Zaista se ne može reći da je kod nas kapitalizam. Za neke je kapitalizam (deo privatnog sektora) za neke je socijalizam (deo zaposlenih na budžetu) ali je dominantni društveni sistem feudalni jer političke partije, rođački klanovi itd gledaju na državne resurse kao na nešto što treba iscediti i čega će uvek, ma koliko malo, biti dovoljno da vladajuća klasa dobro živi.
Da smo mi kapitalistička zemlja, kod nas bi najuticajnija društvena klasa bila klasa koja hoće da širi biznis u regionu i svetu, a država služi interesima te klase. Možda je Južna Koreja takva država, na primer, ili Kina u nekoj meri dok Japan, Evropa i SAD pokušavaju da zadrže ono što imaju.
Ekvilibrijume, SAD su po mnogo čemu sve više socijalistička država. Centralna banka diriguje privredom finansijskim polugama (centralno planiranje), nametanje obamakera poslodavcima, i sve veća dominacija državnih prihoda i rashoda u ukupnoj ekonomiji. Dakle sigurno će doći u još veću krizu.
Gante, socijalizam ne može da bude samoodrživ ni u jednom mogućem svetu, a ne samo u ovom vremenu. Kakva je to ekonomija u kojoj kupac mora da se prilagođava interesu proizvođača i prodavca? Onda robe i usluge moraju da postanu neodrživo loše. Kakav je to sistem u kojoj je jednakost glavni ideal? To je suprotno evoluciji života i kosmosa, a kamoli ekonomiji. Ej, da se bolje ravna prema lošijem?! Da grupa birokrata određuje šta će i koliko da se proizvodi, a ne oni koji to treba da koriste. To je kao da neko drugi bolje zna od vas koja obuća vam je udobnija. Sve, ali sve socijalističke države su imale nestašice i sistemsko siromaštvo. SFRJ je imala polutržišni sistem, i opet je bila zavisna od Zapadnih kredita, izvoza radne snage na Zapad, a hvalili smo se da smo bolji od Rumuna, Poljaka, ali nikad od Holanđana, Francuza i drugih kapitalista.
