226 replies to this topic

[5ko]

Ave, Cezare!
O kakvoj to nacionalnoj histeriji 5.oktobra pricas? Zar stvarno mislis da je do 5.oktobra doslo onako, spontano? Zar mislis da su rudari u "Kolubari" onako, spontano podigli strajk?

Da nisu oni, (koje bi ti onako,spontano oterao da rade neke druge poslove),dobro "odradili" posao, do 5.oktobra verovatno ne bi ni doslo.

[Free Mason]

Dubok je Rubikon Caesare a i kockica se slabije kotrlja...a zapelo, jeste, nevoli trnje kaze i jos dodaje da saradnje sa drugim kockicama nece biti.

Sjaset je razloga za to ali nece, kaze, poimence, delo ce sve na kraju pokazati a nistoznici ce se sami od sebe procistiti.

Samo jos kad bi se nasmejala i manje izigravala namcora mozda se i otkotrlja kako valja.

Kumo Draganza draga ti nis' nemoj da brines. U one nase nahije jos uvek se ljudski zivi bio Koki ili Lab head of motherland. Seki nije pretnja vise kozmetika u sivilu izbora.

Sandra, ti si divna devojka, hvala sto si se vratila i ulepsala komsiluk:smile:

[George]

nikcevm:
George, da li si kupio kartu za povratak u Srbiju? Hajde budi iskren, pa nam reci.

Ne razumem pitanje.
Svako ima pravo da kaze svoje misljenje o situaciji u Srbiji. Stranci koji nikada u Jugoslaviji nisu ziveli, o njoj su pisali knjige.

[Laki42]

Caesar, to je ono sto kazem (posto vidim da ni ti ne volis Kostunicu a glasaces za njega) opet biramo izmedju dva zla (ako uopste izadjem na glasanje). Pitam se hocemo li ikada birati izmedju dva dobra kandidata? Da li ce doci vreme kada politika kandidata nece moci u znacajnijoj meri da odlucuje o standardu ljudi jer ce sve biti kao u uredjenim drzavama gde se ne moze desiti da pobedom jednog kandidata dodje do tolikih promena u zivotu gradjana.
Sve sam blizi odluci da odem iz zemlje i grada u kome sam rodjen i u kome moji zive vec devet generacija ko god da pobedi. Jer ja stvarno nemam vremena da cekam i gledam sve gluposti nasih politicara. A imali smo sansu kakva se nije pruzila nasim susedima.
Ne mogu se sloziti da se u Beogradu bolje zivi, u Beogradu imamo mnogo vece izdatke i mnogo je skuplje.

[Aleksandar Prag]

"Monetarna politika, a ovo se sad odnosi na zajedničku državu, mora biti stabilizaciona. Odsustvo inflacije, odnosno njeno redukcija na nivo ispod 4 posto u periodu od dve do tri godine, nužan je preduslov za stvaranje tržišnog privrednog ambijenta i realizaciju procesa tranzicije.

Uz mali broj izuzetaka (monopoli, sektor javnih usluga i sl.) cene treba da se formiraju slobodno (u zdravom tržišnom ambijentu). Liberalizacija cena i usklađivanje njihovih pariteta na uredenom tržištu mora biti jedan od osnovnih zadataka ekonomske politike.

Kretanje dobara, usluga, rada i kapitala takode mora biti liberalizovano, razume se, u onoj meri u kojoj liberalizacija ne ugrožava vitalne interese privrede.
Najvažnije područje liberalizacije (o njemu se, nažalost, najmanje govori) jeste oslobađanje privredne inicijative. Uplitanje države (i partijskih funkcionera) u privredne odluke široko je uzelo maha, što je dovelo do paralize privrednog života. Štaviše, u cilju zaštite državne/ društvene svojine, zakonom je zabranjena preduzećima svaka ozbiljnija privredna aktivnost, ukoliko nije odobrena od strane republičke vlade. Te barijere moraju biti uklonjene. Prioritetni cilj treba da bude podrška formiranju institucija i pojednostavljenje procedura koje ce znatno olakšati pokretanje novih (malih i srednjih ) preduzeća, da bi se izašlo iz sadašnjeg stanja u kome se svakoj privrednoj inicijativi postavljaju brojne administrativne i druge prepreke. Reformski procesi moraju da se oslone na mnogobrojne nove privredne poduhvate, koji ce kompenzirati zatvaranje neprofitabilnih preduzeća i banaka i gubitak neproduktivnih radnih mesta.


