109 replies to this topic

[fender_bender]

Imam utisak da smo pogresno krenuli. Afrika jeste vazna i na njoj ce se ogledati sve slabosti danasnjeg ustrojstva sveta. A ono se menja iz dana u dan. Pa i odnos takozvanih najrazvijenijih. Konacno, AIDS ce da lece zbog sebe samih, pa ce i Afrika da vidi neku korist od toga. Ako ne bude kasno.

Samo, drugo sam imao na umu. Promene su tako brze da se golim okom ne daju videti: setite se da je pocetkom 90-ih diesel motor kod putnickih automobila bio gotovo zavrsio. Da nikom nije bilo vazno koliko automobili trose. Kad im je postalo vazno - za manje od 20 godina potrosnja se prepolovila. To nisu samo tehnicke promene. To su, itekako, DRUSTVENE promene. Ekoloska svest je postala itekako vazan cinilac u razvoju moderne civilizacije. 

[fender_bender]

mene najvise zanima kakvi ce biti ljudi, naime, pre par meseci u svim medijima se pojavila slika trudnog muskarca sto se pa i do par godina unazad moglo videti u sf filmovima, tako da za 50 je sigurno sve nemoguce moguce

Svaka cast: evo jednog od pitanja, cini mi se. Porodica i njena uloga? Za 50 godina, nekoliko decenija visemanje. Odnos polova.

Edited by fender_bender, 25 October 2008 - 21:16.

[headhunter]

@ 'fender_bender'

evo ja se dobrovoljno javljam
pošto je tema naširoko postavljena pa ima mesta kreacionističkom pristupu.

- kina je proizvođačko društvo koje je delimično usmereno na uvoz energenata iz sssr-a i prodaju gotovih proizvoda potrošačkom društvu kapitalističkom svetu.

- ruje i arapi su trenutno opsluživači sveta energentima ,nude čistu uslugu i od dobiti koje ostvaruju :
prvi je usmeravaju težnji da ostanu globalna politička sila,elita im ; da oplođava netom stečen kapital upumpavanjem na druga,atraktivnija tržišta
a drugi se nisu makli od proučavanja svetih knjiga i džabalebarenja uz čaj,osim časnih izuzetaka....

afrika je biser,koristeći fudbalsku frazeologiju,rezervni igrač koji će dobiti svojih pet minuta da zabije gol

severna afrika će biti alternativa u proizvodnji energenata u dogledno vreme eksploatacijom solarne energije
a podsaharska afrika,ako im dosade leader-i i džiberluk mogu ponuditi svoje pogodne klimatske uslove da beli naprave svoje naseobine i izgrade im infrastrukturu

westworld je i dalje ponuđač visoke tehnologije i kupac rada & usluga

neizostavna je međuzavisnost svih gorenavedenih entiteta da bi se zatvorio lanac

naravno,ovo ne uzimati za ozbiljno....

[fender_bender]

@ 'fender_bender'

evo ja se dobrovoljno javljam
pošto je tema naširoko postavljena pa ima mesta kreacionističkom pristupu.

- kina je proizvođačko društvo koje je delimično usmereno na uvoz energenata iz sssr-a i prodaju gotovih proizvoda potrošačkom društvu kapitalističkom svetu.

- ruje i arapi su trenutno opsluživači sveta energentima ,nude čistu uslugu i od dobiti koje ostvaruju :
prvi je usmeravaju težnji da ostanu globalna politička sila,elita im ; da oplođava netom stečen kapital upumpavanjem na druga,atraktivnija tržišta
a drugi se nisu makli od proučavanja svetih knjiga i džabalebarenja uz čaj,osim časnih izuzetaka....

afrika je biser,koristeći fudbalsku frazeologiju,rezervni igrač koji će dobiti svojih pet minuta da zabije gol

severna afrika će biti alternativa u proizvodnji energenata u dogledno vreme eksploatacijom solarne energije
a podsaharska afrika,ako im dosade leader-i i džiberluk mogu ponuditi svoje pogodne klimatske uslove da beli naprave svoje naseobine i izgrade im infrastrukturu

westworld je i dalje ponuđač visoke tehnologije i kupac rada & usluga

neizostavna je međuzavisnost svih gorenavedenih entiteta da bi se zatvorio lanac

naravno,ovo ne uzimati za ozbiljno....

Zasto da ne? Samo, u toj medjuzavisnosti, sta ponuditi kome: ono sto zadovoljava potrebe (a pitanje je koliko ce jos, jer cemu sluzi auto sa garancijom od 10 godina, ako kultura kaze da ga valja menjati svake 3) jednih, ne zadovoljava potrebe drugih.


