53 replies to this topic

[Rostokovsky]

Zdravo.

Ja sam imo kravu kada smo zivili na Romaniji. Doduse nije bila moja nego pola chachina a pola djedova. Ja sam se pravo irgo snjom a mama joj je cak i nacrtala srce na ramenima. Ja sam volijo sa babom Jelom da idem da gledam kako baba joj cijedi sise. Mlijeko je pravilo pjenu a ja samo to kupijo da bi nam mama mogla praviti shne nonkle. Nasha krava se zvala Ljubimka i imala je momka vola Pixija (jes da se zove ko ovaj nash pixi, ali nije, hahahahah , zdravo pixy, kako si!). Ja sam provodio dugo vremena sa Ljubimkom, mi smo ishli da hodamo po Romaniji. Jednom prilikom su nas napali medjedi iz zasjede, kod Michine kafane. Medjed je sve udaro Ljubimku u plexus ali ona je nas tada odbranila svojim rogovima. I medo je pobijegao. U sumu. Daleko. Mi se nismo vise bojali a ja sam Ljubimku zagrlio i zahvalijo se duboko. Poslje toga ja i Ljubimka se nismo razdvajali. Igrali smo lopte chesto a i ja sam nju jaho. Bilo nam je super.Jednog dana dosho rat. Puco rat na sve strane a je se nisam bojo jer je mene Ljubimka shtitila. Njen vo Pixi (nije ovaj nas pixy, heheh) je otisho u rat. A ona je. Ostala kod nas u kuci i cuvala mene. Jedan dan je izasla da jede trave i otishla malo vishe u shumu. I ja sam cuo, i potrcho u sumu i vidijo Ljubimku kako nema. Ja sam tada skonto da je ona nagazila na nagaznu minu i poginula. I meni je bilo zao ali otac mi je reko da je loshe stanji u drzavi i da mi noramo da pojedemo Ljubimku. A bil aje tako ljepa.
 

hahahaha

visoki spiritualni kvalitet, majstore.

[Dunadan]

ovaj split treba da se zove: kontempliranje o kravama

[Balttazar]

...Ja sam provodio dugo vremena sa Ljubimkom... a ja sam Ljubimku zagrlio i zahvalijo se duboko. Poslje toga ja i Ljubimka se nismo razdvajali... i ja sam nju jaho. Bilo nam je super...

Sramota!!! Bestidnice!!! Jadna krava. A, bio si ti meni sumnjiv, od samog pocetka. Ehh, na sta je sve jedan izopaceni um spreman. I gde su sada Brizit Bardo, Vuk Bojovic, razna drustva za zastitu zivotinja?!

[Sioran]

>Ljude nevinost prirode tako osuđuje, da je za njih mučno da budu u njoj za dugo. Izgleda da kad su ljudi i u prirodi, oni tamo moraju da imaju nešto da im odvraca pažnju, kao pecanje, penjanje na vrhove, ruta za savlađivanje. Ljudi ne mogu jednostavno da budu u prirodi."

koja nevinost prirode? i sta je lose u tome sto ljudi ne mogu samo da budu u prirodi ili bilo gde drugo? dosadno im je valjda, evo meni jeste, ne umem da budem i ne vidim zasto bih to umela; sama cinjenica da je izraz "on jeste." pomalo cudan je indikator toga da je cela stvar verovatno coveku strana. premisa ovde je da je imanje cilja anomalija a da je besciljno meditiranje prirodno, a samim tim valjda i pozeljno, sto je vec samo po sebi problematican zakljucak.

>Nije tačno da čovek to ne može, već samo da u principu to ne radi. Ali, može, ako hoće.

mozda i moze ako hoce ali sta ako nece?

[Cher Fidel]

free biking


Shimano + priroda....

[reini dej]

Postoji li uopste zivo bice na visem stupnju razvoja od dupljara koje jednostavno "jeste" ? I dalje mi je nejasan taj koncept, a objasnjenja tipa "ako ti nije jasno sta da ti objasnjavam" nimalo ne pomazu. Nekako mi je taj zen pristup prirodi potpuno neprirodan i oslikava upravo evoluciju coveka - priroda mu je nesto strano sto valja mistifikovati.

