232 replies to this topic

[danica(ili selena)]

Bog je mogao i može da izabranim pojedincima saopšti više o svojim Tajnama od onoga što je saopštio prvo izabranom a posle i ostalim narodima. Ali veliko znanje o tim Tajnama nije ni potrebno ni dovoljno za spasenje. Potrebni i dovoljni su vera i ljubav, ( i naravno elementarno znanje), želja za većim znanjem je radoznalost a to je nasa slabost, i Bozija je milost da nam ponekad olakasa trpljenje te slabosti i udeli i neka veća znanja nego drugima, isto tako može biti i nacin da se pomogne u spasavanju ekstremno radoznalih i nevernih (kao Toma koji nije verovao vaskrslom Hristu dok nije zavukao prst u njegove rane). I kao svaka slabost radoznalost je opasna za nas jer je dobro iskorištava onaj koji odlicno poznaje sve nase slabosti, a zna ponesto i o Bozijim Tajnama jer je bio na nebu pa je pao zbog gordosti. Bog nije jedini Duh koji govori ljudima, djavo je isto duh i moze nas prevariti predstavivsi se kao Bog koji otkriva svoje tajne. Dakle, sve je moguće.

[Kartikeya]

Bog je mogao i može da izabranim pojedincima saopšti više o svojim Tajnama od onoga što je saopštio prvo izabranom a posle i ostalim narodima. Ali veliko znanje o tim Tajnama  nije ni potrebno ni dovoljno za spasenje. Potrebni i dovoljni su vera i ljubav, ( i naravno elementarno znanje),  želja za većim znanjem je radoznalost a to je nasa slabost, i Bozija je milost da nam ponekad olakasa trpljenje te slabosti i udeli i neka veća znanja nego drugima, isto tako može biti i nacin da se pomogne u spasavanju ekstremno radoznalih i nevernih (kao  Toma koji nije verovao vaskrslom Hristu dok nije zavukao prst u njegove rane). I kao svaka slabost radoznalost je opasna za nas jer je dobro iskorištava onaj koji odlicno poznaje sve nase slabosti, a zna ponesto i o Bozijim Tajnama jer je bio na nebu pa je pao zbog gordosti. Bog nije jedini Duh koji govori ljudima, djavo je isto duh i moze nas prevariti predstavivsi se kao Bog koji otkriva svoje tajne.  Dakle, sve je moguće.

Parafrazirano. Ono što je Bog saopštio kroz vaišnavsko učenje je Sanatana-dharma. A sanatana-dharma nije sektaški proces religije. Ona je večna funkcija večnih živih bića u odnosu sa večnim Svevišnjim Gospodom. … sanatana-dharma se odnosi na večno zanimanje živog bića. … reč sanatana je objašnjena kao „ono što nema ni početka ni kraja”. Tako da ona nema ni početka ni kraja.

Naša reč religija se nešto neznatno razlikuje od sanatana-dharme. Religija sadrži u sebi pojam vere, a vera se može promeniti. Neko može imati veru u odredjeni proces i zatim ga promeniti i prihvatiti drugi, ali sanatana-dharma se odnosi na aktivnost koja se ne može promeniti. Na primer, vodi ne možemo oduzeti tečnost, niti vatri toplotu. Slično tome, večnom živom biću ne možemo oduzeti njegovu večnu funkciju. Sanatana-dharma je večno neodvojiva od živog bića. Zato, kada govorimo o sanatana-dharmi, moramo na osnovu autoriteta prihvatiti kao činjenicu da sanatana-dharma nema ni početka ni kraja. Ono što nema ni početka ni kraja ne može biti sektaško, jer ne može biti ograničeno nikakvim granicama. Oni koji pripadaju nekoj sektaškoj veri će pogrešno smatrati da je sanatana-dharma takođe sektaška, ali ako duboko proučimo materiju i razmotrimo je u svetlu savremene nauke, moći ćemo shvatiti da sanatana-dharma nije samo funkcija svih ljudi ovog sveta, već svih živih bića u univerzumu.

