145 replies to this topic

[Lun]

Odazivam se na poziv (pozvao bih ostale "domoroce" da se pridruze, i da nam saspu grubu istinu u lice... ) mada mi se ne mili da se zavlacim u ovako kompleksnu temu.

Sve je uglavnom tacno sto ste do sada pisali.

Srbija ce u vasim snovima uvek biti i veca i bolja i zelenija ( "Dragi moj Petrovicu" ) .
U medjuvremenu, sve se promenilo. I zemlja i gradovi i mi sami.
Ono sto mi se cini glavnim argumentom za ostanak jeste Sonjina recenica "imam posao koji volim" a takodje drzi vodu i "zasto ponavljati isti put ? "

Ima li uopste kontraargumenata ? Pravo da vi recem - ne znam.

U vreme teskih depresija, razmisljajuci o odlasku, najvise me je brinuo ritam zivota vani i usled toga hronican manjak vremena koji bih posvetio svojoj deci.
Iz nekog bolesnog razloga veoma me je brinula i cinjenica da cu gledati sopstvenu decu kako zaboravljaju maternji jezik (pa posle kazu Lun izdajnik) u potrazi za novim identitetom (sto naravno uopste ne znaci da taj novi identitet nije bolji) .

S druge strane, uvazavajuci ranija iskustva, nikako nisam mogao da se prilagodim ulozi vecitog stranca i dodjosa. Ono, nije da obozavam ovo srpsko intimiziranje (treskanje po ramenu, odsustvo persiranja i sl.) ali u sporedbi sa otudjenoscu (barem ja to tako dozivljavam) Zapada, ovo je ipak nesto sa cime mogu da se nosim.

Naravno tu su i prijatelji. Imao sam srecu da je vecina ostala ovde (osim, hebiga, mog kuma koji je sada u Torontu - ne mozes sve imati u zivotu) i to je verovatno jedan od presudnih momenata kod (ne)donosenja odluke o odlasku.
A da sa 35-40 pravim nova poznanstva u nameri da steknem prave prijatelje - nije mi se dalo a nisam siguran ni da je ostvarljivo (i ovih pet sest sto ih imam sticao sam decenijama) .

PS
Naravno, izuzetak uvek postoji i u ovom slucaju to je dragi virtuelni prijatelj (iako se na PP-u dopisuje sa onim bolidom :wink: ) Condor sa kojim cu imati zadovoljstvo da se sretnem (cuj sretnem, ugostim) krajem juna. (iskreno, to shvatam kao nagradu za ovoliko smaranje sa raznim spodobama na raznim forumima) .

[Jovana]

Sadasnji odlazak mi je drugi po redu i kao sto rekoh za duze vreme definitivan. Kada kazem za duze vreme, setim se onoga sto je rekao Condor te pomislim da je povratak nemoguc. Mada je volim da gledam na to malko drugacije jer je tako lakse. (iluzije, iluzije…) Posle nekog vremena povratak zaista postaje komplikovan.

Jedan od stereotipa sa kojima se sretala prilikom ranijih dolaska je dijalog u kome "domoroci" (kakav grozan izraz) kazu "lako je vama" , a mi uzvratimo " ne znate vi kako je tamo tesko, pogadja nas recesija". I posto je u Srbiji recesija konstantna od 1945 to se shvati kao nadobudnost. A radi se ustvari o razlicitim svetovima. Svako svoju muku…..

Whatever, ostaje cinjenica da je Srbija odnosno Beograd jedna mala, zatvorena sredina, u kojoj su mogucnosti prilicno uzane. Koliko god pricali kako je Beograd svet, on je jedna provincija u poredjenju sa bilo kojim glavnim gradom (i ne samo glavnim) u razvijenom svetu. Tako je bilo ne samo poslednje decenije vec i mnogo pre. I to nije nista pezorativno vec jednostavno sticaj odredjenih okolnosti na koje smo imali/nismo uopste imali uticaja.

Kad govorim o zatvorenosti zelela bih da reforme uspeju jer ce omoguciti ljudima iz Srbije da se slobodno krecu po Evropskoj Uniji, provode tamo neko vreme, vracaju se i odlaze , zato sto je to neponovljivo iskustvo. Zamislite skolsku godinu u Beogradu, godinu dana u Berlinu, zatim godinu u Londonu i diplomski na primer u Parizu. Tada ce se taj jaz sigurno smanjiti.

