64 replies to this topic

[chandra]

ti kazes da se blizimo granici kada cemo doziveti filmove u kojima dva sata gledamo samo nasilje. ja kazem - sasvim moguce. ukoliko je realnost prepuna nasilja, zasto bi film trebalo da ignorise takvu realnost, zasto ocekujemo od umetnosti [sto bi trebalo da film jeste] da nas sve vreme odvlaci iz realnog u neke lepse predele?
prihvatam samo ono nasilje na filmu koje NIJE entertainment, kao sto jeste u velikoj vecini [holivudskih?] filmova. 'irreversible', pre svega, nije film koji glorifikuje nasilje [to je ipak bitna cinjenica], vec naprotiv tezi da ga demistifikuje, da ga ogoli, i da nam ga prezentuje onakvim kakvo ono zaista jeste - a time i da nas upozori [i mozda dovede do one stare dobre zaboravljene katarze]!

videli smo scenu silovanja, ne-estetizovanu, u realnom trajanju, nepodnosljivu. da li bi nam manje smetala da je od celog zlocina prikazano samo prvih par minuta? rekli bismo 'a, znaci on je nju sad silovao, stvarno uzasno' i nastavili bismo sa tom informacijom da pomno pratimo film. ali reditelj, ocigledno, nije zeleo da mi samo pratimo pricu - on je zeleo da se mi >suocimo< sa pricom, i sa svakim segmentom te price.
ili, da se suocimo sa realnoscu!
zar nismo, uostalom, svi u bioskopskoj sali svesni da smo platili kartu kako bi nas neko lagao [sto je moguce cak i kada gledamo dokumentarni film]?

Bas sam ti napisao puno toga kad se nesto cudno desilo sa forumom i sve je propalo... smrc... Ponekad pomislim da postoji neki algoritam nadcenzure, koji unistava sadrzaje sto mu nisu po volji... Pokusacu da rekonstruisem bar deo...

U sustini se sasvim slazem sa vecinom stvari koju kazes. Nemam nista protiv realnosti na filmu, ni protiv angazovanih filmova. Samo se pitam sta je svrha 'irreversible'. Ocigledno da prvenstvena namera filma nije ni da gledaoca zabavi, ni da ga rastuzi, vec da izazove u njemu intenzivniju reakciju. I potpuno se slazem da film u tome uspeva. Samo sto je pitanje kakva je ta reakcija i ima li neko (gledalac, drustvo, zrtve nasilja) neke koristi od nje. Tu se vracam na pitanje koliko bi film trebalo da bude realan da bi ti na kraju izasla iz bioskopa? Koliko bi trebalo da traje scena silovanja? Dva sata? Tri? Cetiri godine? Mozda bi sve bilo jos ubedljivije da se doda malo ubijene dece i slicnih vrlo realnih detalja? GDE JE GRANICA? Zasto je nama potreban ovaj film da bismo se 'suocili sa realnoscu'? Zar nismo culi pricu one Moldavke iz CG? Zar nismo videli slike iz Bosne, sa Kosova? Problem sa ovim filmom je sto posle bioskopa (neko u toku projekcije, neko posle nje) ljudi odlaze kucama, popricaju sa nekim kao sto to mi sada radimo i to je sve. Ili idu po ulicama i pevaju 'kolji, ubij' i tome slicno. A ako gledam film koji ne moze da promeni svet (pri tom ne mislim nuzno na bilo koju vrstu velikih promena), ocekujem da me makar zabavi. A 'irreversible' te udari u stomak i zdravodovidjenja.

So, snimiti ovakav film i nije neka hrabrost. Kod francuza je, sta vise, to sada stvar trenda. Hrabrost je raditi sa zrtvama nasilja, hrabrost je umesati se kada vidis da je neko u nevolji, hrabrost je suociti se sa realnoscu. A realnost je ovde, nazalost, mnogo gora od onoga sto vidimo u filmu.

[chandra]

U muzici se ne koriste samo note, vec i pauze... to je to sto zelim reci.

Bravo, Wu. To se ovde odlicno uklapa. Ne moras sve eksplicitno videti da bi te pogodilo.