Oni koji se danas u javnosti rado predstavljaju kao reformske snage, nisu razumeli ovu suštinsku potrebu, pa su svoju aktivnost usredsredili isključivo na unapređenje privrednih performansi zatvaranjem preduzeća i ukidanjem neproduktivnih radnih mesta. Ova destruktivna, a nažalost nužna, faza ipak mora, biti istovremeno praćena i širokim zamahom novih privrednih poduhvata, za koje se, medutim još uvek postavljaju prepreke. Nestabilni zakonski ambijent, nazovi kreativno tumačenje zakona, nesamostalnost sudova, obest izvršne vlasti u neograničenoj primeni sopstvene volje i dovođenje javnih medija u ponižavajuci položaj, glavne su prepreke ozbiljnijoj privrednoj inicijativi i investiranju.

Uredno i jasno izveštavanje javnosti o izvorima i načinu prikupljanja javnih prihoda, a naročito o upotrebi prikupljenih sredstava, jedan je od najvažnijih zadataka. To se, naravno, odnosi i na donacije, koje svakako ne mogu biti osnovni oslonac reformskih procesa. Štetna je praksa aktuelne republičke vlade da, umesto blagovremeno datih izveštaja, pokreće bučne i šarene medijske kampanje. Čak i ako vlada nema razloga da skriva činjenice, odlaganje ili izostanak periodičnih izveštaja, ili nemogućnost da se iz takvih izveštaja dobiju nedvosmisleni odgovori na relevantna pitanja, stvara utisak da nešto nije u redu, a to šteti ugledu vlade i poverenju u reforme.

Kad sam već ovoliko zagazio u ekonomiju, reći ću nešto i o privatizaciji, jer strahujem da postojeći model privatizacije, tj. model prodaje, koji zagovara aktuelna vlast, ubrzano i spontano klizi ka modelu (skoro) besplatne podele akcija. Specificnost novog modela besplatne podele je da se ne odnosi se na sva preduzeća, nego samo na neka, da se ne odnosi na sve građane, nego samo na neke, da postoje elementi slučajnosti u izboru preduzeća koja će biti poklonjena, kao i u izboru lica kojima ce preduzeća biti poklonjena (ali možda se tim neizvesnostima može i upravljati?) Problem se zapravo svodi na pitanje: kako ostati jedini kupac na aukciji? Da li je to teško u situaciji kada se obavlja istovremeno veliki broj aukcija? I kako stati na kraj zloupotrebama, kada su uslovi za njih idealni? Preduzeća možda mogu da kupe baš oni koji umeju da se na "pravi način" dogovore sa nosiocima procesa privatizacije - ministarstvom, vladom ili njenim brojnim agencijama. Time se bitno smanjuje poverenje građana u transparentnost procesa privatizacije i tranzicije.

Zato, ako je već prelaz na besplatnu privatizaciju nužan, onda mogućnost dobijanja besplatnih akcija treba da postoji za sve građane po jasnim i lako primenljivim pravilima. Takode, cena preduzeća koja se prodaju mora se formirati na berzi po pravilima, ili bar približno po pravilima, koja važe na uredenim tržištima kapitala. To možda ne bi sprečilo investitore da kupe preduzeća po nižim cenama, ali bi novac dobili građani (a ne država), a proces bi bio transparentniji i blagotvornije bi uticao na oživljavanje tržišta kapitala.

