3066 replies to this topic

[Hella]

Evo, javio mi se drugar koji je upućen u problematiku i razjasnio ovu nedoumicu.

Ура ја што свашта знам, али не и све, пошто нисам жена.
Идем мало да се огледам у зрцалу и дивим сам себи.

[Limma]

mali troll:

kako se na latinskom kaze precica?

thanx

[Alexia]

Skoro sam citala jednu praznjikavu knjizicu u kojoj (zadivljujuce neobavesten) prevodilac vise puta koristi rec topka, u znacenju, koliko sam razumela iz konteksta, hrpa, gomilca.
Da li je jos neko cuo ovaj izraz?

[BGhost]

Skoro sam citala jednu praznjikavu knjizicu u kojoj (zadivljujuce neobavesten) prevodilac vise puta koristi rec topka, u znacenju, koliko sam razumela iz konteksta, hrpa, gomilca.
Da li je jos neko cuo ovaj izraz?

<{POST_SNAPBACK}>

Da, u makedonskom.

[Alexia]

Da, u makedonskom.

<{POST_SNAPBACK}>

E, hvala.
Definitivno nagori prevod koji sam ikad videla (sad se setih da je pominjao i cuvenog slikara Edvarda Munča).

[mathematician]

U makedonskom topka znaci lopta.

[sta dalje]

Verovatno ste gledali reklamu za jednu domaću banku, u kojoj Kraljevića Marka (Rambo Amadeus) pitaju da li je dobio nasledstvo ili mu je umrla tašta, a on im odgovara "nit sitna nasljedstva, nit se meni tašta predstavila". Otvorim rečnik i pogledam, kad ono, pazi stvarno, "predstaviti se" može da znači i - umreti (Vitomire, bolan! Predstavila se Jevda - I. Andrić).

To je, pretpostavljam, arhaični izraz sa značenjem "predstaviti se (Gospodu)", ali ne znam da li se i danas koristi u crkvi.

<{POST_SNAPBACK}>

ima ta reklama i na radiju b92 koga slusam preko neta, i uvek sam se cudila sta je hteo da kaze time da mu se "tasta prestavila" ( bez "d", videla ostatak postova")...jos sam pocela da tripujem da je to neki novi sleng, kao nisam u toku...
sad mi je sve jasno. hvala

[nickie]

Zna li neko kako ide dalje niz: deda, pradeda, cukundeda, ...?

[paculla]

Zna li neko kako ide dalje niz: deda, pradeda, cukundeda, ...?

<{POST_SNAPBACK}>

Wiki kaze ovako:

deda, pradeda, cukundeda, navrndeda, kurdjel, askurdjel, kurdjup, kurlebalo, sukurdov, surdepac, omzikur, kurajber

i tako meni kaze moj surdepac: paculla, drago moje surdep-unuce, nemo' previse da visis na forumu.

ovo bi bio interesantno da se neko javi sa objasnjenjem zasto su ove reci tako lude i drugacije od standardnih srp. reci

[Varvarin]

Nedoumica u vezi koriscenja odredjenog i neodredjenog clana u engleskom jeziku.

Gledam naslove nekoliko knjiga koje se razlikuju po koriscenju clana:

a ) "A History of Civilizations", Fernand Braudel, Grammaire de Civilizations;

b ) "The History of Western Philosophy", Bertrand Russell;

c ) "Man and his symbols", C.G. Jung;

pa bih molio da mi se objasni zasto dolazi do razlike.


Ovo trece mi je donekle jasno, ali me prva dva primera bune. Da li je u prvom slucaju ispred imenice History neodredjeni clan zato sto je to istorija mnogih civilizacija, sto je razlicito od drugog slucaja koji je istorije "samo" zapadne filozofije? Btw. originalni naslov Brodelove knjige na francuskom nema clana, ali sam na nekim sajtovima video da je navode kao La Grammaire Des Civilisations.

Ovo pitam posto ponekad imam problema sa clanovima u engleskom jeziku (mada sam u svoje vreme razbucao odredjene testove engleskog jezika).

[Crveniautobus]

Nedoumica u vezi koriscenja odredjenog i neodredjenog clana u engleskom jeziku.

Gledam naslove nekoliko knjiga koje se razlikuju po koriscenju clana:

a ) "A History of Civilizations", Fernand Braudel, Grammaire de Civilizations;

b ) "The History of Western Philosophy", Bertrand Russell;

c ) "Man and his symbols", C.G. Jung;

pa bih molio da mi se objasni zasto dolazi do razlike.
Ovo trece mi je donekle jasno, ali me prva dva primera bune. Da li je u prvom slucaju ispred imenice History neodredjeni clan zato sto je to istorija mnogih civilizacija, sto je razlicito od drugog slucaja koji je istorije "samo" zapadne filozofije? Btw. originalni naslov Brodelove knjige na francuskom nema clana, ali sam na nekim sajtovima video da je navode kao La Grammaire Des Civilisations.

Ovo pitam posto ponekad imam problema sa clanovima u engleskom jeziku (mada sam u svoje vreme razbucao odredjene testove engleskog jezika).

<{POST_SNAPBACK}>

Razlika je minimalna, ali postoji. "A" u prvom naslovu meni govori da se radi o knjizi, dakle o jednoj knjizi koja ce probati da da pregled teme: the history of civilisations. Tu je jos i implikacija da je to "jedna od mogucih" ovakvih istorija, dakle, ja tu ne osecam nikakvu teznju da se kaze da je to "the definitive" history of the topic.

