100 replies to this topic

[morgana]

Da,Dzojs je smor (dobro)namjerno.U Uliksu smaranje ima cilj,a Pavic je smor nehoticno,a uz to je i plagijator.A da je bar kvalitetan plagijator,pa da se vadi na postmodernizam,nego nije.

Edited by morgana, 06 April 2006 - 15:36.

[king louie]

1. Pekic (Besnilo i Argonautika ce nadzivjeti sve)
2. Andric (Najbolji poznavalac ovo malo duse naseg bosanskog covjeka)
3. Krleza (knjizevne i likovne kritike - vrh pisane rijeci u juznih Slavena; Zastave - nase venticento, roman sa najboljim krajem u nas i sire; balade P. Kerempuha)
4. Mesa, Marinkovic (zbog Kiklopa)

Nikad nisam razumio sta ljudi vide u Crnjanskom nekakva pateticna lirska proza, sta li? Valjda treba imat dusu, da bi se to osjetilo.
Kis? Svjetsko a nase

[AndiSam]

Da,Dzojs je smor (dobro)namjerno.U Uliksu smaranje ima cilj,a Pavic je smor nehoticno,a uz to je i plagijator.A da je bar kvalitetan plagijator,pa da se vadi na postmodernizam,nego nije.

<{POST_SNAPBACK}>

Nadam se da se otpuzba za plagijat ne odnosi iskljucivo na vezu Kalvino - Pavic u onom nesretnom romanu Poslednja ljubavu Carigradu, jer u pitanju nije plagijat, vec da to "plagijator" mozes na jedan malo bolji nacin da dokazes, i taj bih dokaz voleo da vidim.

A o znacaju Milorada Pavica svakako mozemo pricati. Hajde prvo da krenemo od Hazarskog recnika, za koga je jedan kriticar kazao da je to onakav roman kakav bi Borhes sanjao da napise. Ta je knjiga nesumnjivo nova, ne samo u okvirima srpske knjizevnosti, ali zadrzimo se samo na "domacem" terenu, jer je to ipak tema. I da je znacajna samo zato sto je pionirska u nasim okvirima to bi bilo sasvim dovoljno. To je, koliko mi je poznato, nase prvo u potpunosti "otvoreno" delo. Zapravo, verovatno jedino kompletno i tako dobro koncipirano otvoreno delo.

U svojim kasnijim romanima on nije ucinio nista do te mere epohalno, iako je Predeo slikan cajem, recimo, fantasticno skrojen i napisan roman (meni donekle drazi i sigurno "tezi" od Hazarskog recnika).

I na kraju... nesretni roman zbog kojeg ga prozivaju, Poslednja ljubav u Carigradu, pokusaj je da se na jedan drugaciji nacin upotrebi tarot, mozda idejno interesantan, ali svakako ne i jednako knjizevno uspesan. Posle toga - nizvodno. Ali to ga ne cini nista manje znacajnim.

Ako je jedini uticaj koji je izvrsio u nasoj knjizevnosti, ocigledan uticaj na Gorana Petrovica, i to je dovoljno. Mnogo vise nego sto su uradili drugi. Vecina nasih "velikana", ukljucujuci i Kisa, izrodili su citave gomile pisaca, ljubitelja lika i dela, ali ni jednog jedinog dostojnog nastavljaca. Pavic ga ima.


@BGhost - meni zaista ne pada na pamet da na jednom forumu pisem citave epove kojim bih opravdao svoje stavove, koje, by the way, ne namecem kao objektivne, jer su to moji, iskljucivo moji stavovi, i ako nisam nekoga citirao - a to uvek jasno naznacin - oni ne predstavljaju neku bogomdanu istinu. Za tebe najveca Bjelica je jednom rekla kako ne voli forume jer svakakvi frustrirani ludaci dolaze tu da ispoljavaju svoju psihopatalogiju, praveci buku, jer inace, u zivotu ne mogu da pisnu. Imam utisak da se u tome mozes prepoznati, ako ni za sta drugo, a ono zato sto te nije mrzelo da napises dva paragrafa jednog tracerskog proseravanja. End of story.

[ToniAdams]

A o znacaju Milorada Pavica svakako mozemo pricati. Hajde prvo da krenemo od Hazarskog recnika, za koga je jedan kriticar kazao da je to onakav roman kakav bi Borhes sanjao da napise.

