Nešto se ne sećam da se DS ikada toliko nisko kotirao. 
Možeš li da navedeš kad je to otprilike bilo?
A sve i da jeste, da li se isključivo Čedi može pripisati zasluga za to? Šta su za to vreme radili drugi članovi stranke i šta je bilo s njima posle isterivanja Čede?
Negde pred kraj Živkovićeve vlade, u kojoj je Čeda bio značajan igrač. (To 12% je bilo neko od istraživanja, ne sećam se ko ga radio, i ne mora da budem u pravu što se brojke tiče, ali rejting DS je bio veoma nizak.
Drugi članovi, kako ko. Za DS nije dobro što je otišla Gordana Čomić, pa ni Živković, pa ni Čeda. Ali nisu mogli da brane glasanje iz Turske, Boris je obećao "istragu i istinu" i pokupio ogromne simpatije. Kao što si se složio, glasači ne glasaju za program, barem ne većina, nego za ljude, a još češće za čoveka, lidera. Tadić se namrštio dva-tri puta, obećao da će da "zavede" poštenje i demokratiju i postigo sasvim solidan ugled, meren brojem glasača.
Nisu u DS bile ideološke ili programske razlike, nego su se sudarile lideske ambicije.
Podrška se može izmeriti samo na izborima. U razna "nezavisna itsraživanja" ne verujem ama baš nimalo. Mada od prošlih izbora nije prošlo baš mnogo vremena, desilo se mnogo toga, tako da mislim da DS čeka vrlo neprijatno iznenađenje na sledećim izborima.
Moguće. Kod nas se mogu za veoma kratko vreme poremetiti odnosi u broju glasača. Valjda je razlog tome veliki broj neopredeljenih, a i ne baš jasni stavovi partija u nekim trenucima. (Mnogi su devedesete glasali za Miloševića, jer su bili iskreno za mir, mnogi u tom momentu za Draškovića, jer je pravi Srbin, obećao je da seče ruke koje nose neke zastave). Olako se opredeljujemo, brzo zaboravljamo. Učimo na greškama, metodom mnogo pokušaja.
Pa sad, s obzirom da su počeli od nule, da postoje jedva dve godine i da imaju protiv sebe toliko njih, 5% osvojenih glasova i prelazak cenzusa svakako su uspeh koji im mogu osporavati samo zlonamerni. Dakle, svi. 
Pazi, ali ako partiju formira bivši popredsednik vlade sa bivšim ministrom, bivšim predsednikom parlamenta i VD predsednika republike, pa naprave koaliciju sa popularnim predsednikom pokrajinske skupštine i (nedefinisanim) Batićem, slabo je to. Morali bi da rade više na svim PR, ne mora Čeda da bude alfa i omega, neka puste malo tu mladost na koju se najviše pozivaju "u prve redove". Šta je tu novo ako imaju više bivših funkcionera nego DSS koja je 7 godina na vlasti.
Pa upravo to je glavni problem DS, zbog kojeg je im rejting opada. Nije razlog postojanje Čede, nego njihova pogrešna politika.
Najsvežiji primer: prepucavanje Čede i Miška. Od svih mogućih, samo je DS-ov ministar pravde juče osetio potrebu da podseti Čedu da kada ga Lord Miško optužuje, na Čedi je da dokaže da su optužbe netačne! Alo, bre! Ja sam naivno mislio da onaj ko optužuje mora da dokaže optužbu. Izgleda da taj princip ne važi kod DS-ovog ministra pravde, nego važi da kad te Miško zapljune, na tebi je da dokažeš da te on optužuje bez ikakvog osnova! I šta će sad da ljudi pomisle o DS-u i njegovom kadrovima?
DS nije oslobođena gluposti. Ni njeni kadrovi.
A ja ne vidim da bi bilo gore da su radikali u vladi. Bolje ne bi bilo sigurno, ali ne bilo ni bitno gore. To su radikali dokazali na primeru Novog Sada. Problem s radikalima nije u tome što će loše vladati, jer neće biti ništa gori od ovih sadašnjih. Problem je u tome što oni neće mirno otići s vlasti. Ako treba, ukinuće i izbore. Ali, to stanje imamo otprilke već sada.
Ne verujem da bi baš tako bilo, ali ne bih ni da proveravam.
Po poslednjim vestima, čvrsto je dogovoreno (DS & DSS) da će izbora biti. A možda i neće. Zavisi od bezbednosne situacije.
Nije Tadić tako naivan. Mogu da ga zeznu samo desetak puta. (Nadam se)
Mogli su da zeznu Koštunicu, itekako, samo da je Tadić imao malo više hrabrosti i da se nije upecao na priču kako će ga DSS podržati na predsedničkim izborima. Prošle nedelje videli smo koliko vredi Koštuničino obećanje.
I dalje se nadam.
LDP bi trebala više da radi na sebi, manje da gleda druge. U opoziciji su. Mnogo je lagodnije. Ne moraju da trče za svakom loptom. Oni sada nisu odgovorni za odluke vlade , parlamenta, predsednika. Dok su opozicija treba da skupljaju simpatije, kad buda na vlasti onda se podrška osipa. Šta bi ako bi ušli u neku vladu sa 5% podrške? Sa koliko bi izašli?