I - ti si konstatovao stanje. A kreativizam? 

Obaska, sto u Africi niko ne dzabalebari. Tamo se tesko zivi. I radi.

[headhunter]

Zasto da ne? Samo, u toj medjuzavisnosti, sta ponuditi kome: ono sto zadovoljava potrebe (a pitanje je koliko ce jos, jer cemu sluzi auto sa garancijom od 10 godina, ako kultura kaze da ga valja menjati svake 3) jednih, ne zadovoljava potrebe drugih.

Ovo,moram priznati,ne umem pročitati.

I - ti si konstatovao stanje. A kreativizam?

Kreativno sam tumačio koja je poenta topika i shodno tome ponudio misao.Šta nije jasno ?

Obaska, sto u Africi niko ne dzabalebari. Tamo se tesko zivi. I radi.

Lucidno od tebe,da li je konstatacija potkrepljena ličnim iskustvom ili je aksiom ?

[fender_bender]

Ovo,moram priznati,ne umem pročitati.

Hteo sam da kazem, trapavo mozda, da tehnologija moze da ima (ja mislim i treba) drugacije odgovore na potreba Afrike nego na potrebe Zapadne Evrope. 

Kreativno sam tumačio koja je poenta topika i shodno tome ponudio misao.Šta nije jasno ?
Nema potrebe da se ljutis  . Samo, topik nema poentu, zato i jeste topik. Da se cuje svako ko zeli nesto da kaze, a mislim i zeleo bih da ima.


Lucidno od tebe,da li je konstatacija potkrepljena ličnim iskustvom ili je aksiom ?
Licnim, veoma.

[headhunter]

Ovo,moram priznati,ne umem pročitati.

Hteo sam da kazem, trapavo mozda, da tehnologija moze da ima (ja mislim i treba) drugacije odgovore na potreba Afrike nego na potrebe Zapadne Evrope.

Kreativno sam tumačio koja je poenta topika i shodno tome ponudio misao.Šta nije jasno ?
Nema potrebe da se ljutis . Samo, topik nema poentu, zato i jeste topik. Da se cuje svako ko zeli nesto da kaze, a mislim i zeleo bih da ima.


Lucidno od tebe,da li je konstatacija potkrepljena ličnim iskustvom ili je aksiom ?
Licnim, veoma.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
za fender bender qouter-a

Hteo sam da kazem, trapavo mozda, da tehnologija moze da ima (ja mislim i treba) drugacije odgovore na potreba Afrike nego na potrebe Zapadne Evrope.

Grešiš sinko,tehnologija kao termin ne može dati odgovore,pošto je to koncept,proces a ljudi su meritorni da primene tehnologiju shodno njihovim potrebama.

Samo, topik nema poentu, zato i jeste topik. Da se cuje svako ko zeli nesto da kaze, a mislim i zeleo bih da ima.

Nije ovo oglasna tabla da svako kači svoj mess.Ako imaš poentu u kom pravcu bi trebala da se razvije diskusija,molim te obrazloži i brani svoje stavove,ali kao što sam primetio niti znaš u kom pravcu treba da se razvije diskusija ,niti je održavaš razgovetnom.Pomalo mi liči na Laszlovovko zatrpavanje , ali bože megabajti trpe.....

Licnim, veoma.

Nekog su ti pojeli lavovi ili nadvisili bušmani ? Podeli frustracije sa nama,rado ćemo saslušati/pročitati i pomoći.Verovatno će se naći i neka dobra duša da odagna tvoju psihičku bol....

[fender_bender]

Grešiš sinko,tehnologija kao termin ne može dati odgovore,pošto je to koncept,proces a ljudi su meritorni da primene tehnologiju shodno njihovim potrebama.
OK, ja sam barem pokusao. Da razgovaram s tobom. Ljudi jesu meritorni da primene tehnologiju, jeste lepo receno. Sve do bacanja A-bombe kao meritornog akta omogucenog tehnologijom, jel' tako? Ili zagadjivanja planete sve do stepena da na njoj, planeti mislim, ne moze da se zivi.

Nije ovo oglasna tabla da svako kači svoj mess.Ako imaš poentu u kom pravcu bi trebala da se razvije diskusija,molim te obrazloži i brani svoje stavove,ali kao što sam primetio niti znaš u kom pravcu treba da se razvije diskusija ,niti je održavaš razgovetnom.Pomalo mi liči na Laszlovovko zatrpavanje , ali bože megabajti trpe.....


