110 replies to this topic

[Golubica]

Da nije ona famozna studentska praksa, tj. naši studenti koji predaju na ETF-u?

Nije

[namcor]

Ja ne mislim da je problem to sto se prirodnim i tehnickom fakultetima uce drustveni predmeti (pogledati npr. programe americkih univerziteta). Visoko obrazovana osoba treba da ima izvesnu sirinu u obrazovanju, sto znaci da i buduci strucnjaci prirodnih i tehnickih nauka treba da uce poneki, dobro zamisljen i odabran drustveni predmet.
...

Sociologija je prilicno stara nauka o drustvu i, po mom misljenju, veoma vazna bas za ucenike u skoli za automehanicare: buduci radnici bi naucili nesto o drustvenom klasama, njihovoj dinamici, odnosu "baze i nadgradnje' a to bi im pomoglo da razumeju svoj individuani i klasni polozaj a tek sa tom spoznajom, mogli bi da menjanu nesto kako u drustvu tako i u svom vlastitom zivotu. Bez tih saznanja, nema klasne svesti, bez klasne svesti nema organizovanja u svetu rada, zauvek ce ostati samo najamna radna snaga i potroshni materijal elite.
...

Slažem se da je potrebno široko obrazovanje, ali ono se ne stiče u školi u kojoj je ta sociologija većini učenika samo još jedno dosadano i nepotrebno opterećenje i prosečan učenik neće naučiti ništa.
Fakultet jeste viši stepen, ali studenti su već odrasle osobe koje treba da same vode računa o svom širem obrazovanju, a ne da im neko izigrava mamu...
Ponoviću: potrebno je građansko vaspitanje, razvijanje komunikacijskih veština i sl. a ne nekakva "teorija"... Ko hoće teoriju, neka studira sociologiju.

[highlanderka]

Ponoviću: potrebno je građansko vaspitanje, razvijanje komunikacijskih veština i sl. a ne nekakva "teorija"... Ko hoće teoriju, neka studira sociologiju.
[/quote]

Mislim da se gradjansko vaspitanje stice u porodici (gradjanskoj u kulturoslokom smislu) a praksa bez teorije = srbija danas.

[kiju]

Slažem se sa tvojim mišljenjem o obrazovnom sistemu i o promeni okruženja, samo što govorimo o dva aspekta, iako su povezani. Problem edukacije društva je jedno, a školski predmeti su drugi aspekt.

U prethodnim postovima sam mislio na prisustvo sociologije u školama. Mnogi đaci mogu i da nauče ono što se traži, da dobiju dobre ocene, da poznaju materiju, ali i da se ne slažu ni sa najplemenitijim stanovištima, ili da zbog sredine u javnosti govore suprotno svojim ubeđenjima. Isto tako, mogu poticati iz dobre porodice koja ih je naučila društvenim vrednostima i civilizacijskoj praksi, ali ne moraju znati i teoriju.

Preovlađujuće tendencije u društvu zavise od političke elite, koja, ma od kojih stranaka bila sačinjena, ima ljude koji poznaju ovu problematiku, ali je naprosto ne primenjuju. Ovde dolazimo i do tvoje primedbe o neprilagođenosti programa, koja je tačna, a predstavlja drugi aspekt. Povezao bih to sa onim primerom o holandskom radniku. Holandski radnik sigurno ne zna mnogo o Dirkemu, Rusou ili sociologiji (dakle, nije se bavio teorijom, kakva postoji u našim udžbenicima), ali poznaje sopstvena prava i obaveze. za pomenute mehaniččare (ili bilo koje druge radnike) je bitnije da poznaju dosignuća savremenog društva i mogućnosti da se zaštite od države ili pojedinca, ali ne i samu teoriju ili okolnosti koje su dovele do toga.

