Jump to content


Photo
- - - - -

Kakvo je stanje nauke u Srbiji?


This topic has been archived. This means that you cannot reply to this topic.
30 replies to this topic

#1 Anduril

Anduril
  • Members
  • 5,593 posts

Posted 04 December 2007 - 10:53

Na ovoj temi bi mogli da diskutujemo o problemima u kojima se nauka u Srbiji nalazi i kako da se ti problemi prevaziđu. Poznato je da većina visokoskolavanih mladih naucnika napusta vec dugi niz godina ovu zemlju, a pitanje glasi zašto?
Citiran tekst je samo povod koji ipak ilustruje da su problemi veliki, a primarni cilj nauke u Srbiji bi trebao zapravo da bude privlacenje specijalista iz strateskih oblasti nazad u Srbiju.

Naučnici protestuju isped vlade Srbije
Autor: Tanjug | 04.12.2007 - 09:49
Republički Sindikat zaposlenih u naučno-istraživačkoj delatnosti najavio je da će danas organizovati protest ispred zgrade Vlade Srbije, nezadovoljan pregovorima sa vladom o povećanju cena rada i koeficijenata za naučne radnike.

Protest će početi u 11 sati na Trgu Nikole Pašića, a potom će članovi tog sindikata krenuti u protestnu šetnju do zgrade vlade u Nemanjinoj ulici i predati svoje zahteve, rekla je Tanjugu predsednica Sindikata nauke Đurđica Jovović.

Taj sindikat ima oko 4.500 članova, a među njihovim zahtevima su povećanje cene rada za 20 odsto, počev od plate za septembar ove godine, kao i povećanje koeficijenata za oko sedam procenata od ovogodišnje novembarske plate.

Sindikat zahteva i smenu ministarke nauke Ane Pešikan i članova njenog kabineta i izjednačavanje plata zaposlenih u naučno - istraživačkoj delatnosti sa platama zaposlenih u visokom obrazovanju



#2 sta dalje

sta dalje
  • Members
  • 1,987 posts

Posted 04 December 2007 - 11:26

e da, ova diskusija bi bila interesantna zaista. a i mogla bi da se dovede u korelaciju sa vec postojecim topikom 'povratak intelektualaca' na pdf-u 'emigracija & imigracija'.

#3 tomkeus

tomkeus
  • Members
  • 681 posts

Posted 04 December 2007 - 19:31

Na ovoj temi bi mogli da diskutujemo o problemima u kojima se nauka u Srbiji nalazi i kako da se ti problemi prevaziđu. Poznato je da većina visokoskolavanih mladih naucnika napusta vec dugi niz godina ovu zemlju, a pitanje glasi zašto?
Citiran tekst je samo povod koji ipak ilustruje da su problemi veliki, a primarni cilj nauke u Srbiji bi trebao zapravo da bude privlacenje specijalista iz strateskih oblasti nazad u Srbiju.


Uz izuzetak Instituta za Fiziku u Zemunu koji je svojevrsni fenomen ovog dela Evrope (i to ne zahvaljujući sadašnoj i prethodnim vladama), gde je odliv ljudi poprilično zaustavljen i gde ima solidnih sredstava, stanje je, da se ne izrazim previše strogo, jadno.

Kao i u većini drugih stvari, glavni preduslov je novac. Po predlogu budžeta za 2008 to bi trebalo da bude oko 8,3 milijarde što je nekih 35% više nego 2007, ali je oko 0,35% BDP-a, a koliko je meni poznato EU uslov je 1,5%.