Kljucna razlika izmedju rada tamo i ovde je sto se ovde posao moze dobiti na osnovu veze ali se nikako ne moze zadrzati na osnovu toga. U tom smislu postoji u Srbiji gomila ljudi koji u normalnom sistemu ne bi imali sanse da zadrze svoje mesto. Nisam " univerzitetski slucaj " ali mislim da to vazi i za nauku jer ona ne moze biti izolovana od drzave. Ali ovo ce se menjati.

Namerno potenciram rec "rad" umesto reci "zivot".

Zato sto sam uverena da svako od nas, tamo i ovde, mora da ima neki svoj svet, svoj zivot u kome nalazi smisao i srecu. Mislim na porodicu, prijatelje, na good feeling bez obzira na mesto, stvarno imam sada problem da napisem ono sto mislim… Opet blisko mi je ono sto je Lun napisao o deci, identitetu…..

Radi se o izboru u kome smo uvek nezadovoljni, a u isto vreme i zadovoljni. I nema apsolutne istine. Mi, dijasporci jesmo neka vrsta putnika sa sopstvenijm razlozima putovanja. Sa druge strane imamo tu jebenu situaciju u Srbiji koja nam ne daje mnogo nade da mislimo o povratku….. Koja nas cesto cini da se osecamo strancima u sopstvenoj zemlji.

Osecajmo se dobro u zivotima koji su rezultat nasih sopstvenih osecanja i odluka !

[quasar]

drago mi je sto se diskusija, ipak, nastavlja.

sister:

cool algoritam... dodao bih samo:

whenever (opinion_mismatch) call flush_dirty_buffer()

:smile:

lun, jovana:

sasvim tacan zakljucak da se radi o 'dva sveta', sa svojim prednostima & manama, koje vaze i kada se izuzmu posledice dogadjanja u yu proslih godina. odluka o tome sta nekome vise odgovara ili omogucava je vrlo licna stvar i nije je moguce generalizovati. iz ovog smera i dolaze cesti nesporazumi u komunikaciji.

ono sto meni cesto smeta u stavovima iz 'dijaspore' je, kao sto sam i rekao, bilo kakvo nametanje recepata, uglavnom prilicno nepromisljeno i impulsivno/bez takta... mislim da mi, koji smo otisli, na to bas i nemamo mnogo prava. zasto? zato sto smo (kao sto je jovana formulisala) doneli svoje odluke: nismo ostali dole, nije nam 'odgovaralo', otisli smo negde drugde i sta sada imamo dole da popravljamo? ako nas je to zanimalo, trebalo je stisnuti petlju, ostati i menjati stvari, boriti se... sto, naravno, ne znaci da smo mi kukavice - vecina nas je morala itekako da bije neke druge bitke da bi dosla do kako-tako pristojnog polozaja u novim sredinama. gledam na to cisto sa nekog moralnog stanovista.

sto se tice statusa "vecitog dodjosa", "putnika" itd - pa, jeste, u pravu ste, ali treba na to gledati i sa pozitivne strane. ja sam odrastao u 5 razlicitih evropskih zemalja i u jednom zivotnom periodu sam se bavio (u mom slucaju neresivim) pitanjima identiteta itd... na kraju zakljucih: nigde skroz kod kuce = svugde delom kod kuce, sto i koristim kao prednost, kako u privatnim tako i u poslovnim situacijama. izbor nacina na koji cemo to dozivljavati je samo nas.

[Indy]

quasar:
zato sto smo ... doneli svoje odluke: nismo ostali dole, nije nam 'odgovaralo', otisli smo negde drugde i sta sada imamo dole da popravljamo? ako nas je to zanimalo, trebalo je stisnuti petlju, ostati i menjati stvari, boriti se...

