106 replies to this topic

[revolucijakojatece]

Zanimljivo je da je recesiju 1929. izazvala upravo politika FEDa, a da je to preraslo u tešku deprsiju sve do 1945. i pored infrastrukturnih i javnih radova (jer ti radovi ne dolaze besplatno, već iz džepova građana i najčešće zbog "genijalnosti" političara, jer svi ti javni radovi najčešće nemaju nikakve veze sa povećanjem realne proizvodnje i produktivnosti, gde je privatni sektor dokazao svoju produktivnost)... da ne govorim o poznatim primerima državnog rasipanja na tzv. PORK projekte- ozbiljnost sagovotnika ne zahteva trošenje previše vremena.

<{POST_SNAPBACK}>

Niko ne kaže da je sama po sebi državna regulativa ili aktivnosti u sferi privrede pozitivna ili negativna, ali često neophodna kod podrške mladih industrija ili pak kada je teška recesija i investitori nemaju hrabrosti da previše rizikuju.
Često je stvar u ohrabrivanju preduzetničke inicijative.
A Velika Depresija zaista nije prevaziđena Nju Dilom (a to je projekat američkih liberala sa kojima izgleda sadašnji neoliberali imaju malo veze) no stvari bi bile mnogo gore da država nije pomagala privredne aktivnosti i finansirala javne radove "na veliko".
Tada su napravljene takve infrastrukture, putevi, brane, kontrola vodotokova - da je Amerika mogla slobodno da se razvija decenijama.
Suprotan primer je privatizacija elektroprivrede Kalifornije koja je imala za posledicu da kompanije željne profita nisu investirale u nove proizvodne kapacitete. A to je opet dovelo skoro do energetskog kolapsa. Opet se javila potreba za državnom intervencijom.
A šta sada rade Amerika i Francuska - države podstiču prelazak autoindustrije sa sve skupljih fosilnih goriva na alternativna. I tu je opet potrebno da država ali i sfera nauke pomognu privredni napor da se iznađe rešenje. Postoje neki problemi koje same kompanije ne mogu rešiti. Sama privatna inicijativa nikada ne bi mogla sama da napravi novu skupu tehnologiju kao što je nuklearna.

No najbolje je kada se izbalansira privatna inicijativa i strateško delovanje vlade.

[Hayek]

Revolucija,

Roosewelt-ova opsesija Hitlerovim modelom se tesko moze nazivati liberalnom, kao sto se sledbenici klasicnog liberalizma ne mogu pravilno nazivati "neoliberalima" (prefiks "neo" znaci "novi").

Sve sto je New Deal ucinio za Ameriku, jeste da je poplavio nebrojeno mnogo hektara produktivnih poljoprivrednih dobara, da bi izgradio Tennesse Valley authority - samo da bi mogli da se kupuju glasovi jeftinom strujom (koja se placala iz dzepova poreskih obveznika).... putna infrastruktura koja je podignuta na prilazima gradovima samo je izazvala "urban sprawl" i prakticno nestanak gradskog zivota sirom Amerike, a ti novi putevi su ubrzo bvali zakrceni... Podizane su zgade koje ni na koji nacin ne uticu na povecanje produktivnosti... Ono sto je Americi omogucilo da se oporavi od ovog New Deala je pre svega veci nivo ekonomskih sloboda nakon zavrsetka WW2, zatim smanjenje poreskih opterecenja zahvaljujuci zalaganju Kenedija, te sinergetski efekt ovih faktora koji je doneo novu industrijsku revoluciju u privatnom sektoru, bas na tlu USA.

Privatni sektor je svojim motivom profita i te kako sposoban da prepozna promasenu investiciju, sve dok mu drzava ne falsifikuje trzisne signale cena i kamatnih stopa. Politicari na drugoj strani za to puno ne haju, vec im je stalo kako da zadovolje svoje lobiste.