Nije, slazem se. Samo nije ni mesto na kome cu ja drugima da pricam sta treba da misle. I da im objasnjavam sta oni u stvari misle. Ja bih da ih cujem. I oni mene, nadam se. A da megabajti trpe sve - trpe. Pa i ovo sto ti  pises. I, da: pricali su mi da se na partijskim sastancima znalo u kom pravcu ce da se vodi diskusija. Ako TAKVE diskusije volis... Ja ne znam u kom pravcu ce da se vodi. 

Nekog su ti pojeli lavovi ili nadvisili bušmani ? Podeli frustracije sa nama,rado ćemo saslušati/pročitati i pomoći.Verovatno će se naći i neka dobra duša da odagna tvoju psihičku bol....

Evo ti primera megabajta koje si mirne duse mogao da ustedis. Nisam te LICNO ni po kom osnovu. Nimalo. A postavljati dijagnoze je tako lako. Bolje nemoj 

[headhunter]

Od ovog momenta ću uštedeti sebi na vremenu da ne diskutujem sa jednim skribomanom koji je postavio sebi za dužnost da promeni svet,to je već ionako dejavu na ovom forumu.Samo bih želeo da te prijateljski savetujem da naučiš kvotovati.U primenjivanju ostalih svetskih problema si ionako kao...at home.Uživaj

[fender_bender]

Od ovog momenta ću uštedeti sebi na vremenu da ne diskutujem sa jednim skribomanom koji je postavio sebi za dužnost da promeni svet,to je već ionako dejavu na ovom forumu.Samo bih želeo da te prijateljski savetujem da naučiš kvotovati.U primenjivanju ostalih svetskih problema si ionako kao...at home.Uživaj

To i radim. Uzivam. Hvala ti . 


Samo, ti opet LICNO, a ja te lepo opomenuo. Ali, ako vec insistiras: svet mozes da pocnes da menjas i tako sto ces da naucis da koristis i pravilno pises takozvane strane reci  . Od malog se pocinje.To vazi za tebe. Ja cu sa malim da zavrsim. I TO vazi za tebe .

[Ointagru Unartan]

Neku dalju buducnost covecanstva vidim kao scenu iz Kurosavinog filma Dreams: nema vise civilizacije ni ljudi kakve poznajemo, nema vise ni zivotinja ni biljaka- sve sto je preostalo je crna, mracna pustinja po kojoj lutaju izopaceni demoni, poslednji ostaci ljudske rase. Ipak, zelim da verujem da to mozda, uprkos svemu, nece biti tako. Evo kako zamisljam alternativu:

Posle ekonomskog ujedinjenja globalizacijom, citava Zemlja se ujedinjuje i politicki, sto je jedini nacin da se izbegne diktatura/oligarhija multinacionalnih kompanija. Polaziste za politicku integraciju vidim ne toliko u politickim programima partija koliko u razvoju tkz civilnog drustva. Radilo bi se dakle o ujedinjenju « odozdo », postepenim stvaranjem mreze medjunarodnih nevladinih organizacija, saradnjom sindikata, jacanjem svetskog javnog mnjenja…

Prema francuskom sociologu Turenu (A. Touraine) drustvo se menja pod uticajem razlicitih drustvenih pokreta od kojih jedan uvek ima presudnu ulogu, a uloga sociologa je da identifikujuci taj glavni pokret u neku ruku predvidi smer kretanja drustva. U slucaju stvaranja stvaranja globalnog civilnog drustva i globalne demokratije, ti glavni akteri bi po meni bile mreze organizacija pod okriljem sadasnjeg altermondijalistickog i ekoloskog pokreta.

Ujedinjenje Zemlje bi resilo i niz drugih problema :

1. kao sto svaka nacionalna drzava socialdemokratsog tipa ublazuje negativne posledice delovanja slobodnog trzista odredjenom raspodelom proizvedenog bogatsva, tako bi i jedno globalno drustvo moglo doprineti smanjenju nejednakosti transferom jednog dela zarade bogatih drzava siromasnim drzavama.

