110 replies to this topic

[Bandito]

Dobar deo ljudi nije razumeo šta se zapravo priprema izbacivanjem ovih predmeta.
A to je potpuna postmodernistička utopija tupsona, dakle ljudi kojima je najlakše manipulisati u političke svrhe. Pri tom, treba uzati u obzir da se današnja Srbija nalazi u mirnodopskom periodu, koji može svakog trenutka da pukne i pređe u ratni. Dakle, masa današnjih klinaca, indoktriniranih veronaukom i Đokovićem, će doći u situaciju da se popale oko prve budale koja ih poziva na ratni sukob, jer ne znaju ništa o društvu u kom žive. Ne znaju osnovne ljudske relacije i istoriju (klasnih) sukoba gde su oni zapravo jebeni pijuni u kandžama onih koji znaju sa njima da manipulišu.
Ukoliko neko nabije 19 godina u dupe i i dalje nije imao nikakvu sistemsku obavezu da uopšte čuje za Žan-Žak Rusoa ili Marksa, on može biti samo poslušnik i lice bez svog stava. Tako da savetujem svima da batale priču oko nerentabilnosti profesije, jer i ta nerentabilnost je posledica nesposobnosti sadašnje vlasti, a nikako krivica nauke, koja je jedna od najbitnijih za pravilno razumevanje života.

Edited by Bandito, 29 April 2010 - 18:26.

[kiju]

Na tu meta-etiku sam i mislio, odnosno na postmodernizam. Etika velikih filozofa i nije etika u pravom smislu, vec, kao kod Spinoze, recimo, samo spekulativna filozofija i naslov knjige. Trebalo bi napisati pravu istoriju etike koja bi se oslanjala i na filozofe i istorijske periode koji ih prate. Ja sam imao skromnu ideju da pocnem od sofista i Platona, cime bi dao drugacije citanje, vise izmastano, ovog perioda, odnosno etike ljudi koji su naplacivali znanje. Druga tema, ali zar ovo nije za skolarce idealno za poceti razmisljati kreativno?

smile.gif

Pa, sad, ja smatram da je idealno za kreativno razmishljanje da se josh u osnovnoj uvedu poker i bridzh Al' nije ni ovo tvoje loshe. Svakako da bi pochetak od tog perioda bio dobar, s krajem na modernoj etici. (na stranu, opet, shto je sve to meni prilichno boring, korisno mislim da bi bilo da se uvede na raznoraznim fakultetima)


@ Bandito - sve to stoji, ovako se ubija shirina obrazovanja srednjoshkolskog, samo meni smeta shto je to at the first place bilo prilichno jadno odradjeno (one year of sociology - wtf is that).

Edited by kiju, 29 April 2010 - 18:33.

[Kosmarac2]

Meni je to nesto najzanimljivije.

Derrida je delom uradio ono sto Nietzsche samo nagovestava, zelja za prevrednovanjem vrednosti.

[tomas.hokenberi]

Prvi post je dobra ilustracija našeg "radnog" mentaliteta sa posebnim osvrtom na prosvetu - osnovna namena škola nije da se neko u njima zapošljava, nego da se deca obrazuju.
Meni je i do sada bilo glupo što se u srednjim školama i fakultetima prirodnih i tehničkih usmerenja učila sociologija...

Ako već postoji građansko vaspitanje, ono treba da obuhvati "praktična znanja o društvu", a teorijska sociologija treba da se izučava samo na društvenim naukama.

Ja ne mislim da je problem to sto se prirodnim i tehnickom fakultetima uce drustveni predmeti (pogledati npr. programe americkih univerziteta). Visoko obrazovana osoba treba da ima izvesnu sirinu u obrazovanju, sto znaci da i buduci strucnjaci prirodnih i tehnickih nauka treba da uce poneki, dobro zamisljen i odabran drustveni predmet. Nazalost upravo su programi Sociologije (koja je navrat-nanos uvedena umesto Marksizma) lose osmisljeni i izvedeni. Sem toga studentima treba omoguciti izbor sta ce da uce od drustvenih predmeta. Zasto ne Filozofiju ili neki predmet koji bi neke (moje kolege) inzenjere naucio kako se sastavlja tekst, pise strucni rad, a malo i podigao nivo opste pismenosti.
Medjutim postoji nelogicna asimetrija na drustvenim naukama - prakticno nijedan drustveni fakultet nema opsteobrazovne prirodne ili matematicke predmete (izuzetak je statistika na sociologiji i par predmeta na filozofiji). Nema razloga da se na pravima ili istoriji ili nekom drugom drustvenom fakultetu ne ponudi "obavezni izborni predmet" iz oblasti prirodnih nauka i/ili matematike, s tim da studenti sami izaberu koju ce oblast da poloze (naravno prilagodjeno opsteobrazovnom predmetu).