Nesavršena religiozna vera može imati početak u analima ljudske istorije, ali sanatana-dharma nema početka, jer večno ostaje sa živim bićima. Što se tiče živih bića, autoritativni spisi izjavljuju da se živo biće nikada ne radja niti umire. U Giti je rečeno da se živo biće nikada ne rađa i nikada ne umire. Večno je i neuništivo i nastavlja da živi nakon uništenja privremenog materijalnog tela. Što se tiče shvatanja sanatana-dharme, moramo pokušati da shvatimo koncepciju religije iz značenja korena sanskritske reči. Dharma se odnosi na ono što je uvek svojstveno određenom predmetu. Mi zakljucujemo da su svetlost i toplota svojstvene vatri; bez svetlosti i toplote, reč vatra nema značenja. Slično tome, moramo otkriti suštinski deo živog bića, koji ga uvek prati. Taj stalni pratilac je njegova večna osobina, a ta večna osobina je njegova večna religija.

Ta večna osobina živog bića koja je neodvojiva od njega jeste da je ono večni sluga. A prirodni položaj ili na sanskritu - svarupa - svakog živog bića je služenje Boga.

A ipak, čovek izjavljuje da ispoveda određenu veru vezanu uz određeno vreme i okolnosti. Tako tvrdi da je hindus, musliman, hrišćanin, budista ili pripadnik neke druge sekte. Takva imenovanja nisu sanatana-dharma. Hindus može promeniti veru i postati musliman, a musliman može promeniti svoju veru i postati hindus, hrišcanin može promeniti svoju veru, itd. Ali u svim okolnostima promena religiozne vere ne utiče na večno zanimanje živog bića, a to je služenje drugih. Hindus, musliman ili hrišcanin u svim okolnostima služe nekoga. Tako ispovedanje odredjene vere ne predstavlja ispovedanje sanatana-dharme. Sanatana-dharma je služenje. Živo biće ne može biti srećno ako transcendentalno ne služi Svevišnjeg Gospoda s ljubavlju.

[MaranAta]

reč sanatana je

заправо sa(na)tana која је толико очигледна да то не виде само они који немају барем две мождане ћелије.

[Kartikeya]

Pa da se nastavimo na učenje o karmi i reinkarnaciji:

Videli smo da Bog u Bagavad Giti sasvim jasno, ne ostavljajući nikakve sumnje, govori o prirodi duše a posebno smo istakli da je ona večna bez početka i kraja. Tako da u Vaišnavizmu a i kod svih onih koji prihvataju Bagavad gitu nikad nije bilo nikakvih sporova po pitanju prirode duše. Iskazi su kristalno jasni i ne ostavljaju mesta sumnji ili spekulacijama. Duša je večna bez početka i kraja.

Za razliku od toga, hrišćanstvo od svojih najranijih perioda pa sve do danas je samo unutar sebe prepuno konflikta i sporova na ovu temu (treba samo pogledati istoriju hrišćanstva). Padale su anateme tokom istorije jedna za drugom na raznim saborima i koncilima, ali to ništa nije pomoglo. Budući da u Bibliji nema dovoljno informacija na tu temu a i ono što ima više je osnov za sporenja nego za razjašnjenja. Videli smo da neki čak tvrde da samo raspravljanje o toj temi vodi u jeres. Što će reći ako i razmišljaš o tome i kako god da razmiljaš eto ti jeresi. To ide dotle da čak neki tvrde da duša kao nešto različito od tela i ne postoji, i to brane Biblijskim iskazima… pa se ne mogu složiti ima li je il je nema, ako je ima je li nastala ili nije, ako jeste kako je nastala, a ako nije nastala to opet ne može biti jer eto ti preegzistencije i samim tim gotovo reinkarnacije a to je već ne koncilima odbačeno (a ne mogu “sveti oci” pogrešiti!). Uglavnom, situacija je takva da veliki procenat onih koji se izjašnjavaju kao hrišćani zapravo veruju u reinkarnaciju, čemu se neki u hrišćanstvu oštro protive, ali budući da ne mogu ponuditi neke ubedljive razloge, to ima slab efekat i verovanje u reinkarnaciju se sve više širi. Uglavnom se sve svodi na proste tvrdnje koje se ne mogu ničim potkrepiti nego se brane subjektivnim tvrdnjama, ličnim uverenjima, prostim htenjem ili stalnim ponavljanjem (propagandom). No, to je tolika papazjanija da je besmisleno u to ulaziti. Stoga će mo nastaviti na osnovu jasnih Božijih iskaza iz Bagavad Gite i videti to pitanje sa stanovišta vaišnavizma.