<{POST_SNAPBACK}>

[morgana]

Moguce je da sam malo kasno rodjena da bi otvorenost djela smatrala kriterijumom njegovog kvaliteta.
Moguce je,naravno i da je problem u meni a ne u Pavicu-on uostalom ima mnogo deliricnih obozavalaca-ali mi njegov folklorni nadrealizam djeluje kao vrlo brizno i uz punu svijest o efektu smisljena strategija za zavodjenje istog onog trzisnog (vjerujem da Pavic razmislja bas u trzisnim kategorijama) segmenta koji je jedva docekao trijumf Zeljka Joksimovica na onom trecerazrednom a i u toj kategoriji zaboravljenom od svih drugih festivalu , jer mu to uliva samopouzdanje i vjeru u superiornost-ili bar vrijednost-svoga seljackog porijekla i magijskog karaktera.Ne mislim da bi Borhes htio da pise kao Pavic-ali Pavic je definitivno htio da bude Borhes (i nije jedini) ukoliko vec ne moze biti Umberto Eko-jer to je malo zahtjevnije-Eko naime,pored 5 matematickih pojmova,zna jos ponesto a sta ce Pavicu jos ponesto kad sasvim dobro prolazi i sa svojim 10*10 modelom-10 motiva i 10 metafora,koliko to samo kombinacija daje?jos mnogo ce Pavic pisati a da malo kaze.
Ono malo novina koje Pavic donosi uglavnom proisticu iz njegovog pravoslavlja (ili mozda praslovenskog animizma garniranog pravoslavljem) i razlike izmedju pravoslavlja i katolicanstva koje su uzrokovane ugledanjem prvog na Platona a drugog na Aristotela,sto bi u domenu organizacije podataka bio odnos rjecnika i enciklopedije.
Za razlike medju polovima smo valjda znali i ranije.

edit 2AndiSam:Nisam citala Poslednju ljubav u carigradu

Edited by morgana, 07 April 2006 - 10:13.

[BGhost]

A o znacaju Milorada Pavica svakako mozemo pricati. Hajde prvo da krenemo od Hazarskog recnika, za koga je jedan kriticar kazao da je to onakav roman kakav bi Borhes sanjao da napise. Ta je knjiga nesumnjivo nova, ne samo u okvirima srpske knjizevnosti, ali zadrzimo se samo na "domacem" terenu, jer je to ipak tema. I da je znacajna samo zato sto je pionirska u nasim okvirima to bi bilo sasvim dovoljno. To je, koliko mi je poznato, nase prvo u potpunosti "otvoreno" delo. Zapravo, verovatno jedino kompletno i tako dobro koncipirano otvoreno delo.

U svojim kasnijim romanima on nije ucinio nista do te mere epohalno, iako je Predeo slikan cajem, recimo, fantasticno skrojen i napisan roman (meni donekle drazi i sigurno "tezi" od Hazarskog recnika).

I na kraju... nesretni roman zbog kojeg ga prozivaju, Poslednja ljubav u Carigradu, pokusaj je da se na jedan drugaciji nacin upotrebi tarot, mozda idejno interesantan, ali svakako ne i jednako knjizevno uspesan. Posle toga - nizvodno. Ali to ga ne cini nista manje znacajnim.

Ma koga interesuje znacaj, pricamo o kvalitetu dela? Primeticu (zlovoljno) da si na podsticaj da napises nesto konkretno odgovorio sa nekoliko ispraznih pasusa iz kojih proizilazi da je jedini Pavicev kvalitet formalna inovativnost. Uzevsi u obzir kako je napredak tehnologije vulgarizovao, preciznije razotkrio, pokusaj da se hipertekstualnoscu nadomesti sustinska ucmalost, te baziranje motiva Pavicevih dela na NewAgerskim blablatrucijama, konstatacija da je Pavic zapravo obican smor od mene dobija 12 evrovizijskih poena.

@BGhost - meni zaista ne pada na pamet da na jednom forumu pisem citave epove kojim bih opravdao svoje stavove, koje, by the way, ne namecem kao objektivne, jer su to moji, iskljucivo moji stavovi, i ako nisam nekoga citirao - a to uvek jasno naznacin - oni ne predstavljaju neku bogomdanu istinu. Za tebe najveca Bjelica je jednom rekla kako ne voli forume jer svakakvi frustrirani ludaci dolaze tu da ispoljavaju svoju psihopatalogiju, praveci buku, jer inace, u zivotu ne mogu da pisnu. Imam utisak da se u tome mozes prepoznati, ako ni za sta drugo, a ono zato sto te nije mrzelo da napises dva paragrafa jednog tracerskog proseravanja. End of story.

<{POST_SNAPBACK}>

Niko od tebe ne trazi da pises epove, dovoljno je da napises svoje misljenje i argumentujes ga sa recenicom-dve. Tek kad izgradis svoj stav ima smisla da ga proveris u sudaru sa autoritetom, bilo kritike, bilo obicnih citalaca. Ovako, sve sto napises izgleda kao tipican rezultat naseg manjkavog skoloskog sistema koji se bazira na bubanju doktrinarne faktografije pre nego na razvoju kritickog misljenja. Verujem da manjak kvalitetnih, mladih, pisaca pre treba dovesti u vezu sa ovakvim formativnim sistemom nego sa losim stanjem u izdavackoj delatnosti.

