - 16:06
Svaka knjiga je prizor tisine. Ona je opipljiv predmet koji se moze podici, spustiti, otvoriti i zatvoriti, a reci u njoj predstavljaju mnoge mesece, ako ne imnoge godine, samoce jednog coveka, tako da bi se moglo reci da se covek, sa svakom procitanom recju u knjizi, suocava s jednim delicem te samoce. Covek sedi sam u sobi i pise Bez obzira na to govori li knjiga o usamljenosti ili o druzenju, ona je nuzno proizvnod samoce. Kad O. sedi u sobi i prevodi tudju knjigu, to je kao da ulazi u samocu tog coveka i prisvaja je za sebe. No to je, naravno, nemoguce. Jer kad se samoca jednom narusi, kad je prisvoji neko drugi, to vise nije samoca, vec neka vrsta druzenja. Cak i ako je u sobi samo jedan covek, ipak su tu dvojica. O. zamislja sebe kao neku vrstu tog drugog coveka, koji i jeste i nije tu,i cija knjiga i jeste i nije indenticna onoj koju on prevodi. Zato je, kaze sebi, moguce u istom trenutku i biti sam i ne biti sam.
Pol Oster- ,,Otkrivanje samoce,,[FONT=Optima]
Pol Oster- ,,Otkrivanje samoce,,[FONT=Optima]
#318
HoldenCaulfield
-
- Members
- 1,364 posts
Posted 09 February 2005 - 18:24
..."I ja sam se osetio da sve ponovo prezivim.Kao da me je ovaj veliki gnev ocistio od zla, oslobodio nade u ovoj noci prepunoj znamenja i zvezda, ja sam se prvi put predao onoj prijatnoj ravnodusnosti sveta.Iskusivsi da je toliko slicna mojoj, da mi je posle svega tako bratski bliska, osetio sam da sam bio srecan i da sam to jos i sada.I da se samo sve svrsi, samo da se osetim manje sam, preostaje mi da pozelim da na dan mog pogubljenja bude mnogo gledalaca i da me docekaju s povicima mrznje"...
A. Kami - Stranac.
A. Kami - Stranac.
#319
Hippie
-
- Members
- 4,385 posts
Posted 12 February 2005 - 02:20
Memory, prophecy, and fantasy -
the past, the future and
the dreaming moment between -
are all one country,
living one immortal day.
To know that is Wisdom.
To use it is the Art.
the past, the future and
the dreaming moment between -
are all one country,
living one immortal day.
To know that is Wisdom.
To use it is the Art.
#322
Grazia
-
- Members
- 2,714 posts
Posted 15 February 2005 - 00:37
Zivot
Sve to ne zavisi od mene.
Setim se kako bese lep,
nad vodama dubokim nekim,
kao Mesec beo,
sa lukom tankim i mekim,
jedan most.
I, vidis, to utesi me.
Ne zavisi od mene.
Dosta je da tog dana,
zemlja oko mene zamirise preorana,
ili da oblaci prolete,
malo nize,
pa da me to potrese.
Ne, ne od mene.
Dosta ce biti ako, jedne zime,
iz vrta jednog zavejanog
istrci neko ozeblo, tudje, dete
i zagrli me.
Milos Crnjanski
Sve to ne zavisi od mene.
Setim se kako bese lep,
nad vodama dubokim nekim,
kao Mesec beo,
sa lukom tankim i mekim,
jedan most.
I, vidis, to utesi me.
Ne zavisi od mene.
Dosta je da tog dana,
zemlja oko mene zamirise preorana,
ili da oblaci prolete,
malo nize,
pa da me to potrese.
Ne, ne od mene.
Dosta ce biti ako, jedne zime,
iz vrta jednog zavejanog
istrci neko ozeblo, tudje, dete
i zagrli me.
Milos Crnjanski
#323
Dunadan
-
- Members
- 12,305 posts
Posted 15 February 2005 - 04:38
iz Dark Tower
He was in a way like Jesus Christ, but in a way he was purer than the sheepgod-man, for the sheepgod-man had but one true father, who was in a highly hypothetical heaven, and a stepfather who was on Earth. Poor old Joseph, who wore horns put on him by God Himself.
