63 replies to this topic

[mrd]

U Zagrebu se desio strasan slucaj, gde je cetvorogodisnjak pao s'sedmog sprata. Roditelji nisu bili kuci, a dete je ostalo samo, skocilo je i srecnim okolnostima prezivelo.
Sta je to sto nam kao odraslim osobama daje za pravo da tako znatizeljna bica ostavljamo sama, bez nase, ili bilo cije odgovorne kontrole?
Da li je zakon blag, kad kaze da se deca predskolskog uzrasta ne smeju ostavljati bez odrasle kontrole?

Edited by mrd, 17 August 2010 - 17:57.

[dekss]

ovo si strahovito izgeneralizovao

ovi sto su ostavili 4 godišnje dete samo, sto se mene tiče nisu normalni!

dakle pitanje je kakav to zakon moze da spreci ludaka da bude ludak i radi lude stvari?

i, da li se zakoni prave za ludake ili normalne ljude.


normalan i brizan roditelj se brine o svom detetu iz ljubavi, a ne iz straha od zakona!

zato je meni cela frka oko decijih prava i pisanja zakona na tu temu jako jako nakaradna i siguran sam da tesko moze da donese bilo kakvu korist.

[mrd]

ovo si strahovito izgeneralizovao

ovi sto su ostavili 4 godišnje dete samo, sto se mene tiče nisu normalni!

dakle pitanje je kakav to zakon moze da spreci ludaka da bude ludak i radi lude stvari?

i, da li se zakoni prave za ludake ili normalne ljude.


normalan i brizan roditelj se brine o svom detetu iz ljubavi, a ne iz straha od zakona!

zato je meni cela frka oko decijih prava i pisanja zakona na tu temu jako jako nakaradna i siguran sam da tesko moze da donese bilo kakvu korist.

Mozda sam malo nespretno postavio temu, ali je to bilo posle shoka od komentara, gde su opravdanje nalazili u glupostima. Pazi molim te izjava: "Ko zna kakva je muka majku naterala da ode iz kuce i ostavi dete."
Naravno da zakon ne moze da natera roditelje da bolje paze na svoju decu, ali ce makar ce postojati nesto da postavi smernice kako se ponasati.
Ne postoji razlog zbog koga bi neko mogao da napusti dete i izadje da obavi posao, ako nema obezbedjenu paznju za malecko.
Poslednja alternativa je da se dete povede sa sobom. Svako ce imati razumevanja za to sto ste dosli s'detetom, ako je trenutna situacija takva da nema ko da ga pripazi, cak i poslovnom svetu.

[Vesna]

Svako ce imati razumevanja za to sto ste dosli s'detetom, ako je trenutna situacija takva da nema ko da ga pripazi, cak i poslovnom svetu.

joj, mrd, u kakvoj li ti bajci živiš?

[mrd]

joj, mrd, u kakvoj li ti bajci živiš?

Ako mi verujes, isao sam na intervjue sa oba derana i niko mi nije rekao rec.
edit:
Recimo prosle godine se i meni i zeni desilo da ih povedemo na posao, jer su bolesni, a nemam normalnu osobu koja bi ih pripazila. Sede kod zene u kancu, ili kod mene na casu i sve je bilo u redu.

Edited by mrd, 18 August 2010 - 09:19.

[Div]

...
ovo si strahovito izgeneralizovao
..
normalan i brizan roditelj se brine o svom detetu iz ljubavi, a ne iz straha od zakona!

...

I ti si malo izgeneralizovao.
Nisu svi roditelji normalni i brižni, a i mera normalnosti i brižnosti je rastegljiv pojam. Može se reći da je to svima jasno da od toga ne treba praviti filozofiju ali svakome od nas se desilo da napravi glupost koju sam sebi ne može da objasni, a mnogobrojni slučajevi zanemarivanja, zlostavljanja dece govore da zakon jeste potreban, samo što zakon neće rešiti sve probleme. Kao prvo, devedeset posto roditelja i inače neće pročitati zakon, vodiće se svojim opštim znanjima, iskustvima svojim i savetima okoline, improvizacijom, intuicijom,instinktima.
Nesreće se dešavaju i u prisustvu roditelja, delić sekunde nepažnje je dovoljan za tragediju.
Ima šta da se kaže na temu, samo da se ne pretvori u jednostranu osudu za slučajeve za koje i ne znamo celiu istinu osim novinskih dezalja, koji čestio i nisu prava slika.