Da ja vraćam ljude nazad i reanimiram nauku, ja bih prvo napravio spisak ljudi od strateškog značaja za nauku, tj. ljudi koji su napolju bili vođe istraživačkih projekata, ugledni profesori i vođe katedri. Svakome bih ponudio budžet u skladu sa poslom koji su radili napolju i dao mu odrešene ruke (i sredstva) da to nastavi i ovde. Njegova bi dužnost bila da kod sebe, osim domaćih, u svoju grupu zaposli i iskusne ljude iz emigracije. Ovo bih iskoristio za formiranje centara izvrsnosti kao tačaka okupljanja mladih koji dolaze sa osnovnih studija. Sve to bi sledila medijska kampanja i prekrajanje upisnih kvota na fakultetima koje bi trebalo da preusmeri srednjoškolce na nauku. Ovo bi već za period potreban za školovanje nove generacije mastera (5 godina) treebalo da dovede do priličnog zaleta nauke.

ALI, sve to zahteva višestruko veći budžet za nauku, i u ovome bih ja sledio Švajcarsku sa 2,5% izdvajanja iz BDP-a čak i po cenu zakidanja nekih socijalnih stavki budžeta zato što se svako sredstvo uloženo u nauku dugoročno vraća sa nemerljivom kamatom.

Međutim za sve ovo u političkoj strukturi ni vlasti ni opozicije ne vidim ni volje ni kapaciteta za shvatanje značaja nauke.

Edited by tomkeus, 04 December 2007 - 19:32.


#4 revolucionar

revolucionar
  • Banned
  • 2,408 posts

Posted 04 December 2007 - 21:26

Da ja vraćam ljude nazad i reanimiram nauku, ja bih prvo napravio spisak ljudi od strateškog značaja za nauku, tj. ljudi koji su napolju bili vođe istraživačkih projekata, ugledni profesori i vođe katedri. Svakome bih ponudio budžet u skladu sa poslom koji su radili napolju i dao mu odrešene ruke (i sredstva) da to nastavi i ovde. Njegova bi dužnost bila da kod sebe, osim domaćih, u svoju grupu zaposli i iskusne ljude iz emigracije. Ovo bih iskoristio za formiranje centara izvrsnosti kao tačaka okupljanja mladih koji dolaze sa osnovnih studija. Sve to bi sledila medijska kampanja i prekrajanje upisnih kvota na fakultetima koje bi trebalo da preusmeri srednjoškolce na nauku. Ovo bi već za period potreban za školovanje nove generacije mastera (5 godina) treebalo da dovede do priličnog zaleta nauke.

O cemu to pricas !
Onaj ko je vodja projekata i profesor katedre na zapadu, odreci ce se svega (grantova, plate...) i doci ce da unapredjuje srpsku nauku !!!???
Da li ti zaista verujes da ima glupih koji se bave naukom i koji bi se zbog "srpstva" pristali da rade u uslovima kakvi su trenutno u Srbiji.
Zasto bi takvi ljudi dolazili u Srbiju ?
Razumem da si im ponudio da ostanu tamo gde su i da istovremeno budu sefovi u nekim institutima u Srbiji.
Taj tvoj plan bi mozda i funkcionisao.

#5 tomkeus

tomkeus
  • Members
  • 681 posts

Posted 04 December 2007 - 23:31

O cemu to pricas !
Onaj ko je vodja projekata i profesor katedre na zapadu, odreci ce se svega (grantova, plate...) i doci ce da unapredjuje srpsku nauku !!!???
Da li ti zaista verujes da ima glupih koji se bave naukom i koji bi se zbog "srpstva" pristali da rade u uslovima kakvi su trenutno u Srbiji.
Zasto bi takvi ljudi dolazili u Srbiju ?
Razumem da si im ponudio da ostanu tamo gde su i da istovremeno budu sefovi u nekim institutima u Srbiji.
Taj tvoj plan bi mozda i funkcionisao.


Jesi li ti uopšte pročitao ono što sam ja napisao??? :rolleyes:

#6 tomkeus

tomkeus
  • Members
  • 681 posts

Posted 04 December 2007 - 23:33

Da ti malo olakšam čitanje.

