...
Razumem ja sta Sioran kaze. Ona govori o "normalizovanju". Statisticko odsecanju ekstrema, "siljaka".
A mene bas ti "siljci" interesuju. Ti uzleti i ostrine. Ne postojim ja da bih bio "brizni suprug", "divan otac", i ostalo trc-prc. To moze da se dogodi. Moze, a ne mora. Tj. niti sam nekada bio "navijen" za tu svrhu, niti sebi zacrtao, pa da se borim. Negde bese rasprava "o sreci". I meni je taj koncept pomalo smesan. Kao i koncept "braka". Sto rece jedan zenski lik iz romana: "to uzajamno cedjenje mitesera. Fuj!".
Sad, ja sedim, kao, nesto pisem. I neko me tamo pozove, ili neko zakmeci, ili pas hoce "u setnju". Stop.
Ode pisanije dodjavola. Mislim kad bi to bilo samo tako - zatvoris misao kao Alt+S, odlozis i kad se vratis - Resume, onda bi svi bili pisci / umetnici. Ali nismo.
Opet, kazem - stvar izbora. Prioriteta. Ima najneocekivanijih (japanski sluga). Ali i to je izbor.
Ne bih nesto da drobim o "misticnim trenucima", to nije bas jednostavno objasniti. Ali, recimo ovako.
Hocu da ustanem ujutro - i da me niko nista ne pita. Hocu da bazam po kuci /sobicku, zevam, ispijam kafu /pivo /pice /sta god. Necu nikoga da pratim /niko da me "nezno" podseca na obaveze /macku /auto /majstora /doktora. Da mi lepi papirice po frizideru ili pise karminom po ogledalu u kupatilu. Hocu da odem do frigija i izvadim povrce /ribu / maslinke i nesto smandrljam. Necu da prilazim telefonu (kod kuce kad telefon zvoni, kazem - bas nisi imao /imala srece!). Telefonska sekretarica nacisto utisana - za sva naknadna potsecanja (tako je zaboravan!) Treba mi, upravo, zaborav. Hocu da se bacim na krevet /pod, blenem u plafon /zid .... i, recimo, lenstvujem, razmisljam. Hocu da mi misli rade. Samo za mene. Svako onaj /ona ko me nesto pita, trazi moju paznju - je Intruder. No trespass. Pozelim da ga ispepelim jednim pogledom (mrzim svadje). I tako onoliko vremena, koliko mi je potrebno. Citav lajf. To malo ko hoce da trpi. Zato sto ni ja ne bih. Znaci nema prevare.
Eto, neki moj "spisateljski ciklus". Moze samo da dodje i prodje, a moze da bude i pocetak necega. Nikad se ne zna. Ali, to je samo moje i ne zelim da delim. To mi smeta. Mislim, verovatno u tome ucestvuju i drugi ljudi. Kao i soba, namestaj, sitni rituali. Ali ne radim to sve zbog sobe, namestaja ili rituala. Pa cak ni drugih ljudi. Nego zbog sebe. I onda, ja to, kao zavrsim. Objavim /ne objavim. I neko mi kaze: svidja mi se/ ne svidja mi se. Znas ovo si mogao ... i td. Ma, super! Misli sta hoces. Pa i ja sam to radio. Sada to vise nije samo moje.
Vrhunski umetnici.
Dobro, kazu onaj pesnik se nadhnjivao onom osobom, ovaj pisac - ovom i td. Kazu da je Mocart mnogo putovao u mladosti. I u nekakvoj drndavoj kociji je mogao da komponuje. Nisu mu trebali ni zalasci sunca, ni priroda, ni "nadahnuce". Muzika je jednostavno izvirala iz njega. Normalno (posto nisam Bah), ne pada mi na pamet da radim nesto kao on. Ta vremena su zauvek prosla. Mi zivimo u razlicitim epohama. Ta epoha mi je totalno neprivlacna. Nesto kao kmetovi u selu. Interesantnija mi je ona japanska (neki kazu: monstruozna) totalno kompjuterizovana zgrada iz koje nema potrebe da se izlazi. Mislim svaka prostorija kao celija nekog ogromnog organizma. Neka nevidjena atomizacija. Mi, nekako sve vise idemo u tom smeru. Gde je svako od nas, podvojen, razbijen na mozaicke parcice, pa i u samom sebi. Tj. ima nas nekoliko. Kome dati na volju? Eto, ja bih izabrao nesto jedno. Bez obzira na cenu. Zato sto znam, cim izadjem iz tog "ja" - odmah cu se s nekim sudariti. Pa makar i u liftu. Zar to nisu drugi ljudi, izbor? Mislim, ne pada mi na kraj pameti da od nekoga ocekujem da stalno bude tu, dok sam ja u "transu". Necu zrtvu, a necu ni obaveze.
I sa ovako ekstremnim pogledima (priznajem) - imam poverenje u druge ljude. Ne sumnjam da su brizni roditelji, posveceni supruznici i - sve ostalo, na volju im. Samo mi to ponekad izgleda kao savez invalida bez leve i invalida bez desne noge. Kao zajedno - imaju obe; ili nedostatak obe se manje oseti. Moze biti. Verujem im.
Neka i oni poveruju meni.
I nisam ja zarad pisanja zrtvovao "koga volim". Samo ne bih da zrtvujem sebe. (A mogu i da kazem - define "volim"?) Jer ako nisam sasvim svoj, sta cu toj drugoj osobi? Pa sad, ajde da sebe ubedim kako je kompromis nuzan (u smislu - kad to svi rade, a sto ne bih i ja?). Uopste mi nije neprijatno da se suocim sa suprotnim misljenjem. Opet - razdvajam nauku od umetnosti. Ali iz nekog licnog iskustva znam sta mi sve treba, da bih mogao (za sebe) nesto da akvarelisem. Ili da bacim neki ubogi tekst na monitor. I onda neko ulazi u sobu i pita me - a gde smo stavili one tablete za komarce? Preskacem komentar.
