Shvatam da je ovo post star godinu dana, ali sam isto tako siguran da 90% ljudi ima istu dozu nerazumevanja. Dakle, pitanje je zasto se zemlji sa izrazenim deficitom ne isplati uvodjenje EURa. Prvo da vidimo sta je deficit: razlika izmedju uvezene robe i usluga i izvezenih roba i usluga moze ici na dve strane. Ako je uvoz veci, radi se o deficitu, ako je izvoz veci - radi se o suficitu. Recimo da je Srrbija uvezla robe od 200EUR a izvezla za 100EUR. Posto se radi o medjunarodnoj trgovini svi racuni se ispostavljaju i placaju u tvrdoj valuti, predpostavimo da je to EUR. Srbija treba da nekako "nabavi" tih 100EUR i ima 5 nacina kako to moze da uradi od cega su 4 ista kao i da se radi o ljudima:
- Povecati izvoz za 100EUR. Ovo je jedini ispravan nacin: ako hoces/moras/trebas da potrosis 200EUR, onda zaradi 200EUR. Medjutim za zemlju od 6M stanovnika, sa stanovnistvom koje je sve starije i gde postoji relativno losa struktura radne snage to nije bas i lako. Pogotovo kada je ta zemlja geografski blizu najveceg trzista sa jako razvijenim mehanizmima zastite to postaje jos teze. Te zemlje pribegavaju ovome sto i Srbija radi: prodajom onoga cega ima a to nisko kvalifikovana radna snaga. To je sve druga tema, zekljucak je smanjivanje deficita povezanjem izvoza.
- Smanjiti uvoz za 100EUR ili pruzi se koliko si dugacak. Ovo na prvi pogled izgleda lako, ali je u praksi malo teze. Dakle taj uvoz nisu samo automobili, bizuterija i firmirane farmerke. To su i licence, oprema za bolnice, masine i know how kojim pokusavas da povecavas izvoz izmedju ostalog. Dakle tu treba biti oprezan: smanjivanje uvoza smanjivanjem robe siroke potrosnje nije toliko lose. Smanjivanje uvoza koji utice na organski rast je lose.
- Prodaja drzavnih preduzeca. Ovo je isto jasno: prodaj ono sto si stvarao i zakrpi rupu. Cinjenica je da su drzavna preduzeca jako neefikasna, ali da samom njihovom prodajom radi se dobra stvar je mantra koja je pogresna. Problem je u monopolu: drzavna preduzeca postoje u granama koje su jako kapitalno intezivne i stoga sklone monopolu. I jedini monopol koji je gori od drzavnog je privatni monopol. Opet, druga tema i zakljucak je da prodajom drzavne imovine moze se u kratkom roku zakrpiti deficit.
- Uzimanje kredita. Ovo drzave jako vole jer predstavlja sustinski kick the rock down the road princip. Slicno kao i CHF krediti: kada je sve ok, to je ok. Kada shit hit the fan - onda bezte u brda.
- Stampanje para. E ovo mi kao gradjani ne mozemo a drzava moze. Devize moraju da se kupe da bi mogli da se vrate dugovi. One mogu i da se kupe dinarima na domacem trzistu. E sada, drzava moze te pare i da - izmisli. Predpostavimo da su jedini dinari koji postoje oni koji su nabavljeni izvozom i njih ima 12000. Drzava moze da nastampa jos 12000 da namiri deficit, ali to ce automatski smanjiti vrednost jer te pare su pale sa neba - nemaju nikakvo realno uporiste. I to vodi do inflacije. Tu dolazimo do onog finog balansa koji je cilj stampanja para: inflacija pogoduje izvozu: za 100EUR se dobija vise para, a posto neke stvari drzava moze da kontrolise (plate u drzavnoj sluzbi, penzije, itd...) time moze da se da vise iz prakticno nicega. Ono sto je losa stvar je sto drzave jaaaako lako to zloupotrebe i malo preteraju u stampi. Onda ceo proces gubi smisao.
Dakle, ukoliko je EUR tvoja valuta - ti ne mozes da stampas pare i time si oduzeo jedan instrument drzavi da ubrazava rast ili maskira probleme. Kada bismo imali EUR kao valutu, sve nase mane kao privrede bi izletele na povrsinu. Sve bi bilo realno i nasa realnost bi bila svima jasna: sada nam treba 150 godina da stignemo Nemacku, tada bi nam 150 godina trebalo da stignemo Madjarsku. Sto bi nasa drzava probala da resi na slican nacin kao Grcka, samo sto niti smo mi bitni kao Grcka (pa nas ne bi pustili da se zaigramo) niti to sada moze da se radi.
valjda je jasnije.
