Izasla analiza Fiskalnog saveta za prva tri meseca i predvidjanje za april(analizu izbacuju za mesec dana).
http://www.fiskalnis...2015 godine.pdf
Sve u svemu, analizom se zakljucuje sledece:
- deficit je bio 21 umesto ocekivanih 50 milijardi dinara(u medijima se spominje 55, ali to je bila samo gornja granica dogovorena sa MMF-om koja ni u kom slucaju nije smela biti probijena). Proslogodisnji deficit je u prvom kvartalu bio 60 milijardi dinara.
- stvarna usteda nije 30-ak milijardi dinara kako se moze zakljuciti, nego 5 do 6 milijardi.
- deficit na kraju godine ce biti verovatno manji od 5,9% GDP-a, a moze biti i manji od 5% GDP-a, ali samo ako se nastavi sa neefikasnim izvrsavanjem javnih investicija i ukoliko se ne utrosi planirani novac na otpremnine za privatizovana preduzeca u restrukturiranju. Ako se to dogodi, usteda bi bila trenutna, ali bi nam se sledece godine vratilo kao bumerang.
- u aprilu moguc suficit od 5 milijardi. Razlog - neefikasno izvrsavanje javnih investicija i kasnjenje sa privatizacijom preduzeca u restrukturiranju. Inace je u aprilu deficit nizak.
- nema strukturnih reformi - javna preduzeca, otpustanja, zavrsetak privatizacija i reforma poreske uprave, zdravstva i prosvete. Bez toga nema smanjenja deficita u narednim godinama. Ove mere nece mnogo uticati na ovogodisnji deficit, ali su kljucne za 2016. i 2017. godinu.
- javni dug 75% u odnosu na planirani i 76% u odnosu na ostvareni GDP
Dakle, pozitivnih pomaka po pitanju fiskalnog deficita ima, ali nisu ni blizu tako veliki kao sto se najavljuje u medijima. Po pitanju strukturnih reformi imamo veliko kasnjenje.
Razlozi za manji deficit u prvom kvartalu u odnosu na plan su:
1) slabo izvrsenje kapitalnih investicija - 10,5 milijardi za prva tri meseca od ukupno planiranih 123 za celu godinu. Zbog sezonskog karaktera u prva tri meseca trebalo je bude investirano 20 milijardi. Najslabiji kvartal u poslednjih 10-ak godina. Privremena usteda od 10 mlrd.
2) prerano uplacene dividende. Javna preduzeca su uplatila dividende u prvom kvartalu, a bilo je planirano da deo bude uplacen u cetvrtom kvartalu. Privremeno povecanje prihoda od 10 mlrd.
3) sporo resavanje preduzeca u restrukturiranju dovelo je do manjih rashoda za otpremnine. Privremena usteda od 5 mlrd.
4) bolja naplata pdv-a i akciza zbog smanjenja sive ekonomije. Jedino pravo i pozitivno iznenadjenje je da je siva ekonomija smanjena. Makar po ovoj analizi. Smatra se da je naplata pdv-a skocila sa 71% na 73%, 2012. je naplata bila oko 75%, a do 2008. preko 80%, a u nekim godinama i 85%. Trajna usteda od 5 mlrd u prvom kvartalu.
Kada se ove cetiri stavke sumiraju dobijamo 30 milijardi dinara, od kojih je samo 5 milijardi stvarno smanjenje deficita, a 25 su privremenog karaktera ili su nastale usled "losih" usteda. Ako se stedi na investicijama to nam nece doneti nista dobro. Takodje, ako se ne rese preduzeca u restrukturiranju, imacemo problem vec sledece godine.
Procena Fiskalnog saveta je da ce do kraja godine doci do stukturnog smanjenja deficita za 20 milijardi dinara u odnosu na plan.
30 milijardi ce biti veca naplata pdv-a i akciza, ali ce porez na dobit biti oko 10 milijardi dinara manji od ocekivanog.
Ipak ja ocekujem da ce svakako i javne investicije biti manje od onoga sto se planiralo, pa ce deficit verovatno biti dodatno umanjen.
Ukoliko se pokaze konstantan rast naplate pdv-a i akciza do kraja godine, pasce moja teza da manje plate uvek vode u povecanje sive zone. Makar po analizi Fiskalnog saveta ispada da je naplata pdv-a sada bolja nego prosle godine.
Medjutim, ja ne bih iskljucio faktor koji sam vec spomenuo, a to je povecanje kreditne aktivnosti stanovnistva. Ipak i to ima svoje limite. Kada se stanovnistvo prezaduzi, onda ce samo raditi za kamate, pa ce se njihova potrosnja dodatno umanjiti. Narocito, ako dodje do skoka euribora i RKS NBS.
U svakom slucaju, to verovatno nece imati nikakav uticaj na ovogodisnji deficit.
Zadatak drzave u fiskalnoj konsolidaciji je da stvori pretpostavke za odrziv javni dug. To znaci da deficit srednjorocno treba da bude nizak, a da se istovremeno stvore uslovi za stabilan rast ekonomije. Ako se sve svede na to da se ove godine deficit smanji na ispod 5%, a da sledece godine opet skoci na 6%, prakticno nista nije uradjeno, a potrosena je silna energija drustva. Ako se sve strukturne reforme ipak zavrse ove godine, deficit ce verovatno biti oko 5,5% GDP-a, ali ce narednih godina dalje padati.
Dakle, kad civilizacija jos malo vise odmakne, onda clanstvo u sindikatima ponovo pocne da raste. (Ako bismo ovde dodali sindikate penzionera, koji se obicno ne zovu bas tako, ali su medju najjacim pressure groups u svetu, onda je ta racunica o smanjenju sindikalizma pomalo klimava. Druga je stvar sto se menja priroda samog sindikalnog organizovanja - sto je i normalna stvar, toliko toga se menja u samom nacinu privredjivanja, ma blue collar radnici vise nigde u razvijenom svetu i nisu vecina vec duze vreme, npr.)
