729 replies to this topic

[Indy]

jel' ovo savet gde treba saditi kupine (pored zidova!) il' tu ima neka skrivena opsta poruka? ovo pitam bez sarkazma.

To je, inace, sasvim tacno (gde rastu najzrelije kupine), a takodje i zgodan nacin da se nama pocetnicima ukaze na razliku izmedju fr reci za kupinu, zrelost i zid.

Bordeaux vino, vesto sochinjeno od grozdija koje raste (gde? - ne pored zidova, ali na sljunkovitom rocky zemljistu... primecujes slicnost?) intenzivno mirise na - kupine.

[dokeri]

'mi nismo nista drugo do svojevrsna magla. obojena voda. voda cini sta joj je volja. uvek tece nizbrdo.'
m.etvud

[myLastNickName]

nacin da se nama pocetnicima ukaze na razliku izmedju fr reci za kupinu, zrelost i zid.

propustio da spomene najlepse : mrmljanje

[Indy]

murmure du coeur

[natasha]

Treca sreca

[blajs]

Zahvaljući obilju slobodnog vremena, počinjem da uranjam u slojevitu, misterioznu, zapravo mističnu povest "malog kontinenta u istočnom Mediteranu", kako Fernan Brodel u svom rafinisanom stilu naziva Kipar. Osvrnimo se u prošlost i videćemo da tu još od najstarijih geoloških razdoblja ništa nije jednostavno, jedinstveno, kompaktno. Prema paleogeografskim istraživanjima, u davna vremena, postojala su dva Kipra. Današnja dva planinska venca, Troodos i Pentadaktilos, jedan na severu, drugi na jugu, koji se protežu pravcem istok-zapad. Na satelitskim snimcima jasno se vidi da su ta dva, po svemu različita masiva - prvi bi pre pristajao Rodopima, drugi Dolomitima - nasilno spojena prostranim krečnjačkim platoom koga je sa morskog dna izdigao snažan tektonski poremećaj. Aleksandar, inženjer geologije iz Novog Sada, koji radi kao konobar u kafeteriji Epi Topou u centru južne Nikozije, potvrđuje moje pretpostavke. "Nema nikakve sumnje, kaže, masiv Troodosa geološki pripada azijskom kontinentu; Pentadaktilos je završetak dinarskog planinskog venca. Ravnica koja ih spaja sastavljena je od sedimenata. Kipar definitivno nije kompaktno tle."
Svetislav Basara
LESTVICA UŽASA

Kratka priča iz Basarine "kiprarske faze"
ostatak ovde

Edited by blajs, 10 December 2004 - 03:12.

[natasha]

"Sazaljenje se zasluzuje".

Jedan rimski imperator

Edited by natasha, 12 December 2004 - 07:45.

[donjaElvira]

-Ič da se ne ljutiš-veli mu Doka-ič da nesi žalan! Ako, što ti ne dadoše devojče!....Pa što pa da ti je za toj? I bez petli može da se osamne, ta i ti da se oženiš i bez njinu Zonu!.....Lasno ċeš nadješ-em ne jednu, veċe kolko iskaš devojčiki! Ama, žal da ti neje, krivo da ti neje!....Nesam si ostala postidna!......Ama gi i ja, barem, ubavo kaza!....Znaješ li, Mančo, da te neċe više da poglednu zaradi onija moji rečovi……kolko gi ubavo kaza!...Mori, tvoje živo-zdravo neċe prime više!........-veli mu zadovoljno tetka Doka odlazeċi. –Mori, sag da gi iskaš i onu njinu drtu tetka-Tasku, da se s njuma oženiš, pa i tu ti ne bi dali-tolko stadosmo, ete, dušmani sag!... Tako je govorila zadovoljna tetka Doka. Ali je to, naravno, slaba uteha bila za Manču….

[Indy]

Treca sreca

Only if...

[makaronee]

"Vracao sam se kuci sa etida u prirodi, udubljen u razmisljanja i mastarije o tome kako bi trebalo resiti slikarski problem kada sam iznenada ispred sebe video neopisivo lepu, prozetu unutrasnjim plamenom, sliku.
Posle prvobitnog iznenadjenja sam pozurio u susret slici potpuno nejasnog sadrzaja i sastavljenoj isklucivo od obojenih mrlja.
Isto tako neocekivano pronadjoh i uzrok svog zamesateljstva; bese to moja sopstvena slika koja je lezala bokom prislonjena uza zid.
...
Sutra mi je bilo potpuno jasno da predmetnost samo smeta mom slikarstvu"

Vasilij Kandinskij / Tacka i linija na povrsini
Василий Кандинский / Точка и линия на плоскости, 1913.;1918.

[juliana]

fak!
mnogo jos vise sere u o duhovnom u slikarstvu

[makaronee]

"banalnost" izrecenog je verovatno posledica mog nevestog prevoda ali je vk lik sa retko kvalitetnim analitickim pristupom tako "nekontrolisanoj" i "lose strukturiranoj" materiji kao sto je "bespredmetno" slikanje, sto mozda duguje svojoj izuzetnoj erudiciji i starovremenskim navikama klasifikacije i analize, pa se mi na glavu postavili.

[juliana]

ma daj
princip subordinacije forme sadrzaju
sta implicira kako

[makaronee]

takav nategnut i kategorican zakljucak moze da pokaze nasu nespremnost da se izlozimo slici ali ce tesko diskvalifikovati znacaj studijskih materijala vk-og.

[juliana]

kakav zakljucak
to su reci njegove citirane iz glave moje

dobro, znacaj mu je neosporan.
s njim dolazi do eksplicitne potvrde autonomnog umetničkog dela. radikalnog esteticizma moderne. umetnost se oslobodila ne samo države i religije (kao u l’art pour l’artizmu s kraja XIX veka) već i mimetičkog odnosa prema prirodi, radikalni esteticizam znači da svoje zakone crpi iz sopstvene kompetencije, a ne prirode. slika je sad organizam koji ima sopstvene zakone, nezavisne od našeg (vizuelnog) iskustva prirode. ono u šta su kubisti, kao i kandinski, kle, miro i drugi verovali bila je ’kompozicija’, umetnički aranžman pojedinačnih elemenata u jednu celinu. delo je još uvek delovalo ’umetnički’ jer je počivalo na kompoziciji. iščezavanjem mimetičkog odnosa prema prirodi kompozicija kao estetska kvintesencija dolazi do punog značaja. slika je jedna autonomna estetska, od stvarnosti sasvim izdvojena, celina. pa nije nimalo slučajno što su se prve apstraktne slike kandinskog zvale kompozicije. od tada se moglo argumentovati da kompozicije nisu ’apstraktne’, budući da nisu apstrahovane ni iz kakve realnosti, već su čista umetnost proistekla iz sebe same, dakle, ’konkretna’, ’apsolutna’ umetnost.

Edited by juliana, 15 December 2004 - 22:49.