Privatni sektor je i te kako sposoban da prepozna kada fosilna goriva postaju manje isplativa, kao sto je to cinio nakon embarga nafte 1973. Na njima je obaveza da ulazu u poboljsanje tehnologije, a ne da sirotinja svojim porezima to finansira. Pominjete drzavno ulaganje u alternativne resurse u USA i Francuskoj - a ne pominjete kakvi su tu rezultati. Necete valjda Honda hybrid tehnologiju pripisati njima?

Sto se deregulacije u Kaliforniji tice, niste najbolje obavesteni.
http://www.mises.org/story/575

[mizes]

O tome koliko je new deal doprineo prevazilazenju Velike depresije: http://www.katalaksi...barticle_id=170

[Daytrader]

Ekonomske depresije nisu uzrokovane - smanjivanjem novcane mase, kako
tvrdi Friedman, dokazano je suprotno od toga. On tvrdi (kao i Ben Bernanke sada)
da depresija moze da se izbegne povecanjem 'money supply-a'. Wrong, very wrong. Depresija dolazi kao odgovor smanjivanju 'real funding'-a a na racun
prethodnog 'loose money'-a. Cak i da je Centralna Banka uspesna u povecanju
novcane mase, to ne sprecava Depresiju, ako 'real funding' pada.
Dakle, Depresija ne dolazi zbog stroge monetarne politike, vec zbog prethodne
(baloni!). Vecina ekonomista sada misli na moderne Centralne Banke danas
mogu da sprece, raznim merama takve situacije. Ako je tako, zasto -
Bank of Japan je probala sve moguce trikove, sto se monetarnog pumpanja tice,
zero rates, napumpavanje money supply i nista. (1990-2002 podaci)
Isto u USA, sada:




Za to vreme, personal income/personal outlays ratio pokazuje da je real funding pod pritiskom . Cak je 1930god taj odnos bio manje strmoglav.





Fed ce uskoro da pocne smanjivanje kamata, a dodatno intenzivirati money pumping. Bernanke ce da primeni Friedman-ovu teoriju. Samo ce produziti misery, i nista vise. Za tri dana ukida M3, pokazatelj money supply-a.
Dakle, Fed opet cini istu gresku. Ali nacin funkcionisanja Fed-a, nacin na koji se kreira novac, ni iz cega, generalno tome i vodi. Ili - Whenever the extensive creation of credit out of "thin air" lifts the pace of real-wealth consumption above the pace of real-wealth production the flow of real savings is arrested and a decline in the pool of real funding is set in motion. Consequently, the performance of various activities starts to deteriorate and banks' bad loans start to rise. In response to this, banks curtail their lending activities and this in turn sets in motion a decline in the money stock.
Peace.

ps. ili, da zakljucimo, a da bude u skladu sa topic-om, zbog Depresije ljudi ne kupuju domace proizvode.
i ps2. za Mizes-a i Hayek-a su svi culi, ovaj je nepravedno zapostavljen,
http://www.howestree...p?ArticleId=900
a pristalica je Kondratieff ciklusa u kapitalizmu, ciklus pada 2012-15, te uz
ovo sto se radilo posl.godina narocito, me thinks - ka USA ide ne meda, panda,
nego majka svih medveda, vrlo besna. It's gonna be ugly...

[revolucijakojatece]

Ekonomske depresije nisu uzrokovane - smanjivanjem novcane mase, kako
tvrdi Friedman, dokazano je suprotno od toga. On tvrdi (kao i Ben Bernanke sada)
da depresija moze da se izbegne povecanjem 'money supply-a'. Wrong, very wrong. Depresija dolazi kao odgovor smanjivanju 'real funding'-a a na racun
prethodnog 'loose money'-a. Cak i da je Centralna Banka uspesna u povecanju
novcane mase, to ne sprecava Depresiju, ako 'real funding' pada.
Dakle, Depresija ne dolazi zbog stroge monetarne politike, vec zbog prethodne
(baloni!).

