2 Natasha
.........
Preispitivanje?
Pa ne zamera li SPC protestantima da su se previse predali naucnosti, a katolici - organizaciji?
Danas, 30.11-01.12.2002
Protosindjel Sava (Janjic): Posledica nepravilnog nacina molitve
U Pravoslavnoj crkvi cuda nikada nisu bila retkost. Pravoslavni hriscani duhovno uzrastaju uz zitija svetih, cudesna isceljenja, mirotocive ikone, gledajuci pred sobom savremene duhovnike koji svojim zivotom neprestano svedoce da Bozja blagodat u crkvi deluje danas kao sto je delovala u proteklim vekovima. Za razliku od zapadnih hriscanskih veroispovesti u kojima je primetna ostra polarizacija izmedju racionalno-filosofskog pristupa veri s jedne, i misticno-harizmatskih pokreta s druge strane, u pravoslavnoj tradiciji primecuje se organski uravnotezen odnos izmedju delovanja Bozije blagodati i same institucije crkve koja je sama po sebi jedan blagodatni, bogocovecanski organizam. Zato su pravoslavnoj tradiciji sasvim strane krajnosti koje se primecuju u duhovnom zivotu nepravoslavnih hriscana, posebno rimokatolika.
Posle Drugog vatikanskog koncila u rimokatolickom svetu nastupio je citav niz promena medju kojima je posebno primetan nastanak novog harizmatskog pokreta 1967. godine u Americi. Ovaj pokret javio se kao spontani odgovor na stav Koncila da harizme (darovi Svetog Duha) treba da igraju znacajniju ulogu u hriscanskom zivotu i da treba da budu primljeni sa blagodarnoscu i utehom (Lumen Gentium). Za Pravoslavnu crkvu ovaj pokret je, kao uostalom i mnogi drugi oblici rimokatolicke duhovnosti, od samog pocetka bio problematican, ne samo zbog cinjenice da u crkvi blagodatni darovi i dalje postoje kao i u apostolskim vremenima (up. 1 Kor. 12, 4-11), o cemu je posebno govorio i pisao Sveti Simeon Novi Bogoslov u 10. veku, nego pre svega zbog nacina zadobijanja i projavljivanja tih darova.
Upravo na tom polju razlike izmedju pravoslavne i rimokatolicke duhovnosti su veoma velike ne samo zbog ozbiljnih razlika u dogmatskom ucenju, nego posebno zbog shvatanja spasenja coveka, delovanja blagodati Bozije i razumevanja duhovno-asketskog podviga kojim se izgradjuje zajednica coveka sa Bogom. Ove razlike posebno su postale vidljive nakon Velikog raskola 1054. godine, posle koga se na rimokatolickom Zapadu pojavio citav niz neobicnih duhovnih pojava i teoloskih ucenja, do tada nezabelezenih u crkvenoj tradiciji, koja prema misljenju Pravoslavne crkve, ozbiljno odstupaju od ucenja apostola i otaca prvih vekova hriscanstva.
Dok je pravoslavna duhovnost nastavljala svoj razvoj na temeljima asketskih ucenja egipatskih i palestinskih staraca, zasnovanih na teologiji velikih kapadokijskih otaca 4. veka, ucenjima Svetog Jovana Damaskina, Svetog Maksima Ispovednika i drugih filokalijskih pisaca, na Zapadu je crkvena tradicija evoluirala u dva suprotna pravca: teologija se pretvorila u sholasticki racionalizam, dok se duhovni zivot razvijao u pravcu mistickog pijetizma i filantropije, koji su jedno od jakih uporista nasli u moralistickom "ucenju o zadovoljenju Bozje pravde" Anselma Kenterberijskog iz 11. veka.
Prema tom ucenju, uprosteno receno, askeza (podvig) je potrebna da bi se zadovoljilo grehom uvredjeno Bozije dostojanstvo. Dok se u pravoslavnoj duhovnosti telesni podvig posmatra, pre svega, kao metod u procesu ociscenja srca, koje duhovno ozdravljuje i sjedinjuje se s Bogom, na Zapadu je sve vise preovladalo uverenje da Bog od coveka ocekuje patnju i bol da bi se spolja upodobio stradalnom Hristu i tako potvrdio svoju ljubav zadovoljivsi Boga. Tipican primer nove zapadne duhovnosti bio je Franja Asiski (13. vek), koji na Zapadu slovi kao jedan od najvecih svetitelja, dok njegova ucenja gledano iz ugla pravoslavne tradicije predstavljaju klasicni primer duhovne obmane - prelesti.
Duhovni podvig Franje Asiskog bio je zasnovan na intenzivnoj intelektualnoj masti i razmisljanju, senzualnosti i dramaticnim psiholoskim manifestacijama. U ogromnoj zelji da se upodobi Hristu, Franja vatreno moli Boga da na sopstvenom telu oseti njegova stradanja, te dobija stigme, "misticke rane Hristove", koje su u celom rimokatolickom svetu dozivljene kao veliki izliv Bozje blagodati. Od tada je medju rimokatolicima zabelezeno jos oko 300 stigmata, medju kojima je i nama savremeni kontroverzni svestenik sa Krka, don Zlatko Sudac.
Iako je zabelezeno nekoliko slucajeva otvorenog krivotvorenja, nema razloga za sumnju da ova pojava zaista postoji. Medjutim, za Pravoslavnu crkvu svako cudo nije neophodno pouzdan znak Bozje blagodati, pa je prema tome osnovno pitanje u kakvom duhovnom stanju takva cuda i pojave nastaju, odnosno, da li dolaze od Boga ili od djavola. Pravoslavna duhovnost je zasnovana na dubokom unutrasnjem pokajanju, smirenju i strana joj je svaka teatralnost i uzbudjenost sopstvenim darovima.
Kao vocka obremenjena plodom, dusa podviznika se povija u smirenju i izbegava svetsku slavu. Nasuprot raspevanim i uzbudjenim rimokatolickim harizmaticima, pravoslavni podviznici, isihaste, zive u tihovanju srca i dubokom umnom sozercanju (kontemplaciji). Najveci svetitelji do kraja zivota nisu verovali da su ugodili Bogu. Za njih osecaj greha nije bio moralistickog, nego ontoloskog karaktera, dozivljavan kao duboki bol zbog odvojenosti od Tvorca.
