64 replies to this topic

[Dunadan]

Odlichan, fenomenalan, shokantan, iritirajuc, iskren i otvoren.
chista desetka!!!

[m]

5-ica, ja bish gledala ponovo [vec dvaput sam], bash sinoc pricah u Kraljevu s jednim deckom o tome. Definitivno najjaci utisak u poslednje 2 godine...

[jamie]

filmcina!

evo sta arhiva ima da kaze...

...

Edited by jamie, 15 June 2003 - 18:35.

[Dunadan]

da
secam se da je ranije postojao topic o ovom filmu.
neko je tamo u arhivi pitao zashto je scena silovanja morala da traje 9 minuta.
ovo je prvi film koji sam gledala a gde je silovanje prikazano tako realno i upechatljivo.
ajde chin silovanja, vec replike koje joj govnar upucuje za vreme toga.
ne mogu ni opisati kako sam se osecala, povredjeno, furiozno, besno.
prilichno sam slikovito u glavi videla sebe kako liku rezem deo po deo tela, pochev od jaja i extremiteta pa do penisa.

premalo je ovakvih filmova.

ne znam kakav redosled je gori
retrospektivno ili hronoloshki.
ovako montiran film daje kao krajnju emociju tugu, dok bi hronoloshki prikaz rezultovao besom.
a da sve bude gore, ubili su pogreshnog tipa.
talk about poetic justice

[chandra]

Film je zaista strasno uznemirujuci i potresan i na kraju coveku bude muka sto zivi na ovom svetu gde se takve stvari svakodnevno dogadjaju. S druge (umetnicke) strane, mislim da je film bezveze. Poslednjih godina Francuzi se utrkuju da snime sto sokantnije filmove i meni to izgleda samo kao pokazatelj njihove potpune nemoci da na bilo koji drugi nacin zainteresuju publiku. Ko voli taj zanr moze da pogleda i Kresni me ili Pijanistu (francuskog Pijanistu za Izabel Iper) ili Ken Park...

Ma, muka mi je vise od nasilja na filmu...

[Inter]

Film je pretezak, ali vrlo realan.
Naprotiv nisam mogao da izdrzim da gledam ceo, pa sam kod scene kad je zavrshio silovanje i pocheo da je shutira u glavu izashao iz bioskopa. Bio sam peti po redu koji je napustio film. Neki likovi su vec izasli kod one smorne scene u gej mestu gde se kamera okrece bezbroj puta uz pratnju onog iritirajuceg zvuka. Ali gledanost filma sve govori o njemu. BULL SHIT.

P.S. By the way Dumbrajku nije lako,malo mi ga je zao.

Edited by Inter, 16 June 2003 - 12:01.

[jamie]

Film je pretezak, ali vrlo realan.
Naprotiv nisam mogao da izdrzim da gledam ceo, pa sam kod scene kad je zavrshio silovanje i pocheo da je shutira u glavu izashao iz bioskopa. Bio sam peti po redu koji je napustio film.

izasao si? odlicno!
znaci da je film svojom autenticnoscu uspeo da te dovede do granice izdrzljivosti, da te svojom uverljivoscu izmesti iz pozicije uljuljkanog bioskopskog gledaoca zeljnog imaginarnog filmskog sveta, a to mu je zasigurno bio jedan od ciljeva.
kada sam ja gledao 'irreversible' iz bioskopa je izaslo vise od 50oro ljudi, uglavnom parovi [momak izveo devojku na film, ona htela da gleda vincenta, on hteo da gleda monicu - pobegli iz sale kada im se dogodio hardcore gay klub], ali u talasima su izlazile i devojke same sa svojim torbicama [one koje nisu izdrzale istinitost u sceni silovanja].
nije da ne razumem. valjda se od filma ocekuje da nas laze i da nas zavodi - pa da i scena silovanja bude prikazana tako sto silovatelj stavi svoju snaznu ruku na monicinu sexy butinu, ona malo krikne - i tu ide CUT u montazi! ajmo dalje! samo da se, ne daj boze, ne smuci nekom gledaocu, ovako ce svi izaci srecni i zadovoljni - a muski deo gledalista moci ce da ima i fantazije kako su bas oni dodirivali tu monicinu butinicu. ali silovanje ne izgleda tako [ni po minutazi, ni po estetici] - silovanje je UZASNO, bas onoliko uzasno koliko ti je film 'irreversible' sasuo u lice!
ljudi, naravno, iz raznoraznih razloga odlaze u bioskop [i svasta ocekuju za novac kojim su platili kartu] - izgleda da je jedino sto im smeta da vide upravo [hiper]realnost i upecatljivo ogledalo danasnjice, verna slika sveta koji ih okruzuje. 'irreversible' je danasnji pariz [ali i ne samo to, tu se krije jos pregrst metafora, iza povrsinske price o silovanju i osveti], kao sto je 'profesorka klavira' danasnji konzervativni intelektualni bec [sa jos pregrst metafora, iza povrsinske price o bolesnoj profesorki i njenim seksualnim frustracijama]... sigurno je lakse razumeti 'gospodare prstenova' - takva fikcija te se manje tice [ne kazem da se tu ne krije dublja povezanost sa savremenim], ili film 'chicago' koji je, pored zanimljivog zapleta, ipak samo laka zabava. sa takvih filmova se - ne izlazi. a i zasto bi? nema od cega da ti se prevrne stomak, nema sta ni da te upozori na stvarnost.