[Kartikeya]

заправо sa(na)tana која је толико очигледна да то не виде само они који немају барем две мождане ћелије. 

Pravi dokaz, kao i svi tvoji ostali "dokazi" i "činjenična stanja" koja smo već videli kakva su samo ako se mogu proveriti. A oni neproverljvi frcaju na sve strane. Imaš li nešto konkretno ili samo prazne iskaze bez ikakve teološke, logičke ili istorijsko-iskustvene vrednosti ili bi samo da se koristiš "repatim" trikovima koji imaju za cilj opterećenje psihe naivno-religioznih i onih koji ne znaju valjano razmišljati. E pa moraćeš ponuditi nešto konkretnije osim klovnovskog žongliranja rečima da bi bio svaćen i od normalnih.

[MaranAta]

Најблаже речено - НИЈЕ ТАЧНО.

Хришћанство се уопште не бави природном "бесмртношћу", већ пре, натприродном заједницом душе са Богом, "...који једини има бесмртност" (1 Тим. 6,16). Педантним студирањем патристичких сведочанстава наћи ћемо да је "Дух Свети творац бесмртности, то јест да бесмртност представља особену новозаветну, еванђелску благодат, а не неки природни састојак или део (људске) душе," тј. да је "бесмртност нешто натприродно (preternatural) за људске душе -дар Исуса Христа, придодат (људској души) Духом Светим на крштењу".

Св. Јустин, y свом Дијалогу са Трифоном приповеда о сопственом обраћењу:
"He би требало називати душу бесмртном" - тврдио је хришћанин. "Јер ако би она била бесмртна, онда би свакако требало да је назовемо и нерођеном (ει αθάνατος έστι χαι άγέννητος δηλαδή). Ово је, наравно, била теза платоничара. Ми знамо да је, међутим, само Бог нерођен и бесмртан и да је управо због тога Он Бог. Свет је насупрот томе рођен, тј. има почетак и душе сачињавају његов део... Стога оне нису бесмртне, јер се нама свет објавио као да је рођен. Душа није живот по себи већ је причасна животу. Само је Бог живот (по себи) док душа само може да има живот. Моћ да се живи не спада међу својства душе. Ова моћ спада у Божије атрибуте. Штавише, Бог дарује живот душама по Свом благовољењу. Све створене ствари имају пропадљиву природу и као такве могу нестати и престати да постоје. Створена бића као таква такође су пропадљива".

Ако шта није јасно питај.

[vowel]

