106 replies to this topic

[revolucijakojatece]

Malo je ekonomskih tekstova koji ne ponavljaju one fraze tryiste ce sve regulisati i sl.
tekst je sa www.nspm.org.yu

Branko Radun

ZAŠTO JE PROPALO "KUPUJMO DOMAĆE"

Kada bi trebali da izaberemo pozitivnu vladinu akciju u prošloj godini to bi svakako bila kampanja Ministarstva trgovine "Kupujmo domaće". Ali bi takođe ušla i u kategoriju promašaja jer je polovično i traljavo izvedena. Zašto je to tako? Ovo je bila šansa da se pomogne domaćoj privredi koja neumitno propada, i pored "obećavajućih ekonomskih pokazatelja". Bez realnih kredita, vladine logistike i stimulacija, a sa radikalnom liberalizacijom trgovine, njoj ne mogu pomoći ni genijalni medijski apeli. Čak se i sa pravim programima ne bi mogli očekivati brz i značajni rezultati jer je privreda u kritičnom stanju (deficit preko 7. mlrd. a dug 15 mlrd. dolara).

Pored "objektivnih" postoje i "subjektivni" razlozi neuspeha. U prvom redu zato što iza ove akcije nije stala cela vlada. Ova kampanja je ispala skoro privatna inicijativa ministra trgovine Bojana Dimitrijevića, koju ostala privredna ministarstva nisu podržali. Neki su je ignorisali, a drugi vode politiku koja je u koliziji sa njenim ciljevima. Tek su vrlo loši privredni pokazatelji naterali vodeće neoliberale da popuste u vernosti "ortodoksiji" i da poput Dinkića počnu da govore o pozitivnom iskustvu Kine.

Publicitet je neophodan za uspeh svake šire akcije, ali sam je više nego nedovoljan. To svedoče i skromni rezultati medijske kampanje ministarstva trgovine. Promocija mora biti podržana čitavom politikom vlade, a pre svega realnijim kursom dinara i poreskom politikom koji donose sniženje cena domaćih proizvoda. Ljudi nešto kupuju motivisani cenom ili kvalitetom, dok je patriotizam kod našeg čoveka retko presudan faktor. Podržavamo akcije tipa "Kupujmo domaće", ali svedene na apel ona je tek nešto više od šminke.

I pored određenih pomaka među domaćim ekonomistima i političarima još nije sazrela svest o potrebi razvojno orijentisane regulacije potrošnje. Neznanje i ideološke predrasude blokiraju ono što je normalna praksa u svetu. Snaga otpora leži u pogubnoj kombinacija interesa uvozničko-finansijskog lobija i rigidnih principa neoliberalizma koji odbacuje aktivni uticaj vlade na ekonomiju. Ovo čini nerazmrsivo klupko tranzicijske stvarnosti. Toliko su se izmešali korporacijski interesi i teorijska uverenja da se i kadrovski prepliću. Ne čudi što činovnici multinacionalnih korporacija postaju savetnici ministara i guverneri, kao i obrnuto...........

[Hayek]

Takve kampanje su svuda osudjene na propast i samo su primer bacanja narodnih para (te raklame ne finansiraju politicari iz svog dzepa, kako izgleda neki misle).

Svaka "razvojna politika" koju bi vodili genijalci kalibra nasih politicara takodje je osudjena na propast. Inace, gornji tekst je pisan krajnje nekvalitetno i mogao je i osnovac tako da rezonuje.

Teza da nasi potrosaci ne znaju za sebe da ocene koji im je proizvod najbolji i idiotizam da se oduzimanjem kupovne moci gradjana (zastitom trzisnih gubitnika koji nude vece cene i losiji proizvod) postize nekakav ekonomski razvoj je teska besmislica koju niko i ne pokusava ekonomski da argumentuje (niko ovih etatistickih "dusebriznika" ne analizira kako takve mere uticu na sposobnost gradjana da ustede deo svoje zarade, pa da te ustedjevine odu u banke - pa da privatni investitori pronalaze sposobnije domace igrace, umesto da politicari tim parama stite one koje domace trziste slobodno izrazenom voljom ne zeli)...

Ma ovakvi tekstovi i ne zasluzuju da ih dublje analiziram. Koga zanima ova tema, neka u arhivi nadje jedine dve teme koje sam ovde otvorio. Tu smo dublje analizirali i stetne efekte poreza, politicko mesanje u cene i kamatne stope (najvazniji trzisni signali za usmeravanje resursa) i sl.

Svima koji slave po julijanskom kalendaru zelim cestit Bozic.