Hm, znam da sam nesto, kao, obecao, ali ne mogu pored ovog da prodjem. Ono sto ovde "fali" je 4. dimenzija, tj. protok vremena. Ja kad sam otisao nisam ni slicno ovome danas. Onaj koji je bio samo 'decko koji obecava' (evo sad ce da skoce kako sam "arogantan" ) sada je nesto zaista ispekao i zna kako se odredjene stvari rade na uspesan i efikasan nacin; tacno je da "tamo" nema uslova, ali isto tako, mora se poceti od znanja o tome koji su to uopste uslovi koji su potrebni... i tako dalje. No, zalicu, znam, jer tuzno nerazumevanje ovde vlada. Nevolja je sto svako stvari koje ovde napise bilo ko procenjuje prema sebi, a to je pogresno. Moje tvrdnje odnose se na vrlo odredjeni, specificni, krug ljudi od kojih mogu da garantujem da bas niko ne cita ovo - prosto zato sto ne ume da ukljuci kompjuter. Da li sam, dakle, ja arogantan (i je li to nas problem?) ili odredjeni sektori srpskog drustva kaskaju decenijama (da budem blag) za razvijenim svetom? I, oprez, pre nego sto pocne da leti ovde kojesta, nije u pitanju nemanje kompjutera - naprotiv, mesto na koje mislim je pre nekoliko meseci dobilo kompletno novu opremu - vec nedostatak ikakve zelje i interesovanja. Mozda je to suvise neverovatno za nekoga kao sto je quasar - oprosti, ali ja sam ipak otisao tek 1996. godine i vrlo dobro znam o cemu govorim. Problem je, izgleda, u tome, sto neke ovde u to nikako ne uspevam da uverim. To necu ni moci bez navodjenja referenci (imena, institucija i sl.), a to, naravno, nece moci. Prema tome, dodje mu uzmi ili ostavi, tj. verujte mi ili ne, ja bolje da vas uverim - ne znam. Pa, pisite mi minus, ako tako osecate da je ispravno.

[quasar]

Indy:

quasar:
zato sto smo ... doneli svoje odluke: nismo ostali dole, nije nam 'odgovaralo', otisli smo negde drugde i sta sada imamo dole da popravljamo? ako nas je to zanimalo, trebalo je stisnuti petlju, ostati i menjati stvari, boriti se...

Hm, znam da sam nesto, kao, obecao, ali ne mogu pored ovog da prodjem. Ono sto ovde "fali" je 4. dimenzija, tj. protok vremena. Ja kad sam otisao nisam ni slicno ovome danas. Onaj koji je bio samo 'decko koji obecava' (evo sad ce da skoce kako sam "arogantan" ) sada je nesto zaista ispekao i zna kako se odredjene stvari rade na uspesan i efikasan nacin; tacno je da "tamo" nema uslova, ali isto tako, mora se poceti od znanja o tome koji su to uopste uslovi koji su potrebni... i tako dalje. No, zalicu, znam, jer tuzno nerazumevanje ovde vlada. Nevolja je sto svako stvari koje ovde napise bilo ko procenjuje prema sebi, a to je pogresno. Moje tvrdnje odnose se na vrlo odredjeni, specificni, krug ljudi od kojih mogu da garantujem da bas niko ne cita ovo - prosto zato sto ne ume da ukljuci kompjuter. Da li sam, dakle, ja arogantan (i je li to nas problem?) ili odredjeni sektori srpskog drustva kaskaju decenijama (da budem blag) za razvijenim svetom? I, oprez, pre nego sto pocne da leti ovde kojesta, nije u pitanju nemanje kompjutera - naprotiv, mesto na koje mislim je pre nekoliko meseci dobilo kompletno novu opremu - vec nedostatak ikakve zelje i interesovanja. Mozda je to suvise neverovatno za nekoga kao sto je quasar - oprosti, ali ja sam ipak otisao tek 1996. godine i vrlo dobro znam o cemu govorim. Problem je, izgleda, u tome, sto neke ovde u to nikako ne uspevam da uverim. To necu ni moci bez navodjenja referenci (imena, institucija i sl.), a to, naravno, nece moci. Prema tome, dodje mu uzmi ili ostavi, tj. verujte mi ili ne, ja bolje da vas uverim - ne znam. Pa, pisite mi minus, ako tako osecate da je ispravno.

wb indy - progledacemo ti kroz prste za krsenje obecanja :smile:

salu na stranu, tvoja zapazanja su ok (iako premalo znam da bi mogao da ih ocenim kao tacna/pogresna). sasvim je moguce da postoje ljudi koji su nezainteresovani i bezvoljni - nije to posledica samo poslednjih 10 godina vec i cele socijalisticke varijante pre toga i sistema koji ih i nije 'trenirao' za nesto drugo. uostalom, i na zapadu je odgovarajuci drustveni segment, uglavnom, nezainteresovan za bilo sta drugo osim 'hleba i igara', samo je malko bolje utreniran - ukljucice kompjuter, ali samo za gledanje porno-stranica - sve je to relativno. mislim da je prerano ocekivati da ti delovi drustva promene svoj stav prema zivotu za samo 2 godine, smatrati citavu sredinu zbog toga potpuno beznadeznom i odbijati mogucnost da se stvar moze razviti... uveren sam da ima ljudi sa drugim pristupom koji ce, kako se stvari vremenom menjaju, preuzimati vodjstvo, a za neke korenite promene u sirokim slojevima drustva su potrebne generacije... e, sto to mozda nama izgleda jako tuzno i sto sa time ne mozemo lako da se pomirimo jer smo brze upoznali neku drugu varijantu koja nam se mozda vise dopala, to je vec sasvim druga prica...