BTW, izgleda da pratis lik&delo gospodje Bjelice vise od mene, njenog najvatrenijeg fana ;->

[reddwarf]

Niko od tebe ne trazi da pises epove, dovoljno je da napises svoje misljenje i argumentujes ga sa recenicom-dve. Tek kad izgradis svoj stav ima smisla da ga proveris u sudaru sa autoritetom, bilo kritike, bilo obicnih citalaca. Ovako, sve sto napises izgleda kao tipican rezultat naseg manjkavog skoloskog sistema koji se bazira na bubanju doktrinarne faktografije pre nego na razvoju kritickog misljenja. Verujem da manjak kvalitetnih, mladih, pisaca pre treba dovesti u vezu sa ovakvim formativnim sistemom nego sa losim stanjem u izdavackoj delatnosti.

<{POST_SNAPBACK}>

Mrzim da budem neciji advokat, posebno ako je taj neko dovoljno pametan da se sam brani.
Ne znam cime te je uvredio, iziritirao, niti me je briga za to. Ali, ne mozes, tek tako, da napadnes i omalovazavas nekoga samo zato sto ima drugacije misljenje od tebe.

Trazio si od njega da ti objasni zasto misli da je Pavic genije, sto ti ocigledno ne zelis da prihvatis. Rekao ti je sta misli i pozvao se na Pavicev znacaj u okvirima srpske knjizevnosti. Trebalo je da secira Pavica na najsitnije delice i dokazuje ti da je "Hazarski recnik" kvalitetna knjiga? I ti bi to kao prihvatio? Od samog pocetka si posao sa nepokolebljivog stanovista da je Pavic kreten.
I sta ima uopste lose u tome navesti nesto iz teorije knjizevnosti ili knjizevne kritike? Pre svega, nauka o knjizevnosti je nauka, ne svodi se na skup licnih stavova o nekom delu.
Dalje, AndiSam je uspeo da upornim i dugotrajnim citanjem izgradi sopstveni citalacki ukus. Da se oslanja iskljucivo na knjizevnu kritiku, ne bi mogao izreci bilo kakav konkretan stav o Pavicu, jer je kritika po tom pitanju prilicno podeljena.
Na kraju, vidis kako niko nije nista prokomentarisao o tvom "omiljenom" srpskom piscu. Zivi i pusti druge da zive.

[kojot]

Dositej Obradovic.I ako je on uglavnom prevodio druge pisce on je zacetnik nase knjizevnosti.

[laufer]

Iakoje Dositej veoma znacajan ipak se ne moze reci da je zacetnik nase knjizevnosti. Postoji neprekinuti niz pisaca jos od svetog Save. A nekoliko decenija pre Dositeja je ziveo isto tako svetli lik, Gavril Stefanovic Venclovic.

[Butterfly_In_Emptiness]

Po mom misljenju,najbolji je Srdjan Krstic...

[Schrodinger]

Po mom misljenju,najbolji je Srdjan Krstic...

<{POST_SNAPBACK}>

Jel to neka vrsta reductio ad absurdum ovog topica? (Ili mozda i celog koncepta jugoslav. knjizevnosti?)

Edited by Schrodinger, 12 April 2006 - 23:36.

[srdjanf.]

jешке води...

[BeatrisDal]

izostavili ste Pekica.

[rainmaker]

da, borislav pekic je jedini nas relevantan autor koji je uspeo da evoluira iznad pisanja o charobnom uticaju blata sa rodne grude

[ikar]

volim ova glasanja...

ajmo ovako, per svega da se slozim sa nekoliko opstih mesta:

1) pavic je smor i ne samo smor vec i istinski magnet za snobove. pavica obicno vole ljudi koji misle da je ono sto ne razumeju vredno i da se iza gomile nasumicno nabacanih recenica krije neka bogznakakva mudrost.

2) pekic je sjajan. zlatno runo je najveci poduhvat u istoriji nase knjizevnosti. ogroman rad na prikupljanju gradje koja je potom uoblicena u interesantno delo koje funkcionise na puno nivoa. besnilo je spektakularan sf triler koji opet besprekorno funkcionise na puno nivoa (neko vec pisao o tome). atlantida je... moja najomiljenija knjiga ( ). 1999 je vrhunac cele jedne filozofije. odbrana, godine... samoanaliza i politicki komentar u jednom. sentimentalna ispovest... beskrajno duhovito.

dodajem i ovo:

3) mesa selimovic je meni br. 1 od ponudjenih. neposredan i snazan, iskren i osecajan. tvrdjava je najbolji yu roman.