Христос се роди!

Edited by Hayek, 07 January 2006 - 07:19.

[Hayek]

Samo jos da kazem da je Branko Radun zavrsio filozofski fakultet, odsek istorija. Ne radi se o ekonomisti.

Sta i ja komentarisem...

[TBoneSteak]

Ljudi nešto kupuju motivisani cenom ili kvalitetom, dok je patriotizam kod našeg čoveka retko presudan faktor.

pazi foru: ako se valuta moze zameniti za vredniju valutu, ili ako se valuta moze zameniti za ono sto je jos vrednije od vrednije valute, onda potrosaca apsolutno ne interesuje nacionalnost robe ili valute. dok srbija stampa ono sto se smatra za vrednost ili je moguce promeniti za vrednost, dotle je nemoguce nacionalizovati kupovinu i potrosnju.

[revolucijakojatece]

Ma šta mislili o promociji domace proizvodnje kao o necemu nazadnom to rade sve ozbiljne zapadne ekonomije.
Jedan prijatelj iz Svajcarske prica kako na nemackim kanalima decu obrazuju od malena da kupuju domace automobile, tako sto im kazu da ako njihov tata kupi auto onda ce druga deca koju oni znaju dobiti nove igracke jer njihovi roditelji tako zaradjuju.
Americka privreda je primer protekcionizma i promovisanja domace proizvodnje.
Kazu da se kupuju najvise automobili domace proizvodnje, a strane npr. tojota samo ako znaju da je proizveden u USA. Na svakoj tojoti made in USA pise ovaj auto je proizveden u USA i od njega se izdrzava npr. 300 americkih porodica.
Ovakvih primera ima mnogo, samo se kod nas nekriticki prihvataju neoliberalne price.
Americki politicari znaju da je ekonomija mnogo ozbiljna stvar da bi se prepustila ekonomistima, a narocito onima koji zagovaraju preteranu liberalizaciju domaceg trzista.

[Hayek]

Реплика је промашила срж. Остале земље такође имају велике негативне консеквенце од тог протекционизма и сви упућенији се слажу како се ту ради о политичким, а не економским мотивима. Нека друштва себи и могу да приуште глупости и експерименте... али Србији је догорело.

Најбоље да се вратимо фундаменталним принципима: шта покушавамо да постигнемо са протекционизмом?

Да ли нам је циљ да помогнемо домаћим потрошачима? Како ће више цене да им помогну? Зар није најбоље да њима препустимо да слободно одлучују, јер они пажљивије и боље располажу својим новцем и сигурно боље брину о патриотизму од неког политичара.

Да ли је циљ да се помогне домаћим произвођачима да буду конкурентнији, јер лако ћемо за расподелу новца унутар наше земње: пожељно је ваљда да будемо конкурентни на страним тржиштима и да привлачимо новац у нашу земљу? Како ће то спречавање конкуренције да постигне. Ако неко зна да политичким притисцима може да преокрене било коју лошу или неодговорну тржишну одлуку (о квалитету или обиму производње рецимо), онда не постоји механизам који би кориговао и усмеравао оптималну производњу.

Да ли је циљ да се стимулише домаћа привреда? Субвенције, тарифе, заштитне цене и сл., само одузимају куповну моћ грађана и дарују је тржишним губитницима. Тиме се смањује способност грађана да уштеде, што смњује расположиве реалне кредите и инвестиције - за предузетнике који имају стварне идеје и способност за тржиште, али немају довољно капитала. Тиме се цементирају имовинске разлике између тајкуна и остатка становништва...

----

Ово је најпростија анализа која за циљ да изазове аргументованије образлагање мишљења.

Лако је некога "оптужити" да је "неолиберал" (или у преводу нови либерал), чак када тај човек заговара учење које се базира нашпанској схоластици из 16. века и стриктном поштовању економских законитости које су старе колико и људски род. Далеко је већи изазов да се неко мишљење подупре неким доказима или било каквим образложењем.

Edited by Hayek, 12 January 2006 - 19:06.

[iorel]

Да ли је циљ да се помогне домаћим произвођачима да буду конкурентнији

Nekima zaista nema pomoci.Sto se pre to shvati tim bolje.