[anarchic!]

[...] ali ja sam ipak otisao tek 1996. godine [indy/...]

hoces da kazes da si '96 bio decko koji obecava ? :grin:

[aenima]

Dolazimo do toga da je licni dozivljaj stvari presudan. (No, tu je uvek i umetnicki dojam :wink: ).

Mislim da su "vanzemljaci" skloni da zaborave zasto su otisli. Nekako sam sigurna da je bar jedan od razloga bio neprofesionalizam, bahatost, veze...i malo je previse ocekivati da se to promenilo. Ili da ce se menjati njihovim povratkom. Jer mnoge stvari vise nisu pitanje vlasti nego mentaliteta.

Ja sam, na svojoj strani, ovde nasla ono sto je bilo najpribliznije mojim mladalackim idealima. Beograd/New York, neiscrpna tema za razmisljanje u jednom momentu me je dovela do pitanja: da li meni nedostaje Beograd....ili je sve to "zal za mlados'" (sindrom Sofke)???

Fakat je da sam napustila najrodjenije u zelji da sama "napravim nesto od svog zivota", i osmislim neki okvir za sledecu generaciju. Ni tu nemam iluzija da ce mi deca nositi vise od nekog genskog zapisa i onom sto im mama bude pricala :wink:

Prijatelji su svuda. Volim da verujem da ih ni u Beogradu ne bih vidjala previse jer...THOSE days are over. Ovde imam istog obucara, istog frizera i iste prijatelje od svuda vec godinama. (Evo punih 7 prosle nedelje). I navucena sam na sushi.

Eto to je moj drugi zivot. Tako to gledam. Moj prvi i moj drugi zivot.

[Sister]

Mogu da se kladim u celu svoju muzičku kolekciju da je u pitanju nostalgija za periodom u životu kada su stvari izgledale lepše, bezbrižnije ili šta već. To, plus filtriranje sećanja.

Evo primera na mikronivou: meni je najlepši deo Beograda moj "zavičaj". Skoro sam svratila tamo da se podsetim - i jeste, ima lepih delova, kao i nekih simpa elemenata za stambeni kraj, ali je overall to mesto gde bih se sada dobro zamislila pre nego što bih živela tamo. Na stranu što su mnoga nezgodna sećanja skroz isčezla, i obnovio ih je tek ponovni odlazak u zavičaj.

Ako je takva razlika između dva dela istog grada, mogu samo da zamislim kako je kada se ode na drugi kraj planete. Slika sa uspomenama se verovatno deformiše po geometrijskoj progresiji...

[condor]

Sad, to je tacno da se nasa secanja najpre zamrznu (na godini odlaska), a zatim i deformisu, i to po pravilu na jednu kitsch foru... However, i taj Beograd se, da prostite, prilicno usvinjio... :grin:

Najnadrealniji prizor iz moje prethodne posete Beogradu: vozim se taksijem preko Brankovog mosta, ka gradu, i taksista koji me je odma' provalio koji sam (jerbo sam se vezao, a posle izvijao vrat da sto bolje vidim CK) kaze: "Pogledaj vrh one zgrade!", i pokaze prstom na prvu visespratnicu na samom pocetku Nusiceve. Ja pogledam - i imam sta da vidim: na vr' solitera sagradjena porodicna kuca! Onako tipicna srpska, kockasta, sa krovom na cetiri vode... Prenerazio sam se.

A takodje shvatio da nisam samo ja otis'o u offside - nego je u tom razmimoilazenju bilo itekako uzajamnog kretanja... Sister?

(evo moje taktike - a gori sam politicar i od mnogohvaljenog quasara - da se k'o covek isvadjam sa vama na ovu temu pre nego sto odemo na to dugoprizeljikavano pivo... :grin:)

[Sister]

Jedan od simbola tog urbanističkog horora, primer koji se ozbiljno izučava na Arhitektonskom fakultetu kao vrhunac urbanističkog nonsensa je zgrada kod samog Brankovog mosta - kada se prelazi most sa novobeogradske strane, može se sa desne strane videti zgrada na kojoj se nalaze dve kuće - baš takve kao što si opisao, jedna do druge.

