696 replies to this topic

[Vakula]

Od 95 kad sam "zbrisao", posecivao sam Bg vise puta, a najbolje mi je bilo direktno 96 i pre 2 godine; nisam verovao svojim ocima i usima da su se dogodile promene u pozitivnom smislu, pocevsi sa prodavacicama pa do takozvanih dizelaskih dzilkosa i dzibera (obuli novu kamuflazu, na radost ociju, na zalost opanaka),ekipa se malo skinula s tripa sve je otislo u PM
pa krenuli da gledaju svet kroz posao, igranje biliara, Avalu i dobre chill klubove(bas me bG opet odusevio scenom--neka misle drugi sta hoce--ali ovde na zapadu ljudi zale za dobrim idejama-i onda uvidjam da im fale upravo one stvarke koje su u Bg-u vec odavno egzistentne i prevazidjene).
Inace optimista u dusi...verujem u ono dobro -- u "dusu Bg-a" koja nikad nije umrla niti moze nego se samo sramezljivo sakrila pa se mora brojati do deset i traziti tamo gde sunce sija!!!
Sretan put!!!

[Crveniautobus]

Evo me ovde. Drugi dan. Put je bio dobar i manje vise smooth, sa klasicnim nedostatkom prostora u economy class, no sta je tu je. Nisu avio kompanije krive za moje dugacke i velike noge.

Sticajem okolnosti, dosao sam preko Sarajeva i (pre toga) Budimpeste. U Budimpesti se na aerodromu (lepo i ladno) pusi.

U Sarajevu sam prvo bio astonished ruznocom istog. Ne radi se tu o steti od rata, nego i o onome sto (ocito) nikada nije bilo osteceno. Mnogo gadan grad.

Jedna razlika: kroz Bosnu je put bio savrsen (nov) sve vreme (izgradio okupator), a u Srbiji: blagi uzas. Na jednoj deonici sam (kunem se) verovao da ce nam se auto raspasti. Pola saobracajnih znakova je pokradeno uz put. Nema.

U Beogradu sam se takodje zapanjio time koliko je taj grad:

- ruzan
-prljav
-nerazvijen
-neosvetljen

Cudno je na kakve sve nacine se memorija poigrava tobom. Sve nesto romansira i ulepsava. Cak i ja, hard-core nezadovoljnik Srbijom i (jako) dobrovoljni iseljenik sam i dalje s-o-k-i-r-a-n svakim detaljem ovde. Posle samo jedne i po godine odsustva.

Lepa i dobra stvar (koja ce me drzati narednih 23 dana, dok se ne prebacim ponovo na pravu stranu nove gvozdene zavese) je sto sam ponovo sa svojom porodicom, svojim presrecnim (sto smo zajedno), starim i bolesnim psom i svojom sacicom dobrih prijatelja, sa kojima komunikacija ide kao da se nikada nismo ni rastajali.

To ce biti tesko ostaviti iza sebe.

A, sa druge strane, boraviti ovde i ovako, kao turista, je za mene izuzetno tesko. Valjda jer su ovi vazni mi ljudi ovde.

...

O medijima, kvalitetu pisane i izgovorene reci (da ne pricamo o zabavnom programu) necu nista ni reci.

...

Sve u svemu, ja sam u soku.

[Crveniautobus]

srecan put i, savet - preko kog god zapadno evropskog aerodroma da letish, a posebno ako je cirih, pasosh u dzep, i sve na engleskom

Sreca, nemam pasos SCG vec jako dugo. Imam jedan malo kvalitetniji, s kojim se da fino putovati po svetu, tako da ga bas nisam morao kriti. Svejedno, imao sam na backpacku zakacenu kanadsku zastavu (veliku i na prominentnom mestu) i ceznuo (pomalo tek) za momentom kada cu (za oko godinu i po) moci da vitlam po stranim aerodromima pasosem jedine zemlje cijim drzavljaninom se zelim zvati - Kanade.

[mango]

crveniautobus,

drzi se jos samo malo. kazi mi sta ti se nije dopalo u sarajevu. bila sam tamo pre rata, nije bio gadan grad. samo drugaciji. mali, zapravo, ali nije bio "gadan." sta je sad gadno?

[U prolazu]

Nisam iz Srbije. Beograd na neki nacin uvijek volio. Predzadnji put u njemu bio za vrijeme "slobizma", a zadnji 2003. godine. Doputovao namjerno vozom iz Zagreba.