[jamie]

ocekujem od filma da bude balansiran, harmonican, da ne preteze ni na jednu stranu, da ne ostavi ni jednu stranu nedirnutom. Ja gledam na film kao na nekakvo emitovanje "filinga"... u redu je, provalio si kako da emitujes jedan odredjeni "filing", svaka cast, ali moras da znas gde da stanes, a da ne otupis cula publike. E, to, kad se zna kako da se "prenese" odredjeni duh, "filing", kao i kad se zna gde da se stane sa tim, to je "funkcionisanje filma kao filma". U muzici se ne koriste samo note, vec i pauze...

dobro, da, tako nesto sam i ocekivao.
'funkcionisanje filma kao filma' jeste funkcionisanje filma onako kako to ti ocekujes.
i to je sasvim legitimno! svi mi gledamo filmove trazeci nesto drugo [sebe?]. takvi smo u susretu sa bilo kojom umetnoscu [pa i muzikom].

kada ti se ucinilo da 'profesorka klavira' nije balansiran film, da prenosi taj odredjeni duh, a da ne ume da se zaustavi? mislim, u kojoj sceni ti je sve preselo? sta mislis da je bilo over the top? kada je ovaj film po tebi prestao da 'funkcionise kao film'?
inace, 'profesorka klavira' u odnosu na 'irreversible' nema ni N od nasilja.

[Gonzo]

Koje misli ovde covek moze da procita...
Oduvek sam smatrao da je svrha umetnosti (za konzumenta) zabava. Bice da sam jos mlad i zelen.

[jamie]

Samo se pitam sta je svrha 'irreversible'. ... Samo sto je pitanje kakva je ta reakcija i ima li neko (gledalac, drustvo, zrtve nasilja) neke koristi od nje. ... GDE JE GRANICA? Zasto je nama potreban ovaj film da bismo se 'suocili sa realnoscu'? ... A ako gledam film koji ne moze da promeni svet (pri tom ne mislim nuzno na bilo koju vrstu velikih promena), ocekujem da me makar zabavi. A 'irreversible' te udari u stomak i zdravodovidjenja.

So, snimiti ovakav film i nije neka hrabrost. ... Hrabrost je raditi sa zrtvama nasilja, hrabrost je umesati se kada vidis da je neko u nevolji, hrabrost je suociti se sa realnoscu. A realnost je ovde, nazalost, mnogo gora od onoga sto vidimo u filmu.

ajmo polako.
koliko shvatam iz tvoje price - tebi smeta sto je scena silovanja trajala toliko dugo, i odmah se pitas sta je sledece - scene silovanja od dva sata...
pitas se i sta to 'irreversible' porucuje? koja je korist [sta god to znacilo] od ovog filma? spominjes i filmove koji menjaju svet [malo je takvih filmova, jel umes da nabrojis pet?].
- - - i na kraju zakljucujes - realnost je ovde [gdegod] mnogo gora od onoga sto vidimo na filmu.

pa... realnost je [skoro] uvek mnogo gora od onoga sto vidimo na filmu!
ukoliko je zaista gora [u ovome se slazemo], zasto nam onda toliko smeta nesto u filmu sto ne moze ni da pridje onoj brutalnosti koju realnost emituje?
ukoliko film i uspe da pridje toj brutalnosti [kao sto je scena silovanja zalicila na realnost, makar svojom duzinom], zasto nam to jos vise smeta - kada znamo da ionako nije realna, da je cela scena odigrana. zasto nam ta scena smeta i onda kada znamo da nije tu da podrzava takvu realnost, vec je sve vreme osudjuje [ja sam imao osecaj da 'irreversible' osudjuje silovanje, mozda se tu ne slazemo]?

tebi zapravo smeta nacin na koji je silovanje prikazano? silovanje od dva sata, koje spominjes kao opciju iz buducnosti kinematografije, je ipak preuvelicavanje. ne treba zaboraviti da reditelj filma 'irreversible' nije preterao - on je samo uspeo da verno prenese stvarnost, pre svega minutazom.
sta ti onda smeta? sta je onda problem? surova stvarnost? ili nas prag tolerancije?