Da ja vraćam ljude nazad i reanimiram nauku, ja bih prvo napravio spisak ljudi od strateškog značaja za nauku, tj. ljudi koji su napolju bili vođe istraživačkih projekata, ugledni profesori i vođe katedri. Svakome bih ponudio budžet u skladu sa poslom koji su radili napolju i dao mu odrešene ruke (i sredstva) da to nastavi i ovde.



#7 revolucionar

revolucionar
  • Banned
  • 2,408 posts

Posted 04 December 2007 - 23:45

Da ti malo olakšam čitanje.

Pa definisi bolje status ljudi koji bi vodili istrazivacke projekte. Meni, jos uvek, nisi jasan.

#8 DJ_Vasa

DJ_Vasa
  • Members
  • 7,769 posts

Posted 04 December 2007 - 23:50

Nemoguće je dati jednostavan odgovor na postavljeno pitanje, jer ne postoji recept koji bi unapredio nauku uopšte, već se pojedine nauke. Naime, kada govorimo o nauci, ne smemo je shvatati kao skup aktivnosti nekih ljudi u belim mantilima koji samo nešto eksperimentišu, već moramo govoriti o konkretnim naukama koje bi trebalo razvijati.

Prva faza bi bila utvrditi prioritete, tj. nauke u koje bi trebalo prvenstveno uložiti da bi se uloženi novac što ranije vratio, odnosno one koje su zemlji najpotrebnije. Ukratko, mora se utvrditi da li su prioriteti medicina, fizika, informatika, hemija, ekologija i tako dalje.

Osim budžeta, koji može obezbediti određena sredstva, trebalo bi tražiti i druge izvore finansiranja time što bi se naučni centri povezali sa onima koji žele njihove usluge, gde u prvom redu ubrajam industriju, sa sponzorima/donatorima, drugim naučnim centrima u svetu i naći što više načina za njihovo finansiranje.

Pošto je u ovom trenutku nerealno očekivati veće učešće naših naučnika koji rade u inostranstvu, trebalo bi bar pokušati sa onima koji su ostali ovde i dati im velike plate i što bolje uslove za rad. S druge strane, država bi se morala zaštititi od lezilebovića koji su u životu napisali dva rada time što bi radna mesta bila reizborna, tj. da bi svako ko želi da zadrži mesto morao da podnese izveštaj o tome šta je uradio, kakvi su mu rezultati i koja je korist od onoga što je uradio.

Ovo bi bili prvi koraci dati u najširim crtama. Ukoliko ima nekoga ko se naukom bavi u inostranstvu, voleo bih da podeli sa nama organizaciona iskustva.

#9 LogicLevel

LogicLevel
  • Members
  • 770 posts

Posted 05 December 2007 - 05:04

Da ja vraćam ljude nazad i reanimiram nauku, ja bih prvo napravio spisak ljudi od strateškog značaja za nauku, tj. ljudi koji su napolju bili vođe istraživačkih projekata, ugledni profesori i vođe katedri. Svakome bih ponudio budžet u skladu sa poslom koji su radili napolju i dao mu odrešene ruke (i sredstva) da to nastavi i ovde.


Hm - interesantno. Ali, odakle taj budzet? Odakle sredstva? To je lakse reci nego uciniti. Raznorazni instituti grade se godinama, decenijama, postoje i po vek i vise, to su visestruka ulaganja, veze sa drugim institucijama i industrijom...Svajcarsku si naveo kao primer. Svajcarska je jos 20tih godina (pa i pre) bila srediste za fiziku npr. Jaka je to tradicija.

Ljudi (naucnici) ce se pre vratiti tako sto ce strane firme u Srbiji otvoriti svoje filijale koji bi takve ljude zaposlile, nego tako sto ce drzava da ih dotira iz budzeta. Ministar koji dovede 2 velike firme da (npr. 1 farmaceutsku i 1 iz elektroindustrije) u Srbiji otvore svoje dizajn & razvojne centre je ucinio vise za povratak naucnika nego ministar koji udvostruci budzet za nauku.