He was in a way like Jesus Christ, but in a way he was purer than the sheepgod-man, for the sheepgod-man had but one true father, who was in a highly hypothetical heaven, and a stepfather who was on Earth. Poor old Joseph, who wore horns put on him by God Himself.
#324
Pikoleta
-
- Members
- 1,012 posts
Posted 19 February 2005 - 20:40
is this a pointed stick being poked between anna's thighs, or something more disagreeable? it is an unappetising something. to be exact, the bank clerk's dick. small and pointed and erect, yet still with the vulnerability of flash, not quite rock-hard (doubtless it never gets completely hard unless you force it by milking away for three hours). the wretch squeezes up against her, begging for a little love and understanding, which his wife is forever denying him on the stupidest of pretexts. a girl's ass like this, doubtless still an untrodden path, really is the greatest bliss. i don't believe this (anna, tipping off her chums)
elfriede jelinek, wonderful wonderful times
elfriede jelinek, wonderful wonderful times
#325
gigolo
-
- Members
- 540 posts
Posted 23 February 2005 - 21:23
"Jednom davno, svi ljudski osecaji i svi ljudski kvaliteti nasli su se na jednom skrivenom mestu na Zemlji.
Kada je Dosada zevnula treci put, Ludost je, uvek tako luda, predlozila:
"Hajdemo se igrati zmurke! Ko se najbolje sakrije, pobednik je medju osecanjima."
Intriga je podigla desnu obrvu, a Radoznalost je, ne mogavsi precutati, zapitala: "Zmurke? Kakva je to igra?"
"To je jedna igra", zapocela je objasnjavati Ludost, "u kojoj ja pokrijem oci i brojim do milion, dok se svi vi ne sakrijete. Kada zavrsim sa brojanjem, polazim u potragu i koga ne pronadjem, taj je pobednik."
Entuzijazam je zaplesao, sledilo ga je Odusevljenje. Sreca je toliko skakala da je nagovorila Sumnju i Apatiju koju nikada nista nije interesovalo.
Ali, nisu se svi hteli igrati.
Istina je bila protiv skrivanja, a i zasto bi se krila? Ionako je uvek, na kraju, svi pronadju.
Ponos je mislio da je to glupa ideja, iako ga je zapravo mucilo sto on nije bio taj, koji se setio da predlozi igru.
Oprez nije hteo reskirati.
"Jedan, dva, tri." pocela je brojati Ludost.
Prva se sakrila Lenjost, koja se, kao i uvek, samo bacila iza prvog kamena na putu.
Vera se popela na nebo.
Zavist se sakrila u senu Uspeha koji se muceci popeo na vrh najviseg drveta.
Velikodusnost se nikako nije mogla odluciti gde se sakriti jer joj se svako mesto cinilo savrsenim za jednog od njenih prijatelja.
Lepota je uskocila u kristalno cisto jezero, a
Sramezljivost je provirivala kroz pukotinu drveta.
Krasota je nasla svoje mesto u letu leptira, a
Sloboda u dahu vetra.
Sebicnost je pronasla skroviste, ali samo za sebe!
Laz se sakrila na dno okeana (laze, na kraju duge), a
Pozuda i Strast u krater vulkana.
Zaborav se zaboravio sakriti, ali to nije vazno.
Kada je Ludost izbrojavala 999.999, Ljubav jos nije pronasla skroviste jer je bilo sve zauzeto. Ugledavsi ruzicnjak, uskocila je, prekrivsi se predivnim pupoljcima.
"Milion", zavikala je Ludost i zapocela svoju potragu.
Prvu je pronasla Lenjost, iza najblizeg kamena.
Ubrzo je zacula Veru kako raspravlja o teologiji s Bogom, a
Strast i Pozuda su iskocile iz kratera od straha.
Slucajno se tu nasla i Zavist, i naravno Uspeh, a
Sebicnost nije trebalo niti traziti. Sama je izletela iz svog savrsenog skrovista koje se pokazalo pcelinjom kosnicom.
