30 replies to this topic

[IO]

Ok zamolio sam da se vratimo na temu sto delimicno jesmo ucinili tako da cu na prvo pitanje odgovoriti na kraju.

U nauci nije bitno ko je koliko inteligentan vec ko proizvodi kakve rezultate. Vrlo je malo ljudi koji uspevaju da konstanto budu aktuelni i konstantno budu na vrhu. Richard Axel je jedan od njih.
I ja ne padam na autoritete samo sam iznosio cinjenicno stanje. A o kvalitetu naucnika ce pre ili kasnije govoriti njegova nauka.
Kad sam rekao politika mislio sam na obicnu politiku (tipa da li je kandidat stranac ili "domaci" da li pripada nekoj od minornih grupa i sl.) a te naucne politike ima svuda koja mi se uzgred malo i gadi.

E sad pitanje koje nas je vratilo na temu ako ostavimo po strani moje ambicije. O Poljskoj i Ceskoj ne mislim nista lose, iz kontakta sa ljudima sam saznao da im je nauka u slicnom stanju kao nasa. To znaci da ne mislim da je u ovom trenutku u Srbiji moguce raditi top nauku u oblasti lifesciences na zalost. To je jednostavno tako bez namere da omalovazavam. Ali to ne znaci da mislim da u buducnosti nece biti moguce raditi kvalitetnu nauku. Za to je potrebno strpljenje i podrska drustva i grupa ljudi (mislim da pojedinci tu ne mogu mnogo da promene) i dosta borbe sa vetrenjacama i duhovima, odricanja i podrska evropskih institucija. E kad prodje neko vreme i kad neki ljudi uloze svoj znoj, vreme i snagu onda verujem da cemo biti u prilici da imamo makar jedno mesto gde se radi odlicna nauka.

Edited by IO, 05 December 2007 - 21:45.

[revolucionar]

Ok zamolio sam da se vratimo na temu sto delimicno jesmo ucinili tako da cu na prvo pitanje odgovoriti na kraju.

U nauci nije bitno ko je koliko inteligentan vec ko proizvodi kakve rezultate. Vrlo je malo ljudi koji uspevaju da konstanto budu aktuelni i konstantno budu na vrhu. Richard Axel je jedan od njih.
I ja ne padam na autoritete samo sam iznosio cinjenicno stanje. A o kvalitetu naucnika ce pre ili kasnije govoriti njegova nauka.
Kad sam rekao politika mislio sam na obicnu politiku (tipa da li je kandidat stranac ili "domaci" da li pripada nekoj od minornih grupa i sl.) a te naucne politike ima svuda koja mi se uzgred malo i gadi.

E sad pitanje koje nas je vratilo na temu ako ostavimo po strani moje ambicije. O Poljskoj i Ceskoj ne mislim nista lose, iz kontakta sa ljudima sam saznao da im je nauka u slicnom stanju kao nasa. To znaci da ne mislim da je u ovom trenutku u Srbiji moguce raditi top nauku u oblasti lifesciences na zalost. To je jednostavno tako bez namere da omalovazavam. Ali to ne znaci da mislim da u buducnosti nece biti moguce raditi kvalitetnu nauku. Za to je potrebno strpljenje i podrska drustva i grupa ljudi (mislim da pojedinci tu ne mogu mnogo da promene) i dosta borbe sa vetrenjacama i duhovima, odricanja i podrska evropskih institucija. E kad prodje neko vreme i kad neki ljudi uloze svoj znoj, vreme i snagu onda verujem da cemo biti u prilici da imamo makar jedno mesto gde se radi odlicna nauka.

Ovo ti nije losa ideja. Za pocetak velika podrska drustva i jedno mesto za odlicnu nauku. Potrebno je samo definisati prioritetne discipline i broj ekipa.