[mrd]

I ti si malo izgeneralizovao.
Nisu svi roditelji normalni i brižni, a i mera normalnosti i brižnosti je rastegljiv pojam. Može se reći da je to svima jasno da od toga ne treba praviti filozofiju ali svakome od nas se desilo da napravi glupost koju sam sebi ne može da objasni, a mnogobrojni slučajevi zanemarivanja, zlostavljanja dece govore da zakon jeste potreban, samo što zakon neće rešiti sve probleme. Kao prvo, devedeset posto roditelja i inače neće pročitati zakon, vodiće se svojim opštim znanjima, iskustvima svojim i savetima okoline, improvizacijom, intuicijom,instinktima.
Nesreće se dešavaju i u prisustvu roditelja, delić sekunde nepažnje je dovoljan za tragediju.
Ima šta da se kaže na temu, samo da se ne pretvori u jednostranu osudu za slučajeve za koje i ne znamo celiu istinu osim novinskih dezalja, koji čestio i nisu prava slika.

Daleko bilo da sme da se osudjuje, zbog glicha ili bilo koje vrste propusta. Ideja je i bila da se prodiskutuje, vise u nekom informativnom smislu, za sve nas. Recimo, u konkretnom slucaju tezina je bacena na sankcionisanju roditelja i pretnji da ce im se oduzeti dete. Koja se pouka izvlaci iz cele zbrke, dete ce da zavrsi u socijalnoj ustanovi, a roditelji ce da budu kaznjeni. Da li je to ono sto treba postici?

[Div]

Daleko bilo da sme da se osudjuje, zbog glicha ili bilo koje vrste propusta. Ideja je i bila da se prodiskutuje, vise u nekom informativnom smislu, za sve nas. Recimo, u konkretnom slucaju tezina je bacena na sankcionisanju roditelja i pretnji da ce im se oduzeti dete. Koja se pouka izvlaci iz cele zbrke, dete ce da zavrsi u socijalnoj ustanovi, a roditelji ce da budu kaznjeni. Da li je to ono sto treba postici?

Dete od četiri godine treba postepeno da stiče izvesnu samostalnost, ne da ostaje bez nadzora duži period, ali nije svako dete isto. Neko nije zrelo da ostane samo u stanu ni sa 7-8 godina, a neko jeste i sa 4-5. Za razvoj deteta podjednako, kao nedovoljna brižnost, negativna može da bude i preterana briga, ne puštanje deteta ni metar od sebe, strogo za ručicu da se isprlja, da ne padne, da ne dohvata kamenčić sa zemlje, da ne trči jer će pasti.
Odnegovati dete je jedna veđtine koju savladamo, uglavnom tako što su nam sopstvena deca zamorčići, kad deca poodrastu onda najbolje znamo kako smo to trebali da radimo.

[mrd]

Dete od četiri godine treba postepeno da stiče izvesnu samostalnost, ne da ostaje bez nadzora duži period, ali nije svako dete isto. Neko nije zrelo da ostane samo u stanu ni sa 7-8 godina, a neko jeste i sa 4-5. Za razvoj deteta podjednako, kao nedovoljna brižnost, negativna može da bude i preterana briga, ne puštanje deteta ni metar od sebe, strogo za ručicu da se isprlja, da ne padne, da ne dohvata kamenčić sa zemlje, da ne trči jer će pasti.
Odnegovati dete je jedna veđtine koju savladamo, uglavnom tako što su nam sopstvena deca zamorčići, kad deca poodrastu onda najbolje znamo kako smo to trebali da radimo.