Negativno: bilo shvaceno ovako ili onako, ali sto kazu "krivo sjedi, pravo zbori": osjeti se promjena na gore cim predjes granicu u Sidu. Majmun(i) od carinika, ofucane seoske stanice k'o iz nekog filma iz 50-tih, nervozan narod, divlja gradnja, neka sirotinjska (valjda ciganska) naselja kako se priblizavas Begesu, sive, isarane zgrade u ocajnom stanju, vise razdrndanih taksija nego ljudi... Rijecju, uzas.

Pozitivne razlike u odnosu na devedesete: Beograd itself, neurotican, ali dosta opusteniji nego onih godina, bolesna atmosfera skoro iscezla, manje zandara i celavih majmuna u trenerkama, centar relativno lijep, dotjeran i cist, Kalimegdan drag, knjizare najbolje, WC cisti(!), graCki prevoz k'o nesto bolji, prodavnice "unaprijedjene"...

Odletio sa aerodroma na Surcinu, koji mi je, kao i Bg, sam po sebi nekada bio prijatan dozivljaj. Sada - bezveze.

Valjda je najgore od svega sto sam Beograd uvijek volio, ali sto sam nakon dan-dva shvatio da ga vise nesto i ne volim. Strange. Nature of love, I guess...

[Strawberry]

Prvi put kada sam se vratila u Srbijicu nakon emigracije, putovala sam sama. Kada se avion priblizavao zemlji i kada sam videla Frusku goru, pa ravnice Vojvodine, sve sam uzdrhtala i krenule su mi suze. Nasa zemlja stvarno izgleda prelepo iz aviona.
A onda, u kolima od Surcina prema centru Beograda, videla sam onu gomilu prastarih, izudaranih jugica i ostalih krseva od automobila koji se krecu nasim ulicama. Asflat svuda ispucao i u ocajnom stanju, uzas. Nisam to primecivala (cini mi se) dok sam zivela u Srbiji. A covek se valjda brzo navikne na bolje. I bilo mi je tuzno, naprosto sam bila zapanjena cinjenicom da smo toliko bedni.

[maxivida]

Valjda je najgore od svega sto sam Beograd uvijek volio, ali sto sam nakon dan-dva shvatio da ga vise nesto i ne volim. Strange. Nature of love, I guess...

Upravo si definisao ono što već godinama osećam, a nisam mogla da priznam. Samoj sebi.

Tuga.

[Crveniautobus]

Mangic:

Ma sve je gadno. Ne znam gde bih poceo (pazi, samo sam se provezao kroz Sarajevo). Izgleda kao da se vozis kroz treci svet. Sve je to zapusteno, garavo i prljavo, sa nekim ruznim zgradama i groznim ulicnim namestajem, travom koju niko ne sece (mislim, visokom do mog kuka)...

Bojim se da isto sve vazi i za Srbiju. Tuga.


Strawberry:

Ja sam ISTO mislio, samo slecuci u Sarajevo. Prelepo iz vazduha. Ona divna brda, reke... A dole...

O Srbiji sam sve to mislio tokom svih onih godina pre emigracije, gde je svako sletanje na Surcin za mene bila ponovo prezivljena smrt. Bez ikakvog preuvelicavanja.

...

Sve u svemu, ja cu se sad lansirati u svoj treci dan. Zvati neke drage ljude. Pricati s roditeljima, maziti psa. Kupati istog, jer se prilicno usmrdeo. The usual stuff.

[yoyogi]

gde je svako sletanje na Surcin za mene bila ponovo prezivljena smrt. Bez ikakvog preuvelicavanja.

Postovani putnici, upravo smo sleteli na beogradski aerodrom. Temperatura u Beogradu je ...

[thermal bug]

O medijima, kvalitetu pisane i izgovorene reci (da ne pricamo o zabavnom programu) necu nista ni reci.

