Stav Srpske pravoslavne crkve
Raskol je počeo ranije
Protosinđel Sava (Janjić)
Takozvani Veliki Raskol hrišćanskog Istoka i Zapada, čiji je početak formalno obeležen međusobnim izopštenjima rimskog kardinala Humberta i carigradskog patrijarha Mihaila Kerularija 15. jula 1054. godine, viševekovni je proces postepenog odstupanja zapadne, Rimske crkve od Pravoslavne crkve i punoće njenog apostolskog i katoličanskog, sabornog predanja. Iako su nastanku raskola pogodovale burne istorijske okolnosti i sve veće razlike u jeziku i kulturi, posebno posle germanskih najezdi na Zapadu u 5. veku i muslimanske ekspanzije na Istoku od 7. veka nadalje, u pravoslavnoj bogoslovskoj i liturgijskoj svesti nekadašnja pravoslavna Rimska crkva pala je u jeres.
Od vremena Justinijana Romejsko carstvo sa sedištem u Konstantinopolju imalo je sve manje snage da očuva privremeno vaspostavljeni orbis romanus ponovno uspostavljen u 6. veku. U zapadnim provincijama carstva, koje su preplavile horde germanskih varvara, jedina luča svetilja ostala je Rimska crkva koja je ujedno bila i jedina spona zapadnih Rimljana sa svojom istočnom braćom i rimskim kulturnim nasleđem jelinskog Istoka.
Međutim, već od kraja 8. do početka 11. veka germanska struja u Rimskoj Crkvi postepeno je potisnula romejsku (vizantijsku). Podrškom dinastiji Karolinga pape su zadobile ne samo duhovnu vlast nad nekad uticajnim zapadnim crkvama, nego i posede koji su postali osnova buduće papske državne moći. Duh franačkog feudalizma sve se više odražava i na organizaciju Rimske crkve, u kojoj papa igra ulogu monarha, a biskupi ulogu njemu potčinjenih feudalnih plemića. Sekularizacija Rimske crkve kulminirala je naročito u periodu između 15. i 16. veka, u vreme raspojasanih renesansnih papa, što je dovelo do Reformacije i novih raskola, koji se nastavljaju do danas u vidu mnogobrojnih sekti i ateističkih ideologija.
S druge strane, Crkva na Istoku je bila više okrenuta bogatom jelinskom bogoslovskom i kulturnom nasleđu, koje se još više iskristalisalo u periodu sedam vaseljenskih sabora od 4. do 8. veka kroz dela svetih otaca. Kao crkva carskog grada, patrijaršija Novog Rima je sasvim razumljivo uzvedena na ravnočastan nivo sa crkvom stare prestonice carstva, što je izazvalo dodatna podozrenja. Padom istočnih provincija pod vlast muslimana u 7. veku Carigrad je konačno postao najuticajniji duhovni centar istočne ikumene i aktivno se posvetio hristijanizaciji Slovena. Zapadni i Istočni Rimljani sve su teže mogli da razumeju jedni druge, jer su se već oformila dva potpuno različita crkvena i kulturna mentaliteta.
Posebno dubok razdor među crkvama stvorilo je jednostrano unošenje dodatka Filiokve u tradicionalni Simvol vere na saboru u Toledu 589. godine. Glavni nosioci filiokvizma bili su germanski teolozi koji su svoje učenje doneli na dvor Karolinga gde je ono prihvaćeno kao zvanično crkveno učenje. Krunisanje Karla Velikog 800. godine u Rimu za "rimskog imperatora" bio je ne samo neposredan izazov vizantijskom shvatanju jedinstvene hrišćanske ikumene na čijem je čelu car Novog Rima, nego i otvaranje vrata za trijumf filiokvizma i pored protivljenja nekih italijanskih papa.
Od druge polovine 9. veka odnosi između Starog i Novog Rima ušli su u fazu dramatične konfrontacije. Patrijarh Novog Rima sveti Fotije (820-886) bio je prvi pravoslavni bogoslov koji je argumentovano obrazložio zablude franačkih bogoslova i upozorio Rimsku crkvu na opasnosti koje proizlaze iz njihovih novotarija. Za vreme Fotijevo održan je Četvrti Sabor u Konstantinopolju (870/880), koji se neretko naziva i Osmim vaseljenskim saborom, kao poslednji zajednički sabor istočnih i zapadnih otaca koji su potvrdili jedinstvo pravoslavnog verovanja i osudili promenu simvola vere, i samim tim učenje o Filiokve.
Godine 1009. svrgunut je papa Jovan Osamnaesti (poslednji pravoslavni papa, koga su zvanično priznavali svi istočni patrijarsi). Na rimsku katedru dolazi niz germanskih papa, da bi već 1014. papa Benedikt Osmi pod pritiskom cara Henrika Drugog uveo Filiokve u rimsku liturgiju.
Sukobi između Rima i Konstantinopolja krajem 9. i početkom 10. veka oko jurisdikcije na jugu Italije, neslaganja oko misije među Slovenima i drugi nesporazumi, sve su više produbljivali jaz između dve sestrinske crkve. U nameri da politikom diktata razreši ove sporove papa Lav Deveti šalje kardinala Humberta u Konstantinopolj na pregovore sa carigradskim patrijarhom Mihailom Kerularijem. Pregovori ne samo da nisu urodili plodom, nego su na videlo izašle mnogobrojne stare nesuglasice povodom filiokvističke jeresi, papskog primata i drugih liturgijsko-pravnih pitanja.
Sukob arogantnog kardinala i nepopustljivog patrijarha završio se međusobnim izopštenjima. Iako ovom događaju u to vreme nije pridavan preterano dramatičan značaj, njega su istoričari kasnije označili kao početak tzv. Velikog raskola, koji je, kao što vidimo, još od ranije bio uzeo maha. Premda su 1965. godine Vaseljenski Patrijarh Atinagora i papa Pavle Šesti ukinuli anateme iz 1054. ovaj simvolični akt, kao i prorimsku diplomatiju Carigrada ostale Pravoslavne crkve nisu zvanično priznale, niti se od tada do danas odnos Crkve prema latinskim zabludama suštinski promenio, bez obzira na ekumenističku politiku pojedinih episkopa.
Iako do 13. veka postoje povremeni primeri mestimično vaspostavljenog interkomunija i uverenja da teološke razlike nisu nepremostive, konačan pečat zapadnom odstupništvu od Pravoslavne crkve dali su krstaški ratovi koji su se neretko pretvarali u pljačkaške pohode franačkih hordi i krvave pokolje. Aprila meseca 1204. krstaši su zajedno sa franačkim biskupima i opatima u ratnim oklopima varvarski opustošili prestonicu Romejskog carstva i ubrzo pokorenom pravoslavnom stanovništvu jednog dela Imperije nametnuli paralelnu latinsku jerarhiju sa nezakonitim latinskim patrijarhom.
Pape su Latinski patrijarhat svesrdno podržale, kao što će kasnije podržati i prisilno unijaćenje u Istočnoj Evropi i na Bliskom istoku. Unijatska politika i prozelitizam ostali su do danas glavna oruđa Vatikana na tradicionalno pravoslavnim teritorijama. Bez obzira na bezuspešne pokušaje vaspostavljanja crkvene unije po rimskom diktatu, u Lionu (1274) i Ferari-Firenci (1431-1445), za pravoslavni Istok papizam je već bio i ostao jeres.
Iako je u raznim periodima bilo više ili manje kompromisnih stavova, Pravoslavna crkva do danas ne dozvoljava rimokatoličko pričešće svojim vernicima, pa čak i u samrtnom času. Ovo opšteprihvaćeno liturgijsko predanje ponajbolje ukazuje na predanjski pravoslavni odnos prema validnosti ostalih rimokatoličkih "svetih tajni".
"Veliki raskol", dakle, u pravoslavnoj tradiciji nije samo nesrećna koincidencija istorijskih zbivanja, kulturnog udaljavanja germanizovanog Zapada od pravoslavnog Istoka ili, pak, lingvističkih nesporazuma, nego vidljiva projava mnogobrojnih suštinskih teoloških razlika između učenja Pravoslavne crkve i papizma, koji je izvršio korenitu reviziju autentičnog hrišćanskog verovanja i hrišćanstvo pretvorio u humanističku religiju.