p.s. sledeci put kada budes gledao ovako nasilan film [naturalisticki iskreno nasilan] samo se podseti, pre no sto pozelis da izadjes iz sale, da su pred tvojim ocima glumci koji igraju zadatu scenu za koju su placeni, a koja je unapred dogovorena sa rediteljem - mozda ti to pomogne da ostanes na svome mestu, i da lakse razumes sta se krije kao poruka iza slika koje ti trepere pred ocima.
...

[ikar]

film je dobar ali ne i remek delo.

[danijela]

Film sam gledala ranije, a sad mi je bio interesantan razgovor sa režiserom. Skoro pa - normalan čovek.

Mučan i sirov (po estetici i šokantnosti me je podsetio na film Čovek ujeo psa), ali dobar film.

Ali gledanost filma sve govori o njemu. BULL SHIT.

Ukoliko razumem dobro, iz ovoga sledi da su Hajde da se volimo, ciklus filmova Žikina dinastija, Sekula... remek dela? Zanimljivo.

[chandra]

'irreversible' je danasnji pariz [ali i ne samo to, tu se krije jos pregrst metafora, iza povrsinske price o silovanju i osveti], kao sto je 'profesorka klavira' danasnji konzervativni intelektualni bec [sa jos pregrst metafora, iza povrsinske price o bolesnoj profesorki i njenim seksualnim frustracijama]... sigurno je lakse razumeti 'gospodare prstenova' - takva fikcija te se manje tice [ne kazem da se tu ne krije dublja povezanost sa savremenim], ili film 'chicago' koji je, pored zanimljivog zapleta, ipak samo laka zabava. sa takvih filmova se - ne izlazi. a i zasto bi? nema od cega da ti se prevrne stomak, nema sta ni da te upozori na stvarnost.

Ne bih da sirim pricu, no cinjenica da je 'irreversible' danasnji Pariz stoji i to zvuci vrlo opominjuce za parizane. Ali problem je u tome sto je realnost, posebno ovde, mnogo mucnija od ovog filma. Posle svega sto se desavalo u Bosni (a i o tome postoje zaista vrlo uverljivi i potresni filmovi, pa jos dokumentarni), posle svega sto se svakodnevno desava u Srbiji... Nedavno mi je prijateljica koja radi u centru za pomoc devojkama zrtvama nasilja pricala njihova iskustva... Da ti se digne kosa na glavi...

A prikazivanje nasilja na filmu (i nasilje u umetnosti uopste) je jedna vrlo osetljiva stvar. Mislim da se blizimo granici kada ce se pojaviti filmovi koji su samo nasilje i nista drugo: recimo scena silovanja od dva sata, uz razna prebijanja i slicno, ili jos bolje, takva serija koja bi isla iz veceri u vece. To bi takodje bilo veoma blisko realnosti (mnogih zena u ovim krajevima), ali da li bi ti to gledala do kraja?