[TBoneSteak]

Kazu da se kupuju najvise automobili domace proizvodnje, a strane npr. tojota samo ako znaju da je proizveden u USA. Na svakoj tojoti made in USA pise ovaj auto je proizveden u USA i od njega se izdrzava npr. 300 americkih porodica.

ma, daj bre ne kaki, kruha ti...
ljudi ne znaju da pronadju sopstvenu drzavu na mapi, ali, gle, znaju da kazu da li je auto proizveden u US, japanu, kenjadi ili meksiku? pa, kenjada je veca od detroita glede auto industrije. kola se ne prave u US vec u kenjadi preko grane jer je zdravstvo tamo besplatno.

da te neko podseti da GM i Ford idu u p..... m..............?
zasto ih protekcionizam ne spasi?

[revolucijakojatece]

ma, daj bre ne kaki, kruha ti...
ljudi ne znaju da pronadju sopstvenu drzavu na mapi, ali, gle, znaju da kazu da li je auto proizveden u US, japanu, kenjadi ili meksiku? pa, kenjada je veca od detroita glede auto industrije. kola se ne prave u US vec u kenjadi preko grane jer je zdravstvo tamo besplatno.

da te neko podseti da GM i Ford idu u p..... m..............?
zasto ih protekcionizam ne spasi?

<{POST_SNAPBACK}>

Ma šta god mi teoretisali realnost pokazuje, a narocito demonstriraju ekonomije poput Japanske, da svako na razne načine štiti i pomaže svoju privredu.
Šta je recimo američki vojni budžet od preko 300 mlrd dolara već velikim delom podrška najvećim korporacijama kroz istraživačke projekte i velike narudžbine koje idu uglavnom mimo tržišne konkurencije.
O čćemu pričamo stara lliberlna priča o svemoći tržišta jednostavno u današnjem globalno monopolističkom ili oligopolskom tržištu ne drže vodu

[Gluteus Maximus]

prvo je propalo Domaće, a onda je propalo i Kupujmo..

[Nimrod]

Ovakve akcije (nevezano za njihov uspeh), su generalno samo populisticki trik, ali se onda na njih nadograde razne Zastave itd, jer smatraju da imaju bogomdano pravo na subvencije i protekcionizam.

[Hayek]

Cenjeni revolucijakojatece

Niko ne negira da politicari svuda na svetu pokusavaju da za svoje lobiste i glasove preokrenu volju kupaca (trzista), ali mislim da smo pokusali da krenemo sa raspravom oko toga da li je tako nesto dobro i korisno.

[Dubravka]

Ekonomista Stojan Stamenković, u jednom Peščaniku...

"Ja sam mator čovek i pamtim 1955, kada je Zastava postala taj razvojni prioritet. 50 godina se ona štiti carinskim propisima, dozvolama, daju joj se subvencije, pa će ona postati jedno čudo neviđeno, koje će zaposliti celu jugoslovensku ili srpsku privredu. I evo sad imamo to šta imamo, imamo jednu firmu u koju se bacaju pare kroz subvencije. Imamo tu priču za malu decu o montaži Punta, za sada nema montaže nego samo prodaje Punta i meni to mnogo miriše na to da bi oni mogli da postanu ekskluzivni diler automobila u Srbiji. Oni kaža da će prodavati ne samo Punto, nego će imati i ugovor sa Opelom i sa ovim i onim, što znači da će postati ekskluzivni diler automobila u Srbiji. Onda će im vlada oprostiti carine na uvoz automobila, da bi mogla da im skine subvencije. Nije šija nego vrat, kao izgubiće prihod, pa mu neće dati subvencije.

A kako će oni da montiraju taj Punto, ja mogu da vam pričam na primeru mog Juga, kojeg sam kupio oktobra meseca 2004, znači njemu je sada godinu dana i tri meseca. To je Jugo sa Pežoovim motorom, taj motor radi perfektno. Prešao sam nekih 5000 kilometara i imao niz problema, stalno sam visio u servisu. Svi problemi su bili vezani za montažu. Izgubio sam tečnost za hlađenje, jer neko nije pritegao šelnu, nije hteo da mi upali, jer je spao kabl sa alnasera, jer neko nije pritegao taj šraf. Pa neko nije pritegao šraf, pa mi je stao ventilator, pa neko nije pritegao kleme na akumulatoru i jedno jutro nisam mogao da upalim. Kada sam ga naručivao, hteo sam zadnje pojaseve, jer imam unuke, pa kada ih vozim da mogu da se vežu. Onda su mi rekli - znate, to ide u paru sa naslonima za glavu. Ja sam rekao - dobro, stavite onda i naslone za glavu. E, dobio sam naslone za glavu, ali nisam dobio pojaseve, nasloni za glavu eno mi ih na tavanu.