Nasuprot tome kod Franje Asiskog i slicnih harizmatika primecuje se mnogogovorljivost o ljubavi prema coveku, Bogu i Bozjim darovima i odnos prema grehu kao iskljucivo moralnoj kategoriji. Za njih je greh samo moralna nesavrsenost koja se iskupljuje spoljasnjim podvigom i ispovescu. Zapravo, izgleda da je citavo pravoslavno duhovno-terapeutsko iskustvo potpuno strano rimokatolickom Zapadu, dok se odusevljenje pricama o vlastitim harizmama bilokacije, prorostva, isceljenja... rimokatolickih harizmatika, poput velecasnog Sudca, u pravoslavnoj tradiciji smatra zalosnim primerom duhovne obmane.
Takvi primeri duhovne obmane, nazalost, nisu retkost i posledica su nepravilnog nacina molitve. Zato Pravoslavna crkva i njeni duhovnici stalno govore o potrebi budnosti i trezvenog podviga, bez mastanja, raspaljenog razmisljanja o Gospodnjim stradanjima. Autenticna molitva je duboka unutrasnja svest o stalnom Bozjem prisustvu u tihovanju srca, oslobodjenom od svih vestastvenih predstava i pomisli. Darovi koji proisticu iz takve molitve sasvim su nenametljivi i podviznik ih dozivljava iskljucivo kao delo Bozje, a sebe kao duboko nedostojnog te milosti.
Prema Svetom Maksimu Ispovedniku i drugim svetiteljima Crkve, istinska ljubav se ne stice i ne projavljuje u pijetistickoj filantropiji i infantilnoj senzualnosti, nego u mukotrpnom ociscenju srca kroz cistu umno-srdacnu molitvu i preusmerenju bogomdanih energija, koje su po dejstvu greha deformisale autenticni lik covekov. Zato kod pravoslavnih svetitelja nema niceg teatralno natprirodnog, iako neprestano projavljuju veliku blagodat i cine cuda. Njihovo pokajanje i plac puni su duhovne radosti.
Ono sto posebno privlaci u njihovom duhovnom liku jeste duboko smirenje i nenametljiva ljubav koja potpuno nadilazi svaku povrsnu emotivnost i predstavlja, pre svega, ontolosku, a ne moralnu kategoriju. Svetitelj je svet ne zato sto je dobar covek i cini cuda, nego zato sto je postao saucesnik Bozje prirode i obitaliste jedinog svetog Gospoda Hrista (up. 2 Pet. 1, 4).
Autor je zamenik igumana
manastira Visoki Decani
KRSNA SLAVA...PAGANSTVO, HRISCANSTVO, ili nesto trece – samo
Started by
Dubravka
, Nov 21 2002 02:32
124 replies to this topic
#92
Dragan
-
- Members
- 2,171 posts
Posted 05 December 2002 - 09:39
Protosindjel Sava:
"Tipican primer nove zapadne duhovnosti bio je Franja Asiski (13. vek), koji na Zapadu slovi kao jedan od najvecih svetitelja, dok njegova ucenja gledano iz ugla pravoslavne tradicije predstavljaju klasicni primer duhovne obmane - prelesti."
Verovatno imaju spremljena slicna objasnjenja i za budiste, islamiste i sve ostale iste. Djavo nikada ne spava.:wink:
Gordosti, pravoslavlje ti je ime!
"Tipican primer nove zapadne duhovnosti bio je Franja Asiski (13. vek), koji na Zapadu slovi kao jedan od najvecih svetitelja, dok njegova ucenja gledano iz ugla pravoslavne tradicije predstavljaju klasicni primer duhovne obmane - prelesti."
Verovatno imaju spremljena slicna objasnjenja i za budiste, islamiste i sve ostale iste. Djavo nikada ne spava.:wink:
Gordosti, pravoslavlje ti je ime!
#93
natasha
-
- Banned
- 3,104 posts
Posted 05 December 2002 - 09:42
Kinik,
Jesi li mislio da sam ovim citatom zelela sa pohvalim SPC zbog preteranog preispitivanja i stalnih sumnji u potrazi za istinom? SPC mozda podstice kriticki um, individualnost, odbacije praznoverje stada i uci ga da sumnja? Nisam ja to prinasla u doktrini SPC.
Cak ni nagovestaj onoga sto sam mislila o Bogu:
-da je Bog u coveku
-da je Bog istina
Citat: "Za njih osecaj greha nije bio moralistickog, nego ontoloskog karaktera, dozivljavan kao duboki bol zbog odvojenosti od Tvorca.
Nasuprot tome kod Franje Asiskog i slicnih harizmatika primecuje se mnogogovorljivost o ljubavi prema coveku, Bogu i Bozjim darovima i odnos prema grehu kao iskljucivo moralnoj kategoriji."
Mislim da bi i SANU i SPC trebali da procitaju antologijsku raspravu
Clifford vs James-fenomenalno, odusevila sam se...
Prevela sam jedan deo, ima jos, u nastavcima.
W. Clifford- ETIKA UBEDJENJA
Brodovlasnik je trebao da odluci da li njegov brod moze da preveze emigrante preko okeana. Sumnje su mu govorile da brod ne moze da izdrzi toliki put I da bi ga trebalo ozbiljno popraviti. S druge strane uibedjivao je sebe da je brod izdrzao mnogo putovanja I oluja I da ce I ovaj put izdrzati.Odbacivsi melanholicne refleksijeubedio je sebe da je brod bezbedan. Brod je potonuo.Da li je ovaj covek kriv zbog smrti toliko ljudi? On jeste iskreno verovao da je brod bezbedan. Ali, njegovo ubedjenje se ne zasniva na postenom I strpljivom istrazivanju, nego na odbacenim sumnjama.I da je brod kojim slucajem nije potonuo, krivica nrodovlasnika nije ni za jotu manja.Kada je delo ucinjeno, ono moze biti dobro ili lose zauvek I slucajnost ne moze to da promeni. Covek ne bi bio nevin, nego ne bi bio otkriven.Pitanje dobro ili lose je vezano za poreklo ubedjenja, ne za samu akciju.
Bilo jednom jedno ostvo na kome su ucitelji optuzeni od strane grupe mestana da sire opasnu religiju I opterecuju decu losim idejama. Nakon pazljivog ispitivanja utvrdjeno je da lose glasine uopste nisu tacne I da su njihova iskrena ubedjenja bila zasnovana na predrasudama.Ako sada pretpostavimo da su optuzeni bili stvarno krivi, da li bi grupa mestana bila manje kriva? Ne!Nije pitanje da li je njihovo ubedjenje istina ili laz, nego da li je zasnovano na pogresnom temelju.Oni bi mogli da kazu”vidite da smo u pravu” I mozda I jesu, ali ih to ne cini casnim ljudima. Losa stvar je imati ubedjenje na neproverenim dokazima.