<{POST_SNAPBACK}>

Slazem se da monetarizam ne moze da resi dublje probleme depresije.
To je kombinacija ideoloskog optimizma, sholasticke jednostranosti ali i interesa da se samo finansijskim mehanizmima reguliše i kontrolise privredni zivot.

Velika Depresija je nastala kao odgovor na prenaduvanu potrosnju, na kreditiranje potrosaca koji kada su dosli na naplatu nisu mogli da se vrate. I to u kako samoj americi tako i van nje. Ono sto ostaje van analiza velike depresije je pra dužnička kriza koja je zadesila tada svet. Ameri su forisrali jeftine kredite da bi prodali svoju robu, bankari su uzimali procenat i kamate, a robe su išle državama poput latinoameričkim koje nisu mogle da ih iz realnih izvora plate. Preveliki profiti i ocekivanja u veliku prodaju roba na domacem trzistu su dovela do berzanskog buma akcija. A to se kad tad moralo slomiti. Onda je poslovni svet ostisao u drugu krajnost - smanjenje troskova kroz smanjenje nadnica i otpustanje radnika (sto zvuci poznato), sto je opet smanjilo potrosnju. I tako je svaka akcija imala za posledicu jačanje depresije. Sve manja potrošnja - sve manje investicije - opet vode otpuštanju.

Izlaz se delimicno nasao u novom izvoru investicija i potrosnje - nju dilu.
Ali je pravi izlazak iz krize nastupio sa pripremama za rat. Iz rada je americka privreda izasla sasvim drugacija no sto je usla. To je bila mnogo jaca produktivnija privreda koja je bila tehnoloski superiorna u odnosu na konkurente koji su bili skoro razruseni (Evropa, pre svega Nemacka, Rusija, Japan).

[Hayek]

Rat ne moze da pospesi ekonomiju, kao ni puki rad u pripremama za rat. Da je tako nesto istina, onda bi Amerika morala da se nada da ce teroristi da joj uvale nuklearnu bombu i umesto Pentagona i one tri zgrade - dignu u vazduh citav New York. Pa bi onda radom i obnovom stimulisali ekonomiju, zar ne? Cak cete i intuitivno odmah shvatiti da je to ipak smesno. U tom scenariju se jednostavno unistava stvarno bogatstvo da bi smo trosili ogranicene resurse i energiju u obnovi. Slican je slucaj sa javnim radovima: oni naizgled doprinose stvaranju necega iz nicega - ali u stvari jedino mogu da nastanu konfiskovanjem ogranicenih resursa iz produktivne proizvodnje (dakle unistavanjem necega) i davanjem centralnim planerima koji imaju hronicni problem znanja trzisnih informacija kojim bi doneli odluku kako da pravilno upotrebe taj novac (da ne pominjem problem korupcije i troska ovog aparata koji nije opterecen trkom za profitom, jer svoje greske i nemar moze da ispravlja dodatnim oporezivanjem gradjana).

Ratna proizvodnja preusmerava resurse ka proizvodnji sredstava za razaranje, umesto sredstava za proizvodnju. Umesto da privatni pojedinci ulazu u svoja sredstva u ono sto zaista donosi dobit, politicari preuzimaju brigu o njihovim sredstvima, a ogromna sredstva odlaze u neproduktivne namene. To je u startu problem sa svim javnim radovima, jer u startu novac preusmeravaju od preduzetnika kojima je posao da znaju sta gradjanima zaista treba (jer tako ostvaruju zaradu na trzistu), ka onima kojima je stalo jedino da udovolje svojim lobistima i bolje da se prodaju narodnim masama, makar kratkorocnim bumovima i sminkom, umesto nepopularnim potezima unutar trzisne realnosti.