Guru ti kaže da je tvoja sudbina predodređena tvojim prethodnim životima
[da u ovom trpiš posledice iz prethodnih i da delovanjem u ovom uzrokuješ posledično buduć. Guru te konceptom o reinkarnaciji tera da zagrizeš koncept "s one strane dobra i zla", implementirajući ti, a da toga nisi ni svestan, slavinu, odvod vlastite odgovornosti za ovaj život i pažnju u njemu].
Ja ti kažem da nije [], nego da paziš kad izlaziš na ULICU.
Zgazi te auto. Tvom ortaku koji je sektaš takođe, kad zausti da iznese moje mišljenje, zapravo hrišćanski stav o PAŽNjI I ODGOVORNOSTI, guru ispira mozak da mu je pokojni prijatelj imao lošu karmu (npr. nije žalio živa bića u prošlom životu, pa je morao da otplati karmički dug), a da sam ja banalni prostak koji nije u stanju da shvati ni najelementarniji koncept... Sutradan ortaka udari tramvaj, i prikova za krevet. Guru mu kaže da je, eto, srećan što je tako otplatio svoju zlu karmu, tj. da budući paralizovan ne može da našteti svom budućem karmičkom životu, i da sad može da se usredsredi samo na meditaciju, uviranju u sebe, da se oslobodi još samo svog ega, koji ga još jedino vezuje za materijalni svet, eto atmana. Ja mu kažem nemoj, čuvaj dušu. Ovaj nastavlja, zahvaljujući guruovim savetima da upražnjava i one joge koje nisu za primitivne, već napredne. Posle par godina otvara 3. oko [čeonu čakru], dobijajući neku viziju u vezi sa smrću neke životinje... Ja mu kažem, nekrstu, izgubićeš dušu svoju. On nastavlja, ovladao je samim sobom u potpunosti, po rečima Pradžapatija, poistovetio se sa bogovima. Priča mi kako je razgledao oslobodivši duh svoj od svoga tela, izašavši na temenu čakru, privezan za uže, verujući kako će se reinkarnirati kao više biće, jer je time prevazišao ljudski rod, nadvladao svoju paralizovanu telesnu ljušturu...

[Kartikeya]

Најблаже речено - НИЈЕ ТАЧНО.

Хришћанство се уопште не бави природном "бесмртношћу", већ пре, натприродном заједницом душе са Богом, "...који једини има бесмртност" (1 Тим. 6,16).

Najblaže rečeno TAČNO JE.
Ono što sam napomenuo si istorijske činjenice. A biće još reči o tome.

Po ovome što si napisao izgleda da se hiršćanstvo bavi spekulacijama i nagađanjima. A nije ni čudo, u nedostatku autentične informacije šta im i preostaje, kad su se već upleli u spekulacije?

Ne zanimaju me ni "paternistička svedočanstva" ni umovanja Sv. Justina. Misliš li da ona imaju ikakvu vrednost naspram Božijeg slova o toj temi? I šta bi trebalo - da se priklonim "paternističkim svedočanstvima" i umovanjima Sv. Justina ma šta oni govorili, a da zanemarim Božiju tvrdnju? Glupost.

Osim toga govorimo o različitoj temi. Ja govorim o večnoj prirodi duše a ti o besmrtnosti duše. Jer večnost o kojoj govorim se odnosi na postojanje bez početka i kraja, a besmrtnost samo na odsustvo umiranja.

Duša, budući utelovljena, prolazi zajedno sa telom kroz iskustva smrti, život za životom, pa je u tom smislu smrtna, jer iznova i iznova prolazi kroz iskustva smrti. Međutim smrt nije prestanak života (kako je shvaćena u ateizmu), već samo promena tela. Ona može da se oslobodi tog neprekidnog lanca iskustava rađanja i umiranja ako se preda Bogu i na taj način dostigne spomenutu besmrtnost (prestanak kruga rađanja i umiranja) - a večnost već ima po prirodi. Ako se ne preda Bogu nastaviće da večno postoji u krugu rađa i umiranja u materijalnim svetovima, pa neće biti besmrtna. A ako se preda, prestaće sa tim krugom i postojaće večno u svom prirodnom položaju u odnosu ljubavi sa Bogom. Ni u jednom ni u drugom slučaju ona ne prestaje da postoji. Iako se u jednom slučaju može smatrati smrtnom a u drugom besmrtnom.

To da da je život u duši zapravo Božiji je tvrdnja Bagavad Gite "...Ja sam život svega što živi i pokora svih asketa." (7.9)

Takođe, za dušu se može reći i da je besmrtna ako se u diskusiji pod smrtnošću podrazumeva prestanak života - u diskusiji sa osobom koja podrazumeva da je smrt prestanak života.