Ubedjenje koje nije zasnovano na fer ispitivanju onesposobljava coveka za neophodnu duznost.
U oba slucaja osnovna teza je da je pogresno imati ubedjenje bez dovoljno dokaza ili uzgajati ubedjenje potiskivanjem sumnji I izbegavanjem ispitivanja.Razlog za ovakav stav nije tesko pronaci: u oba slucaja ubedjenje jednog coveka je od velikog znacaja za drugog coveka.Ma koliko trivijalno I mutno izgledalo, ubedjenja bilo kog coveka nisu beznacajna I bez uticaja na sudbinu covecanstva.Ubedjenje, sveto obelezje koje pokrece nase voljne odluke I daje energiju nasem bicu nije samo za nas, nego za celo covecanstvo.Pravilno se upotrebljava samo kada je zasnovano na istinama zasnovanim na dugom iskustvu I naporu koje je izdrzalo surovo svetlo slobodnog ispitivanja bez straha.Tada ubedjenje daje integritet coveku, ojacava I usmerava na pravi nacin njegove akcije.Ubedjenje je necasno kada se zasniva na neproverenim I neispitanim tvrdjenjima, zbog licnog zadovoljstva; ubedjenje osvetljava nas zivotni put I prevazilazi ga svetlom vizijom ili potiskuje nase tuge samo-dovoljnoscu koje nas degradira.
Ne samo lideri, filozofi. Poete imaju ovakvu duznost, nego I svako covek na planeti, jer predrasude malog coveka mogu uticati na sudbinu covecanstva. Svaka zena moze preneti na decu ubedjenja koja ce sastaviti ili razbiti covecanstvo.Preispitivanje ubedjenja je univerzalna duznost.Preispitivanje je tesko, iz sumnje proizilaze gorke stvari.Ostavlja nas ogoljene I bespomocne tamo gde smo mislili da smo jaki I sigurni.Osecamo se vise srecni I sigurni kada znamo sta treba da radimo, nego kada izgubimo pravac I ne znamo kuda da krenemo.I ako postavimo sebe tako da sve znamo I da smo sposobni da se u skladu sa tim ponasamo, prirodno je da ne volimo da se osecamo bespomocno I da se vracamo na pocetak.To je osecaj moci sadrzan u osecaju znanja koji cini coveka podloznim ubedjenjima, u strahu od sumnji.Taj osecaj moci je najjaci I pruza najvise zadovoljstva kada se stekne postenim preispitivanjem. Samo tako nam moze biti drago ne zato sto znamo tajnu koja nam daje osecaj moci I sigurnosti, nego zato sto smo ovladali jos jednim delom ovog sveta. I bicemo jaki u ime Coveka I njegove moci. Ako je ubedjenje zasnovano na manjkavim dokazima, zadovoljstvo je ukradeno I ne samo da nam priza lazni osecaj moci koju ne posedujemo, vec je I gresno jer je ukradeno na racun opsteg dobra covecanstva.Svaki put kada dopustimo ubedjenje iz bezvrednih razloga, slabimo samokontrolu, sumnju I fer procenu cinjenica.Svi mi jako patimo zbog laznih ubedjenja I zlo koje nastaje iz takvih ubedjenja je veliko I siroko.Opasnost po drustvo nije u tome sto imamo pogresna ubedjenja, vec u tome sto to postaje uobicajeno, gubimo smisao za istinsko preispitivanje I to u krajnjoj instanci vodi u divljastvo
Praznoveran covek (cija se vera ne zasniva na postenom ispitivanju I dokazima) je otac lazova I varalice.Ako covek ne sumnja u svoji veru-njegov zivot je greh u odnosu na covecanstvo.
Milton” Covek mora biti jeretican u istini, I ako veruje u nesto samo zato sto pastir stada tako kaze, bez znanja o drugim razlozima za veru, pa cak I ako je vera istinita, ona postaje jeres.”
Coleridge: “ Onaj ko vise voli Hriscanstvo od Istine, volece vise Crkvu od Hriscanstva I zavrsiti voleci sebe vise nego ista drugo na svetu.”
Preispitivanje vere je stalno I nikada ne sme prestati.
Ali, reci ce neko, ja sam zauzet I nemam vremena za duga preispitivanja da bih postao kompetentan sudija za izvesna pitanja I nemam vremena da razumem prirodu argumenata. Onda nemoj ni da imas vremena za veru.
EDIT: NE SAMO DA PROCITAJU< NEGO DA PRIMENE
[ Izmena poruke: natasha na dan 2002-12-05 09:47 ]
Jesi li mislio da sam ovim citatom zelela sa pohvalim SPC zbog preteranog preispitivanja i stalnih sumnji u potrazi za istinom? SPC mozda podstice kriticki um, individualnost, odbacije praznoverje stada i uci ga da sumnja? Nisam ja to prinasla u doktrini SPC.
Cak ni nagovestaj onoga sto sam mislila o Bogu:
-da je Bog u coveku
-da je Bog istina
Citat: "Za njih osecaj greha nije bio moralistickog, nego ontoloskog karaktera, dozivljavan kao duboki bol zbog odvojenosti od Tvorca.
Nasuprot tome kod Franje Asiskog i slicnih harizmatika primecuje se mnogogovorljivost o ljubavi prema coveku, Bogu i Bozjim darovima i odnos prema grehu kao iskljucivo moralnoj kategoriji."
Mislim da bi i SANU i SPC trebali da procitaju antologijsku raspravu
Clifford vs James-fenomenalno, odusevila sam se...
Prevela sam jedan deo, ima jos, u nastavcima.
W. Clifford- ETIKA UBEDJENJA
Brodovlasnik je trebao da odluci da li njegov brod moze da preveze emigrante preko okeana. Sumnje su mu govorile da brod ne moze da izdrzi toliki put I da bi ga trebalo ozbiljno popraviti. S druge strane uibedjivao je sebe da je brod izdrzao mnogo putovanja I oluja I da ce I ovaj put izdrzati.Odbacivsi melanholicne refleksijeubedio je sebe da je brod bezbedan. Brod je potonuo.Da li je ovaj covek kriv zbog smrti toliko ljudi? On jeste iskreno verovao da je brod bezbedan. Ali, njegovo ubedjenje se ne zasniva na postenom I strpljivom istrazivanju, nego na odbacenim sumnjama.I da je brod kojim slucajem nije potonuo, krivica nrodovlasnika nije ni za jotu manja.Kada je delo ucinjeno, ono moze biti dobro ili lose zauvek I slucajnost ne moze to da promeni. Covek ne bi bio nevin, nego ne bi bio otkriven.Pitanje dobro ili lose je vezano za poreklo ubedjenja, ne za samu akciju.