Od tolikog trazenja Ludost je ozednela, i tako, u kristalnom jezeru, pronasla Lepotu.
Sa Sumnjom joj je bilo jos lakse jer se ona nije mogla odluciti za skroviste pa je ostala sedeti na obliznjem kamenu.
Tako je Ludost, malo po malo, pronasla gotovo sve.
Talent u zlatnom klasju zita,
Teskobu u izgoreloj travi,
Laz na kraju duge (laze, bila je na dnu okeana), a
Zaborav je zaboravilo da su se uopste icega igrali.
Samo Ljubav nije mogla nigde pronaci.
Pretrazila je svaki grm i svaki vrh planine i kada je vec bila besna, ugledala je ruzicnjak. Usla je medju ruze, uhvatila suvu granu i od besa i iznemoglosti pocela udarati po predivnim pupoljcima. Odjednom se zacuo bolan krik. Ruzino je trnje izgrebalo Ljubavi oci.
Ludost nije znala sta uciniti.
Pronasla je pobednika, osecaj nad osecajima, ali Ljubav je postala slepa. Plakala je i molila Ljubav da joj oprosti i naposetku odlucila zauvek ostati uz Ljubav i pomagati joj.
Tako je Ljubav ispala pobjednik nad osecanjima, ali ostala slepa, a Ludost je prati gdje god ide".
Kada je Dosada zevnula treci put, Ludost je, uvek tako luda, predlozila:
"Hajdemo se igrati zmurke! Ko se najbolje sakrije, pobednik je medju osecanjima."
Intriga je podigla desnu obrvu, a Radoznalost je, ne mogavsi precutati, zapitala: "Zmurke? Kakva je to igra?"
"To je jedna igra", zapocela je objasnjavati Ludost, "u kojoj ja pokrijem oci i brojim do milion, dok se svi vi ne sakrijete. Kada zavrsim sa brojanjem, polazim u potragu i koga ne pronadjem, taj je pobednik."
Entuzijazam je zaplesao, sledilo ga je Odusevljenje. Sreca je toliko skakala da je nagovorila Sumnju i Apatiju koju nikada nista nije interesovalo.
Ali, nisu se svi hteli igrati.
Istina je bila protiv skrivanja, a i zasto bi se krila? Ionako je uvek, na kraju, svi pronadju.
Ponos je mislio da je to glupa ideja, iako ga je zapravo mucilo sto on nije bio taj, koji se setio da predlozi igru.
Oprez nije hteo reskirati.
"Jedan, dva, tri." pocela je brojati Ludost.
Prva se sakrila Lenjost, koja se, kao i uvek, samo bacila iza prvog kamena na putu.
Vera se popela na nebo.
Zavist se sakrila u senu Uspeha koji se muceci popeo na vrh najviseg drveta.
Velikodusnost se nikako nije mogla odluciti gde se sakriti jer joj se svako mesto cinilo savrsenim za jednog od njenih prijatelja.
Lepota je uskocila u kristalno cisto jezero, a
Sramezljivost je provirivala kroz pukotinu drveta.
Krasota je nasla svoje mesto u letu leptira, a
Sloboda u dahu vetra.
Sebicnost je pronasla skroviste, ali samo za sebe!
Laz se sakrila na dno okeana (laze, na kraju duge), a
Pozuda i Strast u krater vulkana.
Zaborav se zaboravio sakriti, ali to nije vazno.
Kada je Ludost izbrojavala 999.999, Ljubav jos nije pronasla skroviste jer je bilo sve zauzeto. Ugledavsi ruzicnjak, uskocila je, prekrivsi se predivnim pupoljcima.
"Milion", zavikala je Ludost i zapocela svoju potragu.
Prvu je pronasla Lenjost, iza najblizeg kamena.
Ubrzo je zacula Veru kako raspravlja o teologiji s Bogom, a
Strast i Pozuda su iskocile iz kratera od straha.
Slucajno se tu nasla i Zavist, i naravno Uspeh, a
Sebicnost nije trebalo niti traziti. Sama je izletela iz svog savrsenog skrovista koje se pokazalo pcelinjom kosnicom.