[Schrodinger]

Uzgred, u Srbiji ima par mesta na kojima se radi nauka koja je odlicna. Jedno je Hemijski fakultet, drugo vec pomenuti Institut za fiziku, a ima ih jos nekoliko. Druga je stvar sta javnost (ovde mislim na onu ipak malo obrazovaniji) podrazumeva pod "odlicnom" ili "svetskom" naukom. Ljudi ocekuju kad im kazes "nauka" da sledi slika akceleratora, nuklearnih reaktora, elektronskih mikroskopa, teleskopa, itd. Toga u Srbiji nema, niti treba da ima (jer bi to znacilo jos katastrofa kao sto je idiotski akcelerator u Vinci). Odlicna nauka koja se moze, koja se donekle radi, koju treba jos mnogo vise raditi u Srbiji je teorijska - sto, naravno, nije nimalo lose (jer, kako istorija pokazuje, od npr. 10 najvecih fizicara proslog veka po anketi Physics Today, 8 su bili teoreticari, itd. isl.). Stoga bi trebalo vise poraditi i na ispravnoj percepciji onoga sto nauka jeste, jer mi se to cini kao jos mnogo veci problem nego sama nauka koja se radi.

[Schrodinger]

E sad pitanje koje nas je vratilo na temu ako ostavimo po strani moje ambicije. O Poljskoj i Ceskoj ne mislim nista lose, iz kontakta sa ljudima sam saznao da im je nauka u slicnom stanju kao nasa. To znaci da ne mislim da je u ovom trenutku u Srbiji moguce raditi top nauku u oblasti lifesciences na zalost. To je jednostavno tako bez namere da omalovazavam.

Ali to ne znaci da je svuda tako, lako je doneti previse uopstene zakljucke. U oblasti (prirodna nauka) kojom se ja bavim Poljska je svetska velesila; njihov nacionalni casopis je u prvih 15 medju 50-tak na ISI listi...

[revolucionar]

Uzgred, u Srbiji ima par mesta na kojima se radi nauka koja je odlicna. Jedno je Hemijski fakultet, drugo vec pomenuti Institut za fiziku, a ima ih jos nekoliko. Druga je stvar sta javnost (ovde mislim na onu ipak malo obrazovaniji) podrazumeva pod "odlicnom" ili "svetskom" naukom. Ljudi ocekuju kad im kazes "nauka" da sledi slika akceleratora, nuklearnih reaktora, elektronskih mikroskopa, teleskopa, itd. Toga u Srbiji nema, niti treba da ima (jer bi to znacilo jos katastrofa kao sto je idiotski akcelerator u Vinci). Odlicna nauka koja se moze, koja se donekle radi, koju treba jos mnogo vise raditi u Srbiji je teorijska - sto, naravno, nije nimalo lose (jer, kako istorija pokazuje, od npr. 10 najvecih fizicara proslog veka po anketi Physics Today, 8 su bili teoreticari, itd. isl.). Stoga bi trebalo vise poraditi i na ispravnoj percepciji onoga sto nauka jeste, jer mi se to cini kao jos mnogo veci problem nego sama nauka koja se radi.

Ne racunajuci Soskica koji i nije u zemlji, ono sto publikuje Hemijski fakultet u Beogradu je na nivou Albanije, Bosne i Hercegovine i nekih Africkih zemala (nemam vremena da nabrajam). Proveri sta se radi u Sloveniji i Bugarskoj. Meni se cini da Farmaceutski fakultetu u Beogradu publikuju bolje radove od Hemijskog... Medjutim, uzimajuci u obzir plate na fakultetima mozda je i to veliki uspeh.

[Mashinovodja]

Na ovoj temi bi mogli da diskutujemo o problemima u kojima se nauka u Srbiji nalazi i kako da se ti problemi prevaziđu. Poznato je da većina visokoskolavanih mladih naucnika napusta vec dugi niz godina ovu zemlju, a pitanje glasi zašto?