o choveche, pa ni mi to ne gledamo, nemoj da se trujesh bezveze

[jms_uk_2001]

ja sam prvi put se vratio 2001-e, posle skoro tacno tri godine...
i posto se izmedju 1998. i 2001. desilo sve sto se desilo u Srbiji, razlike su bile ocigledne... nazalost, na gore...
ne znam da li sam ja [hteo] zamisljao da ce sve biti isto [slicno] kao i ono sto sam ostavio, ali sok je bio ogroman...
vec u autobusu sa aerodroma do grada, gledajuci polusrusene zgrade, slusajuci ljude u autobusu - ja sam pozeleo da odem odatle...
moj glavni utisak je bio jedno veliko sivilo i puno negative energije...
onda opet nisam bio godinu i po dana - dosao 04.02.03. - sleteo u SRJ, nekoliko dana kasnije odleteo iz SiCG [zbunio engleze na granici po povratku ]
valjda sto sam imao manja ocekivanja u poredjenju na prvi dolazak, 2001, ili sto sam od tada uglavnom ostajao 3-4 dana [na veliku zalost mojih roditelja i prijatelja], stvari nisu delovale tako strasno - predpostavljam da ne budem dovoljno tu da me ubedaci sve to...
takodje, sreo sam neke prijatelje i po inostranstvu - i to olaksava stvari...

poslednji put sam bio u aprilu, a idem na neki evropski sastanak studenata u Beogradu u novembru [7 dana]...

edit: typo

Edited by jms_uk_2001, 22 October 2004 - 22:25.

[Crveniautobus]

Nesto sto sam danas primetio:

Cekao sam drugaricu kod Ruskog Cara, u prepunoj Knez Mihailovoj, stojeci pored bandere i kante za djubre (dakle, ne ljudima na putu). Kako su ljudi prolazili pored mene, primetio sam da se nesto neobicno desava, ali mi je trebalo vise "prolazaka" da shvatim sta. Oni su literally skoro prolazili kroz mene. Mozda na svega dvadesetak centimetara od mene, ako ne i blize, bukvalno se otiruci od mene. To se desilo makar dvadesetak puta za sve to vreme.

Ranije nisam o ovome mnogo razmisljao, ali sam sada uvideo kolika je razlika izmedju dve kulture (kanadske i srpske) u konceptu licnog prostora. U Torontu ti niko ne bi prosao na blize od metra, osim ako nije bas velika guzva (metro, shopping malls i sta ti ja znam).

Posle sam poceo da pratim malo kako se ljudi ponasaju. Dok sam menjao pare, jedan tip mi je bukvalno disao za vrat, kao da broji moje pare, dok mi ih sluzbenik menjacnice dodaje.

Kad sam hteo nesto da kupim na kiosku, stajao sam najmanje metar iza devojke koja je stavljala pare u novcanik, posto je vec obavila kupovinu. Video sam da ona ocekuje da se sad i ja nabijem u tih pola metra ispred tog prozorceta i da obavim svoju transakciju sa trafikantkinjom tik uz nju. Kako se ja nisam ni pomerio, ona me je malo uvredjeno pogledala i pomalo demonstrativno pokupila stvari i odmarsirala. Mislim da je mislila da ja na neki nacin protestujem sto se ona nije pomerila time sto nisam prisao da kupim sta sam hteo. A ja jednostavno nisam hteo da se guram.

[Indy]

Nesto sto sam danas primetio:
*snip*

Pa zna se to odavno (bio o tome i nauchni rad). "Severnjachke" kulture vishe drze do lichnog prostora od "juzhnjachkih". Kako se pomerash prema severu, fizichka distanca izmedju ljudi je sve veca i veca (neko je bio zaludan pa je to lepo merio, u centimetrima). Da si sluchajno otishao u Tursku, bilo bi josh gore, a u Indiji, ako imash 2 osobe (koje ne moraju ni da se poznaju) da chekaju bus negde u sred pustinje, oni ce najverovatnije da chuche (onako, kako oni vole da chuche, to je josh neshto karakteristichno za Istok) tik jedan uz drugog, neretko i zagrljeni ako su drugovi (ne sexualno )... Ono sto je u gornjem smaranju mozda interesantno je kada shvatish da je Srbija (i po ovome) - vishe Istok nego Zapad i Evropa.

[Crveniautobus]

Znam sve to o personal space-u, i gde treba da je veci, a gde manji, u teoriji. Nikad ranije nisam to tako plasticno primetio u praksi. Valjda je i moj personal space bubble oduvek bio malo veci, jer nikada nisam morao da zvanicno "naucim" da je u Kanadi veliki. Jednostavno se nikad nisam voleo tiskati s ljudima.

Sad mi je bas upadljivo kolika je razlika.

[Indy]

Znam sve to o personal space-u, i gde treba da je veci, a gde manji, u teoriji.

Ok, pa sto ne kazes, ubih se kucajuci