Od tolikog trazenja Ludost je ozednela, i tako, u kristalnom jezeru, pronasla Lepotu.
Sa Sumnjom joj je bilo jos lakse jer se ona nije mogla odluciti za skroviste pa je ostala sedeti na obliznjem kamenu.
Tako je Ludost, malo po malo, pronasla gotovo sve.
Talent u zlatnom klasju zita,
Teskobu u izgoreloj travi,
Laz na kraju duge (laze, bila je na dnu okeana), a
Zaborav je zaboravilo da su se uopste icega igrali.
Samo Ljubav nije mogla nigde pronaci.
Pretrazila je svaki grm i svaki vrh planine i kada je vec bila besna, ugledala je ruzicnjak. Usla je medju ruze, uhvatila suvu granu i od besa i iznemoglosti pocela udarati po predivnim pupoljcima. Odjednom se zacuo bolan krik. Ruzino je trnje izgrebalo Ljubavi oci.
Ludost nije znala sta uciniti.
Pronasla je pobednika, osecaj nad osecajima, ali Ljubav je postala slepa. Plakala je i molila Ljubav da joj oprosti i naposetku odlucila zauvek ostati uz Ljubav i pomagati joj.
Tako je Ljubav ispala pobjednik nad osecanjima, ali ostala slepa, a Ludost je prati gdje god ide".
#326
|van
-
- Members
- 112 posts
Posted 01 March 2005 - 15:00
QUOTE(gigolo @ 23 Feb 2005, 21:23)
"Jednom davno, svi ljudski osecaji i svi ljudski kvaliteti nasli su se na jednom skrivenom mestu na Zemlji.
Kada je Dosada zevnula treci put, Ludost je, uvek tako luda, predlozila....
....Tako je Ljubav ispala pobjednik nad osecanjima, ali ostala slepa, a Ludost je prati gdje god ide".
Kada je Dosada zevnula treci put, Ludost je, uvek tako luda, predlozila....
....Tako je Ljubav ispala pobjednik nad osecanjima, ali ostala slepa, a Ludost je prati gdje god ide".
Prelepo
Odakle je ovo?
#327
debor
-
- Members
- 124 posts
Posted 01 March 2005 - 19:35
Ja i svet
Činjenica da ja postojim potvrđuje da svet nema nikakvog smisla. Kako da nađem smisao u padovima čoveka, dramatičnim i nesrećnim, kada se sve svodi, u krajnjoj instanci, na prazninu i patnju koja je zakon ovog sveta? To što je svet dozvolio postojanje ljudskog primerka mog tipa dokazuje samo da su mrlje na takozvanom suncu života tako velike da će vremenom da mu sakriju svetlost. Zverstvo života me gazilo i pritiskalo, iseklo mi krila u punom letu, i pokralo mi sve radosti na koje sam imao pravo. Sva moja preterana revnost i sva paradoksalna i luda strast koju sam uložio da bih postao sjajan pojedinac, sva demonska vradžbina koju sam konzumirao da bih navukao budući oreol i sav zanos koji sam nasipao za organsko preobraženje ili za unutrašnje svitanje, pokazali su se slabijim od zverstva i iracionalnosti ovoga sveta koji je prosipao u mene sve svoje negativne i otrovne rezerve. Život nije otporan na veliku temperaturu. Zbog toga sam došao do zaključka da najuznemireniji ljudi, sa unutrašnjim dinamizmom dovedeni do paroksizma, koji ne mogu prihvatiti uobičajenu temperaturu, moraju propasti. To je aspekt životnog demonizma, ali i aspekt njegovog nedostatka; on objašnjava zašto je život privilegija mediokriteta. Samo mediokriteti žive na normalnoj temperaturi života; ostali se troše na temperaturama koje život ne podnosi, gde ne mogu da dišu , osim ako se nalaze jednom nogom s one strane života. Ne mogu doneti ništa na ovaj svet, jer imam samo jedan metod: mtod agonije. Žalite se da su ljudi zločesti, osvetoljubivi, nezahvalni ili licemerni? Predlažem vam metod agonije, kojim ćete se privremeno spasiti od svih ovih nedostataka. Primeniti ga na svaku generaciju, pretvorite ga u agoniju, u iskustvo poslednjih trenutaka, da bi u stravičnom mučenju pokušao veliko čišćenje iz vizije smrti. Potom ga pustite i ostavite da beži od straha sve dok iscrpljen ne padne. I garantujem vam da je učinak neuporedivo ispravniji od svih koji su dobijeni normalnim putem. Kada bih mogao, doveo bih vasceli svet u agoniju, da bih ostvario čišćenje korena života; stavio bih goruće i ubedljive plamenove na te korene, ne da bih ih uništio, već da bih im dao drugu snagu i drugu toplinu. Vatra koju bih ja upalio u ovom svetu, ne bi donela ruševine, već kosmički preobražaj. Na taj način, život bi navikao na visoku temperaturu i ne bi više bio medij za madiokritete. A možda u ovom snu ni smrt ne bi bila imanentna ovom životu.