Na Zapadu je papa od episkopa Rima i prvog po časti među ostalim patrijarsima proglašen za Hristovog zamenika na zemlji i "glavu celog sveta"(caput totius orbis). Po učenju Prvog vatikanskog sabora (1870) papa je takođe ex catedra, kao univerzalni učitelj i pastir, nezabludiv "sam po sebi, a ne po saglasnosti Crkve" (ex sese, non autem ex consensu Ecclesiae). Papski primat, koji je istorijska institucija, pošto je Rim bio prestonica carstva, na Zapadu se tumači isključivo kao božanska institucija. Ona počiva na proizvoljnom učenju da su pape ekskluzivni naslednici Petrovi, kao da Gospod nije obećao da će sazidati Crkvu na steni (gr. petra) vere Petrove, tj. vere u Hrista kao Sina Božijeg (Mat 16, 18).
Danas, pak, rimokatolički bogoslovi ova pogrešna učenja maskiraju apstraktnom idejom papskog "primata u ljubavi" iza kojeg se i dalje krije rigidna rimska eklisiologija. Pravoslavna crkva je sačuvala autentičnu sabornost episkopa čijim pomesnim crkvama predsedavaju prvojerarsi, koji su samo po časti viši od ostale sabraće. Takozvana kolegijalnost na Zapadu ostala je samo dekoracija papske suverene moći koja je u naše vreme apsolutizovana u vidu kulta ličnosti pape Jovana Pavla Drugog. Istok je sačuvao Hrista kao glavu Crkve, dok je na Zapadu glava de fakto postao sam papa kao glavni kohezivni element jedinstva Crkve.
Filiokvistička jeres u osnovi potiče od nerazlikovanja odnosa između tri Božanska lica u večnosti i u ikonomiji spasenja. Pravoslavni Istok trijadološko jedinstvo prevashodno vidi u ličnosti Boga Oca iz koga se večno rađa jednosušni Sin i iz koga večno ishodi (=ekporeuetai) jednosušni Duh, koji je po suštini jednako svojstven Sinu i njime se u ikonomiji spasenja šalje u svet. Srednjovekovni Zapad jedinstvo lica Božijih pre vidi u metafizičkoj božanskoj suštini, a u nameri da potvrdi jedinstvo suštine Oca i Sina, proglašava da Duh Sveti "ishodi iz obojice večno kao iz jednog principa" (ex Utroque aeternaliter tamquam ab uno principio et unica spiratione procedit, Lion 1274). Filiokve, dakle, nije samo nekanonski dodatak pravoslavnom Simvolu vere, nego, takođe, ukida ipostasnu razliku između Oca i Sina i unižava Duha Svetog svodeći ga na svezu njihove uzajamne ljubavi.
Ozbiljne razlike postoje u shvatanju čovekovog spasenja od greha i smrti posebno od vremena Britanca Anselma Kenterberijskog (11. vek) koji sotiriologiju svodi sa ontološke ravni na psihološki moralizam. Anselmo je greh protumačio kao "uvredu Božijeg dostojanstva", koja se iskupljuje odgovarajućom pravno-regulisanom "zadovoljštinom", a spasenje od egzistencijalne smrti se svelo na moralističko učenje o opravdanju moralnim zaslugama. Ove i slične bogoslovske devijacije su širom otvorile vrata drugim novotarijama: učenju o čistilištu i novčanim "oprosnicama grehova". Pape ne samo da proglašavaju ova učenja i običaje kao zvanično crkveno učenje, već u 13. veku uvode i Inkviziciju, koja je svirepo mučila i spalila hiljade ljudi "u veliku slavu Božiju", i koja do danas nije zvanično ukinuta i osuđena, nego je samo preimenovana 1906. godine u Sveti oficij.
Podvižničko bogoslovsko predanje Pravoslavne crkve, zasnovano na apofatičkoj metodi i aktivnom molitvenom i svetotajinskom životu, na Zapadu se svodi u uske racionalne okvire sholasticizma. Dok je Zapad sve više hitao u zagrljaj racionalizma, svetovnih univerziteta, pravnih regula i egzaktne nauke, pravoslavni Istok je do 14. veka izvršio kreativnu sintezu bogoslovskog predanja koje se do danas neprestano dinamički razvija u liturgijskom i bogoslovsko-asketskom životu Crkve. Pravoslavlju je bio i ostao stran duh zapadnih bogoslovskih reformi i tzv. evolucije dogme.
Zapad se neprestano muči kako da protumači tvorevinu Božiju i analitički definiše i koriguje društvene odnose i pojave, dok se Pravoslavni Istok više bavi ličnim poznanjem Tvorca i vaspostavljenjem blagodatnog odnosa sa Njim (oboženja) u Crkvi kao radionici spasenja.
Imajući u vidu čitav niz pomenutih i drugih ozbiljnih bogoslovskih razlika koje su se projavile u periodu od kraja prvog milenijuma do danas tzv. "Veliki raskol" 1054. godine predstavlja samo jedan od događaja koji simvolički obeležavaju viševekovni proces postepenog otuđenja rimokatoličkog Zapada od Pravoslavlja. Pravoslavne crkve nikada nisu tražile dominaciju nad Zapadom kao rimokatoličanstvo nad njima, nego samo očekuju da se u njihovu blagodatnu zajednicu zapadni hrišćani vrate obnovom sopstvene drevne tradicije Rimske crkve prvih vekova i odbacivanjem novotarija. Taj proces zahteva smireno urastanje u pravoslavno predanje i ne može se ostvariti reformom ili dekretom, nego vascelim preumljenjem svakog pojedinca. Pokušaji da se suštinske razlike prevaziđu političkim ekumenizmom, pijetizmom ili zaboravom nikada neće dovesti do istinskog prisajedinjenja rimokatolika Jednoj Svetoj Apostolskoj i Katoličanskoj Crkvi Pravoslavnoj.
Autor je zamenik igumana manastira Visoki Dečani
O Vladi Srbije, SPC, papi Jovanu Pavlu II
Started by
Dubravka
, Nov 20 2003 02:00
129 replies to this topic
#122
Dubravka
-
- Members
- 4,879 posts
Posted 03 April 2004 - 22:02
Intervju sa episkopom raško-prizrenskim
Artemije: Srbija je proćerdala ceo XX vek
Episkop raško-prizrenski Artemije (Radosavljević) preuzeo je pre više od 12 godina eparhijski tron od patrijarha srpskog Pavla, a time i svu težinu "krsta raspetog Kosova i Metohije". Rodom iz Lelića iz koga je ponikao i ove godine kanonizovan sveti vladika Nikolaj (Velimirović), kao jedno od duhovnih čeda arhimandrita Justina (Popovića), vladika Artemije (1935) kaže da se "trudi da ono što je naučio posredno od vladike Nikolaja i neposredno od oca Justina drži u svom životu i da primenjuje njihove principe i stavove jer su svetootački".................................
(deo intervjua vezan za temu – moja primedba)
Koliko su tačne procene da se SPC još više zatvorila prema javnosti posle 5. oktobra 2000. godine?
- Na mene se to ne može odnositi. Što se tiče Crkve u celini, ne vidim da je postala zatvorenija. Njegova Svetost i Sinod primaju svakog ko želi da dođe i da razgovara. Ni pred kim se nije zatvorila, osim prema pojedinim medijima i nekim novinarima, ali to je stvar pojedinaca, a ne stava Crkve.
Ipak, utisak je da javnosti u radu SPC nema ni kad je reč o crkvenim pitanjima, poput saradnje sa drugim crkvama, o čemu vernici nisu obavešteni na pravi način?
- Možda je po tim pitanjima daleko zatvorenija, nego po političkim pitanjima. Zašto je tako, nemam odgovor, ali osećam da je tako, jer i ja kao episkop vrlo često sam neobavešten o mnogim događanjima u vrhovima Crkve i o njima saznajem iz medija.
Kako komentarišete da pojedini intelektualni krugovi, krizne grupe, Helsinški odbori, svo "jednoumlje i mračnjaštvo" za koje optužuju SPC vezuju za vladiku Nikolaja i oca Justina Popovića?
- Kada bi oni prihvatali stavove vladike Nikolaja i oca Justina, ne bi bilo Krizne grupe, niti raznih međunarodnih nevladinih organizacija otuđenih od svojih korena, vere i nacije. Onda bi oni bili na pravoj liniji. Ovako tim svojim stavovima prema vladici Nikolaju i ocu Justinu pokazuju gde se oni nalaze u odnosu na sopstveni narod, tradiciju i istoriju. Otac Justin je u svoje vreme govorio da ga savremenici ne razumeju i da će ga shvatiti tek posle 50 godina. To vreme još nije ispunjeno, ali nema sumnje da je sve što pozitivno imamo u Crkvi plod delanja vladike Nikolaja, njegovog Bogomoljčkog pokreta i dela oca Justina. Ako bi iz SPC odstranili njihovo delo, ne znam šta bi u njenoj novijoj istoriji imalo da ostane.