2. nestala bi potreba za oruzanim snagama posto bi postojala samo jedna vojska zaduzena za svetsku bezbenost, a ona bi bila prilicno mala, s obzirom da ne bi imala konkurenciju. Tako bi se ogromna sredstva koja se sada ulazu u naoruzanje mogla preusmeriti ka nekim korisnijim stvarima (jedan bombarder B2 kosta nekih 700 miliona dolara…). Istovremeno bio to bio jedini nacin da se garantuje da nece doci do sveopsteg unistenja u nuklearnom ratu. Sada hladni rat izgleda daleko, ali moramo imati na umu da je covecanstvo vec bilo na rubu nuklearne apokalipse za vreme kubanske krize 60tih i da niko ne moze da garantuje da se slicne situacije nece ponoviti sa mozda malo drugacijim ishodom.

3. Posto su ekoloski problemi globalnog karaktera, takva moraju biti i resenja, a ona su vrlo malo verovatna dok se svaka drzava bori za interese sopstvene ekonomske elite.


Naravno, postojanje svetske vlade nosi u sebi mogucnost postojanja svetske diktature, koja je potencijalno gora od svega sto smo do sada imali prilike da vidimo, tim pre sto ne bi bilo nikog izvan nje da joj se suprostavi. Medjutim, moguce je zamisliti takvo uredenje svetske drzave u kojem bi bilo skoro nemoguce uvesti diktaturu. Racimo, vlast ne bi bila koncentrisana na jednom mestu, nego bi sa jedne strane sadasnje drzave imale zadrzale potpunu kulturnu autonomiju (obrazovanje, mediji…) a sa druge strane bi postojali regioni koji bi imali ekonomsku autonomiju.

Sto se tice svakodnevnog zivota, mislim de ce neke nove vrednosti i neke nove ideje postati dominantne i de ce se pod njihovim uticajem potpuno promeniti covekov odnos prema radu, potrosnji, drugim ljudima, kulturi, ucestvovanju u politickom zivotu zajednice…

Ljudi ce shvatiti besmislenost rada cija je jedina svrha zaraditi dovoljno da bi se kupile stvari koje nam omogucuju da zaboravimo na rad. Umesto toga, radice se mnogo manje, 10-20 sati nedeljno, a slobodno vreme koristice se za druzenje, zabavu, sport, stvaranje… Zivotni standard naravno nece moci biti isti, ali vecini to nece smetati jer akumulacija materijalnih dobara vise nece biti kriterijum ispunjenog i uspesnog zivota. Dok ce se nivo potrosnje smanjiti na Zapadu, porasce u trenutno siromasnim zemljama, i taj neki srednji nacin zivota bice kompatibilan sa ocuvanjem prirode.

Odnos prema autoritu, vlasti, hierarhiji ce se takodje promeniti. Insistirace se mnogo vise na autonomiji, kako licnoj tako i politickoj. Skole nece vise postojati u sadanjem obliku, koji je nastao da bi zadovoljio potrebe industrijskog drustva. Ucice se mnogo vise individualno, a nastavnici ce biti vise biti nalik na grcke filozofe koji dijalogom razvijaju kriticki duh sagovornika.

Sve ovo naravno lici na utopizam. I jeste utopizam. Cini mi se medjutim da su klice koje bi mogle dovesti dovesti do ovakvih promena, a pre svego do promene svesti ljudi, vec sada uocljive (u vec pomenutom altermondijalistickom pokretu i raznim teorijama filozofa i sociologa) i da samo cekaju prave okolnosti da se pokazu u njihovoj punoj snazi. Ukratko, sto vise nedostaci sadasnjeg nacina funkcionisanja ekonomije i drustva budu postajali ocigledni, vise ce jacati alternativne opcije. A sve te opcije nisu pozitivne. Jedna od njih je i fundamentalizam i razlicite forme nacionalizma( o sprezi i medjusobnom jacanju terorizma i globalizacije videti recimo « Jihad vs. McWorld » od Barbera, ili radove Manuela Castells-a o informacionom drustvu).

[fender_bender]

Radilo bi se dakle o ujedinjenju « odozdo », postepenim stvaranjem mreze medjunarodnih nevladinih organizacija, saradnjom sindikata, jacanjem svetskog javnog mnjenja…


1. kao sto svaka nacionalna drzava socialdemokratsog tipa ublazuje negativne posledice delovanja slobodnog trzista odredjenom raspodelom proizvedenog bogatsva, tako bi i jedno globalno drustvo moglo doprineti smanjenju nejednakosti transferom jednog dela zarade bogatih drzava siromasnim drzavama.


3. Posto su ekoloski problemi globalnog karaktera, takva moraju biti i resenja, a ona su vrlo malo verovatna dok se svaka drzava bori za interese sopstvene ekonomske elite.