Dugo je vladala zabluda da se politikom administrativno depresiranih cena, kao i politikom subvencionisanja neproduktivnih radnih mesta u preduzećima, može voditi uspešna politika socijalne zaštite. Zato se izmeštanje socijalne politike iz preduzeća i napuštanje politike administrativno depresiranih cena, kao oblika socijalne pomoći, postavlja se kao preduslov iole uspešne socijalne politike.

Populistička politika prethodnog režima, koja je, nažalost, ostavila duboke tragove u zamislima i aktivnostima republičke izvršne vlasti, nije dozvoljavala da se socijalni problemi osvetle na pravi način. Priliv donacija i kredita za ove svrhe donekle je olakšao probleme formiranja socijalne zaštiitne mreže, ali je još više istakao činjenicu da u našoj zemlji ne postoji verodostojna evidencija o ekonomskom i socijalnom položaju porodice, koja jedina može biti predmet socijalne brige i pomoći.

Upravo zbog toga, prvi i najpreči zadatak morao biti utvrdivanje verodostojne socijalne karte svake porodice koja treba da bude korisnik socijalnog programa. Koliko god da je ovaj projekt na prvi pogled komplikovan i skup, on mora biti završen pre nego što poreski obveznici izdvoje značajna sredstva za pomoć svojim socijalno i ekonomski ugroženim sugrađanima. U protivnom, brojne zloupotrebe kompromitovaće svaki socijalni program.

Reći ćete: zašto ovoliko priče o ekonomiji, predsednik se njome ne bavi. Tacno. Ali, izbori su raspisani pre vremena i bez preko potrebnog novog ustava, sa ekonomijom kao zadatom temom u kampanji, a mnogo više temom koju zadaje sam život. Zato sam o tome i govorio. Uostalom, i to je priča o demokratskoj i pravnoj državi. Nema zdrave privrede u zemlji u kojoj su institucije nezdrave. Nema dekriminalizacije ako se u parlamentu kradu poslanički mandati. Sve to, uostalom, zna Srbija."

Ne znam kako ostalim ucesnicima, ali meni ovo lici na proevropski, liberalni i sasvim prihvatljiv program. Da li je V.K. iskren kad iznosi ovakav program? Mislim da jeste.

Labus i njegov program je isto O.K., mada nije bas jasno kako on hoce da nastavi sa privatizacijom. Drugo, za razliku od Kostunice, Labus nista ne govori o reformi sudstva i medija. Nezavisnost sudstva i medija je uslov za domace i strane investicije, a vlada koja podrzava Labusa, kada je sudstvo u pitanju je, izmenama zakona u junu ove godine pogrsala stanje i vratila Milosevicev ssistem kontrole sudova preko predsednika sudova.

Ako bi Labus modifikovao svoj program, svejedno je da li ce on ili V.K. pobediti.

[Vladap]

Jedno pitanje: zasto republicki Parlament, kada se vec toliko svima zuri, vise od tri meseca nije doneo ni jedan novi zakon, a nece se sastati do oktobra.
Da ne bi mozda onda izaslo na videlo da ona kradja mandata nije otisla i na vodenicu SPS-a i sl.?
DSS-a, koji ruku na srce, i za mene je jako spor, ne postoji u tom Parlamentu, sta je sada prepreka donosenju novih sistemskih Zakona?

[DraganaS]

ijaoo kum se vrnuo:smile: cmok,cmok,cmok:razz:
izvinjavam se na digresiju:wink:

[caesar]

Kostunica nije fasista niti umereni nacionalista.
Labus nije ni nacionalista niti patriota.
Labus je covek koji bi prodao sve, svaki nacionalni interes jer on ne poznaje njihovu vrednost.
Kostunica je opasan jer se krije iza fasade smotane osobe koja ne konta bas najbolje sta se oko nje desava.Niko ne zna sta on zaista misli i sta smera.
Za Labusa se zna , sprovodi Djindjiceve odluke, i opet ne znamo sta je gore.
Narod bi trebalo da kazni obojicu i da izadje na izbore i ponisti svoje listice.Da izrazi svoj bunt protiv i vlasti i opozicije. Da pokaze da mu je dosta i jednih i drugih.
Nikad svoj glas necu dati Kostunici. Mozda samo glasam protiv Seselja ili Labusa.A mozda na kraju glasam i za Vuka.On prica ono sto zelim da cujem. Samo jos on nije bio na vlasti.Kada bi i on dosao i razocarao me onda bih definitivno ...pa van zemlje.Sem ako se ne pojavi neko N O V I!