Drugo, osecam da je ogroman problem kod nasih zavoda i instituta nepovezanost sa trzistom i industrijskim i komercijalnim ciniocima. Srbija nije dovoljno bogata da izdvaja tone para za basic research (znaci ono sto je daleko od komercijalizacije ili je nemoguce komercijalizovati), to mogu da rade Ameri, Britanci, Nemci a nazalost ne mi. Dakle, treba povezati naucnike sa industrijom - domacom (u cilji boljitka iste) a narocito stranom (iz finansijskih razloga) - srecom ovo je 21. vek, globalizacija, outsourcing je ogromna stvar i nije nista neobicno da razvojni centar iz Indije vrsi istrazivanja sa firmu iz Japana koja nakon toga pravi proizvod koji plasira prevashodno na trziste Amerike, itd. Dakle ako moze Indija...sto ne i Srbija? Naravno ne u istom obimu ali vidite na sta ciljam. Tu bi naucnici iz Srbije bili vrlo konkurentni, oni i da imaju dvaput ili triput vecu platu nego sto imaju sad, opet bi bili jeftiniji od mnogih na Zapadu.


Trece, ne treba toliko razmisljati o tome kako vratiti strucnjake iz inostranstva koliko treba razmisljati o tome kako iskoristiti te dobro pozicionirane ljude da se ostvare korisne veze sa inostranstvom. Ti ljudi su poznati i imaju veze po institutima, univerzitetima, korporacijama u inostranstvu. Cak i da se nikad ne vrate oni mogu biti vrlo korisna povezica izmedju domacih naucnika i firmi, instituta i naucnika u inostranstvu. O ovome se, rekao bih, ne razmislja dovoljno. Suludo je ocekivati da ce neko ko je sef katedre u Americi da se vrati (taj verovatno ima platu preko 100k$ i budzet za istrazivanje koji se meri stotinama hiljada, ako ne milionima) ali taj isti moze da bude odlican covek da vodi neki zajednicki projekat svog fakulteta i svoje alma matere u Srbiji, ili da uspostavi kontakt saradnju izmedju nekog naseg zavoda i neke firme s kojom saradjuje itd. Dalje takve treba dozivati da dolaze kao gostujuci predavaci na nase fakultete, da dele svoja iskustva sa naucnicima koji su ostali, da kada odu na sabbatical mozda dodju i odrade po neki projekat u Srbiji, da ih ukljucimo i projekat reforme. Sad tu postoji i ljudska sujeta ali nadam se da to ne bi bio toliki problem.

#10 tomkeus

tomkeus
  • Members
  • 681 posts

Posted 05 December 2007 - 11:23

Hm - interesantno. Ali, odakle taj budzet? Odakle sredstva?


To sam i ja rekao. Potrebna nam je politička elita koja će hteti da izdvaja 2,5-3% BDP-a za nauku (što bi se u sadašnjim uslovima kretalo negde između 1-1,5 milijardi evra a to je sasvim pristojna suma za gorepomenuti plan). Od toga nema ništa sa postojećom garniturom političara. ('ćete da glasate za mene a?)

Zašto ne vraćati određene ljude nazad? Ti ljudi imaju iskustva u istraživanju na frontu današnje nauke (nešto što bi u Srbiji ili na Balkanu teško imali čak i da je situacija dosta bolja), imaju lidersko i organizaciono iskustvo, a dolaskom ovde njihove veze neće nestati. Uz njihovo vođstvo formiranje kvalitentih insituta ne bi trajalo 20 ili 30 godina, već znatno manje.

Pošto mislim da je konstrukcija "fundamentalna istraživanja u tehničkim naukama", oksimoron prokomentarisaću samo (astro)fiziku, biologiju i hemiju. Što se fundamentalnih istraživanja tiče, ona su jako skupa uglavnom u (astro)fizici i daleko bogatije zemlje od Srbije ne mogu da ih priušte, ali zato postoji nešto što se zove međunarodna saradnja. Srbija već učestvuje na projektu LHC-a i trenutno imamo priličan broj ljudi u CERN-u, a uz to i dosta ljudi radi ovde na pripremi. U biologiji i hemiji osnovna istraživanja nisu skupa i nedostižna za nas.