A odgovor je vrlo jednostavan: zato što nikome u Srbiji ne trebaju "mladi i visokoškolovani naučnici".
I tako će biti sve dok u Srbiji ne proradi pravo tržište i pojave se jake firme koje žive isključivo od prodaje i kvaliteta svojih proizvoda i/ili usluga, a ne od monopola, korupcije i nameštanja poslova po sistemu "ja tebi, ti meni". Tek onda će Srbiji zaista trebati kvalitetni stručnjaci svih profila i tek onda će oni biti plaćeni koliko stvarno vrede i tek onda neće imati razloga da odlaze izvan Srbije traže bolje uslove rada i života.
Dok u Srbiji glavnu reč vode bizmismeni tipa Miško, Peconi & njima slični, koji su prvu lovu stekli u vrlo mutnim okolnostima, koji znaju samo da se bave trange-frange biznisom u monopolskom okruženju i u talu s DB-om, njima ne treba niko ni školovan, ni stručan. Naprotiv, oni se užasno boje stručnih i školovanih jer pred njima ne mogu da sakriju koliko su u stvari šuplji, nikakvi i štetni po ovo društvo.
Dok u Srbiji bude važnije čiji si, a ne kakav si i šta znaš da (u)radiš, nema govora o nauci u Srbiji i svi kvalitetni ljudi koji bi mogli da doprinesu razvoju nauke bežaće iz Srbije glavom bez obzira, a naukom u Srbiji baviće se samo nepopravljivi entuzijasti i zaluđenici, pomoću štapa i kanapa. A takvi će biti i rezultati jer bolje neće ni moći.

[wwww]

Ljudi ocekuju kad im kazes "nauka" da sledi slika akceleratora, nuklearnih reaktora, elektronskih mikroskopa, teleskopa, itd. Toga u Srbiji nema, niti treba da ima (jer bi to znacilo jos katastrofa kao sto je idiotski akcelerator u Vinci). Odlicna nauka koja se moze, koja se donekle radi, koju treba jos mnogo vise raditi u Srbiji je teorijska - sto, naravno, nije nimalo lose

Moram ovo malo da prokomentarisem.

Nesto malo o teorijskom bavljenju naukom. Sta to podrazumeva i koje discipline mogu da se svedu na samo teorijsko bavljenje materijom, bez ukljucivanja bilo kakvog eksperimentalnog rada, a koji zahteva relativno skupe uredjaje/materijale?

Po mom misljenju tu spadaju samo tzv. drustvene nauke plus matematika i eventualno one grane koje se oslanjaju na matematiku. Sto se tice tzv. prirodnih nauka, tehnike, medicine... tu bez eksperimentalne verifikacije teorije tesko da se ista moze postici. Naravno, dobar teorijski rad (proracuni, simulacije, modeliranje...) moze u znacajnoj meri da redukuje eksperimetalni deo (dobro isplaniran) i da poboljsa efikasnost/uspesnost, s tim sto je cesto i za taj dobar teorijski rad potrebno imati pristup dobrim i pouzdanim bazama podataka, aktuelnoj literaturi itd. (sto takodje kosta). Dakle, mislim da je za zemlju poput Srbije najbolje resenje nekakav balans teorijskog i eksperimentalnog naucnog rada (optimizacija), gde ce se deo novca odvojiti za kupovinu odredjenih uredjaja i opreme koji bi relativno sirem spektru naucnika omogucili da dobiju kvalitetne rezultate u oblastima koje bi potom mogle da se visestruko isplate, a drugi deo kao podrska teoretskim aktivnostima (literatura, baze podataka, software, odlazak na strucna usavrsavanja, simpozijume...). Takodje mislim da nije dobro da se Srbija skoncentrise samo na par naucnih disciplina, a da ostale, zbog previsokih ulaganja potpuno zanemari. Na taj nacin bi profitirali samo oni koji imaju sklonost ka doticnim izabranim disciplinama, a veliki deo populacije koja bi se inace bavila naukom bi ostao neiskoriscen (sa stanovista nauke). Naravno, Srbija ne moze da podstice apsolutno sve grane nauke, ali bi bilo korisno da se napravi dobar odabir razlicitih disciplina koje ce se podsticati.