Slazem se: sto su problemi globalniji, i ponudjena resenja moraju biti takva. Cak ce i najveci morati da se upravljaju prema tome. U sopstvenom interesu. A to je sansa za sve, jer od njih ipak najvise zavisi.

Sto se tice svakodnevnog zivota, mislim de ce neke nove vrednosti i neke nove ideje postati dominantne i de ce se pod njihovim uticajem potpuno promeniti covekov odnos prema radu, potrosnji, drugim ljudima, kulturi, ucestvovanju u politickom zivotu zajednice…

Ljudi ce shvatiti besmislenost rada cija je jedina svrha zaraditi dovoljno da bi se kupile stvari koje nam omogucuju da zaboravimo na rad. Umesto toga, radice se mnogo manje, 10-20 sati nedeljno, a slobodno vreme koristice se za druzenje, zabavu, sport, stvaranje… Zivotni standard naravno nece moci biti isti, ali vecini to nece smetati jer akumulacija materijalnih dobara vise nece biti kriterijum ispunjenog i uspesnog zivota. Dok ce se nivo potrosnje smanjiti na Zapadu, porasce u trenutno siromasnim zemljama, i taj neki srednji nacin zivota bice kompatibilan sa ocuvanjem prirode.
Mislim da je ovo bitno: to se nekad zvalo pravicnija raspodela. Zemlje snabdevaci sirovinama su danas ipak znacajnije u svetskoj privredi nego juce ili dok su bile samo kolonije. To se menjalo na nase oci.

A jos vaznije je, mislim, da ce civilizacija koja placa klinca od 20 godina milione dolara samo zato sto dobro sutira loptu, morati da se zapita gde su granice. 


Odnos prema potrosnim dobrima: pa, i Bil Gejts, ma koliko bogat bio, ne moze da ruca 5 puta dnevno. Ne moze da spava u vise nego jednom krevetu. Istovremeno. To je, u malom, slika ogranicenja koja ce se, na neki nacin, nametnuti sama od sebe. Precesto, gledajuci novokomponovane sopstvene i/ili ruske bogatase, zaboravljamo da bogatstva stecena i u najtvrdjem kapitalizmu, mogu da se trose drugacije: jos je jedan Karnedzi, poznat kao covek nimalo mekog srca, kralj celika, ostavio Beogradu sadasnju Univerzitetsku biblioteku i Arhiv. Nesto se ipak menja. A svest da je bolje promeniti milom, da tako kazem, nego dovesti sebe u situaciju da neka drustvena snaga pokusa da pravedniju raspodelu postigne silom, preovladjuje u modernim korporacijama. I to u sopstvenom interesu.

Odnos prema autoritu, vlasti, hierarhiji ce se takodje promeniti. Insistirace se mnogo vise na autonomiji, kako licnoj tako i politickoj. Skole nece vise postojati u sadanjem obliku, koji je nastao da bi zadovoljio potrebe industrijskog drustva. Ucice se mnogo vise individualno, a nastavnici ce biti vise biti nalik na grcke filozofe koji dijalogom razvijaju kriticki duh sagovornika.
Obrazovanje jeste  jedna od kljucnih tacaka. Kako bi ono moglo da izgleda danas i za 50 godina, uz mogucnosti koje otvaraju nova tehnoloska dostignuca bilo bi veoma zanimljiva tema.
Sve ovo naravno lici na utopizam. I jeste utopizam. Cini mi se medjutim da su klice koje bi mogle dovesti dovesti do ovakvih promena, a pre svego do promene svesti ljudi, vec sada uocljive (u vec pomenutom altermondijalistickom pokretu i raznim teorijama filozofa i sociologa) i da samo cekaju prave okolnosti da se pokazu u njihovoj punoj snazi. Ukratko, sto vise nedostaci sadasnjeg nacina funkcionisanja ekonomije i drustva budu postajali ocigledni, vise ce jacati alternativne opcije. A sve te opcije nisu pozitivne. Jedna od njih je i fundamentalizam i razlicite forme nacionalizma( o sprezi i medjusobnom jacanju terorizma i globalizacije videti recimo « Jihad vs. McWorld » od Barbera, ili radove Manuela Castells-a o informacionom drustvu).