Emil Sioran – Krik beznađa
Činjenica da ja postojim potvrđuje da svet nema nikakvog smisla. Kako da nađem smisao u padovima čoveka, dramatičnim i nesrećnim, kada se sve svodi, u krajnjoj instanci, na prazninu i patnju koja je zakon ovog sveta? To što je svet dozvolio postojanje ljudskog primerka mog tipa dokazuje samo da su mrlje na takozvanom suncu života tako velike da će vremenom da mu sakriju svetlost. Zverstvo života me gazilo i pritiskalo, iseklo mi krila u punom letu, i pokralo mi sve radosti na koje sam imao pravo. Sva moja preterana revnost i sva paradoksalna i luda strast koju sam uložio da bih postao sjajan pojedinac, sva demonska vradžbina koju sam konzumirao da bih navukao budući oreol i sav zanos koji sam nasipao za organsko preobraženje ili za unutrašnje svitanje, pokazali su se slabijim od zverstva i iracionalnosti ovoga sveta koji je prosipao u mene sve svoje negativne i otrovne rezerve. Život nije otporan na veliku temperaturu. Zbog toga sam došao do zaključka da najuznemireniji ljudi, sa unutrašnjim dinamizmom dovedeni do paroksizma, koji ne mogu prihvatiti uobičajenu temperaturu, moraju propasti. To je aspekt životnog demonizma, ali i aspekt njegovog nedostatka; on objašnjava zašto je život privilegija mediokriteta. Samo mediokriteti žive na normalnoj temperaturi života; ostali se troše na temperaturama koje život ne podnosi, gde ne mogu da dišu , osim ako se nalaze jednom nogom s one strane života. Ne mogu doneti ništa na ovaj svet, jer imam samo jedan metod: mtod agonije. Žalite se da su ljudi zločesti, osvetoljubivi, nezahvalni ili licemerni? Predlažem vam metod agonije, kojim ćete se privremeno spasiti od svih ovih nedostataka. Primeniti ga na svaku generaciju, pretvorite ga u agoniju, u iskustvo poslednjih trenutaka, da bi u stravičnom mučenju pokušao veliko čišćenje iz vizije smrti. Potom ga pustite i ostavite da beži od straha sve dok iscrpljen ne padne. I garantujem vam da je učinak neuporedivo ispravniji od svih koji su dobijeni normalnim putem. Kada bih mogao, doveo bih vasceli svet u agoniju, da bih ostvario čišćenje korena života; stavio bih goruće i ubedljive plamenove na te korene, ne da bih ih uništio, već da bih im dao drugu snagu i drugu toplinu. Vatra koju bih ja upalio u ovom svetu, ne bi donela ruševine, već kosmički preobražaj. Na taj način, život bi navikao na visoku temperaturu i ne bi više bio medij za madiokritete. A možda u ovom snu ni smrt ne bi bila imanentna ovom životu.