USA je u veliku depresiju usla kao promenjena zemlja, sa ogromnim tehnoloskim razvojem nakon nove industrijske revolucije. Velika depresija je to sve na zalost obogaljila (obicna recesija je pretvorena u skoro deceniju i po agonije). Tek je Amerika presla na uzlaznu liniju prestankom New Deala i anti-trzisnih mera (cemu mozemo da se zahvalimo prestanku rata i izgovora za posebnu ekonomsku politiku).

Edited by Hayek, 27 March 2006 - 18:29.

[revolucijakojatece]

Rat ne moze da pospesi ekonomiju, kao ni puki rad u pripremama za rat. Da je tako nesto istina, onda bi Amerika morala da se nada da ce teroristi da joj uvale nuklearnu bombu i umesto Pentagona i one tri zgrade - dignu u vazduh citav New York. Pa bi onda radom i obnovom stimulisali ekonomiju, zar ne? Cak cete i intuitivno odmah shvatiti da je to ipak smesno. U tom scenariju se jednostavno unistava stvarno bogatstvo da bi smo trosili ogranicene resurse i energiju u obnovi. Slican je slucaj sa javnim radovima: oni naizgled doprinose stvaranju necega iz nicega - ali u stvari jedino mogu da nastanu konfiskovanjem ogranicenih resursa iz produktivne proizvodnje (dakle unistavanjem necega) i davanjem centralnim planerima koji imaju hronicni problem znanja trzisnih informacija kojim bi doneli odluku kako da pravilno upotrebe taj novac (da ne pominjem problem korupcije i troska ovog aparata koji nije opterecen trkom za profitom, jer svoje greske i nemar moze da ispravlja dodatnim oporezivanjem gradjana).

<{POST_SNAPBACK}>

Sve to zvuci lepo i logicno ali ljudi i istorija nisu logicni preterano.
Nije sustina u ratu ili miru, vec u pokretanju ljudskih kapaciteta. Nekada je to opasnost po bezbednost (realna ili izmisljena) a nekad je to takmicarski ili neki drugi poriv. Mnostvo je motivacija koje stvaraju države, uredjena društva i napredne ekonomije.
Jedno od pokretaca tehnoloskog razvoja je rat ili ratna opasnost.
Naravno ako se onda nacionalna energija usmeri ka osvajanju novih tehnologija ili unapredjenju postojecih. Da li bi bilo atomske energije i tehnologija da nije bilo rata. Mozda i bi ali mnogo kasnije.
Mnoge najnovije tehnologija u SAD vode poreklo iz vojne industrije.
Dakle kompetitivna prednost americke industrije dolazi i iz velikog ulaganja u istrazivanja od kojih je velik deo vezan za vojnoindustrijski kompleks. Ko malo bolje i iz prakse zna kako funkcionišu te veze na relaciji nauka-vojska-industrija razume o cemu pricam. Da li bi SAD imao sada tehnolosku dominaciju u mnogim industrijama da u njih decenijama nije ulagala država i celo društvo. Naravno da ne i toga su oni jako svesni.
Hajek racunica ti nije losa ali je povrsna i kratkorocna.
Procitaj Hazlita ekonomija u jednoj lekciji - on kritikuje americke liberale koji uproscavaju stvari i koji sve vide usko i kratkorocno. On kaze da je retko nalazio one koji sagledavaju siru društvenu korist ili onu na duze staze.
Jer sve sto je meni ili mojoj kompaniji korisno i profitabilno ne mora biti i celom drustvu, kao i ono sto je na krace staze profitabilno moze na duze biti štetno.
Tako je i sa ratom u americkom slucaju: kratkorocno trosenje na neproduktivna oruzja ali dugorona dobit od osvajanja novih tehnologija i rasta proizvodnih kapaciteta.

[Hayek]

Revolucijakojatece,

Ljude od zivotinja razlikuje logika (razumom i znanjem biraju sredstva kojim ostvaruju ciljeve), a istorija je rezultat njihove akcije. Ali da vas ne zamaram time, sve opaske koje ste izneli su ponavljanje istih nelogicnosti. Upravo se vi zalazete za kratkorocno stimulisanje "javnim radovima", makar se njima dugorocno potkopavala privreda, sto postane evidentno kada je prekasno. Dopustite da objasnim...