Ono što sam istakao predhodnim tekstom jesu kroz istoriju evidentna sporenja oko prirode duše unutar samoga hrišćanstva od njegovih najranijih dana pa evo do danas. Tako da me ne pokušavaš ubediti da je mleko crno kad je belo, dok zapravo pokušavaš zaobići to pitanje koje ti ne ide u prilog. Razumem ja to, jer ste umovanjem i predpostavljanjem došli u bezizlaznu situaciju. Pa kako god okreneš ne valja – onda najbolje gurni pod tepih, da se ne vidi, pa se valjda o tome neće ni pričati.

Ако шта није јасно питај.

Idi bre, kad je kod tebe bilo nešto jasno.

[danica(ili selena)]

[QUOTE]Ona može da se oslobodi tog neprekidnog lanca iskustava rađanja i umiranja ako se preda Bogu i na taj način dostigne spomenutu besmrtnost (prestanak kruga rađanja i umiranja) - a večnost već ima po prirodi. Ako se ne preda Bogu nastaviće da večno postoji u krugu rađa i umiranja u materijalnim svetovima, pa neće biti besmrtna. A ako se preda, prestaće sa tim krugom i postojaće večno u svom prirodnom položaju u odnosu ljubavi sa Bogom. Ni u jednom ni u drugom slučaju ona ne prestaje da postoji. Iako se u jednom slučaju može smatrati smrtnom a u drugom besmrtnom.

Da, to je krajnji cilj svake mističke prakse, pravoslavne, katoličke, (u protestantizmu nema misticizma), derviške (uslovno rečeno islamske, jer islam koliko znam većinu derviških odbacuje ili čak progoni), dalekoistočne(o tome ne znam mnogo, budizam nije misticizam u tom smislu, a za vaišnavizam o kome ti govoriš nikad nisam čula). Mistici su, s obzirom da teže da u ljubavi neposredno služe Bogu u opasnosti da padnu pod prelest demona koji im se mogu predstaviti kao Bog (drugi ljudi su naravno u opasnosti od drugih demonskih prelesti, zavisno od toga čemu teže). Zato je hrišćanski put, traženja zajednice sa Hristom koji je istovremeno i Bog i sasvim konkretna ljudska ličnost, očigledno najsigurniji, Bog je čovek Hristos, šta može biti konkretnije, ako usmeravamo svoje težnje ka apstraktnije doživljenom Bogu, u većoj smo opasnosti od demonske prevare.

[MaranAta]

Можда је то тачно АЛИ САМО У СФЕРИ ПАГАНИЗМА. Јер, у хришћанству, свет је створен...

Рећи "душа је бесмртна" било би за Јелина (а и пагане Индије) исто што и рећи "душа је нестворена", тј. вечна и "божанска". Све што је имало почетак обавезно мора имати и крај. Другим речима, за Јелине и пагане Индије, бесмртност душе одмах подразумева њено вечно трајање, тј. вечну пре-егзистенцију. Само оно, дакле, што није имало почетак може да постоји заувек. Хришћани се не могу сагласити са овом философском претпоставком будући да верују у постање (стварање света), и негирају било какву преегзистенцију душа. Душа не представља независно и самовласно биће, већ сасвим прецизно речено створено биће које и само своје постојање дугује Богу, Творцу. Сходно томе она не може бити бесмртна по природи, тј. по себи, него само по Божијем благовољењу, тј. по благодати.

По природи, човек није ни бесмртан ни смртан, већ је пре способан и за једно и за друго. Да је Бог човека створио бесмртним од почетка Он би га учинио богом. Да је човек од почетка изабрао бесмртни удео кроз послушност Божијим заповестима био би награђен бесмртношћу и постао би и сам "бог по усвојењу". Бесмртност није један од атрибута душе него нешто што коначно зависи од човековог односа са Богом, човековим Господаром и Творцем. Не само да се испуњење смисла човекове коначне судбине може постићи само кроз заједницу са Богом већ и само човеково постојање, његов опстанак или способност да се одржи и истрпи зависе од Божије воље.