Drugo, osecam da je ogroman problem kod nasih zavoda i instituta nepovezanost sa trzistom i industrijskim i komercijalnim ciniocima


Ovo je pogrešno. Postojeći instituti, a i veliki broj fakulteta su silom (ne)prilika i te kako okrenuti industriji i tržištu inače bi sa sadašnjim finansiranjem teško preživeli.

Ministar koji dovede 2 velike firme da (npr. 1 farmaceutsku i 1 iz elektroindustrije) u Srbiji otvore svoje dizajn & razvojne centre je ucinio vise za povratak naucnika nego ministar koji udvostruci budzet za nauku.


Niko ovde neće doći da otvori svoj R&D centar ako nema koga da zaposli, a neće imati koga da zaposli (osim farmaceutskih kompanija) zato što već sada kuburimo sa kvalitetnim ljudima iz nekih tehničkih struka. Oni će doći samo na gotov teren.

#11 IO

IO
  • Members
  • 780 posts

Posted 05 December 2007 - 14:38

Pozdrav! Vrlo interesantna diskusija. Necu iznositi sada svoje ideje jer ima i previse stvari koje bi se mogle popraviti, a to kazem sa pozicije nekoga ko je video kako se radi nauka u jednoj od "boljih" lifescience laboratorija u Srbiji a sada radim u odlicnoj laboratoriji u jednom od najboljih instituta u Evropi. Dakle video sam kako i sta i u Srbiji i ovde i postoje mnoge stvari koje se mogu promeniti a nisu vezane iskljucivo ili uopste za novac. Secate se onog dokumentarca "Ako Srbija stane" i dela kad pokojni Djindjic kaze : "Zasto je problem da ovaj sat radi?". Detaljno sam razmisljao sta se sve moze u Srbiji promeniti i mogao bih da posaljem post na nekih 15 strana.

Radije bih se osvrnuo na jednu drugu stvar a to je tema da li neko zeli da se vrati ili ne? Ja sam razgovarao sa vise ljudi i cinjenica je da dobar broj njih ne zeli da se vrati. Ali postoji jezgro ljudi koje zaista zeli da se vrati u koje ukljucijem i sebe a neki od njih su iskusniji i imaju ono "know how" i oni bi zaista mogli da budu nosilac promena. Dakle zabluda je da niko nece da se vrati!
Ali naravno postoje uslovi pod kojima bi se neko vratio a prvo je da niko ne zeli da se vrati u onaj sistem iz kog su otisli a to je da mu sef ili direktor bude profesor ciji impact faktor jedva da dotice donju lestvicu proseka koji se vise bave nekom pseudo politikom nego naukom i u institute koji su u fazi raspadanja i u smislu upravljanja i u smislu kapaciteta. Na primer ja uvek govorim da Srbija i sada u ovako losem stanju ima dovoljno uredjaja (barem u lifesciences) da se radi pristojna nauka ali su po dobrom starom kljucu druga Tita rastrkani svuda po Srbiji i date na upravu lokalnim dahijama (cast izuzetcima) koji odredjuju ko to moze da koristi i kada. Ako bi se to stavilo recimo u funkciju najboljih koji mogu da rade nadprosecnu nauku ako bi se skupilo na jedno mestoi uz dobro raspolaganje to bi bilo dovoljno da se pocne.
Druga stvar Srbija je uzbudljiva zemlja i ima dosta prostora za promene i napredak u organizacionom smislu i u naucnom da nekome to predstavlja intelektualni izazov. Naravno uslov za to je da se tim ljudima koji znaju kako daju odresene ruke da organizuju stvari.
Sto se fondova tice nije problem sto Srbija nema velike novce, dobri strucnjaci ce uvek dobiti finasiranje iz evropskih fondova ali problem je sto sa ogranicenim kapacitetima i losom upravom ti strucnjaci nece moci da ubede finansijere da su oni u stanju da ostvare projekte za koje su konkurisali. Pa Srbija cak nije clan ni nekih evropskih organizacija koje daju velike pare za projekte kao sto je na primer EMBO, a Hrvatska npr. jeste i neki naucnici tamo dobijaju lepe novce iz EMBO-a.
I poslednje nama ne treba da bude cilj samo da vratimo "nase". Treba da shvatimo trenutak (barem je tako u lifesciences) a to je da za mlade ljude u Evropi i USA jednostavno nema mesta. Ako ste uradili sjajan PhD i sjajan postdoc u dobrom labu sigurno je da cete naci poziciju group leadera negde. Ali ako ste uradili dobar PhD i vrlo dobar Postdoc pitanje je da li cete naci poziciju. Slusao sam nedavno jednog profesora iz Nemacke na nekom savetovanju za profilisanje karijera koji je rekao da u akademiji jednostavno nema mesta. Stoga je EMBO uveo return grants, gde oni finansiraju one koji zele da se vrate u svoju zemlju, opreme im lab i finansiraju projekat jer prosto tesno je. I sasvim sigurno da ukoliko bi drzava u takvim uslovima obezbedila prostor i facilities a recimo EU finansiranje za nekoliko projekata mogili bismo privuci i neke mlade i perspektivne naucnike sa strane koji bi zeleli da se dokazu jer bi im to bio jedini nacin da nezavisno vode projekat.