Otimanja resursa od produktivnih snaga i ulaganja u sredstva za razaranje predstavlja gubitak kako god da okrenete. Ogromna kolicina bogatstva se zauvek gubi u materijalu koji ne doprinosi proizvodnji, umesto da taj novac ostane u privatnom sektoru i da se odatle stimulise tehnologija - bez politickih uplitanja i uz stimulans konkurencije. Vestacki se privlace intelektualni kapaciteti i kapital ka neproduktivnim pravcima, tj. odvlace se iz stvarne privrede. Drzava ne moze nista da "stvori" a da pritom otimanjem ne unisti nesto u privatnom sektoru. A kao sto vam sve oko vas svedoci, privatni sektor je i te kako sposoban da razvije tehnolosku revoluciju. Privatne firme imaju vitalni interes da ulazu u potrebe drustva (narucito za tehnologijom koja dolazi od kapitala), jer im opstanak zavisi od toga.

Politicari nasuprot privatnom sektoru najcesce profitiraju kada cine suprotno trzisnoj realnosti koju gradjani iskazuju svojim kupovnim odlukama. Jedino se u takvom sistemu moze desiti da dok ogroman broj gradjana ne ostvaruje osnovne potrebe, milijarde narodnih dolara politicari trose na slanje nekakvih sondi u suncev sistem, a milijarde na razaranje nekog tamo Iraka. Najgore je kada centralni komiteti umisle da su toliko pametni da mogu bolje da rasporedjuju nase resurse od nas samih. Kao nekad u Sovjetskom Savezu, pobrkani su prioriteti kada se ignorise ili ucutkuje glas naroda na trzistu, a to neminovno dovodi do teskih distorzija i pada imperija.

Da ne pominjem sta alijansa korporacija i drzave (poznata u nauci kao fasizam) cini u praksi. Stvara se monstruozna simbioticka veza, kojoj je cilj izazivanje ratova radi parazitizma na racun poreskih obveznika. Americki sekretarijat odbrane moze slobodno da objavi kako su kupovane zalihe za vojsku po cenama koje su i po desetinu puta vise od trzisnih - sve to na racun stvarnih radnika, odnosno produktivnih snaga u privatnom sektoru. Politicari od predstavnika naroda se pretvaraju u najamnike mocnih korporacija. Privatni interesi tako dobijaju pristup drzavnoj kasi iza koje stoji represivni aparat. Ljudi jesu logicni: kada rat postane profitabilan za one koji odlucuju o njemu - videcete vise ratova ili pretnji od rata. Svako ko je imao posla sa vojnom industrijom (posebno u USA i na Bliskom Istoku) zna koliko je ova alijansa drzave i korporacija opasna. Toplo preporucujem da pogledate ovaj dokumentarac: http://www.sonyclass...com/whywefight/

Inace, vase pozivanje na Hazlitta je smesno, jer je covek bio sledbenik austrijske skole, koja se upravo protivi pogubnom americkom fasizmu i militarizmu koji je na zalost jos uvek na sceni. On nije kritikovao klasicni liberalizam, nego vase istomisljenike koji se nazivaju liberalima u Americi. A valjda smo prerasli "Ekonomiju u jednoj lekciji"?

I oprostite ako sam previse pojednostavio moje poruke. To sam cinio iz obzira prema vama.