Душа се не јавља као живот по себи; она је причасна (учествује у) животу који јој дарује Бог. Једино Бог јесте Живот и Он је једини Животодавац. Чак и ангели нису бесмртни по природи већ само по благодати.

Суштниска разлика између ПАГАНСКОГ учења и Хришћанства се сажима у следеће:
1. Хришћанство: Душа је бесмртна "по благодати Божјој" - не постоји одувек, само Бог постоји одувек, створена је од Бога
2. Паганизам: Душа је бесмртна "по природи" - постоји одувек баш као и сам пагански бог

Разлика је космичких размера.

[Kartikeya]

Da, to je krajnji cilj svake mističke prakse, pravoslavne, katoličke, (u protestantizmu nema misticizma), derviške (uslovno rečeno islamske, jer islam koliko znam većinu derviških odbacuje ili čak progoni), dalekoistočne(o tome ne znam mnogo, budizam nije misticizam u tom smislu, a za vaišnavizam o kome ti govoriš nikad nisam čula). Mistici su, s obzirom da teže da u ljubavi neposredno služe Bogu u opasnosti da padnu pod prelest demona koji im se mogu predstaviti kao Bog (drugi ljudi su naravno u opasnosti od drugih demonskih prelesti, zavisno od toga čemu teže). Zato je hrišćanski put, traženja zajednice sa Hristom koji je istovremeno i Bog i sasvim konkretna ljudska ličnost, očigledno najsigurniji, Bog je čovek Hristos, šta može biti konkretnije, ako usmeravamo svoje težnje ka apstraktnije doživljenom Bogu, u većoj smo opasnosti od demonske prevare.

Danice ili Selena (ili obe ili koja god od vas ) zvučite mi prilično blago i uljudno. Vrlo često spominjete demone u ova dva posta. Biće da tipujete da se tu radi o demonima? Biste li smeli staviti kviska? Preporučujem da pročitate još jednom post koji je odgovor na vaše prvo pisanje. Da li mi se učinilo ili smatrate da neko ovde teži apstraktnom doživljaju Boga? Bog je uvek samo i jedino Bog. Sasvim konkretna ličnost, nikakva apstrakcija, bezlični sjaj ili tako nešto neodređeno.

Inače ono što se razume pod prelešću je svakako poznato onima koji su na duhovnom putu, budući vođeni od onih koji su taj put (koji je Bog prvo pokazao) prošli, dobro su zaštićeni sve dok slede put koji je Bog zadao. A inače, opasnosti na duhovnom putu nikada ne manjka, ima ih i previše. No, ko se uzda u Boga a ne u sebe, prevazićiće ih.

[danica(ili selena)]

.

Inače ono što se razume pod prelešću je svakako poznato onima koji su na duhovnom putu, budući vođeni od onih koji su taj put (koji je Bog prvo pokazao) prošli, dobro su zaštićeni sve dok slede put koji je Bog zadao

I Hristos iskušavan a mi zaštićeni i to još dobro!? Eej, gde bi nam bio kraj!

[Kartikeya]

Можда је то тачно АЛИ САМО У СФЕРИ ПАГАНИЗМА. Јер, у хришћанству, свет је створен...

Рећи "душа је бесмртна" било би за Јелина ...

Ne znam kako je u paganizmu a pored toga, nije tema svet i njegovo stvaranje već duša i njena priroda. To što je svet stvoren (preciznije govoreći manifestovan iz nemanifestovanog stanja) ne menja ništa u pitanju duše.