Ne mislim da je utopizam. Ili, ako jeste, mozda smo kao civilizacija zreli za neke nove utopije. Imamo sada i sredstava za to. Da bi se jedna utopija prosirila, doprla do zainteresovanih, nije kao nekad potrebno desetine godina; brzina sirenja novih ideja, broj ljudi, pojedinaca, koji mogu da ih plasiraju i ucestvuju u njihovoj razradi je danas, zahvaljujuci i Internetu, toliko porastao da iz temelja menja dosadasnji pojam takozvanih elita. One, u klasicnom smislu, nestaju, gube autoritet koji su imale i tako cesto zloupotrebljavale. A to nas vraca na ispravnost one tvoje teze s pocetka, koja predvidja mnogo vecu ulogu obicnih, malih ljudi, povezanih kroz razlicite oblike neformalnog povezivanja.

[fender_bender]

Ali Afrikanci u Africi nisu poduzeli ništa da se stvari promijene. Evropska povijest je krvavija od afričke, ali razlika je evidentna, nije li?
Afrička civilizacija se nažalost ne razvija, ona stagnira, a za to odgovornost najvećim dijelom snose upravo Afrikanci.
Mozda si u pravu, ali u tom slucaju, ostaje nam da trazimo uzroke zbog kojih neke civilizacije stagniraju, a neke ne. I da li je ono sto mi na Zapadu zovemo razvojem, mozda takodje dospelo u svojevrsni corsokak. U tom slucaju, pitanje je samo gde se taj corsokak nalazi. Ako je corsokak, svejedno je da li te zatekao na stepenu razvoja Afrike ili Evrope. Corskokako ostaje corsokak.

Tacno je da Afrikanci nisu preduzeli nista ili vrlo malo, gledano konvencionalno. Azija je, na primer, prihvatanjem evropskih metoda borbe protiv kolonijalizma, ali i unoseci svoje veoma znacajne elemente, uspela da u nekoliko navrata, i to veoma uspesno, tuce Zapad sopstvenim oruzjem. Daleko su, nepovratno, vremena kada je jedna Velika Britanija objavljivala rat Kini samo zato sto se ova, iako nominalno suverena drzava, drznula da zabrani uvoz opijuma na sopstvenu teritoriju. I to opijuma koji su uvozili upravo ti isti - Englezi. I to se promenilo, i to za jedan prosecan ljudski vek. 

Tako da je, mozda, africki neuspeh da se suprotstavi, posledica kulturnih razlika: africke civilizacije i nacin misljenja ne poznaju velike, ideoloski motivisane pokrete, a ni revolucije kakve je, recimo, upoznala Kina. A mislio o komunizmu ko sta hoce, ostaje cinjenica da je tek on uspeo da Kinu vrati medju velike. Afrika, dakle, jeste trpela vise, ali to mozda govori i o vecem stepenu tolerancije koji se odnegovao u africkim kulturama. 

Osim ako AIDS ili SIDA, kao veliki afrički legacy i tu ne uzme svoj danak.


Nazalost, bas tako: osim ako...

[dekss]

zanimljiva, ali, čini mi se, suviše ambiciozna tema.
pre nego bilo šta napišem zanima me šta značio ono "da preskocimo takozvane crne scenarije"?

i, fender... bi stvarno mogao da nauči da quot-uje:

sve što je izmedju [ quote ] i [ /quote ] će izgledati ovako:

text

i tu treba da je ono što citiramo, izvan pišemo sami...

Edited by dekss, 26 October 2008 - 15:51.

[fender_bender]

zanimljiva, ali, čini mi se, suviše ambiciozna tema.
pre nego bilo šta napišem zanima me šta značio ono "da preskocimo takozvane crne scenarije"?

Ovako?  . Pokusavao sam, ne ide. Nisam savladao, znam da nervira. Izvinjenje i tebi i drugima.


Izbeci crne scenarije: pa, recimo, da je temu topika trebalo produziti sa ...AKO BUDEMO IMALI SRECE.

Nisam hteo, sreca je ipak nesto vezano za pojedinca, ne za grupu, a najvise dokle smem da idem sa predlogom (ne i stavom) je da smo ako nesto mora da se menja, a sva je prilika da mora, kao civilizacija sposobni da sprecimo da to neko pokusa da ostvari silom. Promene mislim. Jer, ako je globalizacija globalna, mozda i neka revolucija (kao nasilna promena) - bude takodje globalna. Dakle, ne vise Francuska ili Ruska...

Ne smem dalje, a i ne bi bilo korektno. Izlozicu se optuzbi da je globalna revolucija ono sto se nekad zvalo svetska, a to opasno mirise ili smrdi, na znas vec sta. Dakle, samo ne silom.

A ambicioznost teme? Ne znam, zaista, nista nas ne kosta da se pozabavimo pojedinostima. Kulturnim, ostalim.