Njihovi stavovi se danas različito tumače i u samom vrhu Crkve, posebno kada je reč o odnosma sa Rimokatoličkom crkvom. Da li postoji neki zajednički saborski stav koji bi pomogao vernicima da se snađu?
- Najboje je čitati dela vladike Nikolaja i na osnovu toga doći do pravog zaključka. On je bio, kao što i treba, za dijalog, ali samo u kanonskim granicama i u cilju promovisanja istine koja je u Pravoslavlju očuvana. On nije zastupao nikakve kompromise, ekumenske ideje u savremenom smislu te reči, a pogotovo ne otac Justin. Takve teme nisu na Saboru raspravljane, jer je svaki od episkopa u suštini na liniji predanja Crkve. Kao što kod nas postoji širina u pristupu tom problemu, verujem da i među vernicima postoje oni koji su za doslednije držanje kanona, do onih za koje je sve dozvoljeno, pa se čak i pričešćuju kod nepravoslavnih ili su spremni da pričešćuju nepravoslavne. Svi ostaju u krilu Pravoslavne crkve zato što ni jedan, bilo vaseljenski ili pomesni sabor, nije osudio ni jednu od strana. Svaki je vernik slobodan da se sam opredeljuje, ali treba imati na umu reči svetog Teodora Studita, koji kaže da smo dužni boriti se za istinu pravoslavnu.
Po kojim stavovima onda SPC sarađuje sa drugim crkvama?
- Pa, eto ona jeste za dijalog, ali granice tog dijaloga nisu definisane. Kanoni postavljaju granice, gde nije zabranjeno razgovarati, ali i to sa jasnim ciljem, da se iznese istina u koju verujemo nedvosmisleno kako bi se pomoglo sagovorniku. Kao što kaže apostol Pavle: "Čoveka jeretika posle prvog i drugog savetovanja kloni se". Kanoni idu u još preciznije određivanje: "Nedopustivo je zajedničko moljenje sa onima koji nisu članovi Crkve, koji su jeretici ili su odlučeni od Crkve, čak i u privatnoj kući". Iako je kanon izričit, tu postoji širok dijapazon tumačenja. Neko kaže kako je dobio savet kad je polazio u beli svet na svoju službu da je dobio instrukcije "sve je dozvoljeno sem zajedničke čaše, pričešća". To znači da se nismo držali kanonskih principa koje su decidno odredili naše mogućnosti u tom dijalogu.
Ove godine navršava se 950 godina od Velikog raskola i iduće 40 godina od kako su papa Pavle Šesti i vaseljenski patrijarh Atinagora uzajamno povukli anateme. Zašto je to izazvalo tolike potrese u pravoslavlju?
- Zato što je to došlo nepripremljeno, brzopleto, sa ciljevima koji nisu bili crkveni. Nije moguće ukloniti anatemu, a da ostanu uzroci koji su do nje doveli. To podizanje anatema bilo je samo lični gest patrijarha Atinagore i pape Pavla Šestog, koji je trebalo da njima donese prestiž i imidž promotera u izmirenju. Veliki raskol ili otpad i dalje postoji.
Kako je onda moguće doći do međuhrišćanske saradnje u ujedinjenoj Evropi i postojećim integracijama?
- Evropa se može ujedinjavati na ekonomskom, političkom i svakom drugom, ali ne i na crkvenom planu. Može, ali samo u odustajanju od zabluda koje je Rim promovisao u proteklih 950 godina. Ne može se govoriti o ujedinjenju crkava, one se ne mogu ujediniti takve kakve su, nego o prisajedinjenju Crkvi. To je pravi izraz koji treba koristiti. Postoji jedinstvo Crkve, kao što postoji otpad od Crkve i povratak Crkvi kako pojedinca, tako i grupa. Dakle, i oni koji su kroz lažna, pogrešna učenja, otpali od Crkve mogu se sjediniti sa Crkvom samo kada se odreknu svojih zabluda.
Rimokatolička crkva ne govori o ujedinjenju, nego o dijalogu crkava i "disanju na oba, istočno i zapadno plućno krilo" da bi lakše uticala na evropske tokove i suprotstavila se sekularizmu?
- To je samo nova zamka da se pravoslavno vino potpuno razvodni i da izgubi svoj originalni duh. To je veoma opasan i klizav teren.
Ibrahim Rugova, predsednik Kosova najavio je za 2004. početak izgradnje mauzoleja majke Tereze na Kosovu i ima želju da "inauguraciju izvrši papa lično". Koliko bi takva poseta doprinela sređivanju prilika u Pokrajini?
- To je čisto politička igra, mada mislim da papa ne može da dođe na Kosovo i Metohiju, a da ne dođe u Beograd, što mora da prihvati i Srpska pravoslavna crkva. Ako bi najpre i došao u Prištinu, u koju mnogi dolaze i odlaze, za nas bi to bila jedna u nizu takvih poseta, koje sa nama nemaju ništa zajedničko.
Kako onda komentarišete kontakte između Rimokatoličke crkve na Kosovu i Metohiji, SPC i Vatikana uz posredovanje "Svetog Eđidija" na oživljavanju međureligijskog dijaloga, koji ste Vi zamrzli zbog ponašanja rimokatoličkog klera u Pokrajini?
- Da je Vićenco Palja dolazio na Kosovo i Metohiju, saznao sam iz medija. Ne znam ništa o njegovoj poseti, niti sa kim on sarađuje i pregovara. Već sam rekao da ni episkopi često ne znaju šta se događa u vrhovima Crkve. Retko me pozivaju na susrete sa stranim i domaćim zvaničnicima sa kojima se u Patrijaršiji razgovara o Kosovu i Metohiji. Oni se održavaju ne samo bez mog prisustva, nego i bez informisanja bilo pre sastanka, bilo posle o rezultatima.
Artemije: Srbija je proćerdala ceo XX vek
Episkop raško-prizrenski Artemije (Radosavljević) preuzeo je pre više od 12 godina eparhijski tron od patrijarha srpskog Pavla, a time i svu težinu "krsta raspetog Kosova i Metohije". Rodom iz Lelića iz koga je ponikao i ove godine kanonizovan sveti vladika Nikolaj (Velimirović), kao jedno od duhovnih čeda arhimandrita Justina (Popovića), vladika Artemije (1935) kaže da se "trudi da ono što je naučio posredno od vladike Nikolaja i neposredno od oca Justina drži u svom životu i da primenjuje njihove principe i stavove jer su svetootački".................................
(deo intervjua vezan za temu – moja primedba)
Koliko su tačne procene da se SPC još više zatvorila prema javnosti posle 5. oktobra 2000. godine?
- Na mene se to ne može odnositi. Što se tiče Crkve u celini, ne vidim da je postala zatvorenija. Njegova Svetost i Sinod primaju svakog ko želi da dođe i da razgovara. Ni pred kim se nije zatvorila, osim prema pojedinim medijima i nekim novinarima, ali to je stvar pojedinaca, a ne stava Crkve.
Ipak, utisak je da javnosti u radu SPC nema ni kad je reč o crkvenim pitanjima, poput saradnje sa drugim crkvama, o čemu vernici nisu obavešteni na pravi način?
- Možda je po tim pitanjima daleko zatvorenija, nego po političkim pitanjima. Zašto je tako, nemam odgovor, ali osećam da je tako, jer i ja kao episkop vrlo često sam neobavešten o mnogim događanjima u vrhovima Crkve i o njima saznajem iz medija.
Kako komentarišete da pojedini intelektualni krugovi, krizne grupe, Helsinški odbori, svo "jednoumlje i mračnjaštvo" za koje optužuju SPC vezuju za vladiku Nikolaja i oca Justina Popovića?
- Kada bi oni prihvatali stavove vladike Nikolaja i oca Justina, ne bi bilo Krizne grupe, niti raznih međunarodnih nevladinih organizacija otuđenih od svojih korena, vere i nacije. Onda bi oni bili na pravoj liniji. Ovako tim svojim stavovima prema vladici Nikolaju i ocu Justinu pokazuju gde se oni nalaze u odnosu na sopstveni narod, tradiciju i istoriju. Otac Justin je u svoje vreme govorio da ga savremenici ne razumeju i da će ga shvatiti tek posle 50 godina. To vreme još nije ispunjeno, ali nema sumnje da je sve što pozitivno imamo u Crkvi plod delanja vladike Nikolaja, njegovog Bogomoljčkog pokreta i dela oca Justina. Ako bi iz SPC odstranili njihovo delo, ne znam šta bi u njenoj novijoj istoriji imalo da ostane.
