145 replies to this topic

[Jovana]

anarchic!:
i remember. do you remember ? :smile:
/a postoji i zapis/  

... uvek sam se pitala da li je taj uopste ikada na svoj put i krenuo ? ili su se sva ta cudesa i lukavstine samo u njegovoj masti odvijala dok je voljeno poluostrvo u propast tonulo  

u svakom slucaju, jednako je tesko bilo opricati i ono izmisljeno i ono stvarno neophodno je postalo izmisliti pesnika ! :smile:  

…….. a zadatak pesnika je da nam ukaze da, kada ne mozemo da promenimo zemlju, treba da je stvorimo i obnovimo u nama. i ko se usudi na taj korak, otvara vrata sveta cudnijeg od Odisejevog, stvarnog i nestvarnog jer od svih svetova najuzbudljiviji je onaj u nama.

to je poenta ovog topica, temelj bitisanja.

a zapis (i to filmski !) cemo jednog dana emitovati na Yellow Forum Television

[condor]

To, bre: MISTIKA, POETIKA, FILM!

Mojne me vise sa pipavim ("cuj, sve su ti to uzasno pojedinacni slucajevi, generalizacije su nemoguce, nepostene i uopste nepozeljne..." ) ili suvim legalisticko-pragmaticnim pristupima ("da vidimo ko tu kome placa porez", "sta mi bre psihoanalizirate" ).

Ce da psihoanaliziramo. Bre! Tamo gde nas boli...

:smile:

P.S., a za Sister:
Gde se bas ti nadje da mi prodajes umerenost u stavovima?

[Sioran]

quasar,

ja ne vidim nikakav moralni problem u tome da pricam ono sto mislim da i zahtevam da se moji argumenti, u meri u kojoj imaju smisla, uzimaju sa istom tezinom kao i argumenti domorodaca. sve ostalo je diskriminacija mene kao gradjanina srbije, koja prakticno po definiciji proizvodi stetu, i to, u krajnjoj tacki, ponajvise ljudima tamo.

tako je - mi trenutno srbiji ne placamo porez ali takodje, trenutno, i ne uzivamo ono sto iz tog poreza proizilazi - zdravstveno, penzije, puteve i sl. prema tome moje pravo na zanovetanje je apsolutno isto kao i svakog tamo, posto ja nisam nikakav drzavni parazit.

dalje, ne znam o kakvom besplatnom skolovanju govoris - ne postoji takva stvar kao sto je besplatno skolovanje, vec se skolovanje u srbiji finansira iz budzeta u koji su vredno decenijama uplacivali moji roditelji. dakle, moje je pravo da se bunim i tom skolovanju prigovaram isto koliko i bilo ko drugi.

najzad, niko nije ni tvrdio da smo 'skroz isti' - nismo isti, posto ljudi u emigraciji (ovoj najnovijoj) u proseku vise rade i vise znaju. tvrdilo se samo da imamo ista prava - na posao, na kritiku, na prohteve i sl. kao i svako drugi.

[Sister]

condor:
P.S., a za Sister:
Gde se bas ti nadje da mi prodajes umerenost u stavovima?

Well, nemoj da kupuješ ako ti se ne dopada... Ni ja od tebe ne kupujem poziv na dijalog dobre volje :wink:

[condor]

A na vopi?

:smile:

[Indy]

Eh nemojte opet o pravima dijaseraca, vec je vise puta letelo perje (i to condorovo) na tu temu. Zaista sam indisponiran da se ukljucujem, a evo i zasto; na ove dve susedne teme smo prilicno uverljivo apsolvirali da:

1. NECEMO da se vratimo (Jovana excluded)
2. & da nas NECE (100% + onaj sto mrzi Micro$oft)

Sledstveno tome ne treba vise tupiti tastature na neka nasa prava, a vala sve me manje briga i da li vam je Voja u senci ili vlada u senci ili van senke...


[ Izmena poruke: Indy na dan 2002-06-08 18:40 ]

[Sister]

Blja, blja, blja - ko vas to navodno hoće/neće? I kako to moliću lepo ja mogu da hoću/neću nekoga koga apsolutno ne poznajem?