Upravo to je osnova, celog amaterskog rada oko roditeljstva, ali bi trebale da postoje neke osnovne smernice "zakonske" koje bi vodile one manje inventivne kroz neki ispravan razvoj deteta.
Dete ce pokvariti svaku igracku koju dobije, da vidi kako radi. Posle prvog rasturanja treba sesti s'njime i odrzati monolog, kako bi ga uputili da to sve manje i manje radi. Drugim recima sve ih moramo nauciti, od toga da nije mudro baciti staklenu casu, do toga da ne sme da se preskace ograda na terasi. Nekima od nas to nije blisko, posto nismo imali slicna iskustva, pa nas treba poduciti, a neki koji su se verali po Kalemegdanskoj tvrdjavi, znaju da je dole mnogo visoko. Moj stariji je s'nesto vise od godinu dana odsrafljivao ogradicu koja je ogradjivala stepenisete od bezbedne zone. Jedino sto je u tom slucaju je bilo, stalno paziti na dete i cim pre mu objasniti da kad se padne niz stepenice to boli.

[dekss]

Mozda sam malo nespretno postavio temu, ali je to bilo posle shoka od komentara, gde su opravdanje nalazili u glupostima. Pazi molim te izjava: "Ko zna kakva je muka majku naterala da ode iz kuce i ostavi dete."
Naravno da zakon ne moze da natera roditelje da bolje paze na svoju decu, ali ce makar ce postojati nesto da postavi smernice kako se ponasati.
Ne postoji razlog zbog koga bi neko mogao da napusti dete i izadje da obavi posao, ako nema obezbedjenu paznju za malecko.
Poslednja alternativa je da se dete povede sa sobom. Svako ce imati razumevanja za to sto ste dosli s'detetom, ako je trenutna situacija takva da nema ko da ga pripazi, cak i poslovnom svetu.

razumem tvoj šok. zapravo ja sam više šokiran samim dogadjajem, a ne komentarima (koje nisam čitao). zaista ne znamo celu priču, ali u principu nemam razumevanja za te roditelje i slažem sa boldovanim, mada i to zavisi od situacije...

I ti si malo izgeneralizovao.
Nisu svi roditelji normalni i brižni, a i mera normalnosti i brižnosti je rastegljiv pojam. Može se reći da je to svima jasno da od toga ne treba praviti filozofiju ali svakome od nas se desilo da napravi glupost koju sam sebi ne može da objasni, a mnogobrojni slučajevi zanemarivanja, zlostavljanja dece govore da zakon jeste potreban, samo što zakon neće rešiti sve probleme. Kao prvo, devedeset posto roditelja i inače neće pročitati zakon, vodiće se svojim opštim znanjima, iskustvima svojim i savetima okoline, improvizacijom, intuicijom,instinktima.
Nesreće se dešavaju i u prisustvu roditelja, delić sekunde nepažnje je dovoljan za tragediju.
Ima šta da se kaže na temu, samo da se ne pretvori u jednostranu osudu za slučajeve za koje i ne znamo celiu istinu osim novinskih dezalja, koji čestio i nisu prava slika.

ima istine u tome što kažeš (mislim na početka posta), ali se sa donošenjem zakona ne slažem, a obješnjenje je u mojoj rečenici koju si komentarisao. ali delom i u nastavku tvog posta: sam si rekao da se greške dešavaju i u prisustvu najbrižnijih roditelja... pa jel to razlog da se neko uvati za zakon i napravi još veću grešku?

Daleko bilo da sme da se osudjuje, zbog glicha ili bilo koje vrste propusta. Ideja je i bila da se prodiskutuje, vise u nekom informativnom smislu, za sve nas. Recimo, u konkretnom slucaju tezina je bacena na sankcionisanju roditelja i pretnji da ce im se oduzeti dete. Koja se pouka izvlaci iz cele zbrke, dete ce da zavrsi u socijalnoj ustanovi, a roditelji ce da budu kaznjeni. Da li je to ono sto treba postici?

apsolutno ne.


ali ajd da sam sebi skocim ili čak i ne:
setih se onog slučaja kad su devojčicu (pe god dve neged u bg - nbg čini mi se) maltretirala majka i njen ljubavnik, pa je valjda devojčica na kraju i umrla od posledica maltretiranja.
pretpostavljam da se svi slažemo da bi detete gotovosigurno bilo mnogo bolje u nekom domu nego pored takve majke. ali kakav bi to zakpon trebao biti da spreči takve tragedije? slažem se da bi takav zakon trebao postojati, ali mi se čini da je to uzaludan posao.