Kad sam rekao pisanje /umetnost - to je neki proces koji osecam kako pocinje, a nisam siguran gde ce zavrsiti. To je nesto iznutra. Svaki tudji upliv me samo spotice, ometa, podgurkuje. A to ne zelim. Hocu da to budem ja, moja misao, ideja. Iz jednostavnog razloga - hocu da sve izbacim, do poslednjeg truna. A ne da mi se pola toga mota negde po skrivenim budzacima, pa da posle trebim, kao zenske kad preturaju po tasnama. Huh!
Namerno ne bih da ulazim u raspravu Z / M, jer cu se jos obrecnuti na nesto sto ja nazivam "upotrebljivost muskarca". Tj. u kolikoj meri odgovara nekoj zenskoj zamisljenoj svrsi. Da li je "dostojan", "odgovoran", "zreo" i slicno. Verujem da je Mileva Maric doprinela Ajnstajnovom radu. Ali, - po koju cenu?
...
Kako shvatate pisanje?
Started by
bojander
, Feb 13 2004 00:41
61 replies to this topic
#32
mango
-
- Members
- 11,607 posts
Posted 20 February 2004 - 23:08
ako krenemo od teze da je umetnost individualna kreacija univerzalnog dometa, onda bi, verujem, bilo ispravno kazati da je put svakog umetnika ka univerzalnom individualan.
stoga, prihvatam sve sto kazes, kinik, kao individualno iskustvo i izbor ali ne kao recept za umetnicki/spisateljski zivot.
i danas postoje pisci koji, slicno mozartu u kociji, pisu u beleznicu na kolenima, vozeci se autobusom ka poslu.
emocionalnu cenu bilo cega odredjuje onaj koji je placa. ono sto je tebi ogromna cena nekome je sitnis u srcanim komorama.
stoga, prihvatam sve sto kazes, kinik, kao individualno iskustvo i izbor ali ne kao recept za umetnicki/spisateljski zivot.
i danas postoje pisci koji, slicno mozartu u kociji, pisu u beleznicu na kolenima, vozeci se autobusom ka poslu.
emocionalnu cenu bilo cega odredjuje onaj koji je placa. ono sto je tebi ogromna cena nekome je sitnis u srcanim komorama.
#33
reg
-
- Members
- 4,229 posts
Posted 20 February 2004 - 23:32
reg,
moguce je da si ti i inace prijatan lik. i da ne bi bilo potrebe da besnis na svoj knjizevni opis.
Nisam mislio na karakter lika vec na samu slicnost (stvarnu ili umisljenu). Dakle nadam se da ne bih odmah "trazio" sebe, svoju privatnost i karakter u ponasanjima fictional character-a, niti da bih svaku slicnost prokomentarisao sa "Staaa...ovo sam ja..
..." bez obzira na pozitivnu/negativnu konotaciju (ako je uopste ima).
#34
mango
-
- Members
- 11,607 posts
Posted 20 February 2004 - 23:40
ma reg, ja sam samo htela da ti kazem koju lepu rec.
#36
Kinik
-
- Members
- 43,426 posts
Posted 21 February 2004 - 01:23
2 mango
.......................
>> ... ono sto je tebi ogromna cena nekome je sitnis u srcanim komorama ... <<
Ok, razumem.
Ali, secas se engleske poslovice: Nisam toliko bogat da kupujem jeftine stvari.
...
.......................
>> ... ono sto je tebi ogromna cena nekome je sitnis u srcanim komorama ... <<
Ok, razumem.
Ali, secas se engleske poslovice: Nisam toliko bogat da kupujem jeftine stvari.
...
#37
Sioran
-
- Members
- 1,885 posts
Posted 21 February 2004 - 02:52
>Razumem ja sta Sioran kaze. Ona govori o "normalizovanju". Statisticko odsecanju ekstrema, "siljaka".
A mene bas ti "siljci" interesuju.
ne znam zasto mislis da ja pricam o normalizovanju. ja pricam prvo, da su tvoji ekstremni retko tako ekstremni kako se misli, a drugo, da ekstremi niposto nisu svi isti po pitanju toga kako su organizovali svoj privatni zivot. na primer dvoje ljudi cije stvaralastvo beskrajno cenim (ne samo ja) su j.s. bach i herb simon. obadvoje su bili porodicni ljudi sa cak velikim porodicama, brizni ocevi i supruznici, bla, bla, bla. daleko od toga da je to razlog zasto cenim njihovo stvaralstvo - u sustini mi je svejedno kako su uredili svoj privatni zivot - samo ti ih navodim kao primer ljudi koji su ekstrem ekstrema u svom stvaralastvu a prosek proseka u svom odnosu prema porodici i braku.
>Ne postojim ja da bih bio "brizni suprug", "divan otac", i ostalo trc-prc.
ma to je potpuno ok kao licni izbor, samo to te ne cini velikim umetnikom/naucnikom/drzavnikom/whateverom. primeri koje sam gore navela ilustruju da takav izbor jednostavno nije potreban da bi se bio veliki umetnik/naucnik/drzavnik/whatever. to je prosto tvoj izbor u sferi tvog privatnog zivota, naravno sasvim legitiman, ali u sustini nepovezan sa kvalitetom tvog dela.
>Sad, ja sedim, kao, nesto pisem. I neko me tamo pozove, ili neko zakmeci, ili pas hoce "u setnju". Stop. Ode pisanije dodjavola. Mislim kad bi to bilo samo tako - zatvoris misao kao Alt+S, odlozis i kad se vratis - Resume, onda bi svi bili pisci / umetnici. Ali nismo.
ne mislim da je to tacno. problem zasto svi nismo veliki pisci nije taj sto postoje situacije kada smo spremni da prekinemo svoj rad nego sto nismo spremni da ga nastavimo. sta ima veze ako si prekinuo misao. ako imas sta da kazes pa i ako nemas, doci ce ponovo, ta ili neka druga - naravno ako budes pisao, prepraljvao, iscitavao i opet pisao, prepravljao i iscitavo. i to dugo i strpljivo svakog dana, i onda kada ti nikakve misli ne dolaze u glavu. moram da priznam da mi je taj neki pobozni odnos prema inspiraciji tako, pomalo naivan.
>Znaci nema prevare.
pa opet da ti kazem - sve je to sasvim ok. samo to nije jedini nacin da se bude uspesan.