Bilo jednom jedno ostvo na kome su ucitelji optuzeni od strane grupe mestana da sire opasnu religiju I opterecuju decu losim idejama. Nakon pazljivog ispitivanja utvrdjeno je da lose glasine uopste nisu tacne I da su njihova iskrena ubedjenja bila zasnovana na predrasudama.Ako sada pretpostavimo da su optuzeni bili stvarno krivi, da li bi grupa mestana bila manje kriva? Ne!Nije pitanje da li je njihovo ubedjenje istina ili laz, nego da li je zasnovano na pogresnom temelju.Oni bi mogli da kazu”vidite da smo u pravu” I mozda I jesu, ali ih to ne cini casnim ljudima. Losa stvar je imati ubedjenje na neproverenim dokazima.
Ubedjenje koje nije zasnovano na fer ispitivanju onesposobljava coveka za neophodnu duznost.
U oba slucaja osnovna teza je da je pogresno imati ubedjenje bez dovoljno dokaza ili uzgajati ubedjenje potiskivanjem sumnji I izbegavanjem ispitivanja.Razlog za ovakav stav nije tesko pronaci: u oba slucaja ubedjenje jednog coveka je od velikog znacaja za drugog coveka.Ma koliko trivijalno I mutno izgledalo, ubedjenja bilo kog coveka nisu beznacajna I bez uticaja na sudbinu covecanstva.Ubedjenje, sveto obelezje koje pokrece nase voljne odluke I daje energiju nasem bicu nije samo za nas, nego za celo covecanstvo.Pravilno se upotrebljava samo kada je zasnovano na istinama zasnovanim na dugom iskustvu I naporu koje je izdrzalo surovo svetlo slobodnog ispitivanja bez straha.Tada ubedjenje daje integritet coveku, ojacava I usmerava na pravi nacin njegove akcije.Ubedjenje je necasno kada se zasniva na neproverenim I neispitanim tvrdjenjima, zbog licnog zadovoljstva; ubedjenje osvetljava nas zivotni put I prevazilazi ga svetlom vizijom ili potiskuje nase tuge samo-dovoljnoscu koje nas degradira.
Ne samo lideri, filozofi. Poete imaju ovakvu duznost, nego I svako covek na planeti, jer predrasude malog coveka mogu uticati na sudbinu covecanstva. Svaka zena moze preneti na decu ubedjenja koja ce sastaviti ili razbiti covecanstvo.Preispitivanje ubedjenja je univerzalna duznost.Preispitivanje je tesko, iz sumnje proizilaze gorke stvari.Ostavlja nas ogoljene I bespomocne tamo gde smo mislili da smo jaki I sigurni.Osecamo se vise srecni I sigurni kada znamo sta treba da radimo, nego kada izgubimo pravac I ne znamo kuda da krenemo.I ako postavimo sebe tako da sve znamo I da smo sposobni da se u skladu sa tim ponasamo, prirodno je da ne volimo da se osecamo bespomocno I da se vracamo na pocetak.To je osecaj moci sadrzan u osecaju znanja koji cini coveka podloznim ubedjenjima, u strahu od sumnji.Taj osecaj moci je najjaci I pruza najvise zadovoljstva kada se stekne postenim preispitivanjem. Samo tako nam moze biti drago ne zato sto znamo tajnu koja nam daje osecaj moci I sigurnosti, nego zato sto smo ovladali jos jednim delom ovog sveta. I bicemo jaki u ime Coveka I njegove moci. Ako je ubedjenje zasnovano na manjkavim dokazima, zadovoljstvo je ukradeno I ne samo da nam priza lazni osecaj moci koju ne posedujemo, vec je I gresno jer je ukradeno na racun opsteg dobra covecanstva.Svaki put kada dopustimo ubedjenje iz bezvrednih razloga, slabimo samokontrolu, sumnju I fer procenu cinjenica.Svi mi jako patimo zbog laznih ubedjenja I zlo koje nastaje iz takvih ubedjenja je veliko I siroko.Opasnost po drustvo nije u tome sto imamo pogresna ubedjenja, vec u tome sto to postaje uobicajeno, gubimo smisao za istinsko preispitivanje I to u krajnjoj instanci vodi u divljastvo
Praznoveran covek (cija se vera ne zasniva na postenom ispitivanju I dokazima) je otac lazova I varalice.Ako covek ne sumnja u svoji veru-njegov zivot je greh u odnosu na covecanstvo.
Milton” Covek mora biti jeretican u istini, I ako veruje u nesto samo zato sto pastir stada tako kaze, bez znanja o drugim razlozima za veru, pa cak I ako je vera istinita, ona postaje jeres.”
Coleridge: “ Onaj ko vise voli Hriscanstvo od Istine, volece vise Crkvu od Hriscanstva I zavrsiti voleci sebe vise nego ista drugo na svetu.”
Preispitivanje vere je stalno I nikada ne sme prestati.
Ali, reci ce neko, ja sam zauzet I nemam vremena za duga preispitivanja da bih postao kompetentan sudija za izvesna pitanja I nemam vremena da razumem prirodu argumenata. Onda nemoj ni da imas vremena za veru.
EDIT: NE SAMO DA PROCITAJU< NEGO DA PRIMENE
[ Izmena poruke: natasha na dan 2002-12-05 09:47 ]
#94
Jr
-
- Banned
- 4,557 posts
Posted 05 December 2002 - 09:46
Dragan:
Verovatno imaju spremljena slicna objasnjenja i za budiste, islamiste i sve ostale iste. Djavo nikada ne spava.:wink:
Gordosti, pravoslavlje ti je ime!
Pitam se da li citasmo isti tekst...
#95
Jr
-
- Banned
- 4,557 posts
Posted 05 December 2002 - 09:50
Natasha
Praznoveran covek (cija se vera ne zasniva na postenom ispitivanju I dokazima)
Ako imas dokaze gdje je tu Vjera?
#96
sonjal
-
- Banned
- 3,375 posts
Posted 05 December 2002 - 10:52
sonjal:natasha:
"Praznoveran covek (cija se vera ne zasniva na postenom ispitivanju I dokazima) je otac lazova I varalice.Ako covek ne sumnja u svoji veru-njegov zivot je greh u odnosu na covecanstvo.
Milton” Covek mora biti jeretican u istini, I ako veruje u nesto samo zato sto pastir stada tako kaze, bez znanja o drugim razlozima za veru, pa cak I ako je vera istinita, ona postaje jeres.”