[edit: fakultete-->predmete]

Edited by tomas.hokenberi, 29 April 2010 - 19:25.

[kiju]

Meni je to nesto najzanimljivije.

Derrida je delom uradio ono sto Nietzsche samo nagovestava, zelja za prevrednovanjem vrednosti.

Now you've lost me, to je preterano kontinentalno (if you know what I mean) za mene

Ja ne mislim da je problem to sto se prirodnim i tehnickom fakultetima uce drustveni predmeti (pogledati npr. programe americkih univerziteta). Visoko obrazovana osoba treba da ima izvesnu sirinu u obrazovanju, sto znaci da i buduci strucnjaci prirodnih i tehnickih nauka treba da uce poneki, dobro zamisljen i odabran drustveni predmet. Nazalost upravo su programi Sociologije (koja je navrat-nanos uvedena umesto Marksizma) lose osmisljeni i izvedeni. Sem toga studentima treba omoguciti izbor sta ce da uce od drustvenih predmeta. Zasto ne Filozofiju ili neki predmet koji bi neke (moje kolege) inzenjere naucio kako se sastavlja tekst, pise strucni rad, a malo i podigao nivo opste pismenosti.
Medjutim postoji nelogicna asimetrija na drustvenim naukama - prakticno nijedan drustveni fakultet nema opsteobrazovne prirodne ili matematicke fakultete (izuzetak je statistika na sociologiji i par predmeta na filozofiji). Nema razloga da se na pravima ili istoriji ili nekom drugom drustvenom fakultetu ne ponudi "obavezni izborni predmet" iz oblasti prirodnih nauka i/ili matematike, s tim da studenti sami izaberu koju ce oblast da poloze (naravno prilagodjeno opsteobrazovnom predmetu).

Bold - bog'me, sad je vec malo vishe od par, ako se raznorazni izborni uzmu u vid (mada, za moj ukus i dalje nedovoljno).

Za ostatak posta se slazhem, podjednako za potrebu vishe za predmetima matematichke prirode na drushtvenim, i za potrebu drushtvenih na prirodnim. Argumenti protiv toga sezhu obichno do - "shta ce im to kad im nece direktno koristiti u struci", shto je prilichno lejm argument - za wannabe akademce ne bi smeo da bude problem da odrade neshto shto im mozhda nece direktno pomoci u struci, ako ce im to povecati shirinu celokupnog obrazovanja.

Edited by kiju, 29 April 2010 - 19:20.

[DJ_Vasa]

Dobar deo ljudi nije razumeo šta se zapravo priprema izbacivanjem ovih predmeta.
A to je potpuna postmodernistička utopija tupsona, dakle ljudi kojima je najlakše manipulisati u političke svrhe. Pri tom, treba uzati u obzir da se današnja Srbija nalazi u mirnodopskom periodu, koji može svakog trenutka da pukne i pređe u ratni. Dakle, masa današnjih klinaca, indoktriniranih veronaukom i Đokovićem, će doći u situaciju da se popale oko prve budale koja ih poziva na ratni sukob, jer ne znaju ništa o društvu u kom žive. Ne znaju osnovne ljudske relacije i istoriju (klasnih) sukoba gde su oni zapravo jebeni pijuni u kandžama onih koji znaju sa njima da manipulišu.
Ukoliko neko nabije 19 godina u dupe i i dalje nije imao nikakvu sistemsku obavezu da uopšte čuje za Žan-Žak Rusoa ili Marksa, on može biti samo poslušnik i lice bez svog stava. Tako da savetujem svima da batale priču oko nerentabilnosti profesije, jer i ta nerentabilnost je posledica nesposobnosti sadašnje vlasti, a nikako krivica nauke, koja je jedna od najbitnijih za pravilno razumevanje života.

Iako se slažem da materiju koja je obuhvaćena ovim predmetima treba poznavati, ne verujem u objašnjenje o političkoj nameri, jer stoka ostaje stoka, bez obzira na obrazovanje. Ako pogledaš generacije koje su učile sličnu materiju pre devedesetih - započela je rat u YU. Ako pogledaš generaciju koja je imala te predmete u školama - imaš gomilu nacionalista, tj. trougao SPC-Đoković-Karleuša. Imala je nacionalistička stoka prilike da u školi nauči šta znači liberté, égalité, fraternité, da čuje za Marksa, Rusoa, Voltera, Didroa, Sartra, Monteskjea, a da ne spominjem Platona, Aristotela ili bilo kog drugog mislioca, ali džabe je gluvima govoriti.