Da, pricha je o dva aspekta, slazhem se, samo moja poenta je bila da iako su povezani, ta dva aspekta treba (i mora) da se povezhu josh vishe. Slazhem se s primerom o holandskom radniku koji ne zna preterano teoriju kakva postoji kod nas u udzhbenicima, i to je upravo najvazhnija stvar - poznaju ono shto im danas koristi u drushtvu. Kod nas se maksimalnom preispitavanju svega i svachega, poznavanju svojih prava i tudjih prava, najcheshce uchi kod kuce, a ne u shkoli, shto je prilichno sramotno (ne kazhem da ne treba i kod kuce, ali, 'bem ti sistem obrazovanja koji uspeva da proizvede ljude koji jedino shto pokupe od osnovno i srednjeshkolskog obrazovanja jesu delici nacionalne istorije koji potporavaju neka gledishta koja su pokupili s drugih strana, i slichne stvari). Zato treba gledati da se prilagode programi, prestati insistirati na big theoretical names from history, i za promenu, prichati o nechemu shto mozhe da dopre do dece koja to slushaju u roku od odmah. Lako ce se za Dirkema, Rusoa i ostatak zainteresovati sama, ako ih ovo pochetno bude interesovalo.
Sad, da li je taj predmet (zheljenji, novi) onda sociologija ili neshto drugo, pojma nemam. Ja imam prilichne antipatije prema sociologiji, ali dok ona postoji kao nauka (sad, zbog mojih antipatija, nadam se da bi moglo to prilichno kratko da bude ) , verovatno da bi sve iz domena gradjanskih prava na nivou srednjeshkolskog obrazovanja trebalo da potpada pod taj naziv.

Slažem se da je potrebno široko obrazovanje, ali ono se ne stiče u školi u kojoj je ta sociologija većini učenika samo još jedno dosadano i nepotrebno opterećenje i prosečan učenik neće naučiti ništa.
Fakultet jeste viši stepen, ali studenti su već odrasle osobe koje treba da same vode računa o svom širem obrazovanju, a ne da im neko izigrava mamu...
Ponoviću: potrebno je građansko vaspitanje, razvijanje komunikacijskih veština i sl. a ne nekakva "teorija"... Ko hoće teoriju, neka studira sociologiju.

Bold - prilichno ubadanje u sredu. Ali, sve to mora imati i, barem neki omanji, deo teorije. A kad smo kod onoga shto je potrebno, chini mi se da sistem shkolstva pati za predmetom "Common sense" koji bi se slushao josh od prvog razreda osnovke.

[Kosmarac2]

Ponoviću: potrebno je građansko vaspitanje, razvijanje komunikacijskih veština i sl. a ne nekakva "teorija"...

Treba napisati adekvatnu knjigu, a kurikulum ce se posle lako implementirati i u sociologiji i u etici.

[digitalsoul]

treba li uopšte da pitam šta će biti sa veronaukom, drugim izbornim predmetom?

Bezgrešno začeće je važnije od gradjanskih prava

[Shedou]

Nama je potrebno da drzava metodom prinude postavi prave i proverene vrednosti kao aksiom i da svojim instrumentima te vrednosti i brani. (ovo nemamo)

Paralelno sa ovim klinci u shkoli treba da kroz predmete tipa sociologija, drushtvo, gradjansko i shtatijaznam uche zashto su ove vrednosti nametnute i zashto su ispravne.

U trenutnoj situaciji mi imamo koliziju izmedju real life i onoga shto pishe u knjigama. I na gradjanskom i na veronauci se npr kaze: ne kradi. Pa opet, kada se chas zavrshi i klinci izadju na ulicu 1 od 5 automobila ili kafica nije zaradjen poshtenim radom, a klinci to znaju.

E sad, ko ce drzavu naterati da uradi ono iz chlana 1. Trebalo bi neka drushtveno svesna i obrazovana bica. A takvih nemamo dovoljno jer nam se izbacuju i neki predmeti koji bi trebali da ih obrazuju o tome.

I ondak u krug....

@Vesna i Golubica. Mene zapravo interesuje shta uchiteljica/profesor kaze/preporuchuje djacima/studentima da urade u sluchaju da parade ipak bude?