pitas me koliko nesto treba da bude realno da bih izasao iz bioskopa? 'GDE JE GRANICA?' - pitas.
koja granica? o kakvoj granici pricas? ja ne izlazim iz bioskopa, cak i kad mi se film ne svidja [ostanem do kraja da bih barem znao sta mi se sve tacno ne svidja i gde da opljunem, heh].
ovo vec treci put govorim, sam sebi sam dosadan - film nije realnost! cak i onda kada je [uspesno ili manje uspesno] imitira. zar je moguce da ces se razbesneti, naljutiti, zaplakati, napustiti salu - zbog neceg sto NIJE realno, cak i kada samo lici. ako ti se dogodi emotivna reakcija - cestitam! i tebi i filmu!

inace, u bioskopu se [jos pre filma 'irreversible'] vec sve desilo, vise nista nije originalno, novo, neocekivano, videli smo i najsurovija ubistva, videli smo i silovanja, videli smo pakao, ali i nedostizne utopije. slicno je [ako ne isto] i sa zivotom - sve se vec desilo, znamo da se i dalje desava, a nasa reakcija? pa, uvek je pasivna. mozemo da ignorisemo, da sazaljevamo, da kreiramo svoj intimni srecniji svet. onaj svet koji se i dalje deava bez nas - ne mozemo da promenimo.
ti ne mozes da reagujes, ne mozes da promenis svet. zasto to ocekujes onda od filma?
ne mozes ni da ulepsas svet - zasto zelis da film to radi?
spominjes kosovo, bosnu, spominjes nesrecnu moldavku. spominjes socijalni rad sa ugrozenim slojevima drustva. kazes - hrabrost je suociti se sa realnim! slazem se! mada nisam nikad rekao da je hrabrost snimiti film, i to ovakav film. to nisam rekao - zato sto to i ne mislim. ne znam otkud odjednom 'hrabrost' u igri.

i jos jedno pitanje [previse pitanja za jedan post, znam] - koliko zenskih likova se pojavljuje u filmu 'irreversible'? kakav svet prikazuje ovaj film - i kakva je uloga zene u takvom svetu?
voleo bih kada bismo se bavili ovim filmom sa nekog drugog aspekta, ne samo da pricamo o sceni koja deluje kao skandalozna...

[chandra]

Cini mi se da si ti prvi pomenuo 'suocavanje sa realnoscu' kao jedad od dometa filma. Da li je to znacilo da si u nekom trenutku ipak zaboravio da su pred tobom glumci?

Zasto sam se upleo u pricu sa svrhom filma? Zato sto ako gledam mucne scene i pri tom se, pretpostavimo, mucno osecam (te scene ne izazivaju nikakvo prijatno osecanje u nama, je li?) i iz te muke ne mogu da izvucem nikakvu moralnu ili ne znam kakvu drugu pouku, onda ne vidim sta je poenta dolaska u bioskop i gledanja filma. Hajde da napravimo par misaonih eksperimenata:

Film zaista traje n sati i sve vreme posmatras scenu silovanja u kojoj ucestvuje citava paravojna jedinica. Zavrsava se kobno za silovanu zenu. Hoces li izaci sa filma? Ne? OK, zelis da znas sta ti se tu sve ne svidja. Film je vrlo realan, ali si svestan da je to gluma. Slike koje vidis ne prijaju ti (nadam se), ali ih ti ipak posmatras. Za mene je to vec ili prilicno gadni voajerizam ili puki mazohizam. Granica je tamo gde nasilje koje posmatras prestaje da ima bilo kakvu drugu funkciju. Kazes da je reditelj uspeo verno da prenese stvarnost minutazom. Izivini, ali zaista nemam statisticke podatke niti bilo kakva licna iskustva u prinudnom seksu, pa ne znam koliko traje realno silovanje u podzemnom prolazu. Zato dosta sa tim argumentom da je devetominutno silovanje realnije od trominutnog ili dvosatnog.

ili

U pretpostavkama mozemo da odemo i dalje. Na primer, zamisli da mozes iskusiti virtuelnu realnost zrtve silovanja. Hoces li probati? Da li bi i to bilo suocavanje sa realnoscu?

ili

Ako vec govorimo o eksplicitnosti, napravi paralelu sa pornografijom. Da li je neophodno da vidis scenu eksplicitnog seksa da bi shvatio sta je par na platnu radio?