Zatim, potrebno je naprviti dobru sponu privrede i nauke (moj utisak do sada je bio da ovakva nekakva spona nije do sada bas postojala ili bar ne na zadovoljavajucem nivou), odnosno i ljudi koji se bave naukom bi trebali da se zapitaju: „cemu ovo sluzi“ (bez „a uz to i ne radi“), kao sto bi i oni iz privrede trebalo da shvate da se mnoge stvari mogu poboljsati (uz, naravno, materijalnu korist za sve aktere na kraju cele price) ako se konsultuje nauka i njena najnovija dostignuca, a ne da se sve radi na isti nacin „zato sto se to tako radi oduvek“. Ovo pisem na osnovu iskustva kako sa jedne tako i sa druge strane ovakve „saradnje“. Da, potrebno je i da se popravi nacin obrazovanja i da se poboljsa osposobljenost ljudi koji se obrazuju da svoja teorijska znanja i primene u praksi, kao i da se poveca fleksibilnost, brzi prelazak iz jedne oblasti u drugu (srodnu u manjem ili vecem stepenu), u skladu sa zahtevima „trzista“ (kako naucnog tako i onog „materijalnog“ )

I jos nesto. Mislim da je jako bitno umrezavanje sa ostatkom Evrope (na prvom mestu). Na taj nacin se resursi bolje iskoriscavaju (generalno).

[Schrodinger]

Moram ovo malo da prokomentarisem.

Nesto malo o teorijskom bavljenju naukom. Sta to podrazumeva i koje discipline mogu da se svedu na samo teorijsko bavljenje materijom, bez ukljucivanja bilo kakvog eksperimentalnog rada, a koji zahteva relativno skupe uredjaje/materijale?

Po mom misljenju tu spadaju samo tzv. drustvene nauke plus matematika i eventualno one grane koje se oslanjaju na matematiku.

Hmmmm, zar tu ne spadaju maltene sve nauke?

Sto se tice tzv. prirodnih nauka, tehnike, medicine... tu bez eksperimentalne verifikacije teorije tesko da se ista moze postici. Naravno, dobar teorijski rad (proracuni, simulacije, modeliranje...) moze u znacajnoj meri da redukuje eksperimetalni deo (dobro isplaniran) i da poboljsa efikasnost/uspesnost, s tim sto je cesto i za taj dobar teorijski rad potrebno imati pristup dobrim i pouzdanim bazama podataka, aktuelnoj literaturi itd. (sto takodje kosta).

Nema sumnje da je ovo sve tacno, ali to jos uvek ne znaci da se eksperimentalni rad mora odvijati in situ. Konacno, i daleko bogatije zemlje konstantno u poslednje dve decenije *smanjuju* svoje nacionalne eksperimentalne kapacitete u prakticno svim naukama (izuzetak je molekularna biologija, donekle), orijentisuci se na medjunarodne konzorcijume i opremu izgradjenu ili u okviru medjudrzavne/regionalne saradnje ili na opremu u privatnom vlasnistvu. Sto bi mi sad isli protiv tog globalnog trenda? Konacno, eksperimentalnih podataka dostupnih u otvorenim bazama podataka ima jako mnogo - i rad na njima je eksperimentalni rad, zar ne? Ne mora se svuda pocinjati od pocetka (velikog praska?)...

[wwww]

Hmmmm, zar tu ne spadaju maltene sve nauke?

Priznajem da formulacija, na zalost, nije bila bas najbolja zbog pokusaja da ne konkretizujem nego da uopstim komentar. Naravno da ti treba matematika za obradu podataka. Samo sto kod nekih nauka mozes prilicno da se oslonis samo na matematicke modele itd. i tako proizvedes nekakav kvalitet, dok kod drugih to jos uvek ne ide bas (ne bih da ulazim sada u detalje, ali u ovome cime se ja bavim jos uvek ti trebaju eksperimenti ako zelis nesto novo da uradis, mada je modeliranje i simulacija prilicno skratila put do postizanja dobrih rezultata i smanjila prozor "ispipavanja". Za ovo sto ja radim ( a mislim da ima jos slicnih oblasti) "ekstrapolacija" moze da bude vrlo nezahvalna ako ne proveris eksperimentalno da li to novo sto smislis stvarno i funkcionise.

