80 replies to this topic

[isidor]

citacu kad omatorim ...posle 80-te

za sad..ni puskom da me neko natera nece moci...meni trebaju ljudi. kak'e knjige

<{POST_SNAPBACK}>

I dosao si na forum "Literatura" da to saopstis.Mogao bi da odes i na forum "Muzika"da tamo kazes kako je,u stvari ne volis,ili na "Sport" da se pohvalis kako ga uopste ne pratis.Mislim da svi vrlo nestrpljivo cekaju da im kazes da te ne zanima ono o cemu govore.Evo,ja mislim da je ovo sto si rekao neprocenjivo...

[Alexia]

Misel Turnije - Kralj vilovnjak
Leonid Andrejev - sve
Knut Hamsun - skoro sve

[Mixajlon]

Kada pricamo o knjigama koje su na nas ostavile utisak, obicno pricamo o nekom prijatnom utisku i nekoj vrsti uzivanja koje se radja dok ih citamo. Sta je sa onim knjigama koje su ostavile jak utisak na vas, ali ste se osecali u nekom smislu optereceno?

<{POST_SNAPBACK}>

Ako mislis na neki horor onda ti se u sustini knjiga svodi na jedan suptilno isprican film. Po meni samo one knjige koje nas teraju na razmisljanje (ali na pozitivno razmisljanje) su prave knjige. Pa i u zivotu cesto bude tako da nam neciji pravi i valjani saveti obicno budu i najtezi, jer nas teraju na neku akciju, da ulozimo napor da poradimo na sebi.

[reddwarf]

Od domacih autora najduze i najintezivnije sam razmisljala o "Pescaniku" D. Kisa, od stranih - "Die Blechtrommel" (AKA "Limeni dobos", "Decji dobos", "The Tin Drum") Güntera Grassa i o "Der Tod in Venedig" Thomasa Manna (AKA "Smrt u Veneciji", "Death in Venice"), ako se racunaju i pripovetke.

U sva tri dela atmosfera je bila ta kojoj se nisam mogla odupreti. Ne toliko sam osecaj tragicnog zavrsetka (tada bi grcke tragedije na prvom mestu), koliko neponovljivi osecaj nistavila, beznadeznosti, koji tera na preispitivanje. Dalje, sva tri glavna junaka su bili onako po mojoj meri - fantasticni i samosvesni - pa sam se mogla vezati za njih i empatisati koliko mi volja.

[Dunadan]

na mene su najveci utisak teskobe ostavili:
"100 godina samoce" i
"Travnichka hronika"

nikad nisam imala takav osecaj usamljenosti, kalustrofobije, hermetichnosti. i danas, kad sam vec maltene zaboravila radnju obe knjige, utisak mi je josh uvek svez kao da sam ih juche chitala. mislim da nakon te dve knjige savrsheno mogu da shvatim shta znachi klinichka depresija i kakav osecaj beznadja je prati.

Edited by Dunadan, 26 March 2006 - 01:44.

[AndiSam]

"100 godina samoce" i
"

<{POST_SNAPBACK}>

Interesantno, ali ja neke segmente te knjige citam kad god sam u depresiji. Lakoca umiranja u toj knjizi je fascinantna... (Izbegavam kraj; kraj je toliko mocan da obara s nogu.)

[Dunadan]

Interesantno, ali ja neke segmente te knjige citam kad god sam u depresiji. Lakoca umiranja u toj knjizi je fascinantna...

<{POST_SNAPBACK}>

jeste. jednu istu knjigu neki mogu da chitaju i dok su depresivni, a drugi samo kad im ceo zivot ide manje-vishe onako kako su planirali.
davnih dana kad sam pochela da chitam Dostojevskog, keva mi rekla da je najbolje da ga chitam kad sam izuzetno dobro raspolozena, a on mi opet lezi samo kad sam u tezem daunu.

(Izbegavam kraj; kraj je toliko mocan da obara s nogu.)

jes vala. kako ide poslednja rechenica onog prorochanstva? "prvi vezan za drvo, a poslednjeg jedu mravi"? smt like that.

[Spacecake]

pol oster /Meseceva Palata/ jbt sve je sivo

[Nicol]

E. Jelinek- Pijanistica
Makar sadržaj i nije toliko nasilan, odnosi među likovima su tako hladni i patološki da me uredno prođu trnci.