verovatno neki sličan zakon i postoji (totalni sam laik za pravo, pa ne znam) ali nešto mi govori da su takvi zakoni ekvivalent hirurškoj intervenciji pri vadjenju tumora - uvek se mora odstraniti i deo zdrvog tkiva - bojim se da u ovom slučaju to ne bude previše tog "zdravog tkiva"

[angelia]

Ako se dobro secam vesti u zadnjih mesec il dva dvoje dece je u par dana palo iz stanova u BG, devojcica sa 3 ili 5og sprata koja je imala ko da je cuva ali je baka usla u kupatilo i decak mislim kroz prozor - cuvala ga sestra mislim.

Mislim da mrd ima poentu - da li smo svesni opasnosti, secam se kad je moj sin bio mali u BG da sam stalno strecala od terasa i prozora. Danas ima 11 i poceli smo da vezbamo sat vremena ostanak sam i krace, tipa odem do prodavnice. Ima telefon da me pozove, ima uputstva sta sme sta ne sme - ucili smo vremenom, sta recimo da se nesto desi (ides kod komsinice i zoves mamu) i sl. Na svu srecu nema ideja pentranja nigde a i zivimo u kuci sa samo jednim gornjem nivoem.

Inace mrd ne verujem da bi svako imao razumevanja za dovesti dete, pogotovo ne u SR i sl.

[Vesna]

Danas ima 11 i poceli smo da vezbamo sat vremena ostanak sam i krace,

sa 11 sat vremena sam kod kuće?


deca su onakva kakvom ih napravimo. i užasno je lako suditi o ljudima bez dovoljno informacija. moja devojčica je 1993. sa 2,5 godine ostajala da spava sama po dva sata, od 5-7 ujutro. zašto? ja sam morala na posao koji je počinjao od sedam a baka je morala u red za mleko. u lokalnu samoposlugu dolazilo je samo 40 litara, red se formirao od 3 ujutro. možeš da uzmeš samo litar što znači da ako dete pije pola litra dnevno moraš svaki drugi dan u red. nas tri smo bile same, a komšije su imale svoju decu zbog kojih su morali u taj isti red. kako rešiti problem samog, tako malog, deteta na osmom spratu? izmaći sve na šta bi mogla da se popne i pričati, pričati, pričati. "mama mora na posao a baka po mleko. ako se probudiš dok baka ne dodje, nemoj ništa da brineš, uzmi svoje igračkice i igraj se, baka će brzo da dodje."

šta želim da kažem? ponekad svoju decu shvatamo prilično neozbiljno, u najboljoj nameri. zaboravljamo da su to mali ljudi sa kojima se može razgovarati, koji imaju poverenja i nas i veruju nam (naravno, na tom poverenju se radi od početka) i kojima je drago da ih tretiramo kao "odrasle" i sebi ravne. u tom slučaju se trude da opravdaju ukazano poverenje i pokažu nam da su stvarno "veliki". ne želim da kažem da ne treba izbegavati situacije kada dete može da dodje u opasnost da mu se nešto dogodi, ali ako nešto moraš da uradiš onda tražiš najbolji način da problem učiniš što je moguće manjim.

naravno, nije svejedno ostaviti dete samo, naročito kad je malo. to mleko je i bilo jedan od razloga što smo se na izvesno vreme preselili u valjevo.

[Gogy]

Žalim, ali lično mislim, da 4, 5, 6; pa čak i sedmogodišnjak ne može da ostane sam u stanu na duže vreme. Bilo je i u Sloveniji bizarnih primera, gde bih lično 'zadavio' roditelje, prvenstveno zbog razbibrige oko dece.
Nepuni mesec dana unazad na bazenu se desila tragedija, gde se petogodišnjak udavio. Mama ga je ostavila u dečjem bazenu, gde se mali neko vreme igrao, pa je u kratko vreme spasilac primetio malog na dnu olimpijskog bazena. Brzom reakcijom su ga izvadili iz bazena i reanimacijom ga povratili u život, samo šteta, što je već bio u komi, da bi nakon nedelju dana umro u bolnici, čini mi se. Primer, ako se veruje majci, koja kaže, da je malog ostavila na samo par trenutaka samog. Ako je istina, opet pokazuje, koliko je malom detetu potrebno malo vremena, da mu se desi zlo.