Veliš koda pagana je duša besmrtna. Vidiš, a u vedskoj duhovnoj nauci nije, jer su duše u meterijalnom svetu (nitya-baddha) smrtne. No to sam već objasnio u predhodnom postu pa ne bih da se puno ponavljam. Osim toga čovek je uvek smrtan, jel ono što se rodi to će i umreti; a duša u materijalnom svetu je večna i potencijalno besmrtna, po Božijoj blagodati. No i to sam već manje-više objašnjavao, a vratiću se na to kasnije, budući da je tema reinkarnacija. Da duša nema život po sebi i nije samovlasna, i to smo već objasnili i složili se sa tim, život koji je u duši je zapravo Božiji "...Ja sam život svega što živi i pokora svih asketa." (BG.7.9)

Duša je emanacija Boga koji je u tom smislu stvara ali to ni u kom slučaju ne znači da jednaka Bogu niti ikada to može postati. Ona je večno odvojeni delić Boga. Bog je vibhu - ili beskrajan a duša je anu ili infinitezimalna - zanemarljivo mala. Bog je izvor duše i On je život duše ili da kažemo: duša od individualne infinitezimalne duše. Tako da nikako i nikada ne mogu biti jednaki. To što su oboje postoje van vremena bez početka i kraja ne čini individualnu dušu bogom. Takođe duša u materijalnom svetu je smrtna, a Bog to nije nikada i nigde. Smrt znači promenu tela, a Bog se uvek nalazi u svom duhovnom, večnom obliku...

Takođe možemo prihvatiti čak i tvrdnju da samo Bog postoji oduvek. A budući da su duše samo emanacije ili večno odvojeni delovi Boga, to znači kako postoji Bog tako postoje i duše. Kad kažemo vatra to znači i toplota i svetlost. Ne možemo reći eno je vatra a sada će za njom da nastanu toplota i svetlost. Ne, čim je tu vatra tu je i toplota i svetlost. Bez toplote i svetlosti vatra nije vatra. I nije da su oni tu istovremeno, već kako je vatra tako su i toplota i svetlost; to se ne može razdvajati.

Tvrdnje koje iznosiš su odavno poznate, jer predstavljaju tvrdnje jednog dela današnjeg hrišćanstva, mada su oci ranog hrišćanstvo prihvatali preegzistenciju duše (o tome kasnije). Tako da same tvrdnje po sebi nisu sporne. Ti ili bilo ko može da tvrdi bilo šta. Ono što je bitno jeste na čeme su te tvrdnje utemeljene? Kada sam govorio o prirodi duše nisam iznosio svoju ličnu filozofiju ili umotvorinu, citirao sam autentične spise koji tu istu tvrdnju imaju u toj formi već hiljadam godina. Ti citati sasvim jasno opisuju večnu prirodu duše i td. Dakle oni su eksplicitni, nema potrebe za menjanjem forme tih citata ili nekim posebnim tumačenjem, da bi se istakla njihova poenta ili da bi se navelo na nju. Imaju jasno i neposredno značenje.

Zastupajući (nezvanično) stavove pravoslavnog hrišćanstva ti tvrdiš:
"Душа не представља независно и самовласно биће, већ сасвим прецизно речено створено биће које и само своје постојање дугује Богу,..." ili "...Душа је бесмртна "по благодати Божјој" - не постоји одувек, само Бог постоји одувек, створена је од Бога"

Videli smo da hrišćanstvo nema odgovor na pitanje kako je duša stvorena, pa ipak vidimo da se ovde iznosi tvrdnja da je ipak stvorena u smislu da je postojao određeni trenutak kada je ona nastala, a pre toga nije postojala. Na čemu je ta tvrdnja bazirana? Za očekivati je jasan odgovor (videli smo u Bhagavad Giti na pr. "Duša se nikada ne rađa niti umire. Nije nastala, ne nastaje i neće nastati. Nerođena je, večna, uvek postojeća i prvobitna. Nije ubijena kada je telo ubijeno." Bhagavad Gita 2.20 i td.
Takođe, za očekivati je odgovor neke slične "specifične težine" budući da je duša jedan od ključnih pojmova u duhovnosti i religiji. Dakle šta je tvoj odgovor, na čemu temeljiš svoje tvrdnje?