[DraganaS]

[quote]
caesar:
A mozda na kraju glasam i za Vuka.On prica ono sto zelim da cujem. Samo jos on nije bio na vlasti.Kada bi i on dosao i razocarao me onda bih definitivno ...pa van zemlje.Sem ako se ne pojavi neko N O V I!


aaaa na te ovcice (bez uvrede molim, ovo je figurativno) on i ceka,ma sta ces onda napolju kad ce dole da teku med i mleko:grin:

[Vesna]

caesar:
A mozda na kraju glasam i za Vuka.On prica ono sto zelim da cujem. Samo jos on nije bio na vlasti.Kada bi i on dosao i razocarao me onda bih definitivno ...pa van zemlje.Sem ako se ne pojavi neko N O V I!

Ako ti je to jedini razlog, najbolje je da poništiš listić.
Nisam preveliki obožavalac Predsednika SRJ, ali birajući izmedju njega i Draškovića teško da bih imala dilemu.

Nije bio na vlasti? Jeste, još kako. Verujem i da mu Beograd tu vlast još dugo neće zaboraviti.

[zvezdara]

Ne shvatam: ponasate se kao da gledate fudbalsku utakmicu i GLEDATE ko ce da pobedi. Kad budete shvatili da je sva moc u VASIM rukama (glasackim listicima) i u vasim glavama (izabrati najboljeg) onda cemo imati i bolje politicare. Politicari, veciti oportunisti (= kurve) ce se brzo okrenuti ka vetru koji duva. Sta mislite zasto je Voja K. poceo da udara po "nacionalnom"? Da li zaista verujete da kao humanisticki i hriscanski obrazovan covek "privatno" zaista zastupa takve stavove? Ovi stariji ce se setiti kako je Zloba od komuniste, internacionaliste, zastupnika bratstva i jedinstva, socijalnog mira i stabilnosti preko noci postao nacionalista kada je shvatio kako Vuku i Seselju vrtoglavo raste popularnost. A i ta dvojca su samo bili vispreniji od njega i prvi shvatili sta pali kod mase.
I da ponovo podvucem: izbor i vasa sudbina je u vasim rukama.
E, a sad, da li ima nekoga ko odskace po kvaliteu, postenju (itd.)?

[dijasporac]

Iskustvo mog prijatelja sa skorasnje posete g. Kostunice zemlji u kojoj zivim:
Prijem u konzularnom predstavnistvu, ambasade srbije i crne gore. G Kostunica cutljiv, zagonetan, na pitanja odgovara maltene jednom recju. G. Svilanovic, govorljiv, inteligentan,sarmantan, duhovit. Ne zelim da komentarisem, ko ove ljude prati u medijima duze vreme, mozda ce im ovo nesto znaciti.

[Henry Chinaski]

zvezdara:

Ne shvatam: ponasate se kao da gledate fudbalsku utakmicu i GLEDATE ko ce da pobedi. Kad budete shvatili da je sva moc u VASIM rukama (glasackim listicima) i u vasim glavama (izabrati najboljeg) onda cemo imati i bolje politicare.