--

Ali da ne iskocimo sa teme: vasa teza oko New Deala je ravna tezi o tome da ce razaranje gradova biti dobro za ekonomiju, jer ce se tada produktivne snage organizovati i uposliti oko obnove i u tom procesu destrukcije mozda i neka korisna tehnoloska ideja nastane. Taj pogled zanemaruje cinjenicu da je razaranjem unisteno postojece dobro (startni trosak), da drzava mora da razvija svoj aparat na racun poreskih platisa (dodatni trosak), te da je drzavni sektor manje efikasan od privatnog sektora zbog problema nemogucnosti kalkulacije, centralizacije znanja, nedostatka motiva koji bi donela trzisna konkurencija i borba za naklonost privatnih konzumera (oportunitetni trosak), te sto uplitanje politike u privredu stimulise korupciju (skriveni trosak administracije) koja dovodi do stetnih ugovora i promasenih investricija. A to je samo vrh ledenog brega.

Edited by Hayek, 06 April 2006 - 07:49.

[revolucijakojatece]

Revolucijakojatece,


Otimanja resursa od produktivnih snaga i ulaganja u sredstva za razaranje predstavlja gubitak kako god da okrenete. Ogromna kolicina bogatstva se zauvek gubi u materijalu koji ne doprinosi proizvodnji, umesto da taj novac ostane u privatnom sektoru i da se odatle stimulise tehnologija - bez politickih uplitanja i uz stimulans konkurencije. Vestacki se privlace intelektualni kapaciteti i kapital ka neproduktivnim pravcima, tj. odvlace se iz stvarne privrede. Drzava ne moze nista da "stvori" a da pritom otimanjem ne unisti nesto u privatnom sektoru. A kao sto vam sve oko vas svedoci, privatni sektor je i te kako sposoban da razvije tehnolosku revoluciju. Privatne firme imaju vitalni interes da ulazu u potrebe drustva (narucito za tehnologijom koja dolazi od kapitala), jer im opstanak zavisi od toga.


Da ne pominjem sta alijansa korporacija i drzave (poznata u nauci kao fasizam) cini u praksi. Stvara se monstruozna simbioticka veza, kojoj je cilj izazivanje ratova radi parazitizma na racun poreskih obveznika. Americki sekretarijat odbrane moze slobodno da objavi kako su kupovane zalihe za vojsku po cenama koje su i po desetinu puta vise od trzisnih - sve to na racun stvarnih radnika, odnosno produktivnih snaga u privatnom sektoru.

Ali da ne iskocimo sa teme: vasa teza oko New Deala je ravna tezi o tome da ce razaranje gradova biti dobro za ekonomiju, jer ce se tada produktivne snage organizovati i uposliti oko obnove i u tom procesu destrukcije mozda i neka korisna tehnoloska ideja nastane. Taj pogled zanemaruje cinjenicu da je razaranjem unisteno postojece dobro (startni trosak), da drzava mora da razvija svoj aparat na racun poreskih platisa (dodatni trosak), te da je drzavni sektor manje efikasan od privatnog sektora zbog problema nemogucnosti kalkulacije, centralizacije znanja, nedostatka motiva koji bi donela trzisna konkurencija i borba za naklonost privatnih konzumera (oportunitetni trosak), te sto uplitanje politike u privredu stimulise korupciju (skriveni trosak administracije) koja dovodi do stetnih ugovora i promasenih investricija. A to je samo vrh ledenog brega.

<{POST_SNAPBACK}>

Sve to lepo zvuci ali je istina negde drugde
Aglosaksonski kapitalizam je usko vezan za imperijalizam i militarizam. Naivno je pokusavati odvojiti jedno od drugoga i zamisliti nekakav utopijski slobodnotrzisni svet u kome caruje mir i blagostanje.

Ulaganja u vojnoindustrijski kompleks ne samo da vrlo cesto pokrece razvoj tehnologije vec se na taj nacin osvajaju nove teritorije, nova tržišta i sirovine.

Ako se u ratu razara protivnicka ekonomija onda se razara "konkurencija nasih kompanija". Da li znate da je amerika posle WWII izdejstvovala da se u evropi ne proizvodi sinalko - koji je sada opet poceo. To je trazila coca cola. Isto tako je i argentina izbacena kao konkurentski izvoznik govedine na evropsko trziste. Pa su je na kraju "kupile" americke korporacije.