>Kazu da je Mocart mnogo putovao u mladosti. I u nekakvoj drndavoj kociji je mogao da komponuje. Nisu mu trebali ni zalasci sunca, ni priroda, ni "nadahnuce". Muzika je jednostavno izvirala iz njega.
da, "izvirala je" - posto se njome bavio od malih nogu 24/7.
>Gde je svako od nas, podvojen, razbijen na mozaicke parcice, pa i u samom sebi. Tj. ima nas nekoliko. Kome dati na volju? Eto, ja bih izabrao nesto jedno. Bez obzira na cenu.
pa koliko ja pratim tvoja pisanija ne bi. na primer primecujem da se zanimas za kuvanje, hranu i takve stvari. s druge strane, shvatam da se bavis umetnoscu, pisanjem, slikanjem, ko zna cim sve. jasno ti je naravno da sto se vise bavis kuvanjem to se manje bavis npr. pisanjem. vreme koje ti odvojis od pisanja na kuvanje neko drugi odvoji na svoju porodicu ili setanje psa. naravno, ti mozes da kazes - da, ali zato mogu da pisem o hrani. naravno, pri cemu oni sa porodicama i psima mogu da pisu o porodicama i psima. i tako dalje. opet, daleko od toga da bih da tvrdim da svako treba da svoje vreme odvoji na porodicu a ne na kuvanje, to je sasvim ocigledno stvar izbora. ali tvoja teza da samo tvoja vrsta izbora moze da vodi ka uspehu je jednostavno neodrziva. to je sve.
A mene bas ti "siljci" interesuju.
ne znam zasto mislis da ja pricam o normalizovanju. ja pricam prvo, da su tvoji ekstremni retko tako ekstremni kako se misli, a drugo, da ekstremi niposto nisu svi isti po pitanju toga kako su organizovali svoj privatni zivot. na primer dvoje ljudi cije stvaralastvo beskrajno cenim (ne samo ja) su j.s. bach i herb simon. obadvoje su bili porodicni ljudi sa cak velikim porodicama, brizni ocevi i supruznici, bla, bla, bla. daleko od toga da je to razlog zasto cenim njihovo stvaralstvo - u sustini mi je svejedno kako su uredili svoj privatni zivot - samo ti ih navodim kao primer ljudi koji su ekstrem ekstrema u svom stvaralastvu a prosek proseka u svom odnosu prema porodici i braku.
>Ne postojim ja da bih bio "brizni suprug", "divan otac", i ostalo trc-prc.
ma to je potpuno ok kao licni izbor, samo to te ne cini velikim umetnikom/naucnikom/drzavnikom/whateverom. primeri koje sam gore navela ilustruju da takav izbor jednostavno nije potreban da bi se bio veliki umetnik/naucnik/drzavnik/whatever. to je prosto tvoj izbor u sferi tvog privatnog zivota, naravno sasvim legitiman, ali u sustini nepovezan sa kvalitetom tvog dela.
>Sad, ja sedim, kao, nesto pisem. I neko me tamo pozove, ili neko zakmeci, ili pas hoce "u setnju". Stop. Ode pisanije dodjavola. Mislim kad bi to bilo samo tako - zatvoris misao kao Alt+S, odlozis i kad se vratis - Resume, onda bi svi bili pisci / umetnici. Ali nismo.
ne mislim da je to tacno. problem zasto svi nismo veliki pisci nije taj sto postoje situacije kada smo spremni da prekinemo svoj rad nego sto nismo spremni da ga nastavimo. sta ima veze ako si prekinuo misao. ako imas sta da kazes pa i ako nemas, doci ce ponovo, ta ili neka druga - naravno ako budes pisao, prepraljvao, iscitavao i opet pisao, prepravljao i iscitavo. i to dugo i strpljivo svakog dana, i onda kada ti nikakve misli ne dolaze u glavu. moram da priznam da mi je taj neki pobozni odnos prema inspiraciji tako, pomalo naivan.
>Znaci nema prevare.
pa opet da ti kazem - sve je to sasvim ok. samo to nije jedini nacin da se bude uspesan.
>Kazu da je Mocart mnogo putovao u mladosti. I u nekakvoj drndavoj kociji je mogao da komponuje. Nisu mu trebali ni zalasci sunca, ni priroda, ni "nadahnuce". Muzika je jednostavno izvirala iz njega.
da, "izvirala je" - posto se njome bavio od malih nogu 24/7.
>Gde je svako od nas, podvojen, razbijen na mozaicke parcice, pa i u samom sebi. Tj. ima nas nekoliko. Kome dati na volju? Eto, ja bih izabrao nesto jedno. Bez obzira na cenu.
pa koliko ja pratim tvoja pisanija ne bi. na primer primecujem da se zanimas za kuvanje, hranu i takve stvari. s druge strane, shvatam da se bavis umetnoscu, pisanjem, slikanjem, ko zna cim sve. jasno ti je naravno da sto se vise bavis kuvanjem to se manje bavis npr. pisanjem. vreme koje ti odvojis od pisanja na kuvanje neko drugi odvoji na svoju porodicu ili setanje psa. naravno, ti mozes da kazes - da, ali zato mogu da pisem o hrani. naravno, pri cemu oni sa porodicama i psima mogu da pisu o porodicama i psima. i tako dalje. opet, daleko od toga da bih da tvrdim da svako treba da svoje vreme odvoji na porodicu a ne na kuvanje, to je sasvim ocigledno stvar izbora. ali tvoja teza da samo tvoja vrsta izbora moze da vodi ka uspehu je jednostavno neodrziva. to je sve.
#38
mango
-
- Members
- 11,607 posts
Posted 21 February 2004 - 22:55
to sioran:
eto, ponovo potpisujem. inace, odlican primer sa kuvanjem, te porodicama i psima.
to kinik:
nisi toliko bogat da kupujes jeftine stvari?
definiraj, u kontekstu diskusije, "bogat" i definiraj "jeftino" i opet si na pocetku.
nacin na koji stvaras svoje delo je samo to: tvoj nacin. drugi umetnici biraju druge nacine. kloni se, po recima bivseg premijera hrvatske, ivice racana, "jednoumlja."
eto, ponovo potpisujem. inace, odlican primer sa kuvanjem, te porodicama i psima.
to kinik:
nisi toliko bogat da kupujes jeftine stvari?
definiraj, u kontekstu diskusije, "bogat" i definiraj "jeftino" i opet si na pocetku.
nacin na koji stvaras svoje delo je samo to: tvoj nacin. drugi umetnici biraju druge nacine. kloni se, po recima bivseg premijera hrvatske, ivice racana, "jednoumlja."
