66 replies to this topic

[mile curcic]

"Ma baš se ne sjećam da je dolazio pred Zvečku u šajkači, a mislim da ni takvu fotografiju nisam vidio no eto vjerovat ću Herru na riječ. "

Не само да је пред Звечком ношена шајкача
(ој шајкачо
кад си сашивена, кад си сашивена
да Србије нема
где би пронешена, где би пронешена)
него смо и у Биг Бену играли коло на Косвске божуре Ју-групе. А у колу и Драгеци из Сврачинаца и Милеки из Лудбрега.

И опет ће, и опет ће...

[Kresimir]

И опет ће, и опет ће...

Šta će to opet akademiče? Daj ti to objasni nama smrtnicima

[st.anger]

Mile q
pa ti bi kao poznavalac folklora i narodnih nošnji trebao dati svoj stručan sud da li je šajkača bila dio narodne nošnje Srba iz Hrvatske, a ne prepričavati događaje iz mladosti.
Uostalom i ja sam nosio šajkaču čak se i slikao s njom
(i to sa kokardom) i u uniformi sve sa grbom "vojska krajine"

[mile curcic]

Šta će to opet akademiče? Daj ti to objasni nama smrtnicima

Крешимеру Крашу:


додатак: Хтео сам да погодим исти као ти, али нисам успео.
Мораћу да питам Укија да ме подучи.

Edited by mile curcic, 11 January 2005 - 21:33.

[mile curcic]

Mile q
pa ti bi kao poznavalac folklora i narodnih nošnji trebao dati svoj stručan sud da li je šajkača bila dio narodne nošnje Srba iz Hrvatske, a ne prepričavati događaje iz mladosti.
Uostalom i ja sam nosio šajkaču čak se i slikao s njom
(i to sa kokardom) i u uniformi sve sa grbom "vojska krajine"

"Била" указује на прошло време.
У том прошлом времену ти си ме ово питао, а ја ти у садашњем одговарам.
Међутим, док будеш ово читао, ја сам ти већ одговорио у прошлом времену.
Дакле, прецизирај време.

[Kresimir]

Eh ti akademici, ...

[iPhuck10]

Eh ti akademici, ...

Vidis Kreso sta ANUS uradi ljudima?!

[st.anger]

Riječ je Mile o narodnoj nošnji i običajima pod tim podrazumijevam ono kad npr folklorna grupa iz sela u kojem žive Srbi npr Dalj dođe u Zagreb 1981. god. na smotru folklora - kako su obučeni i šta imaju na glavi.
Pa onda neko mjesto u Lici pa Baniji i Knin

Edited by st.anger, 11 January 2005 - 21:43.

[mile curcic]

Поново си непрецизан.
Како су обучени зависи искључиво о томе коју кореографију играју.
Ако играју мачванске игре другачије су обучени него ако, рецимо, изводе ртањски сплет.

[iPhuck10]

Поново си непрецизан.
Како су обучени зависи искључиво о томе коју кореографију играју.
Ако играју мачванске игре другачије су обучени него ако, рецимо, изводе ртањски сплет.

Wow,ima tu raznih igrica....A i kostima uz i za njih!

[st.anger]

Mile Mile nadoći ćeš ti, samo polako

Gledaj ne znam da li se sjećaš kako izgledaju seljaci u filmu "U Registraturi"
vidiš tako otprilike izgleda narodna nošnja u Zagorju.
A ako si nekad gledao i slušao klape u dalmaciji i ako si vidio kako su obučeni e to je recimo njihova tradicionalna nošnja.

A sad ću možda pogriješiti ali po mom sjećanju Srbin iz šumadije nosi šajkaču, nekakve hlače gore široke a od koljena uske, i na nogama legendarni opanci koji su na vrhu izvinuti prema gore i prema gazdi.

El sad jasno što pitam.

[st.anger]

Bila je greška, al da dodam
Mile kad gledaš nekakvu knjigu monografiju iz bivše yuge
i tamo su prikazani likovi u narodnim nošnjama po čemu bi prepoznao da se radi o Albancu ?

Jel ovako:
Izgleda da nešto nije u redu s linkom pa zato idi na:
http://glow.phpwebho...ce/nosnja_m.jpg

Edited by st.anger, 11 January 2005 - 22:20.

[mile curcic]

"A sad ću možda pogriješiti ali po mom sjećanju Srbin iz šumadije nosi šajkaču, nekakve hlače gore široke a od koljena uske, i na nogama legendarni opanci koji su na vrhu izvinuti prema gore i prema gazdi."


Ти мислиш на Геџу, Гегулу, Гелета, као средину сендвича (одозго шајкача, а одоле опанак, на кљунчиће, да може да се ухвати за њих кад кења)?

Ако конкретно питаш о моме крају, не постоји карактеристична народна ношња.
Оно што ја знам са најстаријих фотографија (а то је са самог краја 19. века) једино што упада у очи су кожне чакшире и убрађене жене са сеферинима.
Иначе, то што ти говориш, пука је стилизација, и ако бисмо хтели да ту чепркамо, дошли бисмо до разних изненађујућих сазнања.
Али, у то време, шајкача није постојала ни код геџа. Шајкачу је прославио 1. светски рат. Носио ју је тада и геџа, али и мој деда, Солунац, али и блажени Алојзије Степинац.
Чињеница да су геџе и после рата остали у униформи ствар је менталитета.
Закључак може бити само један: шајкача, модификација француске вијне капе, своју афирмацију доживела је у јуначком 1. светском рату, и наслеђе је свих Срба, било ког закона.
Ако је неко данас својата, и уврштава у своју традиционалну народну ношњу, онда је, као прво, та традица млада, а као друго, присваја нешто што није само његово из славних ратних времена (из мирнодопских да, али као што сам рекао, ствар је менталитета).