Valjda svaka zivotinja ima svoj ekosistem. Meni je grad prirodno staniste i kao sto ja ne bih opstao 15 minuta u nekoj sumi jeduci skakavce, tako ni neki ninja ili hermit ne bi opstali u sred noci u gradu. Moja snicla dolazi sa pijace ili iz mesare, i uopste ne zelim sebi da je ogadim razmisljajuci o sirotoj kravi koja je provela ceo zivot u uskom boksu kljukana hormonima i antibioticima. Da zivim u nekoj amerciko/kanadskoj ili australijskoj vukojebini gde mi je wild untouched nature na 15 minuta tojotom mozda bih imao drugaciji stav. Ovako po sumama u okolini beograda od vajldlajfa mogu u najboljem slucaju da sretnem nekog sumadijskog seljaka kako sere

[pal]

Ovako po sumama u okolini beograda od vajldlajfa mogu u najboljem slucaju da sretnem nekog sumadijskog seljaka kako sere

kako sere sere?

ili kako nesto sere?

[reini dej]

kako sere govno. da budem slikovit.

kao setam se po prirodi (jer mnogo volim hajking, bez obzira na zaziranje od kampovanja u divljini i sl), u zbunju nesto susne, nesto viri, meni srce poskoci: "Bambi!", kad ono neka faca zajapurena od napora: "Serem, sta gledas majke ti ga st*m?" Ko iz onog vica o sumaru, Muji i vanzemaljcima.

[Sioran]

>Postoji li uopste zivo bice na visem stupnju razvoja od dupljara koje jednostavno "jeste" ? I dalje mi je nejasan taj koncept, a objasnjenja tipa "ako ti nije jasno sta da ti objasnjavam" nimalo ne pomazu.

ma mislim da se odnosi na neko stanje u kojem ne mislis ni o cemu konkretno, samo si kao zadivljen, ponesen, uzbudjen sta ja znam lepotom (snagom, skladom ili cime vec) prirode u kojoj se nalazis. mislim nije da nikad nisam imala nesto sto lici na to, imam to maltene svakog dana, ali traje pet sekundi, a posle toga mi je vec potrebno da o necemu mislim i ne vidim to kao svoj defekt, naprotiv. zbog toga ne volim ni da idem u prirodu posto znam da ce mi uprkos pocetnom odusevljenju, vrlo, vrlo brzo postati dosadno. a sto se tice raja u kojem zive ostale zivotinje, neka hvala, drazi mi je moj pakao.

btw, deluje mi da te zanima tema, cudno da te nema na "drustvu bez svojine" (nije ista tema ali je delimicno povezana).

[reini dej]

gde je to? politika? ekonomija? prelistacu kada na lajfstajlu ili razno bude mrtvilo...

taj koncept zadivljenosti razumem, hiljadu puta sam bio odusevljen nekim dramaticnim prizorom iz prirode, ali to je to: od pet sekundi do pola sata (ako je nesto za duze blejanje tipa izuzetno dramatican zalazak sunca iznad izuzetno dramaticnih stencuga na vrhu planine). s druge strane, dogadja mi se to i u gradu: recimo video sam pocetak duge na parkingu, ili grupa pasa u parku koji uzivaju u necemu sto izgleda kao organizovana igra, ili vozac koji je propustio pesaka, ili svetlost koja pada pod nekim sumanutim uglom na fasadu, ljudi na ulici... mozda mi je u prirodi lakse da kazem: gasp! jer nije moj ekosistem pa me je lakse fascinirati

ali posle toga je to sto kazes: ok, let's move on...

[Kinik]

...


'70-i-neke imao Jawu CZ Cross 250. Odpeljao je na planinu, u vikendicu.
I tako, u mlecno jutro (04-05h) stavim u dve torbe (na motoru) ono sto mislim da mi treba. (foto aparat, stativ, pribor za slikanje) Jakna, kombinezon s tregerima, cross-cizme, slem (vise voleo da sam nepokretan, nego pokretan idiot), guranje motora do nizbrdice, paljenje, pa 30-40 km/h - i putem ... Imao ortaka (vojno lice) nabavio mi vojne (kao fol, "tajne") karte te planine. Ucrtano sve - nigde nikakvog naziva.

Ne zurim, jutarnji povetarac blago dere lice. Lagano se popenjes do vrha brda. Bacis Jawu na "nozicu". Sednes, posmatras. Sve neobicno.
Sunce koje lagano izlazi, ptice koje pocinju da pevaju, dim iz kuca, neki ljudi.
Uzmes foto-aparat. Par snimaka c/b, nekoliko slajdova (imas dva tela za Pentax).
Pripalis cigaretu, posmatras sve to.
Trazis sebe.
Kazes - vidi ono brdo. Vidi one boje.