Pa onda, kada je izašao iz garancije, prvo mi je stao motor zadnjeg brisača, posle toga sam morao da menjam sirenu. Pa je pre neki dan počelo nešto da lupa, jer nisu bili pritegnuti zavrtnji na amortizerima. Evo, tako izgleda njihova montaža. Verovatno tu ima više razloga, ali jedan razlog može da bude i taj da tamo ima više zaposlenih nego što zahteva taj nivo produkcije i onda su njihove plate male, a mi imamo onu filozofiju - niko ne može da me plati tako malo, koliko ja malo mogu da radim. Međutim, ima drugi jedan problem, automobil je suviše sofisticiran proizvod da bi jedna privreda na ovom nivou efikasnosti i produktivnosti, kakva je naša privreda, mogla da ga proizvodi. I drugo, automobilska industrija u celom svetu, giganti su u krizi, otpuštaju radnike, smanjuje im se proizvodnja i tako dalje, a ti sada krećeš u neku ekspanziju.

Zastava je samo političko pitanje, zato što je Kragujevac godinama živeo od Zastave, i od toga treba dići ruke, kada već nije moglo da se uradi nešto. 1997, kada smo se ono malo otvorili, kada je prodat Telekom, skinute sankcije, pa pre nego što smo se ponovo podžaveljali sa svetom - tu je bio Hundai, koji je hteo da uđe u Zastavu. Njihova namera je bila da krenu prve godine sa 20 000 vozila, pa da to ekspandira na 100 000 vozila, dakle, da svoju evropsku bazu naprave ovde. Oni su je na kraju napravili, ne znam da li u Slovačkoj ili gde, ali ono što su oni tražili to je – 2 000 radnika i poseban račun. E, rekli su naši, ne može, nego imaš 10 000 radnika i račun je račun, na šta su ovi rekli - doviđenja. A ovo sa proizvodnjom Juga, od toga posla, verujte mi, nema ništa. Ja sa ovim novim, videli ste ga tu pod prozorom, on je nov novcat, ne bih se usudio da izađem iz Beograda sa njim."

[revolucijakojatece]

Реплика је промашила срж. Остале земље такође имају велике негативне консеквенце од тог протекционизма и сви упућенији се слажу како се ту ради о политичким, а не економским мотивима. Нека друштва себи и могу да приуште глупости и експерименте... али Србији је догорело.

<{POST_SNAPBACK}>

Nemoguce je razdvojiti politiku i ekonomiju, to je zabluda ekonomisticke price.
Cesto su politicki motivi npr. borba za nacionalni prestiz ili odbrana bili najbolji generatori ekonomskog i tehnoloskog razvoja.
nije rec o tome ko sebi moze da dopusti eksperiment, vec o tome da su moderna bogata društva mocna sto pametno kombinuju politicke ili strateske motive.
Nije glupost ako država ulaze u odbranu ili istrazivanja iz cega privreda ima velike koristi.
Sta je mogla americka drzava tridesetih u velikoj depresiji vec da preuzme odgovornost i da pokrene investicioni ciklus, cega su samo deo infrastrukturni i javni radovi. To nisu eksperimenti i gluposti vec realnost.
A pravi eksperiment i glupost bi bilo delovati samo na "trzisnim principima", to se prepusta zemljama periferije kao recept za potpuno prepustanje svojih privreda u ruke trzista tj. stranih multinacionalki i banaka. Mislim mozda je to i neizbezno ali mu se barem ne treba radovati i ne treba mu suicidalno stremiti.
Ameriku i Nemacku i Japan to nije ucinilo modernim industrijskim nacijama vec i dugoricno strateško razmisljanje i delovanje.

[Hayek]

Sta je mogla americka drzava tridesetih u velikoj depresiji vec da preuzme odgovornost i da pokrene investicioni ciklus, cega su samo deo infrastrukturni i javni radovi.

Zanimljivo je da je recesiju 1929. izazvala upravo politika FEDa, a da je to preraslo u tešku deprsiju sve do 1945. i pored infrastrukturnih i javnih radova (jer ti radovi ne dolaze besplatno, već iz džepova građana i najčešće zbog "genijalnosti" političara, jer svi ti javni radovi najčešće nemaju nikakve veze sa povećanjem realne proizvodnje i produktivnosti, gde je privatni sektor dokazao svoju produktivnost)... da ne govorim o poznatim primerima državnog rasipanja na tzv. PORK projekte- ozbiljnost sagovotnika ne zahteva trošenje previše vremena.

A šta tek reći o poznavanju istorije industrijalizacije razvijenih zemalja... nemam reči.