[Amelija]

Edgar Alan Po mi je bas nekako za upisati ga ovde
(ja ga obozavam, ali da je i mracan i opskuran i tezak - da)

Btw In Cold Blood od Capotea je prilicno teska ali jako, jako dobra, mada nisam bas sigurna da spada u ovu kategoriju.
A to sto je dokumentarna - hm pa zbog toga mi je jos mracnija.

[Drosophilia]

"Iskra života",Erih Marija Remark

Pročitao sa 12 ,13.Tada se je slila na mene kao olovna kiša u napuštenom gradu.

Nikad je nisam ponovno pročitao.

Anton

[BGhost]

pol oster /Meseceva Palata/ jbt sve je sivo

<{POST_SNAPBACK}>

Stvarno je knjiga dark & gloomy u prvom sloju. Ipak, Oster u Mesecevoj palati nekoliko puta polazi na introspektivne ture, koje u krajnjoj instanci rezultuju resavanjem dugogodisnjih dilema i uvode autora u svet odraslih, mozda ne na najlaksi, ali za njega jedini moguc nacin. Potraga za identitetom, nagovestavena od pocetka knjige kroz nominalisticke igre mladog Fogela koji odrasta bez oca, predstavlja metaforu Osterovog trnovitog odnosa sa ocem, dok kasnije otkrice da mu je otac ziv nije nista drugo do posthuman oprost ocevih greha iz piscevog detinjstva. Naime, Oster se nasao u vrlo teskom polozaju negde oko 77-78, bez stalnog posla, sa obavezama prema zeni i tek rodjenom detetu. Negde u to vreme se javlja ideja za ovaj roman, koji mozda ne bi ni bio napisan da vest o ocevoj smrti nije iznenadila Ostera povecim nasledstvom. Knjiga u kojoj se lik odluci na potragu ne moze biti previse mracna, za razliku od vecine iz Osterovog poznijeg perioda koji se moze sumirati stih iz pesme Willa Oldhama: "I'm still what I meant to be, but I'm loosing my mind".

Prica se da ce Oster doci na sledeci Sajam knjiga, sto ce biti dobra prilika za pitanja o Kiti Vu, njegovom najupecatljivijem sidekicku.

Moj prilog za temu bi bio Poov opus, kako pripovedacki, tako i pesnicki. Ditto za Bodlera.

[juhu]

Hobo Zorana Cirica, odlicna, savrsena knjiga ali dok citas, neka tegoba, mucnina, jedva cekas taj kraj da vise nikad ne razmisljaj o njoj

[wagabund]

Prica se da ce Oster doci na sledeci Sajam knjiga, sto ce biti dobra prilika za pitanja o Kiti Vu, njegovom najupecatljivijem sidekicku.

<{POST_SNAPBACK}>

a sta je to sa tobom i Kiti Vu?

edit: tek sad videh datum, inace sam pomislio da si ponovio istu konstataciju! svejedno, pitanje stoji...

Edited by wagabund, 24 May 2006 - 03:25.

[diduliduda]

Od domacih autora najduze i najintezivnije sam razmisljala o "Pescaniku" D. Kisa, od stranih - "Die Blechtrommel" (AKA "Limeni dobos", "Decji dobos", "The Tin Drum") Güntera Grassa i o "Der Tod in Venedig" Thomasa Manna (AKA "Smrt u Veneciji", "Death in Venice"), ako se racunaju i pripovetke.

U sva tri dela atmosfera je bila ta kojoj se nisam mogla odupreti. Ne toliko sam osecaj tragicnog zavrsetka (tada bi grcke tragedije na prvom mestu), koliko neponovljivi osecaj nistavila, beznadeznosti, koji tera na preispitivanje. Dalje, sva tri glavna junaka su bili onako po mojoj meri - fantasticni i samosvesni   - pa sam se mogla vezati za njih i empatisati koliko mi volja.

<{POST_SNAPBACK}>

limeni doboš je zaista fantastičan i jak, groteska koja nikog ne može ostaviti ravnodušnim.

mene je prilično potresao roman dž. m. kucija "iščekujući varvare"
nekako se oseća čovek kao da mu je kuci nalupao dvadesetak šamara i usput ga šutnuo u zadnjicu odličan je

Edited by diduliduda, 24 May 2006 - 22:08.