Pa mi i gledamo, ako cemo posteno. I da zavrbujem 100 komada da glasaju za Labusa, to ne znaci nista. Od tih 100 niko nece vrbovati jos jer je i sam na jedvite jade zavrbovan. Ne ulizuju se dzabe i Djiki i Koki i Labus prostom puku. Taj prosti puk je ovde glasacko telo, tako je bilo i u vreme Domanovica i Nusica, a tako ce i ostati. Ja ovde davno raspredah teorije kako se narodi generalno ne menjaju, uzimajuci primer Kine i Indije, i izgleda da sam bio u pravu. Nikada (ili bar jos dugo) prosecan inadzijski Srbin nece pristati da mu se proda to sto pokusavaju da mu prodaju Djiki & co (ili bar ne na taj nacin) pa onda ima iz inata da glasa za nekog drugog. Ne znace nista njemu reci i pojmovi kao privatizacija, tranzicija, Evropa, globalizacija, trziste, pragmatizam, kapital... Cak mu je po malo i muka od nekih reci. On od predsednickih kandidata zeli da cuje ono sto je babi milo (evo gore covek bar priznaje) bez obzira na to sto zna da ga ovaj laze. Draze su njemu velike ideje o pravdi "u celini i celosti" nego neka tamo Evropa. Draze je njemu da mu neko prica kako ga niko ne razume nego da mu neko kaze kako je prdnuo u cabar i kako ce golja do kraja veka i ostati. Sad to ovde, oko pravde u celini i celosti, nije da prosecan Srbin nije delimicno u pravu. Gledao je on svojim ocima kako gola gna, mufljuzi, prevaranti i bitange postaju "ugledni gradjani" i uglavnom zbog toga se pobunio petog oktobra (sto izgleda "novima" nije jasno; oni izgleda misle da se prosecan Pera pobunio zbog toga sto hoce u Evropu). Mislio je da ce se to kako tako srediti. Nije prizeljkivao revolucionarnu pravdu, ali zakon o poreklu imovine jeste. A ruku na srce, taj zakon bi nam i dosao kao kec na desetku. Tim parama bi se zemlja brze oporavila nego bilo kojim kreditima, jer su milijarde u pitanju. Da je isti donesen i sproveden, mozda bi mi zakasnili 5 godina u Evropu, ali tih pet godina nasem Peri ne znace nista, i tako je on stracio 15 godina uludo, sta njemu znaci jos pet? Ne bi se Evropa bunila zbog ovoga, oko bezbednosti investicija. Ako bi se i bunila, svako cudo za tri dana. Seca se Evropa dobro nacionalizacije, a dobro zna i sa kim ima posla u redovima novih srpskih Rokfelera. Privatizacija Peri znaci da mu u izvodu iz katastra vise ne pise "drustvena (ili drzavna) svojina korisnik Pera" za plac ili imanje koje je imao jos njegov askurdjel. To je Peri privatizacija. Peri ide na ganglije sto se ponovo kao i u vreme SMrde kupuju samo stanovnici Beograda i njima se mazu oci obnovom asfalta i slicnim aktivnostima. Pera se smeje i psuje kada mu kazu kako je Srbija posle Ceske zemlja sa najmanje kriminala. Za njega je to j u zdrav mozak. I nije da nije u pravu. Stalo je Peri do liberte, egalite, fraternite, vise nego do 'leba. Pera ne zeli da suruje sa zlom, mada Pera dobro zna da dobri na kraju dobijaju samo sipak bijeli, jer ne zeli Pera da izda sebe. Jedno li je. I tako nas Pera, zbog toga sto smatra da su mu celog zivota lupali cvrge i lagali ga zli momci koji dobro zive, urla u sebi: "Jesu li mene zatvarali samo zato sto sam vik'o: ziveo Staljin i svetska revolucija?! Jesu li me zato zatvarali?!... Ja sam drz'o njegovu sliku pet godina, k'o ikonu, i drzacu je, ponovo, kad-tad! Slusaj ti! Necete uspeti dok sam ja ziv, ja, moj brat, i jos hiljade, vi necete... Vi... necete..." i glasa za onoga ko najvise lici na sliku koju on ima o Vodji, to jest onoga ko ga najbolje laze (a zna Pera da svi oni lazu). Slicno nesto kao sto je strasna tragicna ljubav koja unistava najvise onog koji voli. I onda ispada da je jos i najbolje ako Pera glasa za Kostunicu a ne za Vuka ili Seselja i slicne. U cemu je tu problem?