"The" u drugom slucaju meni vise govori da se radi o samoj temi - istoriji, a moglo bi i da ima implikaciju da je to THE (definitive) history of Western philosophy, mada ne verujem da je to autor hteo da kaze.

U sustini, "A" i "the" se mogu u prva dva naslova zameniti bez neke dramaticne promene znacenja. Vise je rec o nijansi. Meni "a" zvuci malo skromnije i manje pretenciozno.

Za "c", "the" i "a" se ne koriste ispred imenice "man" kada se ova (anahrono; sada se ovo izbegava) koristi da oznaci vrstu Homo sapiens. Isto je i sa (opet anahronim) "mankind", kao i sa "humanity". Cesto i rec "society" kada se misli na totalitet jednog drustva nema clan, mada ga u drugim kontekstima ima ("a society" znaci "jedno drustvo" suprotstavljeno ostalim drustvima, drustvo kao predstavnik klase ljudskih drustava).

Da je stajalo "a man", znacilo bi da se radi o nekom odredjenom coveku i njegovim simbolima. "The man" bi najverovatnije nasao u naslovu ovog tipa "Peter Smith - the Man and His Work".

[mango]

Nedoumica u vezi koriscenja odredjenog i neodredjenog clana u engleskom jeziku.

Gledam naslove nekoliko knjiga koje se razlikuju po koriscenju clana:

a ) "A History of Civilizations", Fernand Braudel, Grammaire de Civilizations;

b ) "The History of Western Philosophy", Bertrand Russell;

c ) "Man and his symbols", C.G. Jung;

pa bih molio da mi se objasni zasto dolazi do razlike.
Ovo trece mi je donekle jasno, ali me prva dva primera bune. Da li je u prvom slucaju ispred imenice History neodredjeni clan zato sto je to istorija mnogih civilizacija, sto je razlicito od drugog slucaja koji je istorije "samo" zapadne filozofije? Btw. originalni naslov Brodelove knjige na francuskom nema clana, ali sam na nekim sajtovima video da je navode kao La Grammaire Des Civilisations.

Ovo pitam posto ponekad imam problema sa clanovima u engleskom jeziku (mada sam u svoje vreme razbucao odredjene testove engleskog jezika).

<{POST_SNAPBACK}>

pre ce biti da knjiga A nije defintivna i jedina istorija civilizacija - tek jedno vidjenje na istoriju civilizacija.

[Varvarin]

2 crveniautobus & mango

Francuzi u nekim slucajevima za ""A History of Civilizations" koriste odredjeni clan le. Ja sam parsecima daleko od aktivnog znanja francuskog jezika, ali primecujem razliku. Da li clan kao element jezika nestaje?

edit: preformulisao recenicu i dao joj normalno znacenje, u prethodnoj je odredjeni clan ponekad bio odredjen.....

Edited by Varvarin, 08 September 2006 - 05:51.

[Crveniautobus]

Pravila upotrebe clanova u raznim jezicima su razlicita. Npr. na engleskom se za opstu referencu u mnozini brojivih imenica koristi nulti clan (Dogs are animals), a na spanskom bi se upotrebio odredjeni clan (LOS perros son animales).

Sa nebrojivim imenicama se na engleskom za generalnu referencu koristi nulti clan (Love is a feeling) a na spanskom odredjeni (EL amor es un sentimiento).

Engleski za generalnu referencu menica u jednini ima obavezan clan (bilo koji; sa malim pomeranjima u znacenju) (A dog is an animal; The dog is an animal), i brojive imenice se u jednini nikad ne smeju pojaviti bez clana ili slicne reci (osim kod nekih izuzetaka - kao sto je "man" u tvom gornjem pitanju). S druge strane, odsustvo clana uz jedninu brojivih imenica u nekim jezicima oznacava generalnu referencu.

Neki jezici koriste clan uz prisvojne reci (la mia madre - italijanski; az anyam - madjarski), neki ne (mi madre- spanski), a neki imaju obe mogucnosti (la meva mare/ma mare - katalonski).

Clan i jeste i nije kategorija koja se gubi. Zavisi koji jezik gledas. Generalno, jezici koji imaju manje fleksije (manje vezanih gramatickih afiksa na kraju ili pocetku reci) imaju clanove, a jezici sa vise fleksije ih nemaju. Ipak, ovo nije nikakvo cvrsto pravilo.

Latinski, izuzetno flektivan jezik, nije imao clanove, kao ni vecina slovenskih jezika. Romanski jezici, kao i makedonski i bugarski, gde je doslo do velikog pomeranja ka analitickom izrazavanju sintaksickih odnosa (manje fleksije, vise predloskih fraza i nepromenjivih reci), imaju clanove.

Naravno, svet je pun visoko analitickih jezika koji nemaju clanove (npr. mandarinski) i visoko flektivnih jezika (npr. madjarski, baskijski) koji ih imaju.

U engleskom, kao i u drugim genetski evropskim jezicima, clan se nikako ne gubi. Vremenom, kao i u prostoru, svakako moze doci do malih pomeranja u upotrebi. U nekoj dalekoj buducnosti, na primer ako engleski ponovo postane visoko flektivni jezik (govorimo o hiljadama godina), moze doci i do toga da se u njemu izgube clanovi. To nije nemoguce, ali nije ni nesto na sta svi cekaju. U svakom slucaju, don't hold your breath.

Edited by Crveniautobus, 08 September 2006 - 20:14.

[Art Vandelej]

A da li je pravilno reci upola manje ili duplo manje, ili mozda oba? Svuda cujem duplo manje, a to mi deluje nepravilno.