Ugazis pikavac, sednes na motor - ides dalje.
Ranije se svuda terala stoka, postoje puteljci. Nisu za auto, traktor. Ali cross motor ide kao moderni at/koza. Ako neko tera stoku, zaustavis motor, skines slem - da te vide. Oni se uvek prvi pozdravljaju.
Odes do vrha brda, parkiras se. Vruce. Skines jaknu. Odmaras, leskaris. Odes do motora, uzmes aparat, napravis nekoliko snimaka. Gledas sve to.
Sta ti sve ne padne na pamet. Opet, to si samo ti. Sam.
Sedis, posmatras.

Ustanes, iz torbe izvadis manji blok, pribor, akvarel boje.
Macnes nesto, - nije bitna "umetnost". Bitan si ti.
Legnes u travu. Zadremas.
Prenes se, pogledas sat. Opa!
Nebitno, ne zuris, - vreme je tvoje, mesto je tvoje. Pripadas sam sebi.
Cujes muziku (nije bilo walkmana, ali uvek vozio u glavi "Ricochet" od Tangereen Dream), nekim ljudima. Kazes - sad da su ovde! Ali, niko nece da ustaje u 04-05 ujutro.

Sednes na motor, odvezes se do sume. Isparkiras se. Krenes po sumi.
Pavetina, paukove mreze u kosoj suncevoj svetlosti, pecurke (zavisi od doba godine), ptice koje prelecu sa drveta na drvo, necija krava koja pase na rubu sume. Ovce ili koze koje brste. Iznenadjeni ljudi.

"Seoski mislioci", - pa koj' ces ovde", - mora da si "caknut"!? Ko bi jos dangubio jureci nesto po sumi. Pozovu te u kucu na kafu. Pitaju. Kazes ko si, zasto si tu. Cude se. Pricaju kako im deca na skolovanju u gradu, ne vole "selo", "prirodu".
Kazes da nesto crtas, slikas. Pitaju da pokazes. Prepoznaju predele. "E vala, jes' prava Glavica!" (neko brdo gde si nesto crtkao). Gledaju oni tebe, gledas ti njih.
Oprastas se, kazu - a ti si od onog ... jesam. E i tvoj deda je bio takav... Voleo da posmatra. (Znas da te "pale", hoce da ti ucine - kao "nemoj se stideti sto si takav").

Sednes na Jawu, ides dalje - svratis do vodenice.
Vec ima musterija. Nesto se melje, gazda otisao poslom do kuce. Gledas sve one cudne stvari, neko te i prepozna.
Mirise brasno, gledas onu svu drvenu skalameriju, pomislis - nije valjda da su ovako ziveli? Vidis deo opreme gde je nekad bila "valjarica" za sukno, objasnjavaju ti sta cemu sluzi. Izvadis blic da slikas, - hoce i oni. Prikopcaju dugme na kosulji. Uozbilje se. Na slikama se "cere" samo seoske lude. Zenski svet nece da se slika. (Mislim, treba ih videti i zamisliti kako kazu - "nisam obucena").

Sednes na motor, vracas se, zaustave te panduri, pitaju: ko si, odakle si, gde si bio, gde ides. Najjednostavnije je bilo: slikar iz Bgd, (ne vole fotoaparate). Ali, sve korektno. Znaju opremu, kazu - vidi Dunlop gume! Castis ih kafom - drugi put ti samo mahnu, vozi!

Vratis se kuci - pa gde si citav dan?
Ispricas tek ponesto, - nemaju vremena - ala si ti zaludan, znas da nam dolazi majstor za oluke!

Sedis i razmisljas.
Boje, priroda. Gradina (neko brdo sa iskopinama), ona vodenica, svet u seljackom odelu (sredina 70-ih), kafane sa radio-aparatima, tek ponegde televizor. Kafa, kisela voda i ratluk sa cackalicom. Deca koja prodaju sumske jagode pored puta (ako je sezona).

Pa se setis i Rusoa, i Dersu Uzala i Fenimora Kupera i Hejerdala.
Ne moras preko okeana.
Mozes i preko susednog brda.
(kad su jednog hercegovackog pashu pitali: nije valjda da nikad nisi bio na moru, a ono je tu, s one strane brda, odgovorio je: jah, kucni prag je najveca planina!)