Hajek - svet je mnogo drugaciji i suroviji no sto to izgleda iz tvoje idealisticke liberalne perspektive.

Alijansu kompanija i države mozes nazvati kako hoces ali je ona realnost savremenog sveta. Pri tome je princip da za velike i bogate vaze socijalisticka pravila - subvencija i sl. (npr. u SAD ih uglavnom koriste veće farme) dok za obicne gradjane i sitne preduzetnike - trzisno takmicenje do iznemoglosti. Ovo je realnost a sve drugo su prazna sholasticka naklapanja sta bi bilo kad bi bilo.

Osim toga takvu liberalnu naivu danas upravo guraju korporativni vrhovi megakapitala da bi preuzeli ingerencije drzave i da bi stvorili ne slobodno trziste vec globalne monopole. Ko to ne vidi ili je slepac ili ima nekakav interes da to cini (promocija novac karijera)

[gajdY sinisa]

Zato sto je besmisleno. (odgovor na temu)

[Hayek]

Revolucijakojatece,

Meni je drago sto ste se predstavili kao pristalica militarizma i fasizma (partnerstva drzave i korporacija). Ja nikada nisam podrzavao takvu ideologiju... a objasnio sam zasto je opasna i zasto dovodi do teske korupcije i problema na koje nisu imune ni Sjedinjene Americke Drzave. Steta sto nista od onoga sto sam izneo niste odgovorili, niti opovrgli.

Pozdrav.

Edited by Hayek, 18 April 2006 - 16:17.

[pobednik]

Mnogi ovde ne shvataju da dok se polemise i palamudi o otvorenim trzistima, nacionalne ekonomije funkcionisu, drzave ojacavaju, a glupi se prepiru i pisaju uz vetar.

Daj da drzava bar u necemu pomogne domacu privredu.

EU itekako pomaze sopstvenu industriju i stiti je od napada.
Pa samo subvencije u Slovenacku poljoprivredu od kada je clan EU su vise milijardi tolara (cak mi se cini oko 37 milijardi).
Ovi teoreticari su potpuno u pravu, samo sto im realan zivot prolazi ispred nosa....

Edited by pobednik, 18 April 2006 - 16:50.

[Hayek]

Pobednice,

dobro kazete da se palamudi... Doduse, ja ne bih tako ostro okarakterisao vasa laprdanja. Vi ste samo nepromisljeni.

Subvencije ne padaju s neba. One se uzimaju od jednog sloja stanovnistva koji je produktivan i proizvodi viskove - da bi se ta sredstva darovala politicki znacajnim slojevima od kojih zavisi izbor neke vlasti.

Takav oblik intervencionizma je presipanje iz supljeg u prazno, pri cemu se ostecuju zdravi sektori privrede, a stimulise se korupcija i stvaranje citave jedne parazitske kaste birokrata (ne moram da objasnjavam do kakvih zloupotreba moze da dodje kada se politicari povezu sa tolikim novcem).

Uspeh funkcionisanja bilo koje drzave nikada nije zavisio od subvencija - cak ni kada bi pare dolazili kao nepovratni kredit "postenim" politicarima. Iskustva varsavskog pakta i mnogih africkih zemalja dovoljno govore o tome.

Edited by Hayek, 18 April 2006 - 18:19.

[pobednik]

Hayek,
Vidite kako ste se prepoznali.
Od Vaseg palamudjenja, nema nista.
Prvo ste rekli da su subvencije nezamislive na slobodnim trzistima, sto je u nacelu ok.
Onda ste rekli da nesmemo dozvoliti bilo kakav vid subvencija u privredi.
Da bi na kraju rekli, da se subvencije dogadjaju, ali da je to presipanje iz supljeg u prazno.
A ja Vas kao nacitanog coveka pitam: Zasto mislite da nasa zemlja treba da prednjaci u necemu sto ce u sadasnjim okolnostima definitivno dovesti u neravnopravan polozaj nase privrednike?
Zasto mislite da mi treba uvek prvi da istrcavamo i da ginemo?
Zasto je u zemljama EU poljoprivreda subvencionisana, ako se zna da oni koriste pune agrotehnicke mere i imaju vrhunske prinose?
Dali mi kao pretezno poljoprivredna zemlja koja je sa tehnologijom i dalje na pocetku dvadesetog veka treba da budemo primer gluposti lida mudro prodjemo kroz sve ovo?