Nema potrebe da mi objasnjavas kako film nije realnost. A i slozili smo se da je realnost cesto ruznija od ovog filma. Ne znam da li si gledao Almodovarov Pricaj s njom? I tamo imas silovanje, pa jos devojke u komi. Takodje ti opasno podigne zeludac iako ne vidis ni jedan jedini sekund zlocina. Samo sto je Almodovar majstor, pa ima pricu i bez toga. 'irreversible' je napravljen da bude sokantan samo zato sto ako mu oduzmes nasilje i montazu ne ostane mu nista drugo.

Sad sam vec pomalo i ja umoran od ovog natezanja. Sve nekako imam utisak da se oko puno toga slazemo, ali da nam izmice zakljucak...

Uh! Zamalo da preskocim!

pa, uvek je pasivna. mozemo da ignorisemo, da sazaljevamo, da kreiramo svoj intimni srecniji svet. onaj svet koji se i dalje deava bez nas - ne mozemo da promenimo.
ti ne mozes da reagujes, ne mozes da promenis svet. zasto to ocekujes onda od filma?
ne mozes ni da ulepsas svet - zasto zelis da film to radi?

To je samo tvoj stav. Svet se moze menjati, a svest o tome je nesto sto se gradi. S druge strane cinjenica je da malo ko mrdne prstom i da je mnogo komfornije i jeftinije (u svakom pogledu) pricati, a ne raditi.
Ukratko: SLOBODA JESTE SVESNO PRIHVATANJE ODGOVORNOSTI IZBORA.

ps a u filmu se pojavljuje sa jedan zenski lik (uz nekoliko epizodnih)...

[jamie]

u filmu se pojavljuje sa jedan zenski lik (uz nekoliko epizodnih)...

da, ova rasprava se polako svodi na natezanje.
istina, i zakljucak nam izmice. steta.

nisam siguran da o filmu 'irreversible' treba da razgovaramo kroz 'misaone eksperimente' koje predlazes, deluje mi neozbiljno, i prosto ne znam gde bi nas to odvelo. ako imamo pred sobom autenticnu filmsku scenu brutalnog silovanja koje deluje realisticki uverljivo, zasto bismo onda zamisljali novu deset puta goru scenu gde bataljon siluje nesrecnu devojku u trajanju od dva sata, i sta mozemo da zakljucimo o filmu 'irreversible' [ili o bilo kom filmu] na osnovu te zamisljene scene?
pre svega, to hipoteticno silovanje nema nikakvih dodirnih tacaka sa silovanjem iz filma o kom raspravljamo. pretpostavljam da bi se desavalo u vreme rata ili u nekoj slicnoj ekstremnoj realnosti, dok se scena iz podzemnog prolaza desava u miru, skoro svakodnevno na nekom kraju planete [cime nas se vec mnogo vise tice]; scena koju zamisljas treba da traje dva sata [sto izuzetno nije filmicno, cime bi se bavio taj film - samo tim silovanjem?], dok scena iz podzemnog prolaza traje 4 [i nesto malo vise] minuta [a ne spomenutih 9], sto je mali delic filma od sat i po, nije u pitanju najbitnija scena, ali je svakako jedan od pokretaca radnje i potrebna je da bi se opravdali ostali dodgadjaji u filmu.
itd.

spominjes almodovara. ne znam zasto. samo zato sto takodje koristi silovanje kao motiv dok nam govori o svetu? ali almodovar se bavi poezijom, ne realnoscu. mozda iz njegovih metafora mozemo da izvucemo nekakve zakljucke o realnosti, ali silovanje koje on predstavlja je silovanje iz potpunog drugog zanra, potpuno je drugog senzibiliteta. pedro almodovar i gaspar noe se bavi razlicitim zanrovima [sto ne znaci da ne obradjuju slicne teme], a kvalitetan film mora da zadovolji i uslovnosti zanra [osim ako ga ne rusi, kao sto to cini 'adaptacija']. filmski naturalizam kojim se bavi gaspar noe u filmu 'irreversible' vec je postignut zadatom formom [jedna od najtezih, kadar-sekvenca], a takva forma zapravo je najveci krivac sto smo scenu silovanja gledali u onoj minutazi.
razumem ako ti se vise svidja nacin na koji je almodovar govorio o silovanju - pomalo nestvarno - sve je to stvar ukusa; gaspar noe se odlucio da o silovanju govori pre-stvarno!