[aenima]

Ovo je jednan od onih retkih filmova u kojima je realno tako snazno da zaboravite da ste u bioskopu. Takav dozivljaj moze da pruzi jos samo pozoriste, mada se brutalne scene u pozoristu po prirodi stvari tradicionalno izbegavaju.

Meni je najgore bilo sto se scena silovanja poduze odvija sa one objektivne tacke udaljenosti, a ne u potpuno artificijelnom krupnim planovima, dakle upravo kako oci zaista vide tako je da je osecaj kao da si tamo i ne mozes nista da ucinis. Cak je i efekat sa ljuljajucim Rectumom doneo takvu teskobu da su oci samo trazile da izadju iz tog mraka i uzasa.

Sto se tice toga kako bi ovaj film gledala (zaista) silovana zena, dobronamerno pretpostavimo da uopste ne bi ( a i zasto). Mislim da van-filmske kategorije ne treba da uticu na to kako se filmovi prave dokle god komuniciraju na univerzalnom nivou. Mozda mnogi ljudi ne mogu da gledaju ratne filmove, ali to ne znaci da oni ne treba da postoje.

Uvek je dobro procitati sta o drami i katarzi kaze Aristotel.

(PS: Ko je gledao Femme Fatale setice se delikventskog lika Jo Prestie; ista vrste pobesnele zveri, pa jos utegnut u kozne pantalone.)

[Wu shu]

Irreversible nisam gledao, ali dobro mogu da zamislim iz vasih opisa, a i posto sam gledao Piano teacher, Romance, Intimacy i slicne stvari; dakle, uvek ce biti onih koji ce da se gade i snebivaju nasilja/seksa, bice onih na koje ce smelo odabrana tema da utice da film vide u mnogo boljem svetlu nego sto on to kinematografski zasluzuje. Primera radi, Piano teacher i Romance su za mene neuspeli filmovi... prikazane, sto bi neko rekao "gadosti", meni ne potresaju, niti reagujem na ovakve filmove "stomakom". Jednostavno, film za mene mora da funkcionise kao film, a nebitno mi je da li je tema gnusna, ili ne. Recimo, jos jedan kontroverzan, Pornografska afera, funkcionise za mene vrlo dobro. Intimacy, recimo, nikako - uopste me se nisu ticali karakteri. "Live" pusenje tu nista nije pomoglo, niti odmoglo. U svakom slucaju necu propustiti priliku da gledam Irreversible kad budem imao priliku.

[jamie]

Mislim da se blizimo granici kada ce se pojaviti filmovi koji su samo nasilje i nista drugo: recimo scena silovanja od dva sata, uz razna prebijanja i slicno, ili jos bolje, takva serija koja bi isla iz veceri u vece. To bi takodje bilo veoma blisko realnosti (mnogih zena u ovim krajevima), ali da li bi ti to gledala do kraja?

da se odmah razumemo - ni ja ne volim nasilje na filmu.

ti kazes da se blizimo granici kada cemo doziveti filmove u kojima dva sata gledamo samo nasilje. ja kazem - sasvim moguce. ukoliko je realnost prepuna nasilja, zasto bi film trebalo da ignorise takvu realnost, zasto ocekujemo od umetnosti [sto bi trebalo da film jeste] da nas sve vreme odvlaci iz realnog u neke lepse predele?
prihvatam samo ono nasilje na filmu koje NIJE entertainment, kao sto jeste u velikoj vecini [holivudskih?] filmova. 'irreversible', pre svega, nije film koji glorifikuje nasilje [to je ipak bitna cinjenica], vec naprotiv tezi da ga demistifikuje, da ga ogoli, i da nam ga prezentuje onakvim kakvo ono zaista jeste - a time i da nas upozori [i mozda dovede do one stare dobre zaboravljene katarze]!