Kad odgovorite na sve ovo uvazeni gospodine, videcete koliko ste slepi kod ociju. Videcete koliko nista ne znate o realnom zivotu, videcete da i pored vaseg neosponog znanja stecenog u knjigama, vi ni ulicu cestito ne znate da predjete(ovo je figurativno).
Ili cete priznati sami sebi, da ovog puta niste u pravu, a to ne morate ni da napisete.

Inace divim Vam se zbog upornosti,da prenesete svo svoje znanje, koje je zaista veliko i posetiocima ovog sajta.

[Hayek]

Prepoznao sam da se "palamudjenje" odnosi na vas. Drago mi je da se slazete sa time. Odgovoricu vam na vasa pitanja, budite bez brige.

1. "Zasto mislite da nasa zemlja treba da prednjaci u necemu sto ce u sadasnjim okolnostima definitivno dovesti u neravnopravan polozaj nase privrednike?"

Ne mislim da je to tako. U neravnopravan polozaj nas je dovelo socijalisticko unistavanje privrede. A to vi zagovarate, ne ja.

2. "Zasto mislite da mi treba uvek prvi da istrcavamo i da ginemo?"

Ne mislim da mi treba to da radimo. Srbija ne moze sebi da priusti dalje propadanje pod starim paradigmama drzavnog intervencionizma. Uostalom, produktivni proizvodjaci u Srbiji su isusvise siromasni da bi mogli da na svojoj grbaci iznesu subvencije svim mogucim interesnim grupama i lobistima politickih partija.

3. "Zasto je u zemljama EU poljoprivreda subvencionisana, ako se zna da oni koriste pune agrotehnicke mere i imaju vrhunske prinose?"

Zato sto su veliki poljoprivredni konglomerati jaki politicki lobisti, koji u slucajevima nezadovoljstva vole da organizuju blokade puteva i prosipanje prehrambenih proizvoda (sto postize jak medijski efekt). Sto vrhunskih prinosa tice, radi se zapravo o neprodatim viskovima sa kojima vlade tih zemalja ne znaju sta da rade. Kada domace cene postavite iznad trzisnih ili kada masovniju proizvodnju subvencionisete - ne samo da cete u domacoj konkurenciji favorizovati krupne korporacije koje mogu da proizvedu najvise, nego cete i imati preteranu proizvodnju koja nema nikakve veze sa stvarnom trzisnom potraznjom.

4. "Dali mi kao pretezno poljoprivredna zemlja koja je sa tehnologijom i dalje na pocetku dvadesetog veka treba da budemo primer gluposti lida mudro prodjemo kroz sve ovo?"

Pretezno poljoprivredna zemlja bi se kvalifikovala u drustvo nerazvijenih zemalja. Danasnje razvijene zemlje su prestale da budu pretezno poljoprivredne jos pre 20. veka. To ce prirodno dolazi na svoje mesto razvojem tehnologije. A mislim da nam nije cilj da otimanjem od gradskih preduzetnika vestacki drzimo u zivotu nekog Dusana Mihajlovica i njegove bikove. Ako postoji stvarni interes da se u to ulaze, naci ce se privatni investitori. Otvorena smo zemlja.

----

"Kad odgovorite na sve ovo uvazeni gospodine, videcete koliko ste slepi kod ociju."


LOL!!!!!

:-))

Nasmejaste me. Mislim da je i vama jasno da ste opet govorili o sebi.

Edited by Hayek, 19 April 2006 - 17:49.