Emil Sioran – Krik beznađa
#328
BigLebowsky
-
- Members
- 1,822 posts
Posted 01 March 2005 - 20:05
Dum sinunt fata, vivite lieti!
Budite radosni kad god vam se za to pruza mogucnost, i kad god za to nalazite snage u sebi, jer trenuci ciste radosti vrede i znace vise nego citavi dani i meseci naseg zivota provedeni u mutnoj igri nasih sitnih i krupnih strasti i prohteva.(Njihova propinjanja cu cudljiva i nezdrava, njihova zadovoljenja nesigurna i kratkotrajna, sama sebi cilj i svrha!)
A minut ciste radosti ostaje u vama zauvek, kao sjaj koji nista ne moze zamraciti.
*
Nije stvar u recima, nego u onom sto one stvarno kazuju ili sto bi htele da kazu;
znaci-u namerama koje imamo upotrebljavajuci ih, u smislu koji im dajemo kad ih izgovaramo ili pisemo.
*
U toj muci sto se zove zena i zelja za zenom ima stvari koje su predmet sala i razgovora, ovako javno, pred svima; zatim ima drugih o kojima se sapuce sa dobrim drugovima, u cetiri oka; ali ima i takvih o kojima se ne govori ni sa najblizima, koje se i ne mogunazvati imenom, nego se o njima ponekad samo masta, kao o necem dalekom i bolno nedostiznom.
Ivo Andric-Znakovi pored puta.
Budite radosni kad god vam se za to pruza mogucnost, i kad god za to nalazite snage u sebi, jer trenuci ciste radosti vrede i znace vise nego citavi dani i meseci naseg zivota provedeni u mutnoj igri nasih sitnih i krupnih strasti i prohteva.(Njihova propinjanja cu cudljiva i nezdrava, njihova zadovoljenja nesigurna i kratkotrajna, sama sebi cilj i svrha!)
A minut ciste radosti ostaje u vama zauvek, kao sjaj koji nista ne moze zamraciti.
*
Nije stvar u recima, nego u onom sto one stvarno kazuju ili sto bi htele da kazu;
znaci-u namerama koje imamo upotrebljavajuci ih, u smislu koji im dajemo kad ih izgovaramo ili pisemo.
*
U toj muci sto se zove zena i zelja za zenom ima stvari koje su predmet sala i razgovora, ovako javno, pred svima; zatim ima drugih o kojima se sapuce sa dobrim drugovima, u cetiri oka; ali ima i takvih o kojima se ne govori ni sa najblizima, koje se i ne mogunazvati imenom, nego se o njima ponekad samo masta, kao o necem dalekom i bolno nedostiznom.
Ivo Andric-Znakovi pored puta.
#329
dokeri
-
- Members
- 235 posts
Posted 05 March 2005 - 08:58
We believe that we invent symbols. The truth is that they invent us; we are their creatures, shaped by their hard, defining edges. When soldiers take their oath they are given a coin, an asimi stamped with the profile of the Autarch. Their acceptance of that coin is their acceptance of the special duties and burdens of military life--they are soldiers from that moment, though they may know nothing of the management of arms. I did not know that then, but it is a profound mistake to believe that we must know of such things to be influenced by them, and in fact to believe so is to believe in the most debased and superstitious kind of magic. The would-be sorcerer alone has faith in the efficacy of pure knowledge; rational people know that things act of themselves or not at all.
The Shadow of the Torturer, Gene Wolfe.
Edited by dokeri, 05 March 2005 - 09:00.
#330
reddwarf
-
- Members
- 703 posts
Posted 14 March 2005 - 12:47
"IT WAS the best of times, it was the worst of times, it was the age of wisdom, it was the age of foolishness, it was the epoch of belief, it was the epoch of incredulity, it was the season of Light, it was the season of Darkness, it was the spring of hope, it was the winter of despair, we had everything before us, we had nothing before us, we were all going direct to Heaven, we were all going direct the other way- in short, the period was so far like the present period, that some of its noisiest authorities insisted on its being received, for good or for evil, in the superlative degree of comparison only."
Charles Dickens: Tale of two cities
Charles Dickens: Tale of two cities