[st.anger]

Чињеница да су геџе и после рата остали у униформи ствар је менталитета.
, и наслеђе је свих Срба, било ког закона.

Jedan moj kolega mi priča da sad na prolječe kad počinju poljoprivredni radovi pomisliš da je u toku vojna vježba NATO-a na oranicama u Hrvatskoj
Jer svi seljaci na traktorima nose vojne prsluke i dijelove maskirne odore (ostalo od rata), pa bi se eto i tako mogla promijeniti i narodna nošnja u Hrvata

Pokušavao sam stavit link al ne ide pa zato:
HRVATSKA NARODNA NOŠNJA

Nošnja je tradicionalna odjeća i dio baštine svakog naroda. S obzirom na njezine značajke, hrvatsko tradicijsko ruho čiji su obavezni dijelovi košulja, suknja ili haljina, pregača, obuća te marama za žene, odnosno košulja, hlače, prsluk i obuća za muškarce, možemo podijeliti na 3 vrste:






KONTINENTALNA NOŠNJA

Zbog hladnih zima i oštrije klime, uz platno i vunu nosi se i krzno, pa obavezan dodatak čine debeli prsluci, kaputi i kabanice. Na noge omotane platnom u funkciju čarapa (obojci) obuvaju se opanci, a na krajnjem se sjeveru nose čizme.
Žensko ruho ukrašeno biljnim i životinjskim motivima ima crveni, bijeli ili plavi vez od svile ili vune, ukrasne svilene mašne i trake, čipkarski radovi i nakit od zlata i srebra, koralji, jantarne ogrlice i perle, a kosa se upliće u jednu ili dvije pletenice i ukrašava crvenim trakama ako je djevojka neudana, dok su glave udanih žena pokrivene tkanim i svilenim maramama. Nošnja mladenke imala je krunu i bila upotpunjena sa što je više moguće nakita.
Uz svakodnevno je ruho postojala i posebna zlatna nošnja "zlatara" ukrašena vezom od zlatnih niti, a neobičan dio muškog ruha je mala pregačica koja se nosi preko hlača (Baranja).



PLANINSKO-PRIOBALNA NOŠNJA

Budući da su bogatstvo ovog strmog planinskog područja ovce, vuna je osnovni materijal za izradu narodnog ruha, a prije tkanja, žene bi pređu bojale u crveno, žuto, zeleno, i crno. Karakteristični su detalji vunene čarape crne ili bijele boje preko kojih se obuvaju opanci, a platnena košulja zajednički je nevuneni odjevni predmet muške i ženske nošnje. Tipično pokrivalo muškaraca i djevojaka bila je crvena kapa s vezom i ponekad paunovim perom zbog vjerovanja da će mlade svojim šarenim okom štititi od zlih sila i uroka. Preko duge ženske košulje izvezene geometrijskim motivima stavljaju se pojas, pregača i haljina u udanih žena modra, u djevojaka bijela, a na glavi se nose bijele marame iglama prikopčane na kapu ili marame ukrašene vezom. Obavezan je nakit od srebra i srebrnih legura, igle za kosu s velikim glavama, naušnice, srebrni novčići i nakit od limenih listića za prsa.
Muško se ruho sastoji se od košulje, plavih hlača do gležnja, prsluka od kože i kaputa smeđe ili plave boje s rukavima. Oko pasa se veže crveni pojas u koji je zataknuta mala puška. Zimski su dodatci izrađeni od ovčjeg i janjećeg krzna.



NOŠNJA NA MORU

Muška nošnja modra je ili smeđa, a sastoji se od hlača do gležnja, košulje, prsluka sa zlatnim orijentalnim vezom, širokog svilenog pojasa, meke crvene kape, pamučnih čarapa i opanci. U Istri se nose duge uske hlače od bijelog sukna, kožnati prsluk, kratki kaput s rukavima te dugi kaput bez rukava. Žene na moru nose košulju bijele boje sa širokim rukavima, vezenu svilom ili čipkom, suknju složenu u guste oštre nabore, a Istranke zimi na običnu košulju odijevaju duge uske rukave koji se vežu na leđima. Paška nošnja iz 15. st ističe se prepoznatljivom čipkom koja ukrašava prednji dio košulje i krajeve marame za glavu.
Muško ruho je modro, a resi ga svilena marama oko pasa te crvena kapa za glavu. Dubrovačka nošnja naglašeno je ukrašena zlatnim vezom na prsluku i hlačama muškog ruha, a žene nose bogati nakit najfinije izrade: filigranske naušnice, raskošne ogrlice i kopče za kosu.

Kojem god području pripadala, narodna se nošnja izrađivala u domaćinstvu i od prirodnih materijala, a njezina je ukrašenost ovisila o umijeću, maštovitosti i imovinskoj moći obitelji koja ju je nosila.

Edited by st.anger, 11 January 2005 - 22:36.

[mile curcic]

Ст. ангер, некад давно сам био заиста заинтересован да научим народне ношње, да их препознајем по детаљима, али сам брзо од тога одустао. Наиме, брзо сам схватио да, изузев у етнографским радовима, типичне народне ношње не постоје. Постоје само стални елементи који се јављају по регијама, али и то се меша.
Једино што се исплати научити је управо то што и ти кажеш; општи принципи.