#39
Kinik
-
- Members
- 43,426 posts
Posted 22 February 2004 - 01:52
2 mango
.............................
Oko bogatog / jeftinog.
Recimo, - znam da je parfem u trendu, "in", - ali ima neku "notu" koju smatram za "jeftinu" (to je za mene sve sto je "slatko" - vanila, lubenica, etc. I sve mi smeta. Mislim, OK je neciji izbor.
Osim ako nismo u istoj prostoriji ...
Kazes:
>> ... kloni se, po recima bivseg premijera hrvatske, ivice racana, "jednoumlja" ... <<
Inace, - sta ... ?
...
.............................
Oko bogatog / jeftinog.
Recimo, - znam da je parfem u trendu, "in", - ali ima neku "notu" koju smatram za "jeftinu" (to je za mene sve sto je "slatko" - vanila, lubenica, etc. I sve mi smeta. Mislim, OK je neciji izbor.
Osim ako nismo u istoj prostoriji ...
Kazes:
>> ... kloni se, po recima bivseg premijera hrvatske, ivice racana, "jednoumlja" ... <<
Inace, - sta ... ?
...
#40
Kinik
-
- Members
- 43,426 posts
Posted 22 February 2004 - 01:53
...
Normalizovanje / ekstremi.
Svi mi imamo, na neki nacin, povecu toleranciju na svoju dioptriju i visoku kriticnost prema tudjoj. Sto je OK, ako ne ode u neko preterivanje. Slazem se, stojimo na dva kraja nekog principa (M/Z) i nekih prioriteta. Pa da ovo malo pojacam: osecao bih se prikracenim za nesto moje (u vezi piskaranja, mackanja bojama) kao neki zenski lik, kome kazu - sta ce nam deca? Ekstrem + prosek - ipak daju nesto ... srednje (ne mora "osrednje"). Tj. mozemo mi biti "ekstremni stvaraoci" (uf!) a da smo ipak, ispod koze samo crveni. Ima u Remarkovim "Senkama u raju" sjajan primer: trgovac umetninama kaze asistentu da ode u njegove privatne prostorije i donese neku sliku igracica Degaa. Ovaj ode i vidi na zidu onu licidersku bavarsku scenu (poznatu sa cilima) - jelena koji rice na proplanku. A iz usta mu izbija para. Gleda to, prenerazen, a "devojka" kaze: e, to ja zovem umetnost!
Ovim samo hocu da kazem da su ljudi - ipak, samo ljudi. S tim sto ima onih koji bi malo vise da uzlete, - a tegovi na nogama su uvek neverovatno teski.
Licni izbor - "veliki" ovaj-onaj.
Da predjem na "zensko pismo". Stvaralasto mi deluje kao neka "bremenitost". Tj. ne bih se "dao" svakome. Kako privatan zivot / kvalitet dela nije nesto povezano? Itekako jeste. Po meni - skoro presudno! Mozda delujem neuljudno, ili vrlo tvrd kad to kazem, ali ne mogu da zamislim Pikasa koji nesto crtka, - a ona strika. Tolstoja koji je citav zivot vodio borbu protiv Sofije i porodice. Tu mora da postoji neka malo dublja, sira osnova. Moze da bude i vremenski ogranicena - 4-5 ili 10 godina do naredne "osnove", ali - postoji. Ne mogu sa sigurnoscu da tvrdim da bi nesto bilo drugacije, ali sigurno ne i bilo isto. E sad, pitanje je kako se oseca na kraju ta osoba, koja je bila samo "osnova"?
Pre mnogo godina sam promenio odnos beletristike /lepe knjizevnosti na teoriju - /licna prepiska/ dnevnici odredjenih stvaralaca, gde sam procitao svasta. I da odbacim pola, kao "subjektivno", ipak ostaje jedna tendencija.
Vecita, skoro grcevita, borba. Bez sale. Ranije je sve to bilo vise epistolarno, sada se vise koriste "hemijska sredstva". Evo, opet, Bukovski.
Prekid / nastavak rada ("velicina").
Pa to jeste sustina. Nedopustivo je da neko vlada nekim, pa makar zbog "slabosti". Zacudo, "zlabost" je jaci gospodar, nego "sila". Ako ne vladas svojim slabostima ne vladas ni sobom. Ako vladas nekim, to je ropski lanac koji vas neraskidivo veze. To korumpira. Od tog privida tesko se oslobadja, bezi. Ako pustas da inspiracija tek tako prolazi, zbog nekog "smanjenja troskova" /entropije, komoditeta, duhovne lenjosti (npr. - neces da se malo potrudis, lagodno okrenes telefon i donesu ti nesto za jelo), svi neki - "moments" ce postepeno nestati, sto rece onaj Roy iz Bladerunnera, "like tears in the rain". Mislim, kisa je atmosferska pojava, a tears - ne.
Sloboda.
Hteo sam da naucim mnoge stvari da bih bio slobodan. Da podignem neki sopstveni nivo. Ja ne volim "poslugu". To znaci zavisiti od drugih. Uklopiti se u prevaru Rituala. Uopste, bilo kakva "zavisnost" mi je nepodnosljiva. Nije bitno sto cu morati da potrosim neko vreme na trivijalne stvari. Mogu da setam psa (i tudjeg) i da naucim puno stvari - o sebi (prvo), o tom psu, pa i o drugim ljudima (koje neminovno srecem). Tih 1-2 sata dnevno mi daju nesto. To je "punjenje akumulatora". Tema za razmisljanje je i kad pridjem polici sa zacinima: aha, sta sada? Kako to rade Francuzi, kako - Istok? Principi. Zasto? Sta o tome kaze onaj, a kako ono bese kod Pellaprat-a (da ne gnjavim). Mnogima to izgleda kao preterivanje.