Njihovi stavovi se danas različito tumače i u samom vrhu Crkve, posebno kada je reč o odnosma sa Rimokatoličkom crkvom. Da li postoji neki zajednički saborski stav koji bi pomogao vernicima da se snađu?
- Najboje je čitati dela vladike Nikolaja i na osnovu toga doći do pravog zaključka. On je bio, kao što i treba, za dijalog, ali samo u kanonskim granicama i u cilju promovisanja istine koja je u Pravoslavlju očuvana. On nije zastupao nikakve kompromise, ekumenske ideje u savremenom smislu te reči, a pogotovo ne otac Justin. Takve teme nisu na Saboru raspravljane, jer je svaki od episkopa u suštini na liniji predanja Crkve. Kao što kod nas postoji širina u pristupu tom problemu, verujem da i među vernicima postoje oni koji su za doslednije držanje kanona, do onih za koje je sve dozvoljeno, pa se čak i pričešćuju kod nepravoslavnih ili su spremni da pričešćuju nepravoslavne. Svi ostaju u krilu Pravoslavne crkve zato što ni jedan, bilo vaseljenski ili pomesni sabor, nije osudio ni jednu od strana. Svaki je vernik slobodan da se sam opredeljuje, ali treba imati na umu reči svetog Teodora Studita, koji kaže da smo dužni boriti se za istinu pravoslavnu.
Po kojim stavovima onda SPC sarađuje sa drugim crkvama?
- Pa, eto ona jeste za dijalog, ali granice tog dijaloga nisu definisane. Kanoni postavljaju granice, gde nije zabranjeno razgovarati, ali i to sa jasnim ciljem, da se iznese istina u koju verujemo nedvosmisleno kako bi se pomoglo sagovorniku. Kao što kaže apostol Pavle: "Čoveka jeretika posle prvog i drugog savetovanja kloni se". Kanoni idu u još preciznije određivanje: "Nedopustivo je zajedničko moljenje sa onima koji nisu članovi Crkve, koji su jeretici ili su odlučeni od Crkve, čak i u privatnoj kući". Iako je kanon izričit, tu postoji širok dijapazon tumačenja. Neko kaže kako je dobio savet kad je polazio u beli svet na svoju službu da je dobio instrukcije "sve je dozvoljeno sem zajedničke čaše, pričešća". To znači da se nismo držali kanonskih principa koje su decidno odredili naše mogućnosti u tom dijalogu.
Ove godine navršava se 950 godina od Velikog raskola i iduće 40 godina od kako su papa Pavle Šesti i vaseljenski patrijarh Atinagora uzajamno povukli anateme. Zašto je to izazvalo tolike potrese u pravoslavlju?
- Zato što je to došlo nepripremljeno, brzopleto, sa ciljevima koji nisu bili crkveni. Nije moguće ukloniti anatemu, a da ostanu uzroci koji su do nje doveli. To podizanje anatema bilo je samo lični gest patrijarha Atinagore i pape Pavla Šestog, koji je trebalo da njima donese prestiž i imidž promotera u izmirenju. Veliki raskol ili otpad i dalje postoji.
Kako je onda moguće doći do međuhrišćanske saradnje u ujedinjenoj Evropi i postojećim integracijama?
- Evropa se može ujedinjavati na ekonomskom, političkom i svakom drugom, ali ne i na crkvenom planu. Može, ali samo u odustajanju od zabluda koje je Rim promovisao u proteklih 950 godina. Ne može se govoriti o ujedinjenju crkava, one se ne mogu ujediniti takve kakve su, nego o prisajedinjenju Crkvi. To je pravi izraz koji treba koristiti. Postoji jedinstvo Crkve, kao što postoji otpad od Crkve i povratak Crkvi kako pojedinca, tako i grupa. Dakle, i oni koji su kroz lažna, pogrešna učenja, otpali od Crkve mogu se sjediniti sa Crkvom samo kada se odreknu svojih zabluda.
Rimokatolička crkva ne govori o ujedinjenju, nego o dijalogu crkava i "disanju na oba, istočno i zapadno plućno krilo" da bi lakše uticala na evropske tokove i suprotstavila se sekularizmu?
- To je samo nova zamka da se pravoslavno vino potpuno razvodni i da izgubi svoj originalni duh. To je veoma opasan i klizav teren.
Ibrahim Rugova, predsednik Kosova najavio je za 2004. početak izgradnje mauzoleja majke Tereze na Kosovu i ima želju da "inauguraciju izvrši papa lično". Koliko bi takva poseta doprinela sređivanju prilika u Pokrajini?
- To je čisto politička igra, mada mislim da papa ne može da dođe na Kosovo i Metohiju, a da ne dođe u Beograd, što mora da prihvati i Srpska pravoslavna crkva. Ako bi najpre i došao u Prištinu, u koju mnogi dolaze i odlaze, za nas bi to bila jedna u nizu takvih poseta, koje sa nama nemaju ništa zajedničko.
Kako onda komentarišete kontakte između Rimokatoličke crkve na Kosovu i Metohiji, SPC i Vatikana uz posredovanje "Svetog Eđidija" na oživljavanju međureligijskog dijaloga, koji ste Vi zamrzli zbog ponašanja rimokatoličkog klera u Pokrajini?
- Da je Vićenco Palja dolazio na Kosovo i Metohiju, saznao sam iz medija. Ne znam ništa o njegovoj poseti, niti sa kim on sarađuje i pregovara. Već sam rekao da ni episkopi često ne znaju šta se događa u vrhovima Crkve. Retko me pozivaju na susrete sa stranim i domaćim zvaničnicima sa kojima se u Patrijaršiji razgovara o Kosovu i Metohiji. Oni se održavaju ne samo bez mog prisustva, nego i bez informisanja bilo pre sastanka, bilo posle o rezultatima.
#123
Dubravka
-
- Members
- 4,879 posts
Posted 03 April 2004 - 22:05
Hoce li delegacija SPC u Vatikanu razgovarati o poseti pape Srbiji
Vise od verskog turizma
Na poziv kardinala Valtera Kaspera, predsednika Papskog veca za unapredjenje jedinstva hriscana, delegacija Srpske pravoslavne crkve u kojoj su mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije (Radovic), episkop backi Irinej (Bulovic), obojica clanovi Svetog arhijerejskog sinoda, arhimandrit Andrej (Cilerdzic) i svestenik Vladan Perisic, dekan Bogoslovskog fakulteta SPC u Beogradu, trebalo bi da od 3. do 8. februara poseti Vatikan. Program posete, zasad, zvanicno nisu objavili ni domacini, ni gosti, ali se prema nezvanicnim najavama ocekuje da ce se Sinodska delegacija vec koliko 4. februara sresti sa papom Jovanom Pavlom Drugim, kao i da ce tokom visednevnog boravka u Rimu razgovarati sa visokim predstavnicima Rimske kurije, dok ce u slobodno vreme posecivati crkve, uz eventualne molitve na grobovima svetih apostola.
Episkop backi Irinej objasnjava da je rec o "jednoj u nizu mnogobrojnih uzajamnih poseta", ciji je cilj "medjusobno upoznavanje i razmena misljenja po mnogim vaznim pitanjima savremenog hriscanskog i sveta uopste, posebno uzajamnih odnosa pravoslavlja i rimokatolicizma u celini, kao i odnosa SPC sa Rimskom crkvom". Bez ovakvog sadrzaja, prema njegovim recima, odlazak u Vatikan sveo bi se na "verski turizam", za koji na obe strane nedostaje "volje i vremena".
- Program predvidja, u takvim prilikama, uobicajenu kurtoaznu posetu episkopu grada Rima, papi Jovanu Pavlu Drugom. Naravno, predvidjene su i posete drugim vaznim institucijama Rimske kurije. Zvanicni razgovori sa njihovim najistaknutijim predstavnicima podrazumevaju razmenu misljenja, uz obostrano cuvanje dostojanstva, u nekim stvarima verovatno i suceljavanje oprecnih gledista i tesko savladivih razlika u ocenama. Bez svega toga nema dijaloga - izjavio je episkop backi Irinej u bozicnom intervjuu za novosadski Gradjanski list, koji je u celini prenela Informativna sluzba SPC. Time su potvrdjene ranije najave nadbiskupa Eudjenija Sbarbara, apostolskog nuncija u SRJ, koji ce zajedno sa kardinalom Kasperom biti jedan od domacina crkvenim velikodostojnicima iz Beograda, da su "delegaciji SPC otvorena sva vrata Vatikana".