Ukratko, ne mislim da je problem ukidanje/vraćanje pomenutih predmeta samo po sebi, već propalo društvo kojim dominiraju kriminal i korupcija, društvo kome je potrebna motka* o kojoj je govorio stari forumski as Henry Chinaski.

* Objašnjenje za čuvenu motku - motka koja se "kiselila" u fekalijama, a koju bi trebalo primeniti na stoku (pri čemu ne mislim da krave ili konje, već na ekipu o kojoj pišeš).

Edited by DJ_Vasa, 29 April 2010 - 19:39.

[Eddard]

Dobar deo ljudi nije razumeo šta se zapravo priprema izbacivanjem ovih predmeta.
A to je potpuna postmodernistička utopija tupsona, dakle ljudi kojima je najlakše manipulisati u političke svrhe.

Cenim da misli naše političke elite ne sežu tako daleko u budućnost.

[Vesna]

Iako se slažem da materiju koja je obuhvaćena ovim predmetima treba poznavati, ne verujem u objašnjenje o političkoj nameri, jer stoka ostaje stoka, bez obzira na obrazovanje. Ako pogledaš generacije koje su učile sličnu materiju pre devedesetih - započela je rat u YU. Ako pogledaš generaciju koja je imala te predmete u školama - imaš gomilu nacionalista, tj. trougao SPC-Đoković-Karleuša. Imala je nacionalistička stoka prilike da u školi nauči šta znači liberté, égalité, fraternité, da čuje za Marksa, Rusoa, Voltera, Didroa, Sartra, Monteskjea, a da ne spominjem Platona, Aristotela ili bilo kog drugog mislioca, ali džabe je gluvima govoriti.

slažem se. evo primera: moje dete je išlo u gimnaziju, društveni smer. u razredu je bilo 34 učenika, 30 devojaka i 4 mladića. kada se aprila prošle godine na času srpskog povela rasprava o paradi ponosa 30 učenica/ka je bilo protiv parade a samo dva za (ponosno ističem - jedna od te dve devojke je moja). dakle, deca su učila i sociologiju, i filozofiju, i ustav i prava gradjana. ništa od toga nije ih navelo na tolerantan način razmišljanja.

kada se u obzir uzme i činjenica da je profesorka na kraju rasprave mojoj ćerki rekla "mnogo si me razočarala" jasno je gde počinje problem.

[highlanderka]

[quote name='namcor' date='29.04.2010, 15:47' post='2761433']

Banalizovano - kakva je korist od sociologije u automehaničarskoj školi, gde većina učenika iz te iste sociologije ima dvojku. Šta su to oni važno i bitno naučili?

Sociologija je prilicno stara nauka o drustvu i, po mom misljenju, veoma vazna bas za ucenike u skoli za automehanicare: buduci radnici bi naucili nesto o drustvenom klasama, njihovoj dinamici, odnosu "baze i nadgradnje' a to bi im pomoglo da razumeju svoj individuani i klasni polozaj a tek sa tom spoznajom, mogli bi da menjanu nesto kako u drustvu tako i u svom vlastitom zivotu. Bez tih saznanja, nema klasne svesti, bez klasne svesti nema organizovanja u svetu rada, zauvek ce ostati samo najamna radna snaga i potroshni materijal elite.
Tragicno je sta se deshava sa drustvenim naukama u nashoj zemlji. Bez prave, naucne spoznaje zakonitosti drustvenog razvoja a uz tako veliki napredak opasnih tehnologija nasha civilizacija nema nikakvu shansu da izbegne povratak u varvarstvo. Cudi me sto se o ukidanju sociologije u skolama samo shapuce, sto niko od onih kojih se to tice licno i profesionalno ne organizuje i spremi argumente u odbranu tako vaznog aspekta nashih zivota. Sociologija je nauka koja nas uci o tome kako da nam se istorija ne ponavlja, kako da vladamo svojim istorijskim vremenom i da sve resurse usmerimo u zeljenom pravcu. Sociologija je, dakle, nauka koja od jednog plemena moze da kreira organizovanu zajednicu, politicko drustvo.
P.S.Ja nisam sociolog, naprotiv, ja sam ekonomista. Covek je drustvena "zivotinja"i kad iz ove konstatacije izbacite ono "drustvena", malo ostaje od coveka.

[tomas.hokenberi]

Sociologija je prilicno stara nauka o drustvu

Sociologija bas i nije posebno stara nauka - zaceci su joj negde posle francuske revolucije. Ekonomija je recimo mnogo starija od sociologije.