kazes: Granica je tamo gde nasilje koje posmatras prestaje da ima bilo kakvu drugu funkciju
da li to znaci da ti se cini kako je scena silovanja iz filma 'irreversible' presla tu granicu zato sto ne traje 15sekundi i time postala sama sebi dovoljna, bez ikakve funkcije, bez poruke? pa makar joj funkcija bila i ta da izazove reakciju svih pojedinacno u publici.
imas osecaj da si silovan scenom silovanja?

zanimljiva je tvoja konstatacija: 'irreversible' je napravljen da bude sokantan samo zato sto ako mu oduzmes nasilje i montazu ne ostane mu nista drugo
'irreversible' nece biti upamcen po montazi, jer skoro da je i nema [upravo zbog koriscenja kadar-sekvence], tako da to ne moras oduzimati. sto se nasilja tice - to mu ne mozes oduzeti, jer se ovaj film, izmedju ostalog, bavi nasiljem. ne mozes mu oduzeti temu. mozes evenutalno da ublazis scene nasilja, sto je u nekim zemljama cenzura i uradila [cime je poremetila citav koncept kadar-sekvence]. mene zapravo uzasno interesuje sta to tebe i dalje SOKIRA u ovom filmu [narocito posle onog zakljucka da je realnost mnogo gora]?
sta se TO sokantno dogodilo pred tvojim ocima?

jeste - ja sam spominjao 'suocavanje sa realnoscu', ali kao suocavanje sa pricom koja je realisticka. ne znam da li me nisi razumeo ili ti je odgovaralo da izokrenes moje reci.
sto se tice onog realnog 'suocavanja sa realnoscu' - ti kazes kako je moguce menjati svet.
iskreno, voleo bih da je tako. narocito bih voleo da [savremena] umetnost poseduje tu snagu da menja citav svet. kazes i kako film to moze [kada zeli, naravno]. nisi nabrojao ni jedan koji je to ucinio, a da je promena pritom na bolje.

----------------------------------------------

u filmu se pojavljuje sa jedan zenski lik (uz nekoliko epizodnih)...

ali - svaki epizodni lik je ovde bitan! cak i onaj kom ne vidimo lice, koji udje u podzemni prolaz dok silovanje traje, okrene se i izadje. zar nije jedan od najbitnijih likova u filmu?
ili crnkinja [kurva?] koja joj kaze da je sigurnije da ide prolazom, posto je kraj opasan - zar to nije mozda i najbitniji lik?!
a sta je sa muskim likovima? koliko ima njih, naspram zenskih?
kakav je svet muskaraca koji prikazuje film 'irreversible'? kakva je uloga zene u takvom svetu. ima li simbolike u tome sto glavni zenski lik biva silovan od strane pedera?
i kako se zove glavni zenski lik - zar nije njeno ime vec znak?

voleo bih, ako je moguce, da razgovaramo o takvim stvarima. o filmu kao metafori, prici kao nizu povezanih znakova, sto film jeste [svaki, pa i ovaj]. zar ne mozemo da se odmaknemo od povrsine, zar je moguce da te jedna scena toliko sokirala [ili poremetila?] da ne mozemo da govorimo o filmu kao celini?

[Wu shu]

'funkcionisanje filma kao filma' jeste funkcionisanje filma onako kako to ti ocekujes.