Coleridge: “ Onaj ko vise voli Hriscanstvo od Istine, volece vise Crkvu od Hriscanstva I zavrsiti voleci sebe vise nego ista drugo na svetu.”
Preispitivanje vere je stalno I nikada ne sme prestati.
Ali, reci ce neko, ja sam zauzet I nemam vremena za duga preispitivanja da bih postao kompetentan sudija za izvesna pitanja I nemam vremena da razumem prirodu argumenata. Onda nemoj ni da imas vremena za veru."
Znala sam da isto mislimo.(rodjene istog dana i meseca-skorpije-nikada nisam sumljala)
Sve ovo sto si napisala se desavalo kod mene u radu sa decom.Uvek se preispitujem ,kada radim sa decom .Nikada im ne namecem svoje misljenje, sem kada su u pitanju predavanja, pa cak i tada osluskujem njihove primedbe i ideje.
[ Izmena poruke: sonjal na dan 2002-12-05 11:19 ]
#97
Dragan
-
- Members
- 2,171 posts
Posted 05 December 2002 - 10:53
Jr:
Dragan:
Verovatno imaju spremljena slicna objasnjenja i za budiste, islamiste i sve ostale iste. Djavo nikada ne spava.:wink:
Gordosti, pravoslavlje ti je ime!
Pitam se da li citasmo isti tekst...
Verovatno ne...
#98
Brane
-
- Members
- 1,312 posts
Posted 05 December 2002 - 13:02
"A meni ne vjerujete, jer ja istinu govorim" - Jov 8:45
Ja sam put istina i zivot - rekao je Hristos. Jedna je istina i nema sto istina. U Hriscanstvu istina je potpuno otkrivena, jer ju je otkrio Bog, koji je za razliku od svih ostalih religija u Hriscanstvu imanentan. Ovostran. Zato se i kaze da ko ne veruje da je Hristos Bogocovek taj sebe nek ne naziva Hriscaninom.
Takodje, Hristos je osnovao i Crkvu. Ne Crkve vec Crkvu, jednu Svetu, Sabornu i Apostolsku Crkvu. Ima detaljno objasnjenje ovih reci i ja sad ne bih o tome. Izmedju ostalog Crkva je i cuvar istine jer Hristos je ziveo na zemlji pre 2000 god. a verodostojnost njegovog ucenja mora se preneti kroz sve vekove za sve narastaje. Zato je nama Pravoslavnima istina bitna jer smo kao Pravoslavni, kao sasud Boziji, duzni da je prenosimo.
Posto je ovo veoma tezak zadatak, Hristos je obecao da njegovu Crkvu paklena vrata nadvladati nece (tj. laz nece pobediti istinu) ali isto tako je prorekao da ce Crkva poslednjih vremena biti veoma malobrojna. I mi danas vidimo da se te reci obistinjuju.
Zato pravoslavni kada govore o drugim religijama ne gorde se prema njima jer za tako nesto nema ni potrebe. Nemamo mi nista od toga ako neko hoce ili nece da zivi ovako ili onako. Sta ja imam od toga ako 130 miliona Japanaca prihvati pravoslavlje ?! Npr. ja ne mrzim Jevreje zato sto ne priznaju Hrista. Nemam ja tu sta njih da mrzim ili da se raspravljam sa njima. To je cinjanica od koje oni ne beze, a kada im kazete Istinu e to njih vredja.
Isto je i sa katolicima, kada ih opominjemo na njihove jeresi i zablude oni to smatraju atakom na njih, ako cutimo oni tvrde da nismo za dijalog itd itd. U tako besmislenoj situaciji Pravoslavni ne treba mnogo da se uzbudjuju jer to je zaista besmisleno...
Ja sam put istina i zivot - rekao je Hristos. Jedna je istina i nema sto istina. U Hriscanstvu istina je potpuno otkrivena, jer ju je otkrio Bog, koji je za razliku od svih ostalih religija u Hriscanstvu imanentan. Ovostran. Zato se i kaze da ko ne veruje da je Hristos Bogocovek taj sebe nek ne naziva Hriscaninom.
Takodje, Hristos je osnovao i Crkvu. Ne Crkve vec Crkvu, jednu Svetu, Sabornu i Apostolsku Crkvu. Ima detaljno objasnjenje ovih reci i ja sad ne bih o tome. Izmedju ostalog Crkva je i cuvar istine jer Hristos je ziveo na zemlji pre 2000 god. a verodostojnost njegovog ucenja mora se preneti kroz sve vekove za sve narastaje. Zato je nama Pravoslavnima istina bitna jer smo kao Pravoslavni, kao sasud Boziji, duzni da je prenosimo.
Posto je ovo veoma tezak zadatak, Hristos je obecao da njegovu Crkvu paklena vrata nadvladati nece (tj. laz nece pobediti istinu) ali isto tako je prorekao da ce Crkva poslednjih vremena biti veoma malobrojna. I mi danas vidimo da se te reci obistinjuju.
Zato pravoslavni kada govore o drugim religijama ne gorde se prema njima jer za tako nesto nema ni potrebe. Nemamo mi nista od toga ako neko hoce ili nece da zivi ovako ili onako. Sta ja imam od toga ako 130 miliona Japanaca prihvati pravoslavlje ?! Npr. ja ne mrzim Jevreje zato sto ne priznaju Hrista. Nemam ja tu sta njih da mrzim ili da se raspravljam sa njima. To je cinjanica od koje oni ne beze, a kada im kazete Istinu e to njih vredja.
Isto je i sa katolicima, kada ih opominjemo na njihove jeresi i zablude oni to smatraju atakom na njih, ako cutimo oni tvrde da nismo za dijalog itd itd. U tako besmislenoj situaciji Pravoslavni ne treba mnogo da se uzbudjuju jer to je zaista besmisleno...
#99
Dragan
-
- Members
- 2,171 posts
Posted 05 December 2002 - 13:13
Brane:
"Isto je i sa katolicima, kada ih opominjemo na njihove jeresi i zablude..."
Vidis Jr da nismo isti tekst citali...
"Isto je i sa katolicima, kada ih opominjemo na njihove jeresi i zablude..."
Vidis Jr da nismo isti tekst citali...
#100
Kinik
-
- Members
- 43,426 posts
Posted 05 December 2002 - 13:50
2 Natasha
..........
Slazem se sa tobom.
(btw. vidim da sam postao "opasan pas ujeda" tako da se ljudi strecaju. Sorry.)
Hteo sam da kazem, da samo neko ko zivi daleko on ovih voda, prvenstveno u protestantskom ili inom okruzenju, moze da ponudi nekome "preispitivanje".
Ovde, u ovoj duhovnoj klimi, gde mi obitavamo - to je neprirodna greska.