Recimo Indy da se ispostavi da si visok 198, imaš zelene oči, jedrilicu, obožavaš kućne poslove, odlično pričaš viceve, vešt si u pripremanju marokanskih specijaliteta, znaš celog Douglas Adamsa napamet, i imaš sredstva, nameru i plan kako da otvoriš prvi suši restoran u Beogradu. E, u tom slučaju bih ti ne samo prostrla crveni tepih na Surčinu, nego bi se založila i za stvaranje rezervata za kengure i ostale torbare na Kalemegdanu :wink: Međutim, šta ako se ispostavi u stvari voliš Boru Čorbu i Baju Malog Knindžu, štipkaš žene u autobusu i mrziš recimo Hrvate i Arape?

Nadam se da kapiraš suFtilnu razliku - ne poznajem te i na osnovu toga ne mogu da hoću/neću da se ti vratiš/ne vratiš.

Što se priče "mi bismo da pomognemo Srbiji tiče" očekivanja su većini učesnika ovde posve nerealna.
- Prvo, zaboravljate da "nijedno dobro delo ne prolazi nekažnjeno". Svako ko se ovde na bilo koji način bavio humanitarnim radom u bilo kom obliku zna na šta mislim.
- Drugo, ova zemlja ne može da plati vaše usluge.
- Treće, ova zemlja ne ume, ne zna i nema sredstva da implementira vaše znanje.
- Četvrto, u ovoj zemlji još uvek preovlađuje "boli me q" attitude kada je u pitanju odnos prema poslu. Ne zadugo, jer se na tom polju stvari ubrzano menjaju, ali još uvek je tako. Pritom, poslednje mesto gde će se takav stav promeniti je upravo BU.
- Peto, ovde su trenutno potrebni know-how ljudi, koji svoje znanje mogu da upotrebe u XIX veku, gde se tehnološki trenutno nalazimo.
- Šesto, za gomilu ljudi ne želim da se u životu vrate, iako su mi dragi prijatelji, jer znam da ovde nikada neće uspeti da išta urade sa svojim znanjem (prvenstveno mislim na polje teorijske nauke)

Eto, to je to, ja srpskohrvatski kojim bi ovo bolej umela da objasnim ne znam. Ako (opet & i dalje) nije jasno, definitivno se predajem :wink:

[Sister]

Condore, uvek, samo kada se ne bi brecao kao na forumu :wink:

[Indy]

Sister:
Recimo Indy da se ispostavi da si visok 198, imaš zelene oči, jedrilicu....

Opis poznat, ali bojim se, ovaj, Sister, da si me ti to sa nekim pomesala :wink:

BTW sigurno nisam mislio na tebe licno kad sam zakljucio da nas necete... mada jos uvek mislim da mi dodjes tvoju muzicku kolekciju

Ovaj, da izvines, nece nas relevantni faktori...

[Sister]

Dear Indy, plašim se da relevantni faktori nisu svesni toga šta hoće ili neće :sad:

[neocekivana sila koja se.]

Aha, Srbiji su potrebni basketball igraci koji otvaraju sushi barove. U slobodno vreme, u trenucima opustanja i dokolice, ti decki sto obecavaju jedre oko Velikog ratnog ostrva. Nice and charming!

[anarchic!]

ne ne jos uvek ima i teoretski poeticno nevaljavih nismo svi na sushi,ju i orange.ball,u evo :

[...] Na kraju ponekad i posumnjamo da smo ziveli tamo gde smo ziveli. Nasa proslost je negde drugde i nekakva nestvarnost prozima i njena mesta i njeno vreme. [/...]

[...] Cudna je pomisao da dolazimo na svet na jednome mestu kome u pocetku ne znamo ni imena, koje vidimo prvi put, a onda na tom anonimnom nepoznatom mestu, rastemo, krecemo se po njemu dok mu ne saznamo i ime, pa ga onda izgovaramo s ljubavlju, nazivamo ga ognjistem, pustamo koren u njemu, cinimo ga gnezdom svojih ljubavi, tako da na kraju, kad god ga pomenemo, cinimo to kao ljubavnici, u nostalgicnim napevima, u pesmama prepunim ceznje. [/...]