Hm, ne bas sasvim. Nije, naime, nikada bas sasvim kako ja ocekujem, osim ako ne gledam film ponovo. Iskreno receno, obicno i ne znam sta da ocekujem. Ponekad, pretpostavljam, da je najbolje biti jednostavan i reci: meni se npr. Piano teacher ne dopada. U to sam vrlo siguran, a ako sada krenem da ti objasnjavam zasto, onda u te svoje tvrdnje nisam vise toliko siguran. Sve ovo, naravno, ne znaci da i ja necu biti fasciniran Irreversible-om kad ga budem gledao - bas zato sto nemam neka fiksirana ocekivanja. Mozda se nisam dobro objasnio, mozda mi objasnjavanje filmova ne ide od ruke. Ali, da utesim samog sebe, svakodnevno gledam i citam profesionalne kriticare koji, na kraju krajeva, jednostavno kazu za neki film da im se dopada, ili ne dopada (posebno kada sucele misljenja). Postoji, jednostavno, ta stvar koja se zove "ukus", sta god to bilo. Neko pije kafu bez secera, a drugom ni 5 kasicica nije previse -- e sad, ko je od njih u pravu?

[chandra]

Pa ja sam prvo mislio da ti uopste ne citas moje postove, ali sada se vec pomalo pitam da li citas svoje...

Zato samo kratko: ocigledno da pokusavas da ucitas u film nesto cega tamo nema!!!

Mozemo, naravno, da pricamo o filmu i na drugi nacin, ali mislim da smo ovde pre tupili na jednu opstiju temu eksplicitnosti nasilja, potrebi za njim i njegovoj realisticnosti. Ostatak filma mene ostavlja potpuno ravnodusnim.

Podatak o duzini trajanja 'scene' video sam u jednom od prethodnih postova. Nisam merio vreme. Ti jesi? Pa upravo to je granica o kojoj sam ti pricao. Kazes da trajanje od dva sata ne bi bilo filmicno. A trajanje od 15 sekundi ne bi bilo dovoljno. To su neke vrlo grubo postavljene granice. I ne vidim cime su odredjene osim trenutnom voljom autora. Prema tome nijedan od preteranih scenarija koje sam predlozio nije nemoguce snimiti. I verovatno bi se svaki od tih pretpostavljenih filmova mogao braniti upravo istim recima kojima ti branis 'irr'...

Nazalost, moram te podsetiti i da su ti preterani scenariji bili realnost u nasoj blizini, veoma nedavno, te da imas verovatno sasvim pristojne sanse da na beogradskim ulicama sretnes tipove koji su u tome ucestvovali. (Zasto ja sve vreme pretpostavljam da ti zivis u Beogradu?)

Btw, nisam uspeo da se uzivim u film toliko da bih se osetio silovanim, ali se pitam da se ti nisi mozda uziveo u nasilnika? U svakom slucaju, ne ocekujem odgovor na to pitanje niti su se se dalje baviti tvojom licnom fascinacijom ovim filmom. Izlisno je.

Za mene 'irr' predstavlja nepotrebno svodjenje kinematografije.

[Inter]

ALo ljudi!!! (chandra & jamie)

Shto se vi ne nadjete negde u gradu pa se malo isprichajte,a?
Ovde troshite prostor.

[m]

nemoj, moz se desit da ga siluje

[jamie]

...mislim da smo ovde pre tupili na jednu opstiju temu eksplicitnosti nasilja, potrebi za njim i njegovoj realisticnosti. Ostatak filma mene ostavlja potpuno ravnodusnim.

...
pa nisam ja vodio ovu raspravu kako bih te ubedio da nisi u pravu.
mene su samo zanimali tvoji stavovi, koji su ocigledno doneseni na osnovu povrsne analize jedne 'sokantne' scene. tvoja recenica da te 'ostatak filma ostavlja potpuno ravnodusnim' mi dosta znaci jer mi je napokon objasnila zasto ova polemika ne moze da se vodi na nekom ozbiljnijem, dubljem nivou, vec sve vreme obigrava oko tvoje uzrujanosti zbog eksplicitnog nasilja na filmu - sa sve pitanjem 'kuda to vodi', 'gde je granica' [kinematografija je sigurno zahvalna svima koji brinu].
zaustavimo nasilje na filmu - ako vec ne mozemo u zivotu!