Edited by tomas.hokenberi, 29 April 2010 - 20:27.

[DJ_Vasa]

...
Sociologija je prilicno stara nauka o drustvu i, po mom misljenju, veoma vazna bas za ucenike u skoli za automehanicare: buduci radnici bi naucili nesto o drustvenom klasama, njihovoj dinamici, odnosu "baze i nadgradnje' a to bi im pomoglo da razumeju svoj individuani i klasni polozaj a tek sa tom spoznajom, mogli bi da menjanu nesto kako u drustvu tako i u svom vlastitom zivotu. Bez tih saznanja, nema klasne svesti, bez klasne svesti nema organizovanja u svetu rada, zauvek ce ostati samo najamna radna snaga i potroshni materijal elite.
...
P.S.Ja nisam sociolog, naprotiv, ja sam ekonomista. Covek je drustvena "zivotinja"i kad iz ove konstatacije izbacite ono "drustvena", malo ostaje od coveka.

Nije problem u samom poznavanju sociologije, već u okruženju i želji pojedinca da se uklopi u masu. Srbija je sredina u kojoj individualizam nema prođu, gde glava koja misli ne može da nađe mesto pod suncem. Ne znam da li su deca iz Vesninog primera zaista izrazila svoje mišljenje, ili je većina glasala tako kako jeste da bi se uklopila u masu. Uzmimo još jedan primer - u prosečnom selu u Srbiji svi slave slavu, Božić, druge verske praznike ili povremeno odlaze u crkvu. Ako ih pitaš zašto - pretpostavljam da će većina odgovoriti da tako rade "jer tako treba", "jer tako rade svi" ili nešto slično. Ako se u selu nađe neko ko ne slavi pomenute praznike ili otvoreno kaže da ne veruje u boga, selo će ga odgovarati, čudno gledati, neki će ga izbegavati i biće obeležen na neki način.

Hajde da se vratimo i na pomenute mehaničare, ali ću kao suprotne primere pomenuti Ljušića, Vukadinovića ili Antonića. Svi oni poznaju sociologiju i istoriju mnogo više nego ti, ja, Vesna ili njega ćerka, ali pretpostavljam da bi na tom času srpskog odgovorili isto što i većina dece, a taj odgovor bi bio iskren. Upravo zato smatram da nije poenta u samom predmetu, već u društvu i neposrednom okruženju. Konačno, ne verujem da npr. holandski radnik zna mnogo o sociološkim kategorijama, društvenim kretanjima ili Volterovim shvatanjima, ali i te kako zna kakva su mu prava ako poslodavac "zaboravi" da mu plati ono što je zaradio.

Upravo to čini pravu bazu nečijeg znanja i pogleda na svet, a čovek je sam odgovoran za nadgradnju.

Edited by DJ_Vasa, 29 April 2010 - 20:37.

[kiju]

Nije problem u samom poznavanju sociologije, već u okruženju i želji pojedinca da se uklopi u masu. Srbija je sredina u kojoj individualizam nema prođu, gde glava koja misli ne može da nađe mesto pod suncem. Ne znam da li su deca iz Vesninog primera zaista izrazila svoje mišljenje, ili je većina glasala tako kako jeste da bi se uklopila u masu. Uzmimo još jedan primer - u prosečnom selu u Srbiji svi slave slavu, Božić, druge verske praznike ili povremeno odlaze u crkvu. Ako ih pitaš zašto - pretpostavljam da će većina odgovoriti da tako rade "jer tako treba", "jer tako rade svi" ili nešto slično. Ako se u selu nađe neko ko ne slavi pomenute praznike ili otvoreno kaže da ne veruje u boga, selo će ga odgovarati, čudno gledati, neki će ga izbegavati i biće obeležen na neki način.

Hajde da se vratimo i na pomenute mehaničare, ali ću kao suprotne primere pomenuti Ljušića, Vukadinovića ili Antonića. Svi oni poznaju sociologiju i istoriju mnogo više nego ti, ja, Vesna ili njega ćerka, ali pretpostavljam da bi na tom času srpskog odgovorili isto što i većina dece, a taj odgovor bi bio iskren. Upravo zato smatram da nije poenta u samom predmetu, već u društvu i neposrednom okruženju. Konačno, ne verujem da npr. holandski radnik zna mnogo o sociološkim kategorijama, društvenim kretanjima ili Volterovim shvatanjima, ali i te kako zna kakva su mu prava ako poslodavac "zaboravi" da mu plati ono što je zaradio.