Leti mogu da odem u 04. ujutro do Kalemegdana, namackam nesto; cesto samo sedim i gledam. To znaci, imam premalo vremena za tudje potrebe, obaveze. A od drugog ne mogu da trazim da mu budem "centar sveta". Ovo o cemu pisem su nezgodne stvari. Jer kad odbacim sve sto je "trivijalno", pa i "rutina", kad mi od nje sve to ne treba - ta druga strana se nadje pomalo zaplasena. Jedna stvar je voziti se kulturno u javnom prevozu: izvinite, izvolite. A druga - kad nesto direktno trazis. Mnogi se pogube kad nema dekoracija i scenografije "normalizovanog". Ne vladaju sobom. Moj uspeh bi bio da vladam sobom. Sto vise vladam - vise mogu i da pruzim. Ako je to nekom potrebno, interesantno. Ako nije i to je OK. Meni je uvek interesantno. Pls, da se ne udaramo recima kao sto je "teza" i sl. Vise volim - osecaj. To znaci - sam osecaj da se drzim moje vrsta izbora, daje mi nesto.
Opet, - a sta je to uspeh, ili "uspeh"?
...
Normalizovanje / ekstremi.
Svi mi imamo, na neki nacin, povecu toleranciju na svoju dioptriju i visoku kriticnost prema tudjoj. Sto je OK, ako ne ode u neko preterivanje. Slazem se, stojimo na dva kraja nekog principa (M/Z) i nekih prioriteta. Pa da ovo malo pojacam: osecao bih se prikracenim za nesto moje (u vezi piskaranja, mackanja bojama) kao neki zenski lik, kome kazu - sta ce nam deca? Ekstrem + prosek - ipak daju nesto ... srednje (ne mora "osrednje"). Tj. mozemo mi biti "ekstremni stvaraoci" (uf!) a da smo ipak, ispod koze samo crveni. Ima u Remarkovim "Senkama u raju" sjajan primer: trgovac umetninama kaze asistentu da ode u njegove privatne prostorije i donese neku sliku igracica Degaa. Ovaj ode i vidi na zidu onu licidersku bavarsku scenu (poznatu sa cilima) - jelena koji rice na proplanku. A iz usta mu izbija para. Gleda to, prenerazen, a "devojka" kaze: e, to ja zovem umetnost!
Ovim samo hocu da kazem da su ljudi - ipak, samo ljudi. S tim sto ima onih koji bi malo vise da uzlete, - a tegovi na nogama su uvek neverovatno teski.
Licni izbor - "veliki" ovaj-onaj.
Da predjem na "zensko pismo". Stvaralasto mi deluje kao neka "bremenitost". Tj. ne bih se "dao" svakome. Kako privatan zivot / kvalitet dela nije nesto povezano? Itekako jeste. Po meni - skoro presudno! Mozda delujem neuljudno, ili vrlo tvrd kad to kazem, ali ne mogu da zamislim Pikasa koji nesto crtka, - a ona strika. Tolstoja koji je citav zivot vodio borbu protiv Sofije i porodice. Tu mora da postoji neka malo dublja, sira osnova. Moze da bude i vremenski ogranicena - 4-5 ili 10 godina do naredne "osnove", ali - postoji. Ne mogu sa sigurnoscu da tvrdim da bi nesto bilo drugacije, ali sigurno ne i bilo isto. E sad, pitanje je kako se oseca na kraju ta osoba, koja je bila samo "osnova"?
Pre mnogo godina sam promenio odnos beletristike /lepe knjizevnosti na teoriju - /licna prepiska/ dnevnici odredjenih stvaralaca, gde sam procitao svasta. I da odbacim pola, kao "subjektivno", ipak ostaje jedna tendencija.
Vecita, skoro grcevita, borba. Bez sale. Ranije je sve to bilo vise epistolarno, sada se vise koriste "hemijska sredstva". Evo, opet, Bukovski.
Prekid / nastavak rada ("velicina").
Pa to jeste sustina. Nedopustivo je da neko vlada nekim, pa makar zbog "slabosti". Zacudo, "zlabost" je jaci gospodar, nego "sila". Ako ne vladas svojim slabostima ne vladas ni sobom. Ako vladas nekim, to je ropski lanac koji vas neraskidivo veze. To korumpira. Od tog privida tesko se oslobadja, bezi. Ako pustas da inspiracija tek tako prolazi, zbog nekog "smanjenja troskova" /entropije, komoditeta, duhovne lenjosti (npr. - neces da se malo potrudis, lagodno okrenes telefon i donesu ti nesto za jelo), svi neki - "moments" ce postepeno nestati, sto rece onaj Roy iz Bladerunnera, "like tears in the rain". Mislim, kisa je atmosferska pojava, a tears - ne.
Sloboda.
Hteo sam da naucim mnoge stvari da bih bio slobodan. Da podignem neki sopstveni nivo. Ja ne volim "poslugu". To znaci zavisiti od drugih. Uklopiti se u prevaru Rituala. Uopste, bilo kakva "zavisnost" mi je nepodnosljiva. Nije bitno sto cu morati da potrosim neko vreme na trivijalne stvari. Mogu da setam psa (i tudjeg) i da naucim puno stvari - o sebi (prvo), o tom psu, pa i o drugim ljudima (koje neminovno srecem). Tih 1-2 sata dnevno mi daju nesto. To je "punjenje akumulatora". Tema za razmisljanje je i kad pridjem polici sa zacinima: aha, sta sada? Kako to rade Francuzi, kako - Istok? Principi. Zasto? Sta o tome kaze onaj, a kako ono bese kod Pellaprat-a (da ne gnjavim). Mnogima to izgleda kao preterivanje.