[Golubica]

Nama je potrebno da drzava metodom prinude postavi prave i proverene vrednosti kao aksiom i da svojim instrumentima te vrednosti i brani. (ovo nemamo)

Paralelno sa ovim klinci u shkoli treba da kroz predmete tipa sociologija, drushtvo, gradjansko i shtatijaznam uche zashto su ove vrednosti nametnute i zashto su ispravne.

U trenutnoj situaciji mi imamo koliziju izmedju real life i onoga shto pishe u knjigama. I na gradjanskom i na veronauci se npr kaze: ne kradi. Pa opet, kada se chas zavrshi i klinci izadju na ulicu 1 od 5 automobila ili kafica nije zaradjen poshtenim radom, a klinci to znaju.

E sad, ko ce drzavu naterati da uradi ono iz chlana 1. Trebalo bi neka drushtveno svesna i obrazovana bica. A takvih nemamo dovoljno jer nam se izbacuju i neki predmeti koji bi trebali da ih obrazuju o tome.

I ondak u krug....

@Vesna i Golubica. Mene zapravo interesuje shta uchiteljica/profesor kaze/preporuchuje djacima/studentima da urade u sluchaju da parade ipak bude?

Potpis za post. Sto se tvog pitanja tice, svi moji studenti su iskazali onaj tipican stav: Nemam ja nista protiv homoseksualaca generalno, ALI ne bih da paradiraju po ulicama (uz ogradu da ih ne bi bas tukli, ali bi im eto smetala parada). E sad, tesko da bih mogla da im uticem na stavove u 20 i kusur godina, tu vise mogu na postignu nastavnici u osnovnim i srednjim skolama, ali u toj situaciji sam pokusala da napravim paralelu sa studentskim protestima, kao primer koji im je blizak, pa da ih podsetim da svako ko je nezadovoljan svojim polozajem ima pravo da protestuje i da gej parada ne mora da se razlikuje od studentskog ili nekog drugog protesta (posto se to naravno zamislja kao masovna orgija). Da li je imalo ikakvog efekta, ne znam, ali moje je bilo da pokusam...

[M. Fury]

Jedini koji su tu zaista ugroženi su profesori koji predaju sociologiju. Moja generacija ('78) je otaljala taj ustav, imali smo ga kao 7 čas, a obično smo umesto njega imali sociologiju, tj. nismo ni imali ustav. Prepotstavljam da ga je većina generacija isto tako otaljavala, pošto sam slične priče čuo i izdrugih škola/gradova.

Sociologije se jedva i sećam, uglavnom kao nekog dosadnog naklapanja; stvarno bih voleo da čujem da neki od zagovornika tog predmeta ovde, navede tačno kako mu je to sociologija (onakva kakvu je učio u srednjoj školi) pomogla u kasnijem životu i radu/zanimanju

Edited by mjeftic, 13 May 2010 - 15:02.

[banat.hardkor]

Bar trecinu od onih izlistanih predmeta iz Zemunske gimnazije treba izbaciti. Fantasticno gubljenje vremena i potencijala.

Dobar deo ljudi nije razumeo šta se zapravo priprema izbacivanjem ovih predmeta.
A to je potpuna postmodernistička utopija tupsona, dakle ljudi kojima je najlakše manipulisati u političke svrhe. Pri tom, treba uzati u obzir da se današnja Srbija nalazi u mirnodopskom periodu, koji može svakog trenutka da pukne i pređe u ratni. Dakle, masa današnjih klinaca, indoktriniranih veronaukom i Đokovićem, će doći u situaciju da se popale oko prve budale koja ih poziva na ratni sukob, jer ne znaju ništa o društvu u kom žive. Ne znaju osnovne ljudske relacije i istoriju (klasnih) sukoba gde su oni zapravo jebeni pijuni u kandžama onih koji znaju sa njima da manipulišu.
Ukoliko neko nabije 19 godina u dupe i i dalje nije imao nikakvu sistemsku obavezu da uopšte čuje za Žan-Žak Rusoa ili Marksa, on može biti samo poslušnik i lice bez svog stava. Tako da savetujem svima da batale priču oko nerentabilnosti profesije, jer i ta nerentabilnost je posledica nesposobnosti sadašnje vlasti, a nikako krivica nauke, koja je jedna od najbitnijih za pravilno razumevanje života.