Upravo to čini pravu bazu nečijeg znanja i pogleda na svet, a čovek je sam odgovoran za nadgradnju.

Yap, ali kako ce se (lakshe) promeniti okruzhenje nego kroz shkolsku edukaciju? To shto sada zapravo ne uspeva da iz shkolske edukacije proisteknu neke promene (nechiji primer s cerkom gore je prilichan pokazatelj toga, a imam i ja slichne iz ne toliko davnog svog gimnazijskog perioda), ne govori da time ne mozhe da se promeni, vec vishe da trenutni programi nisu dovoljno prilagodjeni da dopru do uchenika. (to je bilo previshe polite izraz - tachnije je - osnovnoshkolsko i srednjeshkolsko obrazovanje je i samo u prilihnim govnima)

[DJ_Vasa]

Yap, ali kako ce se (lakshe) promeniti okruzhenje nego kroz shkolsku edukaciju? To shto sada zapravo ne uspeva da iz shkolske edukacije proisteknu neke promene (nechiji primer s cerkom gore je prilichan pokazatelj toga, a imam i ja slichne iz ne toliko davnog svog gimnazijskog perioda), ne govori da time ne mozhe da se promeni, vec vishe da trenutni programi nisu dovoljno prilagodjeni da dopru do uchenika. (to je bilo previshe polite izraz - tachnije je - osnovnoshkolsko i srednjeshkolsko obrazovanje je i samo u prilihnim govnima)

Slažem se sa tvojim mišljenjem o obrazovnom sistemu i o promeni okruženja, samo što govorimo o dva aspekta, iako su povezani. Problem edukacije društva je jedno, a školski predmeti su drugi aspekt.

U prethodnim postovima sam mislio na prisustvo sociologije u školama. Mnogi đaci mogu i da nauče ono što se traži, da dobiju dobre ocene, da poznaju materiju, ali i da se ne slažu ni sa najplemenitijim stanovištima, ili da zbog sredine u javnosti govore suprotno svojim ubeđenjima. Isto tako, mogu poticati iz dobre porodice koja ih je naučila društvenim vrednostima i civilizacijskoj praksi, ali ne moraju znati i teoriju.

Preovlađujuće tendencije u društvu zavise od političke elite, koja, ma od kojih stranaka bila sačinjena, ima ljude koji poznaju ovu problematiku, ali je naprosto ne primenjuju. Ovde dolazimo i do tvoje primedbe o neprilagođenosti programa, koja je tačna, a predstavlja drugi aspekt. Povezao bih to sa onim primerom o holandskom radniku. Holandski radnik sigurno ne zna mnogo o Dirkemu, Rusou ili sociologiji (dakle, nije se bavio teorijom, kakva postoji u našim udžbenicima), ali poznaje sopstvena prava i obaveze. za pomenute mehaniččare (ili bilo koje druge radnike) je bitnije da poznaju dosignuća savremenog društva i mogućnosti da se zaštite od države ili pojedinca, ali ne i samu teoriju ili okolnosti koje su dovele do toga.

Edited by DJ_Vasa, 29 April 2010 - 21:15.

[Golubica]

slažem se. evo primera: moje dete je išlo u gimnaziju, društveni smer. u razredu je bilo 34 učenika, 30 devojaka i 4 mladića. kada se aprila prošle godine na času srpskog povela rasprava o paradi ponosa 30 učenica/ka je bilo protiv parade a samo dva za (ponosno ističem - jedna od te dve devojke je moja). dakle, deca su učila i sociologiju, i filozofiju, i ustav i prava gradjana. ništa od toga nije ih navelo na tolerantan način razmišljanja.

kada se u obzir uzme i činjenica da je profesorka na kraju rasprave mojoj ćerki rekla "mnogo si me razočarala" jasno je gde počinje problem.

Potpuno ista prica, samo sa obrnutom polnom strukturom. Studenti kojima predajem na ETF-u su imali identicnu temu kao deo vezbe za speaking. Od njih dvadesetak, niko, ali NIKO nije bio za paradu. O misljenjima o abortusu i sl. bolje da i ne pricam. Tolerantni su do bola...

[DJ_Vasa]

Potpuno ista prica, samo sa obrnutom polnom strukturom. Studenti kojima predajem na ETF-u su imali identicnu temu kao deo vezbe za speaking. Od njih dvadesetak, niko, ali NIKO nije bio za paradu. O misljenjima o abortusu i sl. bolje da i ne pricam. Tolerantni su do bola...

Da nije ona famozna studentska praksa, tj. naši studenti koji predaju na ETF-u?