Leti mogu da odem u 04. ujutro do Kalemegdana, namackam nesto; cesto samo sedim i gledam. To znaci, imam premalo vremena za tudje potrebe, obaveze. A od drugog ne mogu da trazim da mu budem "centar sveta". Ovo o cemu pisem su nezgodne stvari. Jer kad odbacim sve sto je "trivijalno", pa i "rutina", kad mi od nje sve to ne treba - ta druga strana se nadje pomalo zaplasena. Jedna stvar je voziti se kulturno u javnom prevozu: izvinite, izvolite. A druga - kad nesto direktno trazis. Mnogi se pogube kad nema dekoracija i scenografije "normalizovanog". Ne vladaju sobom. Moj uspeh bi bio da vladam sobom. Sto vise vladam - vise mogu i da pruzim. Ako je to nekom potrebno, interesantno. Ako nije i to je OK. Meni je uvek interesantno. Pls, da se ne udaramo recima kao sto je "teza" i sl. Vise volim - osecaj. To znaci - sam osecaj da se drzim moje vrsta izbora, daje mi nesto.
Opet, - a sta je to uspeh, ili "uspeh"?
...
#41
Sioran
-
- Members
- 1,885 posts
Posted 22 February 2004 - 02:49
>Slazem se, stojimo na dva kraja nekog principa (M/Z) i nekih prioriteta.
ne znam odakle ti ideja da ja zagovaram neki zenski princip i prioritete. ne zagovaram bilo kakav konkretan princip i prioritete. ako hoces da imas porodicu imaj, ako neces nemoj, o tome zaista nemam nikakav stav. niti ti u krajnjoj liniji znas koji su moji prioriteti niti je to za bilo koga ovde vazno. jedino cemu se protivim to je tvoja teza da eto, stvaranje i porodica prosto ne mogu zajedno. to nije tacno, i navela sam ti primere koji to pokazuju.
>Ovim samo hocu da kazem da su ljudi - ipak, samo ljudi. S tim sto ima onih koji bi malo vise da uzlete, - a tegovi na nogama su uvek neverovatno teski.
neka bude tako, samo mislim da mi imamo prilicno drugaciju sliku o tome sta su "tegovi". za mene su tegovi najcesce u obicnoj, neinteresantnoj lenjosti.
>Da predjem na "zensko pismo". Stvaralasto mi deluje kao neka "bremenitost". Tj. ne bih se "dao" svakome. Kako privatan zivot / kvalitet dela nije nesto povezano? Itekako jeste. Po meni - skoro presudno!
ne slazem se uopste. privatan zivot verovatno jeste donekle povezan sa sadrzajem dela (e.g. homoseksulni pisac ce verovatno cesce da stavi homoseksualni lik u svoj roman nego sto ce to da radi heteroseksualni pisac itd), zavisi od oblasti, ali ne sa njegovim kvalitetom. kvalitet je nesto sasvim drugo. to izgleda tvrdis da kvalitetni umetnici valjda ne mogu imati porodice, da ih to sputava. ako uopste postoji nekakva veza, ona ide u suprotnom smeru. kvalitetni umetnici su poznati, priznati ili bogati, a za takvima postoji veca navala zbog koje se npr. cesce razvode.
>Mozda delujem neuljudno, ili vrlo tvrd kad to kazem, ali ne mogu da zamislim Pikasa koji nesto crtka, - a ona strika.
nije stvar u tome da li delujes neuljudno - na to bar sa mnom ne moras da se obazires. jednostavno delujes naivno. deluje kao da verujes u mitove o tome da su umetnici/naucnici etc. nesto posebno, da imaju nekake posebene karaktere, da je njihov zivot u ono svakom aspektu nesto posebno. tvoja prica o funkcionisanju inspiracije mi deluje pogotovo jako psiholoski naivno. otprilike, za tebe kao da postoji neki akumulator inspiracije koji se puni mimo nase volje i iz kojeg inspiracija tu i tamo izadje, opet mimo nase volje. ako se u tom trenutku ne uhvati vraca se u taj akumulator i ko zna kad, ako ikad, cemo je ponovo videti i tu nista ne moze da se preduzme, osim eventualno da se rastera sve zivo oko nas.
meni je takva jedna prica jednostavno totalno neubedljiva, ne mislim da tako bilo ko funkcionise, ne glede da neki ljudi misle da tako funkcionisu. uostalom, opste je poznato da ljudi cesto ne razumeju kako i zasto rade stvari, i koji su uzroci njihovih uspeha i neuspeha. ja verujem da mnogi umetnik misli da je boemski zivot nuzan za njegov "razvoj" sto uopste ne znaci da je to tacno.
>Pa to jeste sustina. Nedopustivo je da neko vlada nekim, pa makar zbog "slabosti".
ne znam zasto koristis tako krupne reci. kakvo "vladanje" nekim, sta ti to znaci. postoji kontinuum uticaja i kompromisa. ako neki tvoj partner ima nekakve zahteve i nekakve potrebe, a ti pri tome zelis da budes sa njim, ne vidim nikakvog osnova da se povremeno prilagodjavanje njemu zove vladanjem. naravno, ako se ti u svemu i stalno njemu podredjujes to jeste vladanje. ali to se vrlo retko desava. postoji ogroman prostor da se razvije odnos u kojem obe strane dobijaju bas ono zele vecim delom vremena.
>Ako pustas da inspiracija tek tako prolazi, zbog nekog "smanjenja troskova" /entropije, komoditeta, duhovne lenjosti (npr. - neces da se malo potrudis, lagodno okrenes telefon i donesu ti nesto za jelo), svi neki - "moments" ce postepeno nestati, sto rece onaj Roy iz Bladerunnera, "like tears in the rain". Mislim, kisa je atmosferska pojava, a tears - ne.
moja poenta je da bez rada nema uspeha. dobri pisci pre svega pisu mnogo i cesto.
>Hteo sam da naucim mnoge stvari da bih bio slobodan. Da podignem neki sopstveni nivo. Ja ne volim "poslugu". To znaci zavisiti od drugih. Uklopiti se u prevaru Rituala. Uopste, bilo kakva "zavisnost" mi je nepodnosljiva.
nije mi jasno zasto je kuvanje za druge (a valjda o tome pricas) ili to, da drugi kuvaju za tebe ritualno, a to, kad sam sebi kuvas nije. u cemu je razlika? zavisnost i rituali su inace dve prilicno nepovezane stvari. mozes biti totalno nezavisan i vrlo ritunizovan.
sto se mene tice ja ne kuvam nista niti me zanima da kuvam, bas naprotiv. sto ne znaci da neko kuva za mene (kao i obicno, ni druga strana nije bas blesava). jednostavno hranim se cime stignem i hrana generalno mi je poslednja rupa na svirali. osim utoliko sto sam sigurna da na nju nisam spremna da potrosim nista osim najnuznijeg. u tome ne vidim nista ritualno.