[splica]

40.000 (ili 42.000 po poslednjim podacima koje sam video) je "osnovica" na koju se dodaje "radni staž" i ostalo, tako da bude to i blizu 50.000. Oni koji ne rade puno radno vreme ne mogu ni da imaju punu platu (to može samo u Zastavi).

Plata nastavnika/profesora sa 100% fonda i fakultetskom diplomom (koeficijent 17,32) je 38494 din, bez dodatka od 0,4% po godini staza. Staresinstvo vuce nekih 4000 ugrubo, mada iskreno ne vredi tih para ...

Ovo pricam kao nastavnik sa par meseci staza, ako moj bankarski izvod laze, lazem i ja. Ja naravno nemam puni fond (trenutno 70%), pa ispada i znatno manje, a buduci da sam morao menjati grad kako bi se zaposlio i da sada zivim kao podstanar, 200km od kuce, situacija nije nimalo ruzicasta.

Radno vreme nastavnika se ne odnosi samo na onih 20 redovnih casova, ugovorom su predvidjene obaveze do punih 40. Ako pogledamo nedavno istrazivanje koje je pokazalo da zaposleni u drzavnim sluzbama rade efektivno jedva trecinu radnog vremena, ispada da je prosveta daleko iznad proseka, eto bar na 50%
Dok sam bio djak i student i ja sam mislio da posao nastavnika nije narocito tezak, tek kad sam se zaposlio shvatio sam koliko moze biti psihicki iscrpljujuce da se drzi puna koncetracija 45 minuta i tako 4-6 casova dnevno. Evo jos uvek sticem "formu" sto se toga tice, na pocetku sam po povratku kuci bio toliko smlacen da sam morao rucati (uvek radim I smenu) i odspavati dva-tri sata kako bi se oporavio. Onda ustanem, pisem pripreme za sutra, spremim neki test ili pitanja za odgovaranje, vec je 11-12 uvece, spavanje i jovo nanovo ...
Dodaj na to da mnogi nastavnici rade u dve ili tri skole, da menjaju dosta buseva do skole i nazad, da u dnevnom rasporedu nikad casovi nisu vezani u blok, vec se mora ostati od prvog do zadnjeg (nema buseva izmedju), tako da u praksi nastavnik bude u skoli od 7:30 do bar 13:30, nekad i kasnije ako se ima 7. cas, dodatna/dopunska, sekcija. To je bar 6 sati na radnom mestu, ne racunajuci obaveze kod kuce. Ja radim u dve skole, iz jedne se vracam u 14h, iz druge u 15:20h.

Izvinjavam se na offtopicu, ali me uvek iznova iznervira stav "lako je njima", ako treba mogu ovo prebaciti na temu "radni dan profesora".

Sto se tice sociologije, mogu samo reci da mi je drago sto se ukida!
Imao sam nesrecu u zivotu da se cak tri puta sretnem sa njom i uvek iznova sam se cudio zasto nas teraju da ucimo onakve nebuloze, i posle tri puta ne vidim nikakvu korist. Prvi put u cetvrtom gimnazije, drugi put na ekonomiji (polozio) i treci put na istoriji kada mi taj ispit nije priznat i morao ponovo polagati (zbog sociologije istorije). Stvorili su mi takvu averziju prema svemu socioloskom, da kad sam na masteru trebao polagati predmet koji je donekle bio slican (filozofija istorije, skola "Anala", Kont, Veber, Marks itd) jedva sam smogao snage da ga spremim. Zaludniju nauku i ljude koji se njome bave jos nisam sreo. Pa jos kukaju kako nece imati posla?! Nasa drzava ima armiju sociologa, ali ne vidim apsolutno nikavu korist od tolikog broja visoko obrazovanih ljudi, zali boze para i godina koje su potrosene na njihovo obrazovanje.
Ovde trebam da se ogradim, sociologija kao nauka naravno treba postojati, samo na potpuno drugacijim osnovama negoli sto je to kod nas, od premazanih bivsih marksista nema vajde. Sansa sociologije je u velikom "koalicionom potencijalu" koji ima sa drugim drustvenim naukama, ali opet sve ovo je jako jako daleko od srednjeskolskog obrazovanja.