Steta.
[ Izmena poruke: Kinik na dan 2002-12-05 13:51 ]
..........
Slazem se sa tobom.
(btw. vidim da sam postao "opasan pas ujeda" tako da se ljudi strecaju. Sorry.)
Hteo sam da kazem, da samo neko ko zivi daleko on ovih voda, prvenstveno u protestantskom ili inom okruzenju, moze da ponudi nekome "preispitivanje".
Ovde, u ovoj duhovnoj klimi, gde mi obitavamo - to je neprirodna greska.
Steta.
[ Izmena poruke: Kinik na dan 2002-12-05 13:51 ]
#101
Zorz
-
- Members
- 275 posts
Posted 05 December 2002 - 14:13
NATASA:
JR:Praznoveran covek (cija se vera ne zasniva na postenom ispitivanju i dokazima)...
Pravilnom upotrebom pojmova, "praznoveran covek" bi se definisao kao covek koji "slepo" veruje. Verovati, bez dubljeg ulazenja u smisao vere i razloga iste, jeste samo eskejp from rialiti. Za veru su ipak potrebni neki dokazi (npr. dokazi da je I.H. zaista postojao u istoriji), ali kako je Bog van domasaja nasih dokazivanja, sto bi rek'o Kant, mi ne mozemo empirijski dokazati da Bog zaista postoji. Zato "mi" verujemo.Ako imas dokaze gdje je tu Vjera?
#102
Jr
-
- Banned
- 4,557 posts
Posted 05 December 2002 - 15:25
Zorz:
Za veru su ipak potrebni neki dokazi (npr. dokazi da je I.H. zaista postojao u istoriji), ali kako je Bog van domasaja nasih dokazivanja, sto bi rek'o Kant, mi ne mozemo empirijski dokazati da Bog zaista postoji. Zato "mi" verujemo.
Ja bi jedno kilo ipo tija dokaza ako moze...
Treba mi za jedno stotinjak godina kolko mislim bivat ovdje... oce li mi bit dosta, sto mislis?
Koliko to dokaza treba da ne bih bio "praznovjeran"?
Ako si gleda "ToE" topic, vidjeces moje misljenje o nepostojanju Baga, a posto vec Vjerujem, onda mi samo ostaje da odaberem "pravu" formu Stovanja. Istina, i to sam drasticno olaksa sam sebi prostom cinjenicom da da vecina onih do kojih mi je stalo upraznjava "lokalnu" formu te sam i moja jaja stavio u zajednicku kosaricu, pa ako dobijemo - super, druzicemo se dovijeka ako ne - opet cemo se duzit dovijeka mada u malo neprijatnijem okruzenju.
E sad mozda mislis da da sam treba da vise sam sebi dokazujem koja je "prava" forma Stovanja?
To je vec drugo pitanje...
_________________
"Utisak je u javnosti onaj koji ja kazem."
[ Izmena poruke: Jr na dan 2002-12-05 15:27 ]
#103
Visoke platforme
-
- Members
- 182 posts
Posted 05 December 2002 - 15:31
Sukob dve paradigme - zapadnog empirijskog razmisljanja i istocno-pravoslavnog misticizma.
Nema tu dijaloga.
Nema tu dijaloga.
#104
Jr
-
- Banned
- 4,557 posts
Posted 05 December 2002 - 15:33
Dragan:
Brane:
"Isto je i sa katolicima, kada ih opominjemo na njihove jeresi i zablude..."
Vidis Jr da nismo isti tekst citali...
"A meni ne vjerujete, jer ja istinu govorim" - Jov 8:45
Ja sam put istina i zivot - rekao je Hristos. Jedna je istina i nema sto istina. U Hriscanstvu istina je potpuno otkrivena, jer ju je otkrio Bog, koji je za razliku od svih ostalih religija u Hriscanstvu imanentan. Ovostran. Zato se i kaze da ko ne veruje da je Hristos Bogocovek taj sebe nek ne naziva Hriscaninom.
Takodje, Hristos je osnovao i Crkvu. Ne Crkve vec Crkvu, jednu Svetu, Sabornu i Apostolsku Crkvu. Ima detaljno objasnjenje ovih reci i ja sad ne bih o tome. Izmedju ostalog Crkva je i cuvar istine jer Hristos je ziveo na zemlji pre 2000 god. a verodostojnost njegovog ucenja mora se preneti kroz sve vekove za sve narastaje. Zato je nama Katolicima istina bitna jer smo kao Katolici, kao sasud Boziji, duzni da je prenosimo.
Posto je ovo veoma tezak zadatak, Hristos je obecao da njegovu Crkvu paklena vrata nadvladati nece (tj. laz nece pobediti istinu) ali isto tako je prorekao da ce Crkva poslednjih vremena biti veoma malobrojna. I mi danas vidimo da se te reci obistinjuju.
Zato Katolici kada govore o drugim religijama ne gorde se prema njima jer za tako nesto nema ni potrebe. Nemamo mi nista od toga ako neko hoce ili nece da zivi ovako ili onako. Sta ja imam od toga ako 130 miliona Japanaca prihvati Katolicanstvo?! Npr. ja ne mrzim Jevreje zato sto ne priznaju Hrista. Nemam ja tu sta njih da mrzim ili da se raspravljam sa njima. To je cinjanica od koje oni ne beze, a kada im kazete Istinu e to njih vredja.
Isto je i sa Protestantima, kada ih opominjemo na njihove jeresi i zablude oni to smatraju atakom na njih, ako cutimo oni tvrde da nismo za dijalog itd itd. U tako besmislenoj situaciji Katolici ne treba mnogo da se uzbudjuju jer to je zaista besmisleno...
Ima li razlike?
Zamisli drukciju mantiju kako izgovara ove rijeci? Sto bi tu bilo cudno?
_________________
"Utisak je u javnosti onaj koji ja kazem."
[ Izmena poruke: Jr na dan 2002-12-05 15:40 ]
#105
Kinik
-
- Members
- 43,426 posts
Posted 05 December 2002 - 15:33
2 Natasha
..........