Edited by IO, 05 December 2007 - 14:59.


#12 tomkeus

tomkeus
  • Members
  • 681 posts

Posted 05 December 2007 - 17:11

Zanimljiv post. Jedan od većih problema svakako jeste uprava koja plače za dobrim podmlađivanjem i oštrom selekcijom.

Sto se fondova tice nije problem sto Srbija nema velike novce, dobri strucnjaci ce uvek dobiti finasiranje iz evropskih fondova ali problem je sto sa ogranicenim kapacitetima i losom upravom ti strucnjaci nece moci da ubede finansijere da su oni u stanju da ostvare projekte za koje su konkurisali. Pa Srbija cak nije clan ni nekih evropskih organizacija koje daju velike pare za projekte kao sto je na primer EMBO, a Hrvatska npr. jeste i neki naucnici tamo dobijaju lepe novce iz EMBO-a.


Srbija je prošle godine iz 6-og okvirnog programa Evropske Komisije dobila finansiranje 8 projekata. Šest projekata je dobio Institut za fiziku. Jedan je dobio Fizički Fakultet koji uz to učestvuje u Gladnetu, međunarodom projektu takođe finansiranom iz FP6. Ne znam tačno kome je otišao još jedan projekat, ali mislim da su po svoj prilici u pitanju molekularni biolozi (neka me IO ispravi pošto mi se čini da je iz te struke).

#13 revolucionar

revolucionar
  • Banned
  • 2,408 posts

Posted 05 December 2007 - 19:24

I poslednje nama ne treba da bude cilj samo da vratimo "nase". Treba da shvatimo trenutak (barem je tako u lifesciences) a to je da za mlade ljude u Evropi i USA jednostavno nema mesta. Ako ste uradili sjajan PhD i sjajan postdoc u dobrom labu sigurno je da cete naci poziciju group leadera negde. Ali ako ste uradili dobar PhD i vrlo dobar Postdoc pitanje je da li cete naci poziciju. Slusao sam nedavno jednog profesora iz Nemacke na nekom savetovanju za profilisanje karijera koji je rekao da u akademiji jednostavno nema mesta. Stoga je EMBO uveo return grants, gde oni finansiraju one koji zele da se vrate u svoju zemlju, opreme im lab i finansiraju projekat jer prosto tesno je. I sasvim sigurno da ukoliko bi drzava u takvim uslovima obezbedila prostor i facilities a recimo EU finansiranje za nekoliko projekata mogili bismo privuci i neke mlade i perspektivne naucnike sa strane koji bi zeleli da se dokazu jer bi im to bio jedini nacin da nezavisno vode projekat.