P.S. Ovaj predlog da bi najbolje bilo da svi poniste listice je i najbolji od svih, ali je samo teorija.

[ Izmena poruke: Henry Chinaski na dan 2002-09-13 11:56 ]

[caesar]

Da, u pravu si kad kazes da Vuk jeste bio na vlasti u BG i da ga sada mnogo kritikuju zbog toga.Ja ne znam gde ti zivis ali ja sam i BG.I ruku na srce, ja se ne secam da je gradska vlada tako lose funkcionisala niti da je bilo nekih krajnje katastroficnih stvari.Sve mi to malo vise mirise na Djindjicevu kuhinju.Vuk jeste napravio nekoliko kardinalnih gresaka, kao npr. kada je izaso iz DOS-a, ali sada je i Kostunica izasao pa gledaj sta mu rade.Unistavaju ga. A on ne zna jadan da se brani.Draskovic bi znao da se brani ali je pitanje da li bi ta njegova odbrana,tj. rat sa ostatkom DOS*a bio bolji resenje po Srbiju, nego ovo sto nas je toga postedeo. Ali toliko o Vuku.

DA li ima neko ovde ko ZAISTA misli da je Labus 'najbolje za Srbiju'? Ja mislim da nije i da je opet u opstoj pomami izbacen neko ko ne zadovoljava kvalitete predsednika.I sada zbog toga sto nam se sugerise da nema boljeg kandidata mi trebamo da glasamo za loseg.

Ako na ovim izborima pobedi Kostunica on ce raspisati nove izbore. Vladu ne moze sam da formira. Opet su tu DS, SPO, NS. Stranke sa kojima dolazi u obzir saradjivati. S druge strane su SPS, SSJ, SRS. I nasa politicka scena je opet zamucena.
Jedni te isti politicari se vec 12 godina preplicu po nasoj politickoj sceni. Samo menjaju funkcije. Da li mozemo ocekivati nesto bolje po nas ako oni i dalje ostanu na sceni? NE! Hocemo istinske reforme. Stranke mogu ostati( i moraju) na politickoj sceni, jer su mnoge od njih prilicno kadrovski kvalitetne. Stranke sa jakom infrastrukturom moraju opstati. Ali bi iz moralnih razloga svi lideri morali podneti ostavke. Kad kazem svi, mislim svi. I to je kraj. Kada cela ova garnitura dinosaurusa ode sa vlasti za 5, 10, 15 godina ili u nekim slucajevima kad priroda tako odredi, svejedno. Ali ce Srbija tek tada izaci iz vrzinog kola u koje se uplela ne svojom voljom nego voljom bezumnika koji su tada stajali na celu Srbije. A to je bilo, da podsetim, davne (19)45. Ponosim se Srbijom od Nemanjica do Draze Mihailovica. Posle toga to vise nije moja zemlja. I ovo jos uvek nije moja zemlja, zemlja u kojoj ja ( zelim ) zivim. Ako to postane za vreme mog zivota, ponosicu se. Ako ne, nisam ni prvi ni poslednji nesretni(k) covek na svetu.

[ Izmena poruke: caesar na dan 2002-09-13 12:50 ]

[Henry Chinaski]

Balkanski Hamlet

Sekspirov "Hamlet" je tragedija. Zvanicno. Ipak, nije u Beogradu.

"Hamlet" je prvo delo u knjizevnosti koje posmatra glupost i neistinitost svakodnevnog zivota bez podsmeha i bez lakih odgovora. Hamletova neiskvarenost, dubina misli i iskrenost cine ga posebnim. Hamlet nije svetac. Ali, za razliku od ostalih likova (i vecine ljudi danas), Hamlet ne sklapa kompromise sa zlom i to je tacka na kojoj pocinju nesporazumi.