Nema sumnje da je ovo sve tacno, ali to jos uvek ne znaci da se eksperimentalni rad mora odvijati in situ. Konacno, i daleko bogatije zemlje konstantno u poslednje dve decenije *smanjuju* svoje nacionalne eksperimentalne kapacitete u prakticno svim naukama (izuzetak je molekularna biologija, donekle), orijentisuci se na medjunarodne konzorcijume i opremu izgradjenu ili u okviru medjudrzavne/regionalne saradnje ili na opremu u privatnom vlasnistvu. Sto bi mi sad isli protiv tog globalnog trenda? Konacno, eksperimentalnih podataka dostupnih u otvorenim bazama podataka ima jako mnogo - i rad na njima je eksperimentalni rad, zar ne? Ne mora se svuda pocinjati od pocetka (velikog praska?)...

Probacu da navedem jedan primer bez da idem u detalje (koji i onako ovde ne bi mogli da se prate). Postoje, recimo, neke pojave koje su teoretski vrlo lepo opisane, matematika je odradila fenomenalan posao, sve je super, postoje jednacine, one su verifikovane na brojnim primerima (recimo jednostavnijim), sve sto treba da uradis je da zamenis brojeve i izracunas odredjeni parametar za novi (komplikovaniji) sistem. Medjutim, problem je sto ti za doticni novi (kompleksniji) sistem fali par parametara (fale konkretne brojke recimo za neke interakcije u novom sistemu koje ranije nisu bile u kombinaciji, nemas cime da "nahranis" tvoju jednacinu, jer je izuzetno tesko (za sadasnje stanje eksperimetnalne tehnike cesto i nemoguce, ako i ikada) eksperimentalno izmeriti neke stvari, kontrolisati neke druge parametre itd. da ne ulazim sada u detalje), sve u svemu jednostavno ne mozes da iskoristis matematicki opis sistema (jako lep i fenomenalan). S druge strane, mozes eksperimentalno (a da nije previse komplikovano) da proveris konacni rezultat iliti manifestaciju (skuvas corbu, pa probas da li je "dovoljno slana" pri cemu si znao da obicno ako dodajes sastojak A, D ili S trebalo bi da postignes zeljeni ukus, ali sta ce se desiti ako dodamo sva 3 odjednom - da li ce "eksploditari" ili te "otrovati" ili ces se osecati "kao u raju" - nemas pojma dok ne probas). Moze da se desi da konacni rezultat pokaze da ti je faleca konstanta u jednacini u sustini zanemarljivo mala, pa je i nebitno sto ne znas njenu vrednost, ali moze da se desi i da bitno menja konacan rezultat.

Nadam se da mozes da "se nadjes" u ovom mom uopstenom objasnjenju.

[ItsAllChemistry]

Bas mi je drago da je neko pokrenuo ovakvu temu...

slazem se sa svime sto je dosad receno.
Ja bih jos da dodam da oporavak nauke (nazalost) zavisi od oporavka politike i ekonomije. Neko moze da pomisli "evo ga ovaj pronalazi rupu na saksiji ili hoce da uvede politiku tamo gde joj nije mesto". Kao sto neko rece, nauci su potrebni jasno zacrtani ciljevi i strategija, ali to je prvo neophodno uraditi na politickom i ekonomskom nivou, pa ce to onda nauka lako da isprati.
Jedna zemlja mora da je prvo politicki stabilna (sto Srbija jos uvek nije). Zatim je tu potrebno definisati ekonomsku strategiju (koje su grane ekonomije koje Srbija zeli da razvija, jer je nemoguce razvijati sve). Na kraju dolazi nauka kao sredstvo da se do tih ekonomskih ciljeva dostigne.

ja trentuno radim u Irskoj kao postdok i mislim da je ono sto Irci rade sa svojom naukom primer kakav Srbija treba da prati.
Irska je u 80-im godinama 20 veka bila crna rupa u Evropi (korupcija i siromastvo na sve strane, politika fokusirana na irski nacionalizam u Severnoj Irskoj - situacija vrlo slicna danasnjoj Srbiji).