Ovo je na zalost tacno za Evropu ali nikako za USA. Istina je da mnogi iz zapadne evrope rade u USA. Ti si pronasao nekakve mehanizme da bi dobio grantove od EU. Da li si razmisljao dokle to moze da traje ? Da li se uopste pitas - kakva je to Evropa koja nema perspektive za pametne ljude ?
Drugo, objasnjenje u vezi PhD je netacno jer je za poziciju group leadera najvaznije cime se bavis i da li je neko (trziste) zainteresovan da te finansira. Na drugom mestu dolaze publikacije, zatim politika itd... Sumnjam da se neko interesuje za tvoj PhD ili gde si radio post doc.

#14 IO

IO
  • Members
  • 780 posts

Posted 05 December 2007 - 20:23

Zanimljiv post. Jedan od većih problema svakako jeste uprava koja plače za dobrim podmlađivanjem i oštrom selekcijom.



Srbija je prošle godine iz 6-og okvirnog programa Evropske Komisije dobila finansiranje 8 projekata. Šest projekata je dobio Institut za fiziku. Jedan je dobio Fizički Fakultet koji uz to učestvuje u Gladnetu, međunarodom projektu takođe finansiranom iz FP6. Ne znam tačno kome je otišao još jedan projekat, ali mislim da su po svoj prilici u pitanju molekularni biolozi (neka me IO ispravi pošto mi se čini da je iz te struke).


Tacno je jedan su dobili molekularci mislim da ce iz 7-ice dobiti vise.
Problem je sto se u Evropi sve te biomedicinske nauke integrisu u lifesciences a kod nas je sve to jos odvojeno zbog kojekavih sujeta ponajvise ako mogu o tome da sudim.

Sto se tice mesta u USA mislim lako je naci poziciju u Koloradu. :rolleyes: Salu na stranu u svakodnevnom kontaktu sam sa ljudima barem iz lifescience i mogu da kazem da je jako tesko dobiti poziciju ako neces da ides na neku vrsku cuku i uz minimalno finasiranje sto bi ti bilo isto ko kad bi radio nauku i u Ceskoj, Poljskoj i sl. bez namere da bilo koga vredjam. Ko se time zadovoljava to je ok. Ali da dodam malo statistickih podataka. Razgovarao sam sa profesorom sa univerziteta Emory iz Atlante koji je u komisiji NIH za grantove. Preorjentisali su se gotovo iskljucivo na projekte koji mogu da imaju biomedicinsku primenu i od ukupnog broja aplikacija ukupno 7% prodje za finansiranje. E sad neki konkurisu sa po 2-3 projekta pa se obicno broj laboratorija koji dobije finasiranje popne na nekih 20-21%. Dakle nije lako ni u Americi ako hoces da radis kvalitetnu nauku narocito za mlade ljude. Evropa se opasno priblizava Americi sto se kvaliteta biomedicinskih nauka tice ali mislim da je trziste rada kad su upitanju PIs zasiceno barem u lifesciences i na jednom i na drugom kontinentu. S tim sto Evropa ima veliku priliku koju treba da ugrabi kroz sirenje u Istocnu Evropu. Kako je u drugim naukama i kakvo je finansiranje iskreno ne znam.