"Hamlet" je takodje prvo delo u knjizevnosti koje pokazuje obicnu osobu koja posmatra zlodela zivota pitajuci se "Vredi li ziveti?" i daje na to iskrene poluodgovore. Sekspirov "Hamlet" je pun price o smrti, lesevima, ubistvu, samoubistvu, bolesti i grobovima. I u njemu nema tradicionalne utehe niti obecanja moguce pravde ili srece za one koji su dobri. Ali, on na kraju nosi poruku nade.

To "Hamlet" u Beogradu cini komedijom.

"Tragedija donosi katastrofe i haos a humor uspostavlja red i mir u haosu", napisala je jugoslovenska knjizevnica Isidora Sekulic. Aristotel je napisao da u tragediji glavni junak po definiciji nesto nauci. Hamlet, koji pocinje zeljom da umre, dostize izmirenje sa zivotom i uspesno uzvraca udarac zlu koje ga okruzuje. Red i mir u haosu.

Jugoslovensko pozoriste ima svog Sekspira, Dusana Kovacevica, i ima svoje tragedije, koje su sve poznate kao komedije. Zvanicno.

"Balkanski spijun" je nadublja tragedija medju Kovacevicevim komedijama. Za razliku od Sekspirovog Hamleta, koji je gospodar svoje sudbine, balkanski Hamlet, Ilija Cvorovic, samo je figura u totalitarnom drustvu koja mora da se izmiri sa rezimom i izda sebe. On ne moze da uzvrati udarac zlu koje ga okruzuje.

Cvorovic nije princ. On je obicna osoba, covek koga su uverili da veruje u jednakost, bratstvo i pravdu koje ce mu doneti komunizam. Ali, nisu ga ucili da je na Balkanu "nas" komunizam bolji od "njihovog" i, kada su se Tito i Staljin razisli 1948. godine, svet Ilije Cvorovica se srusio.

Posle odlaska na robiju zbog odbrane svojih prvobitnih ideja i posle nekoliko godina zatvora morao je da ih se odrekne. Ipak, zivot na Balkanu bio je mnogo gori nego zivot sa inkvizicijom. Galileo Galilej se odrekao svojih ideja o Zemlji i Suncu i proziveo je miran zivot do smrti. Ilija Cvorovic je morao da bude gori nego njegovi mucitelji da bi preziveo. Morao je da se bori protiv neprijatelja. To je bila nova misija njegovog zivota.

Totalitarnim rezimima su potrebni neprijatelji da bi stvarali strah i da bi ostali na vlasti. Sve dok mogu da se nadju strani neprijatelji, oni ce sluziti svrsi. A, kada ponestane stranih neprijatelja, neophodno je stvarati unutrasnje neprijatelje.

Dusan Kovacevic je svoju dramu "Balkanski spijun" napisao 1982. godine. Tito je bio mrtav a Jugoslavija je jos bila ziva. Mnogi gledaoci su tu dramu uzeli zdravo za gotovo. Receno im je da je to komedija i oni su se smejali. I uskoro je novi totalitarni rezim poceo da proizvodi unutrasnje neprijatelje. Jugosloveni su poceli da se bore protiv Jugoslovena, svojih suseda koji su mirno ziveli preko puta, i da ih ubijaju.

Njih su pretvorili u balkanske spijune i oni su morali da izvrse svoju razornu misiju. Nije bilo one milosti, koja je postojala u doba inkvizicije. Nije bilo dovoljno odreci se ideje bratstva i jedinstva na kojoj je pocivala prethodna Jugoslavija. Oni koji su zeleli da prezive morali su da sluze rezimu ubica a oni koji su se suprotstavljali bili su izolovani, ako su imali srece.

Posrnuli rezim vise ne vlada u ostatku Jugoslavije, ali duge godine ratova i nesrece jos nisu gotove. Otrov mrznje je prosut po Balkanu i bice potrebno mnogo vremena da se uklone njegovi tragovi.

Pre nego sto na Balkanu komedija ponovo postane komedija, potrebna je katarza, prociscenje ili simbolicno ciscenje duse i osecanja, posebno samilosti i straha, kako je Aristotel opisao efekat tragicne drame na gledaoce.

Ljubomir Pajic