U Vatikanu napominju da je program posete organizovan prema zeljama gostiju koji su se, kako je nezvanicno procurelo, interesovali i za kontakte sa monsinjorom Vicencom Paljom i Zajednicom "Svetog Eudjidija". Ova organizacija, nasoj javnosti poznata po diplomatskom posredovanju tokom sukoba na prostorima bivse Jugoslavije, posebno na Kosovu i Metohiji, izmedju bivseg rezima u Beogradu i Ibrahima Rugove, u vreme boravka delegacije SPC u Rimu, trebalo bi da organizuje skup svih biskupa zaduzenih za saradnju sa hriscanima. Poziv za ucesce, kao prijatelj monsinjora Palje, dobio je i predsednik Biskupske konferencije Jugoslavije nadbiskup Stanislav Hocevar, koji je nedavno imenovan za clana Papskog veca za jedinstvo hriscana.
Iako je vladika Irinej u pomenutom bozicnjem intervjuu, naglasio da "srpska crkvena delegacija ne putuje u Rim da bi pasivno i servilno slusala bilo ciji diktat po bilo kom pitanju, a kamoli da bi "potpisala uniju", nepotrebna tajanstvenost u Srpskoj patrijarsiji oko odlaska u Vatikan, podgrejala je stara strahovanja kako u samoj SPC, tako i u javnosti o mogucim pregovorima o eventualnom dolasku poglavara Rimokatolicke crkve u Beograd, sto jednodusno demantuju diplomatski kako crkveni, tako i drzavni krugovi na obe strane.
PROTESTI PRED PATRIJARSIJOM
Iako za bi za Vatikan u nasem slucaju, kako tvrde poznavaoci tamosnjih prilika, bilo dovoljno da SPC, poput Grcke pravoslavne crkve pre dve godine kaze da ga "ne poziva, ali i da nije ni protiv", sam patrijarh Pavle nedavno je izjavio za ljubljansko Delo kako nije vreme za papin dolazak. Analiticari skrecu paznju da Srbija nije Grcka, cija Crkva uprkos sredjenijim drustvenim prilikama jos uvek trpi potrese zbog papine posete Atini, maja 2001. godine. Vatikan, zadovoljan dosad uspostavljenim odnosima sa Vaseljenskom, Jerusalimskom, Antiohijskom, Aleksandrijskom, Rumunskom, Bugarskom patrijarsijom, a odskora i Grckom arhiepiskopijom, zeli da tu listu prosiriti i na SPC.
Ali, istovremeno mora biti svestan da je taj odnos opterecen problemima iz proslosti, pre svega zbog uloge Vatikana u Drugom svetskom ratu na podrucju Nezavisne drzave Hrvatske, ali i zbog aktuelnih problema sa rimokatolickim visokodostojnicima na terenu, na Kosovu i Metohiji i u Crnoj Gori, navode poznavaoci medjucrkvenih odnosa.
Mada javno izrecenu molbe monaha Antonija Sinodu da "ukine sve posete papi, jeretiku i njegovim zamenicima jereticima, jer su bezbroj puta razobliceni i prokleti od svetih otaca, a svako cesto strancarenje i druzenje sa njima dovodi do sablaznjavanja srpskog pravoslavnog roda, ali i rimokatolickih vernika", kao i da zbog nagomilanih problema u Crkvi sazove vanredni Sabor, i u Patrijarsiji i u nadleznim drzavnim institucijama zele da marginalizuju, ne moze se poreci da u SPC, ima mnogo onih koji dele Antonijevo misljenje, ali iz raznih razloga ne mogu ili ne smeju da ga javno iskazu.
Naizgled "marginalni", ovakvi dogadjaji ukazuju da u SPC postoje daleko dublji sustinski problemi vezani za odnos prema ekumenizmu, medjuverskoj saradnji, sto se direktno tice njenog, po mnogima, spornog clanstva u Svetskom savetu crkava, ali i za delikatne odnose unutar samog Sabora srpskih arhijereja, pa i odnos Crkve prema vernicima.
Odluka o poseti Vatikanu, iako je poziv kardinala Kaspera Sinodu SPC stigao pocetkom maja prosle godine, prilikom njegovog susreta sa patrijarhom Pavlom u Beogradu, nije razmatrana niti doneta na Svetom arhijerejskom saboru, tvrdi dobro obavesteni crkveni krugovi, sto je, prema misljenju mnogih arhijereja, pa i onih koji se zalazu za medjuversku saradnju i dijalog, protivno crkvenim pravilima. Vecina episkopa za odlazak sinodske delegacije u Rim i njeno vidjenje sa papom saznala iz izvestaja sa konferencije za stampu nadbiskupa Hocevara uoci "katolickog" Bozica, navode Danasovi izvori, sto ide na ruku pricama da "politiku Crkve kreiraju dvojica, trojica ljudi, nevezano za (ne)slaganje ostalih arhijereja".
Istovremeno u dobro obavestenim krugovima objasnjava se da je Sinod samostralno odlucio da se ude u Vatikan, upravo zbog odnosa snaga u Saboru, gde bi postojala mogucnost da se poziv kardinala Kaspera ne prihvati. Prica se, takodje, da Sabor nikada nije saznao ni detalje posete crkvene delegacije koja je u istom sastavu, mitropolit Amfilohije i vladika Irinej backi, bila u Vatikanu 1994. godine.
Ne ulazeci u teoloske rasprave, kanonska i crkvena pravila, ciji je stav ispravan, mucna slika ispred Srpske patrijarsije koju je pocetkom ove nedelje milicijski kordon cuvao od jednog monaha i tridesetak vernika u mirnom protestu sa drzanjem ikona i pevajanjem crkvenih pesama, namece i pitanje odnosa vrha Crkve prema vernicima. Da bi razgovarao sa demonstrantima, kordon je morao da "probije" i sam patrijarh Pavle, o ciji su se autoritet, nazalost, po drugi put za kratko vreme, okupljeni Srbi oglusili.
Imajuci u vidu opstu dijagnozu "sveprisutne duhovne pustosi koju je ostavila visedecenijska surova ateizacija drustva" na koju se crkveni visokodostojnici redovno pozivaju, postavlja se pitanje da li oni mogu da dopuste luksuz vlastite "nedodirljivosti" ili bi trebalo da se priblize narodu, pojasnjavajuci teoloske stavove i dogadjaje u Crkvi, ili, pak, da se dogovore medjusobom o zajednickom stavu bar kad se radi o sustinskim pitanjima. Uzajamno etiketiranje tesko da ce bez vecih potresa u samoj SPC pomoci medjuverskom dilajogu sa drugima, pogotovo sto je bar u slucaju najnovije posete Vatikanu, kako tvde u crkvenim krugovima, rec o nastavku stalnog kontakta o kome se, doduse, u javnosti malo zna.
Jelena Tasic, Danas
Vise od verskog turizma
Na poziv kardinala Valtera Kaspera, predsednika Papskog veca za unapredjenje jedinstva hriscana, delegacija Srpske pravoslavne crkve u kojoj su mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije (Radovic), episkop backi Irinej (Bulovic), obojica clanovi Svetog arhijerejskog sinoda, arhimandrit Andrej (Cilerdzic) i svestenik Vladan Perisic, dekan Bogoslovskog fakulteta SPC u Beogradu, trebalo bi da od 3. do 8. februara poseti Vatikan. Program posete, zasad, zvanicno nisu objavili ni domacini, ni gosti, ali se prema nezvanicnim najavama ocekuje da ce se Sinodska delegacija vec koliko 4. februara sresti sa papom Jovanom Pavlom Drugim, kao i da ce tokom visednevnog boravka u Rimu razgovarati sa visokim predstavnicima Rimske kurije, dok ce u slobodno vreme posecivati crkve, uz eventualne molitve na grobovima svetih apostola.
Episkop backi Irinej objasnjava da je rec o "jednoj u nizu mnogobrojnih uzajamnih poseta", ciji je cilj "medjusobno upoznavanje i razmena misljenja po mnogim vaznim pitanjima savremenog hriscanskog i sveta uopste, posebno uzajamnih odnosa pravoslavlja i rimokatolicizma u celini, kao i odnosa SPC sa Rimskom crkvom". Bez ovakvog sadrzaja, prema njegovim recima, odlazak u Vatikan sveo bi se na "verski turizam", za koji na obe strane nedostaje "volje i vremena".