[MaranAta]

Упорно цитираш паганску књигу Бадава-ти-к*ту. Иако знамо да је реч о песми која је настала као резултат бујне маште индијских песника. То би било исто као кад би ја почео да цитирам Илијаду или Одисеју. Али хајде... ваљда људи имају права да верују и у паганска дела...

Што се тиче душа у Хришћанству, питање преегзистенције је постојало само код поклоника платонизма и неоплатонизма, али не и код Православних. Јер, у Православљу, веома јасно се зна да су душе створене, и да нису постојале пре тога. О томе говори и Св. Јустин Мученик, који живеше све до 150-160АД.

Толико о тврдњи да су рани Хришћани веровали у преегзистенцију душа - само у фантазијама оних који траже легитимитет за паганске науке међу Православним.

Иначе, стварање света подразумева и стварање душа. Како животињских одоздо, тако и људских одозго. Описано иначе у Књизи Постања. Кога интересује, лако ће пронаћи.

Оно што је интересантно је да тек душа и тело заједно - чине човека. Тело без душе је мртво, а душа без тела је - демон. Зато нас Хришћанство и учи о претварању пропадљивог тела у непропадљиво по другом Христовом доласку:

"Јер шта је друго човек до разумна животиња састављена од душе и тела? Да ли је душа узета сама за себе човек? Не, јер њу зовемо човековом душом. Да ли бисмо само тело могли да назовемо човеком? Не, јер га зовемо човековим телом. Ако ниједно од ово двоје (душа и тело) није по себи човек, него човеком зовемо оно што је створено из обојега заједно, и пошто је Бог човека призвао у живот и за васкрсење значи да је призвао, дакле, пе samo jedan deo него целину која представља и душу и тело" (Јустин, De resurr., 8).

[Kartikeya]

Што се тиче душа у Хришћанству, питање преегзистенције је постојало само код поклоника платонизма и неоплатонизма, али не и код Православних. Јер, у Православљу, веома јасно се зна да су душе створене, и да нису постојале пре тога. О томе говори и Св. Јустин Мученик, који живеше све до 150-160АД.

Иначе, стварање света подразумева и стварање душа. Како животињских одоздо, тако и људских одозго. Описано иначе у Књизи Постања. Кога интересује, лако ће пронаћи.

Ne zanimaju me tvoji tupavi stavovi o "činjeničnim stanjima", zadrži te "istine" za sebe.

Znači opet imaš samo gomilu prostih tvrdnji a ne i na čemu ih zasnivaš. Veliš "Јер, у Православљу, веома јасно се зна да су душе створене, и да нису постојале пре тога." Znači "jasno se zna" al opet nema na osnovu čega se to tako "jasno zna"? Prosto jasno se zna i to ti je to. A kao potpora tom "jasnom zanju" navodi se kako neki drugi čovek "Св. Јустин Мученик" " О томе говори..."
Baš argumentovano, onako duboko teološki... Tresla se gora - rodio se miš!

I veliš duša bez tela je demon. Jel to znači da oni koji umru, budući nemaju više telo da su postali demoni? I imaš li i za to neki osnov ili bi i to da prihvatimo čisto onako, samo zato šti ti tako kažeš?

O ranim hrišćanima i njihovom verovanju u preegzistenciji duše će mo posebno govoriti. Nigde ne rekosmo svi rani hrišćani. Uostalom tako je i započeo spor o preegzistenciji duše u hrišćanstvu.

Takođe veliš "Иначе, стварање света подразумева и стварање душа." ne veliš baš kako se to podrazumeva, al valjda očekuješ da ti se veruje na prostu tvrdnju da se to podrazumeva i tačka.

To što citiraš čika Justina (opet nekog čikicu) i to po pitanju koje nema veze sa temom je valjda neko vrdanje, šta li? A i zabole me uvo šta je premišljo neki Justin.

Očigledno da nemaš na čemu zasanivaš tu tvrdnju, a i poznato mi je iz stavova i izjava drugih da toga nema. Samo gubim vreme s tvojim jalovo-babskim naglabanjem.
Nastaviću sam.