80 replies to this topic

[Zdrav razum]

Kada pricamo o knjigama koje su na nas ostavile utisak, obicno pricamo o nekom prijatnom utisku i nekoj vrsti uzivanja koje se radja dok ih citamo. Sta je sa onim knjigama koje su ostavile jak utisak na vas, ali ste se osecali u nekom smislu optereceno? Nakon citanja ste danima o njima razmisljali pokusavajuci da prihvatite cinjenice koje ste procitali i koje su mozda pokrenule bujicu razmisljanja o svetovima koji vam nisu bliski.
Evo nekoliko mojih naslova:

Agota Kristof - Trilogija: Velika sveska, Dokaz, Treca laz
Djerdj Konrad - Posetilac

[AndiSam]

Teska mi je bila Dolazim po tebe i vodim te sa sobom Nikola Amanitija, mada ne mogu sasvim da objasnim zasto. Danima sam o njoj posle toga razmisljao. Upravo sam zavrsio njegov roman Ne bojim se, i cini mi se da cu i o njemu dosta dugo da mislim.

Kisov Pescanik je ostavio strahovito velike posledice po mene.

Manje-vise sve sto ja Kafka napisao, zatim Saramagovi romani, Zapisi iz podzemlja i Karamazovi Dostojevskog, Vergilijeva smrt Hermana Broha.

Recimo da me je i Staklena menazerija Tenesi Vilijamsa jako dugo vremena zaokupljala.

[LostInMusic]

Putovanje na kraj noći - Louis-Ferdinand Celine
Ernst Jünger - "Feuer und Blut"

...Robert Perišić - Možemo pljuvati onoga tko...

Edited by LostInMusic, 12 March 2006 - 17:38.

[Alexia]

Recimo da me je i Staklena menazerija Tenesi Vilijamsa jako dugo vremena zaokupljala.

<{POST_SNAPBACK}>

Da, ima neku atmosferu zaraznog, bespomocnog ocajanja.

[Bobilica]

''Slepilo'' Žozea Saramaga je jedina knjiga čije sam delove sanjala i budila se plačući. To nije samo potresna priča o katastrofi koja se obara na ljude, već i opis najvišeg i najnižeg u ljudskoj prirodi, fenomenalnim jezikom napisan.
Mučne, a divne su i:
Pekićevo ''Besnilo'', ''Novi Jerusalim'', ''Zlatno runo'' (jeste, obožavam ga, pa šta?)
Markesova ''Ljubav u doba kolere''
''Braća Karamazovi'' Dostojevskog
Barbara Kingsolver ''Biblija otrovne masline''
Bernijerova ''Mandolina kapetana Korelija''
Beti Smit ''Jedno drvo raste u Bruklinu''
Kolin Mekalou ''Drugo ime za ljubav''

[Sleepers]

Sartre - Mucnina

Camus - Stranac

Kafka - Preobrazaj

[Kapetan Kuki]

Andre Žid-Podrumi Vatikana.

[kuku]

Putovanje na kraj noći - Louis-Ferdinand Celine

uh.
i meni selin prvo pade na pamet.
pogubno je uticala na moje raspolozenje tih dana.
a i posle.

[isidor]

Lotreamonove pesme su me progonile godinama.
Kao i knjige Borisa VIjana:"Vadisrce" i "Jesen u Pekingu"
Uvek se ponovo vracam Danilu Harmsu.
Ne smem ni da zaboravim Sashu Sokolova"Skola za ludake"
Kad smo vec kod ludosti,tu je knjiga koja je obelezila u dobroj meri moju adolescenciju:"Pogon za ludilo"od Ratka Adamovica.
Poezija je uvek jace uticala na mene:Bodler i Lorka.Popa i po malo Crnjanski.
Nezavrseni roman Poa"Avanture Gordona Pima"
Ali sve je to bilo mnogo pre...Kad sam bio dovoljno mlad i sposoban da vrlo intenzivno osecam stvari...
Sada me je dooobro zamislila "High fidelity" od Nicka Hornby-ja.

[Zdrav razum]

Ali sve je to bilo mnogo pre...Kad sam bio dovoljno mlad i sposoban da vrlo intenzivno osecam stvari...

<{POST_SNAPBACK}>

hmmm... bas tako! secam se kada sam prvi put procitala "glembajeve" toliko sam bila opsednuta da sam crtala porodicno stablo, procitala "ledu" i "u agoniji" u zelji da sto bolje shvatim kako je leone postao to sto jeste. pravo malo istrazivanje, ogroman entuzijazam.
na mene su jak uticaj imale i sve kafkine knjige. volela bih da imam vremena da ponovo sve procitam, bas me zanima da li bih nekih 12+ godina kasnije reagovala na isti nacin.

[billie]

Kuca listova, Mark Danijelevski

[Shiba]

citacu kad omatorim ...posle 80-te

za sad..ni puskom da me neko natera nece moci...meni trebaju ljudi. kak'e knjige

[ignjat]

Karamazovi, Preobražaj, Proces (imam strahovitu želju da ga još jedanput pročitam ali i strahovit otpor), Brehtove pesme (doživljavam ih kao neku vrstu dnevnika - poetski Znakovi pored puta), Orwell 1984...

Najviše, međutim, TUNEL francuza Andre Lacaze-a. Romansirani istiniti događaji, fenomenalan prevod, potpuno u slengu pisano. Dešava se za vreme WW2, u jednom malom konc radnom logoru na Austrijsko Jugoslovenskoj granici (logoraši su pravili tunel Ljubelj). Piše bez uvijanja šta se sve tamo dešavalo. Istinitost događaja čini knjigu stravičnom ali se istovremeno lako i pitko čita.

[moke]

citacu kad omatorim ...posle 80-te

za sad..ni puskom da me neko natera nece moci...meni trebaju ljudi. kak'e knjige

<{POST_SNAPBACK}>

a vidiš, ja imam ljude. meni trebaju knjige...

[silent]

Aleksandar Solzenjicin - Arhipelag gulag
Ekart Tol - Moc sadasnjeg trenutka