Sa druge strane za UiPD bi mi bilo jako zao. Imao sam jako losu profesorku Ustava u gimnaziji (baba je bila suvoparni pravnik), ali sam kasnije u zivotu shvatio koliko je vazno poznavati ustav, zakone i politicki sistem svoje zemlje. Ne kazem, mozda se to moze objediniti sa GV-om, ali smatram izuzetno bitnim da svaki pojedinac drustva bude sto vise edukovan po pitanju funkcionisanja pravne drzave, kako bi znao cemu da stremi i kako da odbrani svoja prava. GV bi svakako trebalo napraviti obaveznim predmetom sa solidnim brojem casova, ako nam deca i izadju polupismena (sto je nazalost cest slucaj) iz skole da bar imaju neku predstavu kako resavati sukobe sa drugim osobama i institucijama kroz zakonske okvire, umesto nasiljem.

Veronauci jednostavno nije mesto u skoli, to bih izbacio, a umesto toga bih uveo predmet koji bi se bavio svim znacajnim religijama za nas prostor. Tako bi deca imala priliku da upoznaju najosnovnije stvari o religijama koju ne ispovedaju, hriscani bi npr. znali o muslimanskim praznicima, obicajima, kalendaru i obrnuto. Deci treba siriti vidike, a ne sabijati ih u klerikalne torove. Ovaj predmet treba biti u tolerantnom, sekularnom duhu, tako da eto posla za sociologe, posle zavrsenog kursa sociologije religije bili bi pravi kadar za taj novi predmet.


ps

Ponoviću: potrebno je građansko vaspitanje, razvijanje komunikacijskih veština i sl. a ne nekakva "teorija"... Ko hoće teoriju, neka studira sociologiju.

sa ovim se potpuno slazem

[1jeAhonen]

Ukidaju sociologiju...jeste ukidaju milion puta receno dekretom ko po obicaju..
Dal iko moze da ubije nesto sto nije proizvod ministarskih sema i nacrta...pa nek ukinu, dal iko moze da ukine obrazovanje koje nije proizvod ideoloskih zabluda?. Samo u ovoj zemlji nepismenih mogu se ukidati humanisticke nauke jer se tesko uce i smaraju...ne donose pare, a i nisu u trendu sa danasnjim generacijama koje bi da uce neuceci.

Pa nek ukidaju sociologiju kad se nisu setili da ukidaju vakuum u kosmosu ili rupe na saksiji a neuzimaju ni pare od poreza da krpe rupe po kaldrmama duz i popreko ove dzumbus zemlje. Pa nek uzmu pare od ukidanja sociologije i nek naprave nove puteve kad iovako ne mogu da odskoluju ni dva i po sociologa godisnje a kamoli da ih zaposle narednih deset godina. Sociologija je sigurno oduvek bila perjanica i merilo efikasnosti visokog skolstva i hiperproduktivnosti visokoobrazovnog kadra ali nije mogla da se reklamira kao neka "preko potrebna" zanimanja, od silnih menadzmenta...bruka da su se setili da enciklopedijsku nauku smatraju recidivom proslih vremena oni koji ni novine ispod bureka ne procitaju do kraja.

Edited by 1jeAhonen, 16 May 2010 - 21:43.

[tomas.hokenberi]

Ukidaju sociologiju...jeste ukidaju milion puta receno dekretom ko po obicaju..
Dal iko moze da ubije nesto sto nije proizvod ministarskih sema i nacrta...pa nek ukinu, dal iko moze da ukine obrazovanje koje nije proizvod ideoloskih zabluda?. Samo u ovoj zemlji nepismenih mogu se ukidati humanisticke nauke jer se tesko uce i smaraju...ne donose pare, a i nisu u trendu sa danasnjim generacijama koje bi da uce neuceci.