- Program predvidja, u takvim prilikama, uobicajenu kurtoaznu posetu episkopu grada Rima, papi Jovanu Pavlu Drugom. Naravno, predvidjene su i posete drugim vaznim institucijama Rimske kurije. Zvanicni razgovori sa njihovim najistaknutijim predstavnicima podrazumevaju razmenu misljenja, uz obostrano cuvanje dostojanstva, u nekim stvarima verovatno i suceljavanje oprecnih gledista i tesko savladivih razlika u ocenama. Bez svega toga nema dijaloga - izjavio je episkop backi Irinej u bozicnom intervjuu za novosadski Gradjanski list, koji je u celini prenela Informativna sluzba SPC. Time su potvrdjene ranije najave nadbiskupa Eudjenija Sbarbara, apostolskog nuncija u SRJ, koji ce zajedno sa kardinalom Kasperom biti jedan od domacina crkvenim velikodostojnicima iz Beograda, da su "delegaciji SPC otvorena sva vrata Vatikana".
U Vatikanu napominju da je program posete organizovan prema zeljama gostiju koji su se, kako je nezvanicno procurelo, interesovali i za kontakte sa monsinjorom Vicencom Paljom i Zajednicom "Svetog Eudjidija". Ova organizacija, nasoj javnosti poznata po diplomatskom posredovanju tokom sukoba na prostorima bivse Jugoslavije, posebno na Kosovu i Metohiji, izmedju bivseg rezima u Beogradu i Ibrahima Rugove, u vreme boravka delegacije SPC u Rimu, trebalo bi da organizuje skup svih biskupa zaduzenih za saradnju sa hriscanima. Poziv za ucesce, kao prijatelj monsinjora Palje, dobio je i predsednik Biskupske konferencije Jugoslavije nadbiskup Stanislav Hocevar, koji je nedavno imenovan za clana Papskog veca za jedinstvo hriscana.
Iako je vladika Irinej u pomenutom bozicnjem intervjuu, naglasio da "srpska crkvena delegacija ne putuje u Rim da bi pasivno i servilno slusala bilo ciji diktat po bilo kom pitanju, a kamoli da bi "potpisala uniju", nepotrebna tajanstvenost u Srpskoj patrijarsiji oko odlaska u Vatikan, podgrejala je stara strahovanja kako u samoj SPC, tako i u javnosti o mogucim pregovorima o eventualnom dolasku poglavara Rimokatolicke crkve u Beograd, sto jednodusno demantuju diplomatski kako crkveni, tako i drzavni krugovi na obe strane.
PROTESTI PRED PATRIJARSIJOM
Iako za bi za Vatikan u nasem slucaju, kako tvrde poznavaoci tamosnjih prilika, bilo dovoljno da SPC, poput Grcke pravoslavne crkve pre dve godine kaze da ga "ne poziva, ali i da nije ni protiv", sam patrijarh Pavle nedavno je izjavio za ljubljansko Delo kako nije vreme za papin dolazak. Analiticari skrecu paznju da Srbija nije Grcka, cija Crkva uprkos sredjenijim drustvenim prilikama jos uvek trpi potrese zbog papine posete Atini, maja 2001. godine. Vatikan, zadovoljan dosad uspostavljenim odnosima sa Vaseljenskom, Jerusalimskom, Antiohijskom, Aleksandrijskom, Rumunskom, Bugarskom patrijarsijom, a odskora i Grckom arhiepiskopijom, zeli da tu listu prosiriti i na SPC.
Ali, istovremeno mora biti svestan da je taj odnos opterecen problemima iz proslosti, pre svega zbog uloge Vatikana u Drugom svetskom ratu na podrucju Nezavisne drzave Hrvatske, ali i zbog aktuelnih problema sa rimokatolickim visokodostojnicima na terenu, na Kosovu i Metohiji i u Crnoj Gori, navode poznavaoci medjucrkvenih odnosa.
Mada javno izrecenu molbe monaha Antonija Sinodu da "ukine sve posete papi, jeretiku i njegovim zamenicima jereticima, jer su bezbroj puta razobliceni i prokleti od svetih otaca, a svako cesto strancarenje i druzenje sa njima dovodi do sablaznjavanja srpskog pravoslavnog roda, ali i rimokatolickih vernika", kao i da zbog nagomilanih problema u Crkvi sazove vanredni Sabor, i u Patrijarsiji i u nadleznim drzavnim institucijama zele da marginalizuju, ne moze se poreci da u SPC, ima mnogo onih koji dele Antonijevo misljenje, ali iz raznih razloga ne mogu ili ne smeju da ga javno iskazu.
Naizgled "marginalni", ovakvi dogadjaji ukazuju da u SPC postoje daleko dublji sustinski problemi vezani za odnos prema ekumenizmu, medjuverskoj saradnji, sto se direktno tice njenog, po mnogima, spornog clanstva u Svetskom savetu crkava, ali i za delikatne odnose unutar samog Sabora srpskih arhijereja, pa i odnos Crkve prema vernicima.
Odluka o poseti Vatikanu, iako je poziv kardinala Kaspera Sinodu SPC stigao pocetkom maja prosle godine, prilikom njegovog susreta sa patrijarhom Pavlom u Beogradu, nije razmatrana niti doneta na Svetom arhijerejskom saboru, tvrdi dobro obavesteni crkveni krugovi, sto je, prema misljenju mnogih arhijereja, pa i onih koji se zalazu za medjuversku saradnju i dijalog, protivno crkvenim pravilima. Vecina episkopa za odlazak sinodske delegacije u Rim i njeno vidjenje sa papom saznala iz izvestaja sa konferencije za stampu nadbiskupa Hocevara uoci "katolickog" Bozica, navode Danasovi izvori, sto ide na ruku pricama da "politiku Crkve kreiraju dvojica, trojica ljudi, nevezano za (ne)slaganje ostalih arhijereja".
Istovremeno u dobro obavestenim krugovima objasnjava se da je Sinod samostralno odlucio da se ude u Vatikan, upravo zbog odnosa snaga u Saboru, gde bi postojala mogucnost da se poziv kardinala Kaspera ne prihvati. Prica se, takodje, da Sabor nikada nije saznao ni detalje posete crkvene delegacije koja je u istom sastavu, mitropolit Amfilohije i vladika Irinej backi, bila u Vatikanu 1994. godine.
Ne ulazeci u teoloske rasprave, kanonska i crkvena pravila, ciji je stav ispravan, mucna slika ispred Srpske patrijarsije koju je pocetkom ove nedelje milicijski kordon cuvao od jednog monaha i tridesetak vernika u mirnom protestu sa drzanjem ikona i pevajanjem crkvenih pesama, namece i pitanje odnosa vrha Crkve prema vernicima. Da bi razgovarao sa demonstrantima, kordon je morao da "probije" i sam patrijarh Pavle, o ciji su se autoritet, nazalost, po drugi put za kratko vreme, okupljeni Srbi oglusili.
Imajuci u vidu opstu dijagnozu "sveprisutne duhovne pustosi koju je ostavila visedecenijska surova ateizacija drustva" na koju se crkveni visokodostojnici redovno pozivaju, postavlja se pitanje da li oni mogu da dopuste luksuz vlastite "nedodirljivosti" ili bi trebalo da se priblize narodu, pojasnjavajuci teoloske stavove i dogadjaje u Crkvi, ili, pak, da se dogovore medjusobom o zajednickom stavu bar kad se radi o sustinskim pitanjima. Uzajamno etiketiranje tesko da ce bez vecih potresa u samoj SPC pomoci medjuverskom dilajogu sa drugima, pogotovo sto je bar u slucaju najnovije posete Vatikanu, kako tvde u crkvenim krugovima, rec o nastavku stalnog kontakta o kome se, doduse, u javnosti malo zna.
Jelena Tasic, Danas
#124
Dubravka
-
- Members
- 4,879 posts
Posted 03 April 2004 - 22:07
HRONOLOGIJA SUKOBA MPC I SPC
b-92, 17. 05. 2002.
Komisije Srpske i Makedonske pravoslavne crkve ocenile su u petak da su u razgovorima u Nisu "nacinile znacajan i dragocen korak" u resavanju problema statusa kanonski nepriznate pravoslavne crkve u Makedoniji. "Ima napretka i mislim da ce ovo biti velik doprinos konacnom resavanju problema", rekao je novinarima nakon sastanka vladika niski Irinej. On je rekao da su razgovori vodjeni "u punom duhu pravoslavne ljubavi sa zeljom da budu prevazidjeni svi problemi". "Mi u razgovorima nemamo pravo da odlucujemo, konacnu rec dace Sinodi nasih crkvi. Ponudili smo im najsiru autonomiju koju mi kao pomesna crkva mozemo u ovom trenutku da ponudimo", rekao je Irinej. Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije rekao je da postoji obostrana zelja za prevazilazenje problema. U zvanicnom saopstenju nakon razgovora navodi se da "svi clanovi komisija izrazavaju nadu i uverenje da je resenje, uz pomoc Bozju, sasvim blizu", kao i da su razgovori vodjeni otvoreno i iskreno u atmosferi razumevanja i bratske ljubavi.