Posle nekoliko dana - stigne te "prica". Gde si bio, sta radio, s kim razgovarao.

...

[pal]

taj koncept zadivljenosti razumem, hiljadu puta sam bio odusevljen nekim dramaticnim prizorom iz prirode, ......

....ili vozac koji je propustio pesaka,

OMG

[Mac]

mozda i moze ako hoce ali sta ako nece?

Kako "šta ako neće"? Pa, ništa.

Uopšte ne razumem ovoliko uzbuđenje, da ne kažem histeriju, kad je ovo "lifestyle" tema, svako valjda ima pravo da iznese kakav mu je, da izvinete, lifestyle.

Uopšte mi nije jasno zašto je temu "priroda" neko shvatio kao "prinuda", tj da ovde neko nekoga na bilo šta prinuđuje.

Edited by Mac, 10 December 2003 - 00:20.

[Sioran]

>Uopšte ne razumem ovoliko uzbuđenje, da ne kažem histeriju, kad je ovo "lifestyle" tema, svako valjda ima pravo da iznese kakav mu je, da izvinete, lifestyle.

sto se mene tice, uzrok mojoj "histeriji" su pre svega tekstovi koje si na ovoj temi ostavio. ti tekstovi su vrlo daleko od "ja bas volim prirodu" nego su puni vrlo mracnih optuzbi na racun onih kojima meditacija u prirodi nije prvi prioritet. podseticu te samo na one najdrasticnije:

"Moramo videti prirodne pojave onakve kakve su i steći uvid u pravu suštinu stvarnosti."

dakle (citam 'i' kao 'da bismo'), oni koji ne vide prirodne pojave na prvi nacin nemaju uvid u pravu sustinu stvarnosti (ne znam sta je to ali u svakom slucaju zvuci lose). primeti da niko od nas ostalih nije tvrdio da na primer oni koji 'umeju da budu u prirodi' nemaju uvid u "u pravu sustinu stvarnosti". primecujes razliku? dok je nase pricanje zaista prica o licnom ukusu ovo je mnogo vise o toga, ovo je prica o ispravnom nacinu zivota.

dalje:

"I kako počinjemo da razumemo i cenimo ljudski život, počinjemo da živimo u bliskoj vezi sa prirodom i svemirom. "

dakle, ako ne zivimo u bliskoj vezi sa prirodom i svemirom (sto pretpostavljam da je na primer moj slucaj) mi ne razumemo i ne cenimo ljudski zivot.

dalje:

"Za mnoge, neprirodni, otuđeni gradovi pruzaju sklonište od bolnog pogleda na lepotu i istinu prirodnog sveta. Sport orijentisanja u kome ljudi vratolomno jure da kompletiraju predviđenu rutu, dobra je indikacija kako malo prirode ljudi mogu da podnesu. Ljude nevinost prirode tako osuđuje, da je za njih mučno da budu u njoj za dugo."

da li je potrebno da razjasnjavam sta sve ovo implicira? da su oni koji vole gradove (na primer vise od prirode) otudjeni, a da prirodu izbegavaju jer ne mogu da podnesu njenu nevinost (ljudska pokvarenost im je valjda postala druga priroda). i tako dalje.

[Mac]

...puni vrlo mracnih optuzbi na racun onih kojima meditacija u prirodi nije prvi prioritet...

Čekaj, čekaj, tu je nesporazum. Ono "moramo" i slično iz tekstova je namenjeno onima koji su već izabrali "meditaciju u prirodi" (kako ti to zoveš, a u stvari uopšte nije loš naziv).

Interesantno je to što ti i još poneko vidite tendenciju takvog spajanja sa prirodom kao nešto suprotstavljeno civilizaciji i urbanom životu. To uopšte nije slučaj, niti je uopšte nemoguće voleti gradski život i ovu civilizaciju i istovremeno voleti (povremenu) osamu u prirodi. Ne znam zašto je to tako neobično? Jedan od citata koji su toliko zasmetali je "došao" iz visokourbanizovanog i visokocivilizovanog Japana. Ne vidim nešto da im je takva filozofija zasmetala da budu pola milenijuma u razvoju ispred Srba koju su kao nekakvi baštinici urbane civilizacije, a u stvari obične baba-strine koje se plaše krava i seljaka koji vrše nuždu.