To je u velikoj meri i postao simbol u kome se kretao Beograd - urbani temelji na kojima se gaje kokoške pod maskom "domaćinske Srbije". Onaj Beograd od pre desetak i kusur godina još uvek živi, a paralelno sa njim je izdžikljao neki divlji, korov-Beograd. Nešto kao '45. Hiljadudevetsto, naravno.

Ali Beograd je uvek bio neki melting pot - te će svariti i sve što mu se dogodilo u međuvremenu. I kao svaka prava provincija, napraviće kombo svih uticaja sa strane - te će se ljudi vezivati u kolima dok im se deca bezbrižno tumbaju na zadnjem sedištu, a bebe sede u krilu na prednjem sedištu, dok domaćin purnja sve u 16. I što je još važnije - menja se. Iskreno, sasvim sigurno neću doživeti da vidim čiste ili makar obnovljene fasade, ali su stvari kao što su uklanjanje brlog-kioska sa prodavcima Cipiripija i Bombona sa Crtom sa Slavije, ili npr nestanak lubeničara sa Terazija pomak nabolje.

Toliko o usvinjavanju/odsvinjavanju Beograda, a sada malo o psihologiji :wink:

Kurs se itekako promenio - da bi čovek ostao normalan posle svega, mora je da vozi neki neprestani mentalni slalom. I u tom slalomu je otišao itekako daleko od svog originalnog kursa. Recimo, navika. Navikli smo se na mnoge stvari koje bi nam ranije bile nezamislive. Naučili smo ako ne da tolerišemo, ono bar da ne poludimo u prisustvu raznih pojava koje bi nas pre dvanaestak godina zasigurno oterale u ludnicu.

ALI... takođe smo postali preosetljivi na stereotipe, potreba da se sve strpa i sortira u pigeon-holes. Ja razumem, tvrdim i insistiram na činjenici da je svako ko je otišao to učinio iz nekog svog ličnog razloga - bilo bi besmisleno proglasiti vas sve đuture za Gastarbajtere ili Snobove ili Izbeglice ili Štatijaznamštaveć. Vi ste zbir individualnih slučajeva. Upravo zbog toga, tražim & insistiram da i mi ovde imamo isti tretman.

A segmente u kojima se sagovorniku kači Target-znak oko vrata čim spomene bombardovanje, ili se proglašava za "zavidnog" (Top 1 nonsens) kada iznese suprotno mišljenje, hroničan manjak takta i višak emocija - well, za sve to je ipak potreban neko sa jačim živcima i stomakom da bi mogao da nastavi diskusiju.

[Sioran]

quasar,

ne secam se da sam ja tvrdila da zapad uvek funkcionise po principu "najbolji pobedjuje". to i nije bila moja tema, niti ja znam dovoljno o takvoj temi. moja tema je da srbija u odredjenim segmentima (tipa zaposljavanje na univerzitetu) treba da funcionise po tom principu, pa makar niko drugi ne funkcionisao po njemu!

da, mislim da se nacin funkcionisanja americkih univerziteta moze itekako iskoporati, podrazavati, emulirati i sl. naravno, obrt novca ce biti daleko manji, ali to uopste nije toliko bitno. bilo bi suludo ocekivati da mi objavljujemo broj radova koji je jednak broju radova koje objavljuju americki naucnici - samo broj radova koji je srazmeran broju nasih naucnika, ili bar ne hiljadu puta manji od srazmernog. tvrdim da je to moguce bez ikakvih dodatnih ulaganja, i tvrdim da se to ne radi zato sto su nekompetetnni zauzeli mesta u sistemu u kojem je kompetencija irelevantan parametar, sto se dakle brani i hrani sistem organizovan na pogresan nacin ne glede na finansijske teskoce.

aspolutno se ne slazem sa tvojom tezom da, ako smo hteli da menjamo stvari u srbiji, nije trebalo da idemo. prvo, ja sam gradjanin srbije koliko i svako drugi ko tamo zivi, i moje je pravo da menjam i izvoljevam koliko i svakog tamo. drugo, dok sam bila tamo nisam ni znala da moze bolje, i kako bi moglo bolje. sada mislim da to znam, i mislim da bi to znanje trebalo da se uzme u obzir. ali opet, ne zato sto ja tako kazem, ili zato sto ja zivim u americi, nego zato sto je tako bolje, ako je bolje, o cemu bi moglo da se diskutuje.

ja i nemam nekih iskustava u nametanju ideja domorocima, posto su svi moji prijatelji emigrirali ( ja sam emigrirala 1998 ). ono malo njih koji su ostali slazu se sa mojim misljenjem, i ne misle da ja bilo koga vredjam. meni generalno nije bitno odakle i od koga ideje dolaze, vec da li su ideje dobre. u sustini mi smeta sto se ovde precesto (za moj ukus) prelazu u psihoanalize onih koji borave ovde ili onde, umesto da se raspreda o konkretnim resenjima (e.g. merit-based zaposljavanje, a ne place-of-residence- based zaposljavanje).