Pa nek ukidaju sociologiju kad se nisu setili da ukidaju vakuum u kosmosu ili rupe na saksiji a neuzimaju ni pare od poreza da krpe rupe po kaldrmama duz i popreko ove dzumbus zemlje. Pa nek uzmu pare od ukidanja sociologije i nek naprave nove puteve kad iovako ne mogu da odskoluju ni dva i po sociologa godisnje a kamoli da ih zaposle narednih deset godina. Sociologija je sigurno oduvek bila perjanica i merilo efikasnosti visokog skolstva i hiperproduktivnosti visokoobrazovnog kadra ali nije mogla da se reklamira kao neka "preko potrebna" zanimanja, od silnih menadzmenta...bruka da su se setili da enciklopedijsku nauku smatraju recidivom proslih vremena oni koji ni novine ispod bureka ne procitaju do kraja.

Nisam za ukidanje sociologije (mada za modernizaciju gradiva i nastave jesam), ali ovo boldovano nikada nije vazilo. Humanisticke/drustvene/drustveno-ekonomske nauke u srednjim skolama su uvek vazile za predmete koji se lakse uce. Generalno 90% djaka lakse "uci" predmete koji se, zbog lose nastave i loseg nacina ispitivanja, svode na bubacenje. To je i razlog zasto vecina djaka nista i ne nauci na casovima Sociologije. Sociologiju (kao i Istoriju, itd) djaci uglavnom uce napamet, bez razumevanja, posto je tako lakse djacima koji nisu naucili da misle. Nikad nisam upoznao nekog ko se zalio da mu je Sociologija (ili Istorija, ili Geografija) teska. Znam mnoge koji su se zalili da im je dosadna i nezanimljiva, ali se niko nije zalio da se namucio uceci Sociologiju u srednjoj skoli.

[1jeAhonen]

...lako se uce ako se uce...a posto predajem u tehnickoj skoli znam kako "se lako uce". Neverovatno je koliko truda treba uloziti da bi se dobila elementarna reprodukcija gradiva a o sintezi, povezivanju uocavanju i razdvajanju bitnog od nebitnog moze u vecini slucajeva da govori profesor, nazalost, s tim da danas nemate ni elementarnu informisanost o osnovnim pojmovima na nivou svakodnevnih informacija osim trivija koje su cesto predmet zabluda ili zabuna odnosno arognantnih ignorantskih stavova sta ce to nama, znamo mi sta je demokratija i sl.......Tolko o ucenju....Razumevanje verstendung ili kako god i u veberovskom i u svakom drugom smislu osnovna je odlika humanistickih nauka, nazalost tako malo razvijena kod danasnjih generacija i proterana iz skola i pre ukidanja a toga nema bez CITANJA i gladi za citanjem, a kako danas i koliko citaju..no comment. Sto se mucenja tice da li se niko ne zali ne mogu da tvrdim ali koliko znam uvek su mi bivsi ucenici prenosili da "taman" kad su otvorili oci i poceli da studiraju shvatili su da nista nisu naucili, mozda su tome krivi i profesori, ali bih pre rekao nacin i pristup ucenju samih djaka dok ne stignu prave muke.

Edited by 1jeAhonen, 19 May 2010 - 20:45.

[Darko011]

Deca su preopterećena,a škola neefikasna.Metodi zastareli,samo stvaraju odbojnost prema školi,čak i kada učenika nešto zanima,škola sve čini da ga ubije u pojam.Nekoliko predmeta je neophodno,matematika,maternji,fizika,hemija,još 1-2 u zavisnosti od škole,a sve ostalo treba da bude forma razgovora,mišljenja,učestvovanja svih podjednako,opisnih ocena koje ne opterećuju...Kroz takvu nastavu bi bio i bolji odnos sa profesorima,i vaspitni uticaj u grupi,i usmeravanje učenika na određene oblasti.Razgovor je najbitniji predmet,a samopouzdanje najveća diploma.Školske sekcije mogu da preuzmu mnogo toga,umesto da se gase,ili svode na sport.