videli smo scenu silovanja, ne-estetizovanu, u realnom trajanju, nepodnosljivu. da li bi nam manje smetala da je od celog zlocina prikazano samo prvih par minuta? rekli bismo 'a, znaci on je nju sad silovao, stvarno uzasno' i nastavili bismo sa tom informacijom da pomno pratimo film. ali reditelj, ocigledno, nije zeleo da mi samo pratimo pricu - on je zeleo da se mi >suocimo< sa pricom, i sa svakim segmentom te price.
ili, da se suocimo sa realnoscu!
zar nismo, uostalom, svi u bioskopskoj sali svesni da smo platili kartu kako bi nas neko lagao [sto je moguce cak i kada gledamo dokumentarni film]?
pred nama se desava scena silovanja, mi sedimo i gledamo, znamo da glumci igraju svoje unapred naucene uloge... ali, odjednom, ono sto vidimo previse podseca na stvarnost, kao da vidimo PRAVO silovanje [o kom vecina nista ne zna], i ono traje, i traje, i traje... ono sto vidimo postaje istinski brutalno - i mi odjednom nismo vise samo gledaoci. odjednom - mi smo pojedinacno prozvani, odjednom smo ranjivi, mi smo cak naterani da reagujemo [iako znamo da pred nama treperi filmska traka sa ljudima koji nas lazu]. ali, pred ovako realnim silovanjem mozemo da zazmurimo, za zapusimo usi, da ga ignorisemo, mozemo da izadjemo iz sale [i eventualno se vratimo kada sav uzas prodje], mozemo da [mazohisticki?] gledamo, a mozemo i da besnimo, da se ljutimo. sve u svemu - ne mozemo NISTA! bas kao sto ne mozemo ni pred realnim silovanjem koje se moguce desava bas sada negde [daleko ili blizu].
meni je u celoj toj zloglasnoj sceni silovanja, eto, najinteresantniji taj rediteljev postupak dovodjenja gledaoca u poziciju nemocnog saucesnika, ili mozda jos bolje - vracanje gledaoca iz pozicije umisljenog svemocnog voajera u poziciju nemocnog saucesnika.

zao mi je ako ti je posle gledanja filma ostala u glavi samo scena silovanja. meni, inace, nije bilo najupecatljivije silovanje, iako mi je isto tako tesko palo. kao najjaca ostala mi je poslednja scena kada monica i vincent leze na krevetu [jos jedna realna scena iz zivota dvoje zaljubljenih] i kada kao da prozivljavaju sve sto [mi znamo da] ce se tek dogoditi. poceo sam izuzetno da cenim reditelje koji u meni izazovu emociju svojim konstrukcijama lazne realnosti. jer ipak, film je laz, i silovanje na filmu je lazno, dok je u ono zivotu itekako realno.
ako se dogodi da film dostigne energiju realnog, onda je to za mene vrhunski uspeh!
...

[jamie]

Primera radi, Piano teacher i Romance su za mene neuspeli filmovi... prikazane, sto bi neko rekao "gadosti", meni ne potresaju, niti reagujem na ovakve filmove "stomakom". Jednostavno, film za mene mora da funkcionise kao film, a nebitno mi je da li je tema gnusna, ili ne.

ni meni se, na primer, 'intimnost' i 'romansa' nisu dopali, dok mi se 'profesorka klavira' veoma dopala kao film [za svaki slucaj da kazem, iako se to podrazumeva, da ne mislim kako filmovi koje ja volim vrede vise od onih koje ne volim. na kraju je uvek sve stvar ukusa, i shvatanja filma].
i nije mi sad nesto narocito stalo da sirim ovu temu o tzv. 'brutalnim' filmovima, ali me samo zanima sta si mislio pod opaskom 'film za mene mora da funkcionise kao film'?

[Wu shu]

i nije mi sad nesto narocito stalo da sirim ovu temu o tzv. 'brutalnim' filmovima, ali me samo zanima sta si mislio pod opaskom 'film za mene mora da funkcionise kao film'? 

Ako ti nije stalo, sto me onda pitas Nije ni meni stalo, ali evo - ocekujem od filma da bude balansiran, harmonican, da ne preteze ni na jednu stranu, da ne ostavi ni jednu stranu nedirnutom. Ja gledam na film kao na nekakvo emitovanje "filinga"... u redu je, provalio si kako da emitujes jedan odredjeni "filing", svaka cast, ali moras da znas gde da stanes, a da ne otupis cula publike. E, to, kad se zna kako da se "prenese" odredjeni duh, "filing", kao i kad se zna gde da se stane sa tim, to je "funkcionisanje filma kao filma". U muzici se ne koriste samo note, vec i pauze... to je to sto zelim reci.