Komisiju SPC cinili su mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije i episkopi backi Irinej, vranjski Pahomije i niski Irinej.
Spor makedonske crkve sa Srpskom partijarsijom traje decenijama, jer crkvena vlast u Skoplju nije bila zadovoljna autonomijom koju je dobila 1958. od SPC, pa je 1967. proglasila samostalnost. MPC, medjutim, do sada nije priznala nijedna pravoslavna crkva u svetu. Grcka pravoslavna crkva se protivi da se u nazivu MPC nadje nacionalna odrednica.
(Komisije i velikodostojnici su bili za, ali izgleda da narod nije.)
b92, 06. 06. 2002.
Clanovi sinoda Makedonske pravoslavne crkve odbacili su cetvrtak "nisku deklaraciju", koju su makedonske vladike potpisale sa predstavnicima Srpske pravoslavne crkve rekavsi da nema obavezujuci karakter za MPC i njena radna tela i organe. U saopstenju MPC, izdatom posle sednice sinoda odrzane na nepoznatom mestu, navodi se da MPC ne priznaje "niski dokument" potpisan sa SPC i da ce se "za obavezujuci smatrati samo onaj koji ce potpisati predsednik Svetog sinoda MPS i crkvenog narodnog sabora". Sinod je na sednici konstatovao da "nije imao i nema nameru da se odrekne zvanicnog imena crkve - Makedonska pravoslavna crkva i njene samostalnosti odnosno autokefalnosti". Ova odluka svetog sinoda MPC doneta je posle zestokih osuda vladika koje su 17. maja potpisale "nisku deklaraciju" prema kojoj MPC od SPC dobija autonomiju, ali pod drugim imenom - Autonomna ohridska arhiepiskopija.
b92, 21. 06. 2002.
Mitropolit vardarsko-veleski Jovan objavio je u petak u Skoplju da on i njegova eparhija stupaju u kanonsko i liturgijsko jedinstvo sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Kako javlja dopisnik Radija B92 Safet Bisevac, vladika Jovan je rekao da je ta odluka odgovor na poziv Srpske pravoslavne crkve i patrijarha Pavla pravoslavnim vernicima i crkovnim velikodostojnicima u Makedoniji da pojedinacnim odlukama prihvate niski sporazum za povratak u kanonsko jedinstvo sa SPC. Mitropolit Jovan je rekao da je rec o mudroj odluci u ovom istorijskom momentu za crkvu i drzavu i da ona ne znaci izdvajanje njegove eparhije iz MPC, vec njeno uvodjenje u kanonski ekumen pravoslavnog sveta. "Ja sam svoje rekao, a odluku kako ce se ponasati ostali mitropoliti treba oni da vam kazu", istakao je vladika Jovan, istovremeno optuzujuci mitropolita tetovsko-poloske eparhije, vladiku Kirila, za raskolnistvo zbog njegovog protivljenja prihvatanju "Niskog sporazuma". Prema tom sporazumu, koji su 17. maja ove godine u ime makedonske strane potpisali vladike Naum, Timotej i Petar, MPC treba da dobije punu autonomiju u okviiru Pecke patrijarsije pod imenom Autonomna ohridska arhiepiskopija. Nakon ostrih reakcija vernika i makedonske javnosti, Sveti sinod MPC morao je da donese odluku o odbijanju tog dokumenta. Zvanicnih reakcija na odluku vladike Jovana, koji se "proslavio" izjavom da ce do smrti braniti "Niski sporazum", jos nema. Ocekuje se hitna sednica Svetog sinoda MPC. (Da li i ovde važi rečenica vladike Artemije: Glas naroda je glas Božji).
b92, 26. 06. 2002.
Sveti arhijerejski sinod Makedonske pravoslavne crkve najavio je da ce na vanrednoj sednici koja ce najverovatnije biti odrzana u sredu pozvati mitropolita Veleske eparhije Jovana da se pokaje i da se vrati u MPC. To je za Radio Slobodna Evropa najavio portparol MPC, vladika Timotej, koji je demantovao da ce Sinod rasciniti vladiku Jovana zbog njegove odluke da se otcepi od MPC i prikljuci Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Takav stav Sinoda najverovatnije je posledica zestokih reagovanja u javnosti i masovnog protestnog okupljanja vernika u centru Velesa u utorak uvece. Sa tog skupa vernici su uputili zahtev MPC da oteraju vladiku Jovana iz njihove eparhije, da ga rascine i da ga posalju u manastir da "okajava" grehe zbog odluke da otcepi Velesku eparhiju od MPC.
b92, 06. 07. 2002.
Sveti arhijerejski sinod Makedonske pravoslavne crkve u subotu je razresio vladiku Jovana sa mesta mitropolita Velesko-vardarske eparhije zbog samovoljne i jednostrane odluke o stupasnju u kanonsko i liturgisko jedinstvo sa Srpskom pravoslavnom crkvom i preko nje sa ostalim pravoslavnim crkvama u svetu. Kako javlja dopisnik Radija B92 Safet Bisevac, u saopstenju Sinoda nakon vanrede sednice kaze se da je odluka o razressenju doneta jednoglasno posto je on odbio da se odazove pozivu Sinoda da se pokaje i vrati u okrilje MPC. Prema oceni Sinoda, vladika Jovan je svojom odlukom prekrsio episkopsku zakletvu da ce uvek biti pokoran Svetom arhijerejskom sinodu MPC sa svojom eparhijom. Sinod je doneo odluku da budu zapecacenje sluzbene prostorije Veleske eparhije, a sve do izbora novog mitropolita te eparhije njom ce upravljati Sinod. Vladiki Jovanu je odredjeno novo prebivaliste, manastir Sveti mucenik Djordje, kao stalno mesto zivljenja i bogosluzenja. Vladika Jovan je za sada nedostupan za komentar odluke o razresenju, koje se smatra kompromisnim resenjem jer su vernici i makedonska javnost trazili njegovo rascinjavanje i izbacivanje iz redova Makedonske pravoslavne crkve.
b92, 26. 07. 2002.
Poglavar Makedonske pravoslavne crkve Stefan u petak je uputio otvoreno pismo patrijarhu srpskom Pavlu u kom se osvrce na poslednje dogadjaje u odnosima 2 crkve, nakon potpisivanja "Niskog dokumenta" i pojedinacnih poziva makedonskim vladikama da pristupe u kanonsko jedinstvo sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Kako za radio B92 javlja Safet Bisevac, u ostro intoniranom pismu Stefan navodi da je "MPC resena da nastavi putem koji je izabrala, ka samostalnom zivljenju, i da je ocekivala i ocekuje da u duhu pravoslavnog jedinstva upravo SPC prva preporuci njeno prihvatanje u zajednicu pravoslavnog ekumenstva". "Umesto toga, pojedinacnim pozivima makedonskim arhijerejima da se prikljuce SPC, vi smisljeno radite na razbijanju jedne sestrinske pravoslavne crkve i iskazujete neskrivene apetite za njeno prisvajanje. Takvo vase obracanje je grub primer nejevandjelskog, nebratoljubivog i nekanonskog mesanja u poslove jedne samostalne pravoslavne crkve", istice se u pismu. "Do kada se SPC nece probuditi iz sna da vlada onim sto nije srpsko? Do kada ce za SPC najvaznija deviza biti 'Ljubi srpstvo, ljubi pravoslavlje" i dokle ce svetosavlje biti iznad i ispred pravoslavlja?", pita arhiepiskop Ohridsko makedonski Stefan. "Konacno, morate da razumete da je ovo nase i pripada samo nama. Shvatite i priznajte tu istinu koja ce vas osloboditi jer ovo nikada nije bilo, niti ce biti vase", navodi se u pismu poglavara MPC. Arhiepiskop Stefan u pismu optuzuje srpskog poglavara da mu je cilj rusenje celovitosti MPC i da pokusajem da prisvoji nesto sto je tudje krsi osnovne bozje zapovedi u kojima se kaze "ne pozeli nista sto je tudje". Na kraju pisma srpskom patrijarhu Pavlu poglavar MPC istice: "Vi, Vasa Svetosti, i braca arhijereji iz SPC svojim poslednjim postupcima izgubili ste i ono malo postovanja koje je bilo prema vama kod naseg poboznog naroda. U ime toga prestanite da izazivate mrznju kod makedonskog naroda i potrudite se da se kao braca i susedi pomirite s faktom da i drugi imaju pravo na svoje i na sebe", navodi arhiepiskop ohridsko-makedonski i pismo zavrsava recima "Vasa svetosti, ko ima usi, neka cuje".
b92, 23. 09. 2002.