Ili drugi, brutalniji primer od pre par godina. Trogodišnjeg klinca su nakon celog dana traženja pronašli u reci, naravno udavljenog. Reka je prolazila blizu zgrade, gde je porodica živela. Nakon saslušanja utvrđeno je, da su malog baticu ostavili na čuvanje ŠESTOGODIŠNJI! seki, dok su roditelji bili u stanu. Seka se naravno zaigrala na svoj način, dok je mali otišao u 'istraživanje' okoline i očigledno nesrećno upao u reku...

Naravno, de je detetu potrebna sloboda pa da sam istraži neke stvari i zakone. Ali ipak i roditelj treba da bude prisutan; tu, na dohvatu ruke, ako zatreba...

[Lift Going Up..]

zavisi od deteta. ja sam sa 5 ceo dan ostajala sama kod kuce (odbila sam da idem u obdaniste), a moj brat, koji je mladji od mene, ne da nije ostajao sam kada je bio u obdanistu, nego je jos isao u produzeni boravak kada je krenuo u skolu. nasa majka nas je oboje dobro poznavala (pored toga valja napomenuti i da se razlikuju devojcice od decaka u tim godinama po zrelosti)

[Div]

Žalim, ali lično mislim, da 4, 5, 6; pa čak i sedmogodišnjak ne može da ostane sam u stanu na duže vreme. Bilo je i u Sloveniji bizarnih primera, gde bih lično 'zadavio' roditelje, prvenstveno zbog razbibrige oko dece.
Nepuni mesec dana unazad na bazenu se desila tragedija, gde se petogodišnjak udavio. Mama ga je ostavila u dečjem bazenu, gde se mali neko vreme igrao, pa je u kratko vreme spasilac primetio malog na dnu olimpijskog bazena. Brzom reakcijom su ga izvadili iz bazena i reanimacijom ga povratili u život, samo šteta, što je već bio u komi, da bi nakon nedelju dana umro u bolnici, čini mi se. Primer, ako se veruje majci, koja kaže, da je malog ostavila na samo par trenutaka samog. Ako je istina, opet pokazuje, koliko je malom detetu potrebno malo vremena, da mu se desi zlo.

Ili drugi, brutalniji primer od pre par godina. Trogodišnjeg klinca su nakon celog dana traženja pronašli u reci, naravno udavljenog. Reka je prolazila blizu zgrade, gde je porodica živela. Nakon saslušanja utvrđeno je, da su malog baticu ostavili na čuvanje ŠESTOGODIŠNJI! seki, dok su roditelji bili u stanu. Seka se naravno zaigrala na svoj način, dok je mali otišao u 'istraživanje' okoline i očigledno nesrećno upao u reku...

Naravno, de je detetu potrebna sloboda pa da sam istraži neke stvari i zakone. Ali ipak i roditelj treba da bude prisutan; tu, na dohvatu ruke, ako zatreba...

Mnogo je značajnije dete pripremiti, naučiti na situacije da povremeno ostaje samo, da zna gde vreba opasnost, da zna kakva ga opasnost očekuje, da se odgovori na svako njegovo zašto i kako. I prisustvo roditelja ne otklanja svaku moguću opasnost, a dete ume da se oseća sigurnim, bez potrebe da misli o opasnosti, tu je mama ili tata, ništa se ne može dogoditi.
Sećam se kad su moji bili mali pa prelazimo ulicu, ako ih držim za ruku, ne pada im na pamet da pogledaju levo-desno, vuku pravo na kolovoz, kad prelaze sami (a, ja gledam, sakriven) ispoštuju čitavu proceduru, odgovornost je na njima.
Slično je i u mnogim drugim situacijama.