Oni zatim odlucuju da liberalizuju ekonomiju, iskorenjuju korupciju i time privlace strani kapital. Prvi koji su poceli da dolaze su softverske i farmaceutske firme. Kada su pare pocele da pristizu resili su da uloze pare tacno u te grane. Svesni da Irska nema skoro nikakvih prirodnih resursa (a koji su resursi koje Srbija ima?...) odlucili su da ulazu u nauku i "knowledge-based economy". Prirodno, fokus je na projekte sa predznakom BIO i IT (information technology). Irska je danas zemlja koja je evropski lider u izdvajanju za nauku i postaje centar za pojedine discipline u okviru BIO i IT technologija.

Naravno ozbiljan razvoj nauke mora da bude pracen pravljenjem centara i Irska trenutno ima NCSR (National Cente for Sensor Research) kao jedan od najvecih svetskih centara u toj oblasti (po ulaganjima). Uspeli su da okupe fantastican kadar (prvo profane a zatim i postdokove i studente) i rezultati ne izostaju. Naravno snazan fokus je na primeni istrazivanja. naime irska vlada je osnovala nekoliko centara koji finansiraju samo projekte koji se oslanjaju na industriju (baziranu u Irskoj, naravno) i forsiraju projekte koji rezultuju raznim patentima i mogu da se komercijalizuju ili da rezultuju sa osnivanjem malih i srednjih preduzeca. Nema mogucnosti komercijalizacije - nema para!

Model je dakle tu, samo treba da se prati - uopste nije potrebno izmisljati toplu vodu.
Ali naravno, bez stabilne drzave, nista nije moguce.

[svemir]

Ja sam u nauci u Srbiji (molekularna biologija) i dugo sam se dvoumila da li da odem, formiranje porodice me je zadržalo. Ono što me fascinira u zemlji Srbiji nije toliko nedostatak para, više je problem odsustva duroročnije strategije i planiranja experimenata. U okviru jednog laba potpuno je rascepkana tematika, pa ne postoje timovi nego "svako vodi svoju politiku" (što extremno puno košta). Drugo, ne postoje dobri mentori ili su toliko zaostali u naučnom smislu da samo mogu da prepisuju projekte i popunjavaju formulare (konkurisanje za FP7-science fiction). Treće, Ministarstvo je u 2-3 navrata nabavljalo "kapitalnu" (skupu) opremu za Institute, što dovodi do nonsensa da svaki Institut ima preskup aparat ali nam ne daju dovoljno da kupimo hemikalije za iste, pa oni stoje neiskorišćeni. I na kraju (last, but not at least), isto to ministarstvo stimuliše objavljivanje u časopisima sa minimalnim IF, jer zbrajanjem famoznih poena više se isplate 2 slaba rada, nego jedan ali vredan. E, zbog toga smo mi daleko od vrhunske nauke.

[Schrodinger]

Ja sam u nauci u Srbiji (molekularna biologija) i dugo sam se dvoumila da li da odem, formiranje porodice me je zadržalo. Ono što me fascinira u zemlji Srbiji nije toliko nedostatak para, više je problem odsustva duroročnije strategije i planiranja experimenata. U okviru jednog laba potpuno je rascepkana tematika, pa ne postoje timovi nego "svako vodi svoju politiku" (što extremno puno košta). Drugo, ne postoje dobri mentori ili su toliko zaostali u naučnom smislu da samo mogu da prepisuju projekte i popunjavaju formulare (konkurisanje za FP7-science fiction). Treće, Ministarstvo je u 2-3 navrata nabavljalo "kapitalnu" (skupu) opremu za Institute, što dovodi do nonsensa da svaki Institut ima preskup aparat ali nam ne daju dovoljno da kupimo hemikalije za iste, pa oni stoje neiskorišćeni. I na kraju (last, but not at least), isto to ministarstvo stimuliše objavljivanje u časopisima sa minimalnim IF, jer zbrajanjem famoznih poena više se isplate 2 slaba rada, nego jedan ali vredan. E, zbog toga smo mi daleko od vrhunske nauke.