[...] Teren na koji je slucaj posejao ljudsku biljku nije bio nista. A na tom nistavnom temelju rastu ljudske vrednosti ... Covek se pita : da li je bilo ono sto bese ? Da li cinjenice imaju onu vrednost koju im daje pamcenje ? Neka nestvarnost se infiltrira u stvarnost uspomena koje se nalaze na granici izmedju nase licne istorije i neodredjene preistorije, upravo na onom mestu na kome se rodna kuca, posle nas, radja u nama. Jer pre nas, ona je bila veoma anonimna. Bila je izgubljeno mesto u svetu. I zato, na pragu naseg prostora, pre ere naseg vremena, vlada drhtavo sticanje bica i gubljenje bica. I sva realnost uspomene postaje neverovatna. [/...]

///// Ovo u stvari vise objasnjava nacije, nacionalnosti, nacionalne pripadnosti, pasose, vize ... i fenomen nemogucnosti povratka

[Jovana]

// Oni koji su otisli behu nam bez sumnje potrebni. Mozda bismo ih i bili spasli da smo ih ubedili da su njihovo odbijanje, njihova indignacija, njihovo samo beznadje potrebni, da smo umeli da suprotstavimo toj kobnoj lakoci odlaska, teskocu zivljenja (ili pokusaja zivljenja) kako bismo ovaj svet nacinili manje skandaloznim nego sto jeste//

// Da li smo ih mogli spreciti ? Pred tim tako neodloznim pitanjem valja priznati da nijedan od uobicajenih razloga nije dovoljno jak da bi zadrzao nekoga ko ne podnosi svet ovakav kakav je//

Poetika zivljenja, anywhere, anytime= raison d'etre

[ Izmena poruke: Jovana na dan 2002-06-09 00:31 ]

[anarchic!]

vec je vise puta letelo perje ....... ]

:grin:

Maa nek' ide zivot!
Nek' padnu zidovi!
Nek' leti perje!

Bice posla za skupljace perja.
Bice posla za lepotice.
Bice posla za filmejkere.
Bice posla za kanski ziri.
Bice posla za francuske hotelijere.
Bice posla za Portzamparc,a i njegovog brata*.

Dok Anarchic! cacka nos u tezeveu i kroz prozore zuri u pejzaze slikane brzinom.

[...] Zato putovanje vozom predstavlja izvanredno vezbanje funkcije stanovanja u snevanoj kuci. Na putovanju se pred nama odvija citav film sanjanih kuca, prihvacenih kuca, odbijenih kuca ... A pri tom nikad ne dolazimo u iskusenje da se zaustavimo, kao kad smo u automobilu. Covek je u vozu potpuno obuzet obuzet sanjarenjem, uz korisnu zabranu proveravanja. Posto se bojim da taj nacin putovanja nije samo moja licna, potajna manija, evo i jednog teksta. H.D.Toro** kaze :
'Pred svim usamljenim kucama na koje naidjem u polju ja govorim sam sebi da bih tu mogao zadovoljno da provedem svoj vek, jer ih vidim sa svim preimucstvima, bez nedostataka. Jos nisam u njih uneo svoje dosadne misli, ni svoje prozaicne navike, pa tako nisam ni pokvario pejzaz.' A malo dalje Toro u mislima kaze srecnim vlasnicima kuca na koje je naisao : 'Ne zelim drugo no da imam oci da vidim ono sto vi posedujete.'

* francuski arhitekta
** Henry-David Thoreau, 'Un philosophe dans les bois'

[zazie]

da li mislite da je neophodno objasnjavati ili se preslisavati za razloge? te "zasto bih se vratio", te "zasto (oh zasto) ne odoh", te "zasto necu da se vratim sve da mi plate"... pita li se iko zasto bi to bilo bitno?

radim sta hocu. idem gde hocu. zasto bih bilo kome objasnjavao ili se pravdao (dosta odgovora ovde tako zvuce) za ono sto radim u svom zivotu?