Bilo mi je zadovoljstvo da procitam prvi post koji je postavila Evi i koji zraci optimizmom i spremnoscu za borbu sa tom teskom, ali pobedivom bolesti.
Rezultati lecenja karcinoma ovarijuma, uhvacenog u ranoj fazi, dobri su (trenutno ne raspolazem procentima o petogodisnjem prezivljavanju), a hemoterapija je samo jos dopunska profilakse sa ciljem da se i mala mogucnost lokalnog recidiva ili rane metastaze iskljuci.
Sto se ishrane tice, ne postoji posebna ishrana, koja bi se preporucivala bolesnicima sa malignom bolescu, kao sto ne postoji ni ishrana za koju se pouzdano moze tvrditi da je stetna.
Ishrana treba da je dovoljno raznovrsna i u principu, za glavne obroke vazi standardno pravilo: 25% obroka treba da su belancevine (meso ili riba), 25% da su ugljeni hidrati (hleb, testenine, ali i pirinac), a 50% voce i povrce. Treba imati tri dnevna obroka i po mogucnosti jos dva medjuobroka izmedju; jabuku, bananu, pomorandzu, jogurt i sl., ali ne pola table cokolade.
Posebno zelim da napomenem da fetisizacija ishrane nema opravdanje; to sto je cvekla crvene boje ne znaci da ima povoljno dejstvo na krvnu sliku.
Normalna, uravnotezena ishrana, normalan nivo radnih aktivnosti, normalan odnos rada i odmora, odgovarajuce lecenje preporuceno od strane onkologa i, sto je najvaznije, zivotni optimizam i ubedjenost u mogucnost da se bolest pobedi najbolji je put da se to i zaista desi.
Ja sam sasvim siguran da cete se Vi ponasati na ovaj nacin i sasvim sam siguran da ce doci i taj dan kada cete reci: "Ja sam bila bolesna od karcinoma jajnika."
I ja to zelim Evi iz sveg srca.
Moja prijateljica je umrla od ovog karcinoma. I sama je bila lekar,internista. li kako su lekari zapravo jako nemarni kada je
njihovo sopstveno zdravlje u pitanju, nije nikada isla na neke preglede, sama je jadnog dana zakljucila da nesto sa jajnikom
nije u redu.Posle operacije sve je bilo jasno a to "sve" je znacilo da joj nema spasa.Ona je to razumela,odbila je hemoterapije,
umrla je uz velike doze morfijuma. Ja nisam znala da je ovaj karcinom tako zao, a zao je jer nema nikakvih simptoma.
Kada se simptomi pojave onda je vec i kasno .Uglabnom mi je ta njena bila bolest , a i smrt bila povod da redovno idem
na ultrazvuk kod svog ginekologa.