Divan user, a jos lepse sto je ovde i prvi post, tako da dobrodosla! Da, recept je otprilike 10% pare, 90% organizacija (shvacena u najsirem smislu, od globalne strategije, do medjuljudskih odnosa na mikronivou). Sto se konkurisanja za projekte tipa FP7 tice, pa to je vise stvar individualne kulture u raznim oblastima. U fizickim naukama ono ide prilicno glatko i lako, zato su tu znacajna sredstva i dobijena. Sa druge strane, vi biolozi (ako smem tako da kazem, a smem posto saradjujem u ponecemu sa biolozima i imam tamo dosta prijatelja) ste vrlo konzervativna sorta, veoma teski za prihvatanje inovacija, a i ekstranaucni lobiji su kod vas suvise jaki (posebno dva: medicinski i poljoprivredni lobi, svaki sa jos vise pod-lobija, a zajednicka crta im je da su svi ubedjeni da nauka postoji samo njih radi i da obicno nista o realnoj nauci ne znaju). Konacno, ministarstvo je posebna prica, posebno sto zbog ovih stalnih vanrednih izbora i smena i promena ne moze da se ustali jedna normalna naucna politika... No, kako je krenulo, moze se ispostaviti da nakon narednih izbora necemo ni imati ministarstvo za nauku, sta ce to fash..., pardon, patriJotskim snagama.

[Anduril]

Mislim da naslov ovog teksta vec sve govori. Sa ovakvim ministrom i ovakvim odnosom prema naucnicima, Srbija nikad nece postati razvijena zemlja.

Naučnici dva meseca bez plate
3. april 2009. | 01:10 | Izvor: Večernje novosti
Beograd -- Između 5.000 i 6.000 istraživača u institutima koje finansira država već dva meseca ne prima platu, pišu Večernje novosti.

Iz Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj u četvrtak nismo uspeli da dobijemo odgovor na pitanje kada će plate “leći” na račune zaposlenih u institutima. Ranije je ministar Božidar Đelić objasnio kako Ministarstvo nije krivo što naučnici rade bez primanja. Zastoj je, navodno, u Trezoru Republike Srbije.

Zaposleni u institutima su nezadovoljni. Kažu, ovakve situacije se ne sećaju još od vremena devedesetih godina.

U Institutu “Vinča”, koji je, po broju zaposlenih i obimu istraživanja, naša najveća naučna ustanova, bar donekle su se snašli i kašnjenje skratili za pola meseca.

"Iz sopstvenih sredstava uspeli smo da isplatimo zarade za prvi deo februara. Ali, opet, dug prema zaposlenima je veći od jedne plate“, kaže dr Jovan Nedeljković, direktor Instituta “Vinča”.

Slično je i u ostalim institutima. Tamo gde su direktori imali para na računu, novac namenjen za druge stvari privremeno su potrošili na plate.

Naučnici su svega nekoliko meseci bili spokojni, jer su njihove plate napokon bile izjednačene sa primanjima kolega sa istim zvanjima zaposlenih na fakultetima. Ali, ponovo je napravljen jaz, pošto su na fakultetima plate redovne.

„Naša situacija je specifična, jer ne dobijamo plate direktno iz budžeta, već je nauka podvedena pod specijalizovane usluge“, kaže Miroslav Živić, potpredsednik Sindikata nauke.

Naučnici su, kaže on, spremni na štrajk i sledeće nedelje će Sindikat na glavnom odboru odlučiti kako će izraziti nezadovoljstvo.

Bilo sa ostalim radnicima u državnoj upravi ili samostalno, najavljuje Živić, krenuće se u neki oblik štrajka.

[Krosh]

Sramota je sto nema para za naucnike, a ima za savetnike i pomocnike zamenika sefova kabineta, ali sta ce Srbiji 6 hiljada naucnika? Gde su rezultati njihovog rada?

[tomkeus]

Gde su rezultati njihovog rada?

Ovde

Analiza naučnih rezultata 2006-2008 [pdf]
Individualni naučni rezultati [pdf]

Linkovi su preuzeti sa sajta Fizičkog fakulteta.

Edited by tomkeus, 04 April 2009 - 15:08.