>Leti mogu da odem u 04. ujutro do Kalemegdana, namackam nesto; cesto samo sedim i gledam. To znaci, imam premalo vremena za tudje potrebe, obaveze. A od drugog ne mogu da trazim da mu budem "centar sveta".
da, samo da razjasnim po stoti put - to nema nikakve veze sa kvalitetom tvog stvaralastva. ti ocigledno nemas vremena za druge posto imas hiljadu nekih svojih potreba (e.g. odlazak na kalemegdan u cetiri ujutro), od kojih su samo neke povezane sa stvaranjem. ostalo su nekakve tvoje potrebe, sasvim nevezane sa stvaranjem. needless to say, nemam ja nikakav problem sa tim. samo dozvoli da takav zivot nije nuzan za to da bi se bio jel' uspesan.
>Opet, - a sta je to uspeh, ili "uspeh"?
pa zavisi u kojoj oblasti itd. obicno mozemo da kazemo da li je neko uspesan slikar ili to nije. povezano je sa time sta o tebi kao stvaraocu misle drugi ljudi tvog zanata, da li vladas tehnikom i sl.
ne znam odakle ti ideja da ja zagovaram neki zenski princip i prioritete. ne zagovaram bilo kakav konkretan princip i prioritete. ako hoces da imas porodicu imaj, ako neces nemoj, o tome zaista nemam nikakav stav. niti ti u krajnjoj liniji znas koji su moji prioriteti niti je to za bilo koga ovde vazno. jedino cemu se protivim to je tvoja teza da eto, stvaranje i porodica prosto ne mogu zajedno. to nije tacno, i navela sam ti primere koji to pokazuju.
>Ovim samo hocu da kazem da su ljudi - ipak, samo ljudi. S tim sto ima onih koji bi malo vise da uzlete, - a tegovi na nogama su uvek neverovatno teski.
neka bude tako, samo mislim da mi imamo prilicno drugaciju sliku o tome sta su "tegovi". za mene su tegovi najcesce u obicnoj, neinteresantnoj lenjosti.
>Da predjem na "zensko pismo". Stvaralasto mi deluje kao neka "bremenitost". Tj. ne bih se "dao" svakome. Kako privatan zivot / kvalitet dela nije nesto povezano? Itekako jeste. Po meni - skoro presudno!
ne slazem se uopste. privatan zivot verovatno jeste donekle povezan sa sadrzajem dela (e.g. homoseksulni pisac ce verovatno cesce da stavi homoseksualni lik u svoj roman nego sto ce to da radi heteroseksualni pisac itd), zavisi od oblasti, ali ne sa njegovim kvalitetom. kvalitet je nesto sasvim drugo. to izgleda tvrdis da kvalitetni umetnici valjda ne mogu imati porodice, da ih to sputava. ako uopste postoji nekakva veza, ona ide u suprotnom smeru. kvalitetni umetnici su poznati, priznati ili bogati, a za takvima postoji veca navala zbog koje se npr. cesce razvode.
>Mozda delujem neuljudno, ili vrlo tvrd kad to kazem, ali ne mogu da zamislim Pikasa koji nesto crtka, - a ona strika.
nije stvar u tome da li delujes neuljudno - na to bar sa mnom ne moras da se obazires. jednostavno delujes naivno. deluje kao da verujes u mitove o tome da su umetnici/naucnici etc. nesto posebno, da imaju nekake posebene karaktere, da je njihov zivot u ono svakom aspektu nesto posebno. tvoja prica o funkcionisanju inspiracije mi deluje pogotovo jako psiholoski naivno. otprilike, za tebe kao da postoji neki akumulator inspiracije koji se puni mimo nase volje i iz kojeg inspiracija tu i tamo izadje, opet mimo nase volje. ako se u tom trenutku ne uhvati vraca se u taj akumulator i ko zna kad, ako ikad, cemo je ponovo videti i tu nista ne moze da se preduzme, osim eventualno da se rastera sve zivo oko nas.
meni je takva jedna prica jednostavno totalno neubedljiva, ne mislim da tako bilo ko funkcionise, ne glede da neki ljudi misle da tako funkcionisu. uostalom, opste je poznato da ljudi cesto ne razumeju kako i zasto rade stvari, i koji su uzroci njihovih uspeha i neuspeha. ja verujem da mnogi umetnik misli da je boemski zivot nuzan za njegov "razvoj" sto uopste ne znaci da je to tacno.
>Pa to jeste sustina. Nedopustivo je da neko vlada nekim, pa makar zbog "slabosti".
ne znam zasto koristis tako krupne reci. kakvo "vladanje" nekim, sta ti to znaci. postoji kontinuum uticaja i kompromisa. ako neki tvoj partner ima nekakve zahteve i nekakve potrebe, a ti pri tome zelis da budes sa njim, ne vidim nikakvog osnova da se povremeno prilagodjavanje njemu zove vladanjem. naravno, ako se ti u svemu i stalno njemu podredjujes to jeste vladanje. ali to se vrlo retko desava. postoji ogroman prostor da se razvije odnos u kojem obe strane dobijaju bas ono zele vecim delom vremena.
>Ako pustas da inspiracija tek tako prolazi, zbog nekog "smanjenja troskova" /entropije, komoditeta, duhovne lenjosti (npr. - neces da se malo potrudis, lagodno okrenes telefon i donesu ti nesto za jelo), svi neki - "moments" ce postepeno nestati, sto rece onaj Roy iz Bladerunnera, "like tears in the rain". Mislim, kisa je atmosferska pojava, a tears - ne.
moja poenta je da bez rada nema uspeha. dobri pisci pre svega pisu mnogo i cesto.