STA JE TO EKUMENIZAM
(''Pravoslavlje"- novine SRPSKE PATRIJARSIJE, 15 decembar 1996)
To je izmisljotina iste one iskonske Zmije (koja je "djavo i satana", Otkr.12,9) koja je nasim Praroditeljima u Raju predlozila da postanu bogovi ali ne pomocu Boga, nego na suprot Boga, a pomocu djavola. Tako i danasnji ekumenisti, zele da ostvare jedinstvo hriscana za koje se Hristos molio u svojoj prvosvestenickoj molitvi (pred stradanje, vidi: Jn 17,21) ali ne na Istinu i u Istini nego na kompromisu, lazi, licemerju. Ne na veri u sve sto je Hristos otkrio i ljudima za spasenje ostavio u Crkvi svojoj, nego na relativizaciji svega pa i same crkve. Taj projekat su izmislili protestanti a prihvatili svi ostali, na zalost i mnogi "pravoslavni" pastiri (episkopi i svestenici) koji su sa teorijskog ekumenizma (dijalog sa nepravoslavnima) uveliko presli na prakticni ekumanizam izrazavan i projavljivan u zajednickim molitvama i bogosluzenjima pa negde cak i u zajednickom pricescavanju.
No, to nije dovelo do postavljenog cilja - ujedinjenja "svih crkava" nego do nebivale sablazni smutnji i deoba u Jednoj i Jedinoj Crkvi Hristovoj, Crkvi pravoslavnoj. I u nase vreme (kao mnogo puta u istoriji Crkve) ispunjavaju se reci Hristove da Crkvu Njegovu ni vrata pakla nece nadvladati (Mt.16,18 ). I zaista, u svakoj pomesnoj Pravoslavnoj crkvi ima onih (medju klirom i narodom) koji ne pristaju i ne prihvataju otrov ekumenizma ma u kakvim oblandama se nudio i servirao. Oni i jesu i ostaju "Crkva Boga zivoga, stub i tvrdjava istine" (1.Tim5 ). Tu Crkvu zaista vrata pakla nece nadvladati jer je Istinit Onaj koji to obecao onima koji ga ljube.
Pitanje je kako ti pravoslavni hriscani (monasi ili mirjani) treba da gledaju na nepravoslavnog coveka? Kao na svog tesko bolesnog brata po telu (svi smo od jednog Adama) sa bolom, samiloscu i ljubavlju. Sto je brat bolesniji sve vecu ljubav prema njemu treba pokazivati. Sto se tice ljudskih odnosa i ovozemaljskih potreba ponasati se prema svim ljudima na isti nacin.
Svima ukazivati duzno postovanje, pomoc u bilo cemu ovozemaljskom, spremnost da se za bliznjeg (svakog coveka) bez obzira na veru ili bilo koje druge razlike svojstvene ljudima, ako treba i zivot polozi. To je nauka jevandjelska, to je nauka svetootacka, to je nauka Crkve pravoslavne. Tada i samo tako pravoslavni hriscanin postupa kao istinski sluga Boziji.
Medjutim, kada je u pitanju odnos pravoslavaca kao vernika, clana crkve Hristove prema nekome ko taj nije (pa bio on Jevrejin, neznabozac-ateista, musliman, rimokatolik, protestant ili bilo sta drugo u verskom pogledu), stvari se menjaju iz temelja. Tu pravoslavac (ukoliko zeli da to i ostane) ne sme prestupiti granice vere svoje, pomeriti medje koje postavise Oci nasi i mesati veru svoju sa tudjom, praviti i ici na kompromise, traziti i neke dodirne tacke (minimum) sa inoslavnima radi nekog laznog (prolaznog, ovozemaljskog) cilja. To znaci da pravoslavni sa nepravoslavnim ne moze imati nikakve verske Obrede ili molitvene zajednice. On se ne moze moliti sa njima. O tome govore mnogi sveti Kanoni Crkve pravoslavne (vidi " sveti knez Lazar" b. 2 i 3 1995. god). Ali se moze i treba moliti za njih. Moliti se da Gospod prosveti, umudri i uputi na put spasenja, na put povratka i prisajedinjenja Jednoj Svetoj Sabornoj i Apostolskoj Crkvi izvan koje i mimo koje nema spasenja. Na tu molitvu za "nepravoslavne" pravoslavca pokrece i treba da pokrece istinska ljubav prema njima. Jer po svetom ocu Justinu Celijskom samo je ona ljubav prava i istinska koja bliznjem osigurava zivot vecni (spasenje). Tu ljubav pokazuje Sveta Crkva pravoslavna moleci se neprekidno u svojim svetim molitvama "za sve i za sva". "Zabludele od pravoslavne vere, jeretike i otpadnike, prizovi poznaju istine; nehriscane prosvetli da bi Te poznali, gresnike provedi pokajanju..." No Crkva nema nikakvu silu ni vlast da nekog primora na jedinstvo u veri sa Njom da postane njen clan. Cak i kada bi mogla ne bi to cinila, jer bi to bila tiranija a ne ljubav.
"Sme li pravoslavac da udje u nepravoslavnu bogomolju"? Nacelno: sme! Ali, odmah se postavlja pitanje pobude i namere: radi cega? Da li je u pitanju puka radoznalost, naucni pristup i proucavanje takvog objekta, postovanje i pijetet, da bi se unutra pomolio (pa makar i sam). Od namere, dakle, i cilja njegovog ulazak dobija i moralnu kvalifikaciju. I sveti apostol Pavle kaze: "Sve mi je slobodno (dozvoljeno) ali mi nije na korist". Tako i "samo" tako ulazak u nepravoslavnu bogomolju, sam po sebi nije greh i zlo, ali to moze da bude zavisno od nase namere. Sveti Vasilije Veliki izricito govori: " Ne doprinosi slavljenju Imena Bozijeg onaj ko se divi ucenju inoslavnih". Dakle, ni divljenje njihovim "bogomoljama" a jos manje molitveno opstenje sa nima.
"Sme li da prisustvuje nepravoslavnom obredu i skupu?" Sve sto je receno za prethodno pitanje, vazi i za ovo. Nista se nema ni dodati ni oduzeti. "A sme li molitveno da ucestvuje u njemu?" E to ne sme. Ni pod kakvim uslovima ili okolnostima. Prinudom ili silom, jer bi time pogazio sve pozitivne Kanone i propise svoje Crkve pravoslavne i prestao bi biti njen clan.
Neka ovaj kratak odgovor na ovo sudbonosno pitanje bude makar jedna strelica kraj puta "koji vodi u vecni zivot vecni" da savremeni pravoslavci ne bi sa njega skrenuli i zalutali na mnogobrojnim stazama i puteljcima koje su trasirali ljudi svojim umom, a koji svi vode - u propast vecnu.
Mir ti i blagoslov od Gospoda.
Episkop Artemije
..........