Dalje na koliko si ti Group leader intervijua na Zapadu bio ili koliko iskustava ljudi koji su kroz to prosli znas? Mogu da kazem da je bitno sve. Evo opisacu vam otprilike kako izgleda interviju ako neko nema iskustva sa Zapada. Dovedu kandidate 5 dana sve im plate i onda ih posmatraju, ali bukvalno i ponasanje i razmisljanja i naucne rezone. Ako vas pitaju da im opisete rad sa PhD to znaci da ih taj deo vase karijere zanima i pretpostavljam da se ocekuje da se vratite na to. Ako vas pitaju oko onoga sto ste radili na postdoc-u onda ih to zanima. Dallje politika je bitna samo na drzavnim univerzitetima srednje klase. U vrhunskim instiucijama nije. Oni hoce najbolje. Izuzev ako imaju dva kandidata slicnih karakteristika. Publikacije su jako bitne uopste kao ulaznica za interviju. Dalje bitno je i gde si radio postdoc to se ne kaze javno ali jeste bitno. Znaci mogu da ti navedem milion primera ali dovoljno je samo da odes na neke jace konferencije u Cold Spring Harbor ili recimo EMBO series. Ti poznati PIs pomazu svojim bivsim studentima jer oni sire slavu tog laba, pa tako u Neurosciences imas dosta onih koji "vode poreklo" od "Ricahrd Axela ili John-a Carlsona itd itd. U polju aging imas dosta onih koji su izasli iz laba Cynita Kenyon ili Leni Guarente itd itd. To ti je kako da kazem jako dobra preporuka ko kad kazes igrao sam fudbal u Barseloni. Prema tome kao i svuda nijanse odlucuju i sve se gleda. A naravno da je bitno sta radis mislio sam da je to toliko ocigledno da ne moram ni da napisem.

Edit.
I jedna od stvari koje sam primetio kod nas u Srbiji je cesto odsustvo sposobnosti da odredimo prioritete i da se fokusiramo na kljucne stvari. Stoga predlazem da se vratimo na temu a to je "Stanje nauke u Srbiji". Mislim da je pitanje da li neko zeli da se vrati iz inostranstva ili ne jako bitno, pitanje da li se gleda PhD nije. Kao ni pitanje mog finansiranja koje je hvala na pitanju stabilno i ide svake godine uzlaznom putanjom. Uglavnom dobro znam sta pisem u to ne morate da sumnjate.

Edited by IO, 05 December 2007 - 20:40.


#15 revolucionar

revolucionar
  • Banned
  • 2,408 posts

Posted 05 December 2007 - 21:15

Tacno je jedan su dobili molekularci mislim da ce iz 7-ice dobiti vise.
Problem je sto se u Evropi sve te biomedicinske nauke integrisu u lifesciences a kod nas je sve to jos odvojeno zbog kojekavih sujeta ponajvise ako mogu o tome da sudim.

Sto se tice mesta u USA mislim lako je naci poziciju u Koloradu. :rolleyes: Salu na stranu u svakodnevnom kontaktu sam sa ljudima barem iz lifescience i mogu da kazem da je jako tesko dobiti poziciju ako neces da ides na neku vrsku cuku i uz minimalno finasiranje sto bi ti bilo isto ko kad bi radio nauku i u Ceskoj, Poljskoj i sl. bez namere da bilo koga vredjam. Ko se time zadovoljava to je ok.

Malo si kontradiktoran. Tvoja je ambicija da se bavis top naukom i to je OK. Pogledaj sta si napisao o Ceskoj i Poljskoj ! Mogu zamisliti sta mislis o Srbiji. Moje je pitanje dosta jednostavno - kako ces u Srbiji da se bavis "top naukom" ?
Za ostalo si u pravu i nepotrebno je diskutovati. Medjutim, moje je misljenje drugacije kad je u pitanju procena kvaliteta naucnika. Licno vise mi se svidja neko ko je potpuno nezavisan i ko se mnogo ne oslanja na autoritete. Kad je u pitanju politika rekao si da je to vazno za universitete. Sumnjam da to ne postoji i u dobrim institutima sto je izuzetno bitno za dobre publikacije. Ti zaista verujes da je Ricahrd Axel zaista mnogo inteligentniji i sposobniji od ostalih istrazivaca zato sto redovno publikuje u Cell-u ili Nature. Mada, kad kazes, sve se gleda u to si zaista u pravu...