>Hteo sam da naucim mnoge stvari da bih bio slobodan. Da podignem neki sopstveni nivo. Ja ne volim "poslugu". To znaci zavisiti od drugih. Uklopiti se u prevaru Rituala. Uopste, bilo kakva "zavisnost" mi je nepodnosljiva.
nije mi jasno zasto je kuvanje za druge (a valjda o tome pricas) ili to, da drugi kuvaju za tebe ritualno, a to, kad sam sebi kuvas nije. u cemu je razlika? zavisnost i rituali su inace dve prilicno nepovezane stvari. mozes biti totalno nezavisan i vrlo ritunizovan.
sto se mene tice ja ne kuvam nista niti me zanima da kuvam, bas naprotiv. sto ne znaci da neko kuva za mene (kao i obicno, ni druga strana nije bas blesava). jednostavno hranim se cime stignem i hrana generalno mi je poslednja rupa na svirali. osim utoliko sto sam sigurna da na nju nisam spremna da potrosim nista osim najnuznijeg. u tome ne vidim nista ritualno.
>Leti mogu da odem u 04. ujutro do Kalemegdana, namackam nesto; cesto samo sedim i gledam. To znaci, imam premalo vremena za tudje potrebe, obaveze. A od drugog ne mogu da trazim da mu budem "centar sveta".
da, samo da razjasnim po stoti put - to nema nikakve veze sa kvalitetom tvog stvaralastva. ti ocigledno nemas vremena za druge posto imas hiljadu nekih svojih potreba (e.g. odlazak na kalemegdan u cetiri ujutro), od kojih su samo neke povezane sa stvaranjem. ostalo su nekakve tvoje potrebe, sasvim nevezane sa stvaranjem. needless to say, nemam ja nikakav problem sa tim. samo dozvoli da takav zivot nije nuzan za to da bi se bio jel' uspesan.
>Opet, - a sta je to uspeh, ili "uspeh"?
pa zavisi u kojoj oblasti itd. obicno mozemo da kazemo da li je neko uspesan slikar ili to nije. povezano je sa time sta o tebi kao stvaraocu misle drugi ljudi tvog zanata, da li vladas tehnikom i sl.
#42
mango
-
- Members
- 11,607 posts
Posted 22 February 2004 - 06:42
2 mango
.............................
Oko bogatog / jeftinog.
Recimo, - znam da je parfem u trendu, "in", - ali ima neku "notu" koju smatram za "jeftinu" (to je za mene sve sto je "slatko" - vanila, lubenica, etc. I sve mi smeta. Mislim, OK je neciji izbor.
Osim ako nismo u istoj prostoriji ...
Kazes:
>> ... kloni se, po recima bivseg premijera hrvatske, ivice racana, "jednoumlja" ... <<
Inace, - sta ... ?
...
Da, naravno. Mozes da biras i parfem koji nosis i prostoriju u kojoj stojis, i zenu koju ljubis i nacin na koji je ljubis, ali to nema veze sa univerzalnim principom umetnosti pisanja. Od cega smo poceli.
Svako stvara umetnost na svoj nacin. Dakle, sve sto si kazao o principu pisanja je tvoj ugao i tvoje iskustvo, ni manje ni vise vredno od drugih, a svako neka bira svoj princip, nacin, naliv pero i temu.
Zensko pismo ovde niko nije spominjao, i ne razumem zasto ga uvlacis u razgovor? Zene koje pisu cine to kao i muskarci. Znaci, biraju svoj princip, nacin, naliv pero i temu.
#43
laufer
-
- Banned
- 861 posts
Posted 22 February 2004 - 12:03
U vezi sa pocetnim, Bojanovim, postom. Da li vas pisanje, ovo ovde ,na forumu,cini tolerantnijim prema drugacijem misljenju. Da li citanje drugacijih misljenja relativizuje i vase vlastite stavove i da li je to zbog samog cina pisanja koje dopusta manje jednostranosti a zahteva vise promisljenosti od usmene razmene stavova, ili prosto zbog umora posle mnogih prepucavanja.Imam neki utisak , analizirajuci najpre sebe, a i neke druge diskutante,( na pr. Kinika na ovoj temi) da vremenom slabi polemicka zestina.Pitanje je samo da li ta sirina razumevanja za sve i svakoga, potpuna ravnoteza sa samim sobom i svetom( u ovom slucaju forumskim) oko sebe, ne vodi i u samo odustajanje od pisanja.Imam u glavi jednu Sioranovu recenicu, ne znam vec gde, mozda u "Suze u sveci", maglovito ju pamtim, kako su skoro sva dela , misli na umetnicka, knjizevna , plod neravnoteze i kako samim tim ne mogu uravnoteziti onog koji ih cita.
Edited by laufer, 22 February 2004 - 12:05.
#44
mango
-
- Members
- 11,607 posts
Posted 22 February 2004 - 19:02
mislim da dela mogu da uravnoteze coveka. mislim da se stoga i vracamo umetnosti. pomogne nam, "uravnotezi" neku muku.
mozda ne mozemo da je resimo ali je "uravnamo" u dusi, ili bar odahnemo jer je pribelezena.
mene ovaj forum ponekad zbunjuje. nastojim da razgovaram sa svima, a pogotovo sa onima sa kojima se ne slazem, na nivou argumenta a ne uvrede, ali ponekad primetim da se svi toga ne drze. ponajcesce oni koji gube argumente...e onda krenu sa nabacivanjem blata.
mozda ne mozemo da je resimo ali je "uravnamo" u dusi, ili bar odahnemo jer je pribelezena.
mene ovaj forum ponekad zbunjuje. nastojim da razgovaram sa svima, a pogotovo sa onima sa kojima se ne slazem, na nivou argumenta a ne uvrede, ali ponekad primetim da se svi toga ne drze. ponajcesce oni koji gube argumente...e onda krenu sa nabacivanjem blata.
#45
Lavinia Amaldi
-
- Members
- 2,362 posts
Posted 23 February 2004 - 14:47
jeste da nema veze samo sa pisanjem, vec sa umetnoscu uopste, ali cini mi se da je Nietzsche rekao nesto kao :mislim da dela mogu da uravnoteze coveka. mislim da se stoga i vracamo umetnosti. pomogne nam, "uravnotezi" neku muku.
mozda ne mozemo da je resimo ali je "uravnamo" u dusi, ili bar odahnemo jer je pribelezena.
Umetnost imamo zato da ne bismo propali od istine.
i ja se slazem s tim potpuno
...