[ Izmena poruke: Sioran na dan 2002-06-07 01:09 ]

[Indy]

anarchic!:
[...] ali ja sam ipak otisao tek 1996. godine [indy/...] 

hoces da kazes da si '96 bio decko koji obecava ? :grin:

Vidis, to je vrlo zanimljiva opservacija... :grin: naime, kod nas neko sa 34 sasvim normalno moze da bude "decko" (ili "djevojka" ) koji obecava... To je tek za posebnu pricu. Verovali vi meni ili ne, na mom maticnom BG fakultetu nedavno (ove godine) je grupa "mladih saradnika" dobila po 1000 DM nekakve pomoci (sto je lepa vest, naravno) - samo da napomenem da je nemali broj medju tim "mladim saradnicima" rodjen 1960, 1961, 1962, 1963...!?!!

PS. Quasar, sad si me onemogucio da "pokosim svoje cvetje"... touché!

[Indy]

Sister:
Mogu da se kladim u celu svoju muzičku kolekciju da je u pitanju nostalgija za periodom u životu kada su stvari izgledale lepše, bezbrižnije ili šta već. To, plus filtriranje sećanja.

Joj, Sis, nemoj ba muz'cku kolekc'ju! Zamalo bi, barem kod mene, mogla da je isporucis, buduci da nista od ovog sto si gore navela ne vazi. Meni stvari danas i ovde izgledaju cak i nerealno lepe, bezbrizne, sta vec. Kad se setim early devedesetih koje sam "tamo" ostavio, mogu samo da im porucim onaj stih panonskog mornara...

[Sister]

Sioran:
aspolutno se ne slazem sa tvojom tezom da, ako smo hteli da menjamo stvari u srbiji, nije trebalo da idemo. prvo, ja sam gradjanin srbije koliko i svako drugi ko tamo zivi, i moje je pravo da menjam i izvoljevam koliko i svakog tamo.

Ovde silno grešiš. Naime, nemaš moralno pravo da menjaš ili izvoljevaš bilo šta iz prostog razloga jer se nećeš suočavati sa posledicama svog izbora.

[anarchic!]

Prosle nedelje sam po jednoj pravoj pariskoj kisi kakve cele zime nije bilo, umotana u svoj crni kisobran/tchador J-P.G. otisla u ovdasnje Drustvo Arhitekata na prezentaciju projekta i knjige Mutacije, kompilacija promena na razlicitim lokalitetima u galopirajucoj fazi globalizacije, /koja ide pod imenom italijanskog arhitekte S. Boerija i ukljucuje istrazivanja na Beogradu i Pristini/. Sedim u zadnjem redu, ne ocekujem bas da Boeri ima nesto da /mi/ kaze, ali zaglavljenog daha gledam slajdove i video priloge o Beogradu i - ne osecam ama bas nista. To nije Beograd ! Kao da gledam putopisnu emisiju koja je nekada isla na nasem teveu, 'Od naseg reportera' ili kako se vec zvala, iz nekih ubogih orijentalnih gradova cije su ulice i trgovi nacickani svim tipovima pijaca. I jos su slajdovi i filmovi izokrenuti kao u ogledalu, pa se mucim i da procitam natpise. Gomile Kineza. O svemu tome sam ja vec i obavestena, videla sam tu knjigu, srela ljude koji rade na tom projektu, ali sam svejedno sokirana time da vidim koliko se grad koji sam napustila sredinom prosle decenije u toj truncici kosmickog vremena promenio.
Razgovaram kasnije sa Boerijem i kazem mu da mene za taj grad i taj projekat nista ne veze. On me gleda belo, ne razume, a i boli ga uvo. To je jedan drugi grad u nastajanju preklopio onaj Beograd.

+ korekcijiiica : Boerijev prilog je zapravo deo projekta Mutacije i zove se Multiplicity
_________________
Posaljite jos jednu privatnu poruku !

[ Izmena poruke: anarchic! na dan 2002-06-07 03:50 ]