smatras da ucitavam u film nesto sto tamo ne postoji - hm, moguce, ali to je omiljena recenica svih onih koji odgledaju nesto, a nemaju o tome sta da kazu.
na kraju krajeva - i to je ok.
ogledas film, ne svidja ti se i kazes: svasta, pa ovde nema niceg.
onda ti neko kaze: ne, kako nisi video, pa tu ima toliko toga.
a ti mu samouvereno kazes: lupetas, ti si sve to ucitao!
i tu se negde virtuelna rasprava i zavrsava, jer ono sto jedan vidi, drugi ne vidi.
a zamisli - obojica su [paradoxalno] u pravu.

da, sve je ok.
postoje filmovi koji znaju sta gledaocu treba, takvi nemaju problema ni sa cim [svi ih razumeju, sve je jasno, nista ne iskace, a i cenzura nema posla]. 'irreversible' ocigledno ne zna sta je gledaocu potrebno. ili ga i ne zanima [kakva drskost!]. i zasto taj nije skratio scenu silovanja na digest info - muka nam je od nevesele realnosti jos i na celuloidu!

pa, mi ipak idemo u bioskop da bismo se zabavili, zar ne? napravite neki film da nam bude lepo!
...

Edited by jamie, 18 June 2003 - 21:54.

[jamie]

Postoji, jednostavno, ta stvar koja se zove "ukus", sta god to bilo. Neko pije kafu bez secera, a drugom ni 5 kasicica nije previse -- e sad, ko je od njih u pravu?

wu, apsolutno razumem - sve je stvar ukusa, ponajvise kada je film/umetnost u pitanju.
i razumem kada neko kaze 'meni se ovo ne svidja', iako iza toga ocekujem valjano sroceno 'zato sto...'
mozda preterujem kada ocekujem da se film ne gleda samo srcem, vec i mozgom, pa jos dodatno da je osoba sposobna da iznese neke iole relevantne zakljucke [bez 'misaonih eksperimenata', molim].

naravno da postoji gomila filmova koje ja ne volim i za koje kazem 'meni se ovo ne svidja', ali zato sam svestan da se na tom ne-volim-spisku nalaze i objektivno kvalitetni filmovi [evo na primer, ja ne volim film 'kum', ali sa druge strane vidim/osecam/znam da vredi]. stvar ukusa.

ja ne verujem da ce te 'irreversible' fascinirati. nije to ta vrsta filma koja fascinira.
uzasno je tezak [tj. tesko podnosljiv, i po temi i po formi], i izaziva te da ga prezres [ili barem da prezres samo nasilje]. udara te u stomak cak i kada se opires, a ume i da zablokira mozak. zaista pokusava da te siluje, ali ipak ne bih rekao da je u pitanju sokantan film. mozda zato sto mene samo zivot moze da sokira, film tesko.

p.s. ja ne pijem kafu...
...

[tanjajedaska]

Film je eksperiment na najmanje dva načina: obrće vremensku strelu, i pokušava da ostavi utisak da je snimljen iz jednog kadra (to je i pre pokušavano, ali ovde imamo ekstremni slučaj) . Umetnički postupak: naturalizam i crni film. Princip: kao po Kantu, nedopadanje, ne-lepota koja apeluje na tzv. imperativ i etičku komponentu u nama (implicitno pozivanje umetnosti da učestvuje u društvu, u ovom slučaju da RAZOTKRIJE zlo koje volimo da guramo pod tepih, tešeći se da se nama ništa neće desiti). Muzika treba da bude zabavna, ali film ne mora (uvek). Film za misleće ljude.

[queeria]

Evo ja se izvinjavam zbog vracanja ove teme na pocetak...
Ja sam sinoc pustio film. Kupio DVD.
Stigao sam do prve odvratne scene razbijanje glave u gay darkroom-u...
Meni se podigao zeludac i falila je sekunda da povratim...
Zmureci sam trazio dugme za izbacivanje dvd-a iz playera...
Moram da izrazim svoje divljenje svima koji su uspeli da ga odgledaju do kraja... Ja nemam stomak za to...
Obecavam da cu za koju godinu opet pokusati da ga odgledam do kraja, pa cu opet ovu temu da vratim na vrh i da vas obavestim kako sam se proveo...
Mada bi bilo lepo da mi pomognete...
Jel me ocekuju jos gore odvratnosti od ovog razbijanja glave???