STA JE TO EKUMENIZAM
(''Pravoslavlje"- novine SRPSKE PATRIJARSIJE, 15 decembar 1996)
To je izmisljotina iste one iskonske Zmije (koja je "djavo i satana", Otkr.12,9) koja je nasim Praroditeljima u Raju predlozila da postanu bogovi ali ne pomocu Boga, nego na suprot Boga, a pomocu djavola. Tako i danasnji ekumenisti, zele da ostvare jedinstvo hriscana za koje se Hristos molio u svojoj prvosvestenickoj molitvi (pred stradanje, vidi: Jn 17,21) ali ne na Istinu i u Istini nego na kompromisu, lazi, licemerju. Ne na veri u sve sto je Hristos otkrio i ljudima za spasenje ostavio u Crkvi svojoj, nego na relativizaciji svega pa i same crkve. Taj projekat su izmislili protestanti a prihvatili svi ostali, na zalost i mnogi "pravoslavni" pastiri (episkopi i svestenici) koji su sa teorijskog ekumenizma (dijalog sa nepravoslavnima) uveliko presli na prakticni ekumanizam izrazavan i projavljivan u zajednickim molitvama i bogosluzenjima pa negde cak i u zajednickom pricescavanju.
No, to nije dovelo do postavljenog cilja - ujedinjenja "svih crkava" nego do nebivale sablazni smutnji i deoba u Jednoj i Jedinoj Crkvi Hristovoj, Crkvi pravoslavnoj. I u nase vreme (kao mnogo puta u istoriji Crkve) ispunjavaju se reci Hristove da Crkvu Njegovu ni vrata pakla nece nadvladati (Mt.16,18 ). I zaista, u svakoj pomesnoj Pravoslavnoj crkvi ima onih (medju klirom i narodom) koji ne pristaju i ne prihvataju otrov ekumenizma ma u kakvim oblandama se nudio i servirao. Oni i jesu i ostaju "Crkva Boga zivoga, stub i tvrdjava istine" (1.Tim5 ). Tu Crkvu zaista vrata pakla nece nadvladati jer je Istinit Onaj koji to obecao onima koji ga ljube.
Pitanje je kako ti pravoslavni hriscani (monasi ili mirjani) treba da gledaju na nepravoslavnog coveka? Kao na svog tesko bolesnog brata po telu (svi smo od jednog Adama) sa bolom, samiloscu i ljubavlju. Sto je brat bolesniji sve vecu ljubav prema njemu treba pokazivati. Sto se tice ljudskih odnosa i ovozemaljskih potreba ponasati se prema svim ljudima na isti nacin.
Svima ukazivati duzno postovanje, pomoc u bilo cemu ovozemaljskom, spremnost da se za bliznjeg (svakog coveka) bez obzira na veru ili bilo koje druge razlike svojstvene ljudima, ako treba i zivot polozi. To je nauka jevandjelska, to je nauka svetootacka, to je nauka Crkve pravoslavne. Tada i samo tako pravoslavni hriscanin postupa kao istinski sluga Boziji.
Medjutim, kada je u pitanju odnos pravoslavaca kao vernika, clana crkve Hristove prema nekome ko taj nije (pa bio on Jevrejin, neznabozac-ateista, musliman, rimokatolik, protestant ili bilo sta drugo u verskom pogledu), stvari se menjaju iz temelja. Tu pravoslavac (ukoliko zeli da to i ostane) ne sme prestupiti granice vere svoje, pomeriti medje koje postavise Oci nasi i mesati veru svoju sa tudjom, praviti i ici na kompromise, traziti i neke dodirne tacke (minimum) sa inoslavnima radi nekog laznog (prolaznog, ovozemaljskog) cilja. To znaci da pravoslavni sa nepravoslavnim ne moze imati nikakve verske Obrede ili molitvene zajednice. On se ne moze moliti sa njima. O tome govore mnogi sveti Kanoni Crkve pravoslavne (vidi " sveti knez Lazar" b. 2 i 3 1995. god). Ali se moze i treba moliti za njih. Moliti se da Gospod prosveti, umudri i uputi na put spasenja, na put povratka i prisajedinjenja Jednoj Svetoj Sabornoj i Apostolskoj Crkvi izvan koje i mimo koje nema spasenja. Na tu molitvu za "nepravoslavne" pravoslavca pokrece i treba da pokrece istinska ljubav prema njima. Jer po svetom ocu Justinu Celijskom samo je ona ljubav prava i istinska koja bliznjem osigurava zivot vecni (spasenje). Tu ljubav pokazuje Sveta Crkva pravoslavna moleci se neprekidno u svojim svetim molitvama "za sve i za sva". "Zabludele od pravoslavne vere, jeretike i otpadnike, prizovi poznaju istine; nehriscane prosvetli da bi Te poznali, gresnike provedi pokajanju..." No Crkva nema nikakvu silu ni vlast da nekog primora na jedinstvo u veri sa Njom da postane njen clan. Cak i kada bi mogla ne bi to cinila, jer bi to bila tiranija a ne ljubav.
"Sme li pravoslavac da udje u nepravoslavnu bogomolju"? Nacelno: sme! Ali, odmah se postavlja pitanje pobude i namere: radi cega? Da li je u pitanju puka radoznalost, naucni pristup i proucavanje takvog objekta, postovanje i pijetet, da bi se unutra pomolio (pa makar i sam). Od namere, dakle, i cilja njegovog ulazak dobija i moralnu kvalifikaciju. I sveti apostol Pavle kaze: "Sve mi je slobodno (dozvoljeno) ali mi nije na korist". Tako i "samo" tako ulazak u nepravoslavnu bogomolju, sam po sebi nije greh i zlo, ali to moze da bude zavisno od nase namere. Sveti Vasilije Veliki izricito govori: " Ne doprinosi slavljenju Imena Bozijeg onaj ko se divi ucenju inoslavnih". Dakle, ni divljenje njihovim "bogomoljama" a jos manje molitveno opstenje sa nima.
"Sme li da prisustvuje nepravoslavnom obredu i skupu?" Sve sto je receno za prethodno pitanje, vazi i za ovo. Nista se nema ni dodati ni oduzeti. "A sme li molitveno da ucestvuje u njemu?" E to ne sme. Ni pod kakvim uslovima ili okolnostima. Prinudom ili silom, jer bi time pogazio sve pozitivne Kanone i propise svoje Crkve pravoslavne i prestao bi biti njen clan.
Neka ovaj kratak odgovor na ovo sudbonosno pitanje bude makar jedna strelica kraj puta "koji vodi u vecni zivot vecni" da savremeni pravoslavci ne bi sa njega skrenuli i zalutali na mnogobrojnim stazama i puteljcima koje su trasirali ljudi svojim umom, a koji svi vode - u propast vecnu.
Mir ti i blagoslov od Gospoda.
Episkop Artemije