Dvodnevno vanredno zasedanje Svetog arhijereskog sabora Srpske pravoslavne crkve počelo je u ponedeljak u Patrijaršiji u Beogradu. Kako je najavljeno, episkopi Srpske pravoslavne crkve iz zemlje i dijaspore razgovaraće o sprovodjenju verske nastave u školama. Očekuje se da će se razgovarati i o odnosima s kanonski nepriznatom Makedonskom pravoslavnom crkvom posle incidenta s mitropolitom Jovanom koji je stupio u kanonsko jedinstvo sa Srpskom pravoslavnom crkvom.
b92, 24. 09. 2002.
Odnosi Srpske pravoslavne crkve i kanonski nepriznate Makedonske pravoslavne crkve bili su centralna tema dvodnevnog zasedanja Svetog Arhijerejskog sabora SPC, a jedan od glavnih zahteva je da Makedonska pravoslavna crkva poništi odluku o progonu mitropolita velesko-povardarskog Jovana iz eparhije zato što je prihvatio kanonsko jedinstvo sa SPC. U saopštenju sa dvodnevnog zasedanja navodi se da je Sabor izrazio zapanjenost odlukom Svetog sinoda MPC da "bez suda i protivkanonski ukloni sa eparhije Mitropolita velesko-povardarskog Jovana" i pozvao MPC da u najkraćem mogućem roku stavi van snage svoju antikanonsku odluku i omogući Mitropolitu Jovanu preuzimanje njegove Eparhije". Srpska pravoslavna crkva izrazila je spremnost na "bratski dijalog" sa pravoslavnom jerarhijom u Makedoniji radi prevazilaženja raskola. Sa Svetog arhijerejskog sabora, medjutim, poručeno je i da će, ukoliko ona ne ispuni zahtev i ne pokaže dobru volju i spremnost za saradnju sa SPC, na prvom redovnom zasedanju biti preduzeti dalje korake za "vaspostavljanje kanonskog poretka u pravoslavnoj crkvi u Republici Makedoniji".
b92, 13. 05. 2003.
Redovno zasedanje Sabora Srpske pravoslavne crkve, na kom će episkopi razmatrati "sva tekuća pitanja iz života Crkve i naroda", počinje u utorak u Patrijaršijskom dvoru u Beogradu. Zasedanju će, kako je ranije najavljeno, prisustvovati svi eparhijski arhijereji SPC.
b92, 26. 05. 2003.
Odluka Sabora Srpske pravoslavne crkve da formira sinod autonomne Ohridske arhiepiskopije u Makedoniji udarna je vest u ponedeljak u makedonskim dnevnim listovima. Vest o odluci Sabora SPC list "Makedonija denes" prenosi pod naslovom "Crkovna svatija četnička bratija". Najuticajniji dnevni list "Dnevnik", pozivajući se na izvore u Makedonskoj pravoslavnoj crkvi piše da su sveštenici koji će činiti novi sinod zapravo učenici mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija.
Taj list objavljuje i komentar pod naslovom "Jevanđelje po Judi - srbiziraj svog bližnjeg". Tiražni dnevnik "Vest" na naslovnoj strani objavljuje vest o odluci Sabora SPC naslovljenu sa: "SPC je proglasila paralelnu crkvu u Makedoniju na čelu sa Jovanom". I "Utrinski dnevnik" piše o toj temi pod naslovom "SPC formira sinod Ohridske arhiepiskopije". Sabor SPC odlučio je da formira sinod autonomne Ohridske arhiepiskopije na čijem čelu će biti egzarh patrijarha srpskog episkop Jovan. On je prošle godine stupio u kanonsko jedinstvo sa SPC, ali je zbog toga smenjen sa čela eparhije koju je predvodio.
b92, 27. 05. 2003.
Sinod nepriznate Makedonske pravoslavne crkve jednoglasno je odbacio odluku Sinoda Srpske pravoslavne crkve o konstituisanju Svetog sinoda ohridske arhiepiskopije. U saopštenju izdatom u ponedeljak uveče posle vanredne sednice s rezignacijom je osuđen postupak SPC, a odluka Sinoda SPC ocenjena je kao "vulgarno kršenje crkvenih kanona i neprimereno mešanje u život jedne samostalne pravoslavne crkve". U odluci Sinoda SPC izričito je naglašeno da će svi sveštenici Makedonske crkve biti ražalovani ukoliko do 1. septembra ne prihvate kanonsko jedinstvo i ne priznaju Srpsku pravoslavnu za nadređenu crkvu.
b92, 24. jul 2003.
Krivično veće Apelacinionog suda u Bitolju odbilo je žalbu vladike veleškog Jovana na kaznu pritvora od pet dana, koja mu je izrečena u ponedeljak, 21. jula, (tog dana on je bio i uhapšen) saopštila je u četvrtak Srpska pravoslavna crkva.
b92, 25. jul 2003.
Ministarstvo vera Srbije uputilo je ambasadi Makedonije u Beogradu "najoštriji protest" zbog hapšenje mitropolita Jovana i sprečavanja ulaska sveštenika Srpske pravoslavne crkve u Makedoniju. Ministarstvo je zatražilo od Vlade Makedonije da "prekine svako diskriminatorsko postupanje" prema pripadnicima SPC, naloži sprovođenje istrage i utvrdi odgovornost za te događaje i "najhitnije" obezbedi puštanje iz pritvora mitropolita Jovana
b92, 26. jul 2003.
Egzarh patrijarha srpskog u Makedoniji mitropolit Jovan, čije je svetovno ime Zoran Vraniševski, pušten je nakon petodnevnog pritvora. Mitropolit Jovan je iz pritvora pušten u petak uveče, a bio je priveden jer je, kako navodi makedonska policija, pokušao nasilno da udje u jednu crkvu u Bitolju, vredjao policajce i opirao se hapšenju
b92, 30. 07. 2003.
Srpska pravoslavna crkva neće dozvoliti makedonskoj državnoj delegaciji da prisustvuje proslavi Ilindana u manastiru Prohor Pčinjski, ukoliko prethodno Vlada Makedonije zvanično ne stavi van snage sve svoje "nezakonite i diskriminatorske odluke" protiv srpskih episkopa i sveštenika i ne prekine sudsko gonjenje uhapšenog Mitropolita Jovana.
Na konferenciji za novinare, Episkop bački Irinej je pročitao tekst odluke Svetog Sinoda i rekao da, ukoliko makedonske vlasti ispune te uslove, moraju da ih pošalju u pisanoj formi na ime patrijarha srpskog gospodina Pavla. "Nismo mi ti koji su stvorili problem i pitanje dolaska državne delegacije u manastir Prohor Pčinjski, ali s obzirom na sve ovo što smatramo grubom provokacijom i nedopustivim gaženjem verske slobode koja je obaveza za sve države u Evropi, dokle god državni organi Makedonije ne odustanu od takve prakse, oni ne mogu doći u manastir bez volje domaćina. Niko tu ne može da se nametne i ta delegacija to neće moći da učini. Ako to učini pod ovim uslovima, ako pokuša da dođe, biće vraćena sa ulaza u manastirsko imanje", rekao je Irinej.
Vladika bački gospodin Irinej je izjavio da se i danas na graničnim prelazima sa Makedonijom na srpskim sveštenicima primenjuje jedini oblik inkvizicije i diskriminacije u savremenoj Evropi: "Najblaža forma koju sam ja doživeo nekoliko puta, bila je – skini mantiju, pa ćemo da te propustimo. Sad je i ta formula napuštena, sada brutalno, bez ikakvog daljeg obaveštenja poslednjih dana i nedelja vraćali su sve naše episkope. Pri tom traže da dozvola za putovanje kroz Makedoniju bude uslovljena ili pozivom tzv. Makedonske pravoslavne crkve ili uverenjem izdatim od verske komisije i drugih takvih organa koji se opet svode na stav te nepriznate, raskolničke crkve, da li će neko od tih koji putuju vršiti bogosluženje u Makedoniji ili ne. To je nešto što se najmanje tiče bilo koje policije ovoga sveta".
Vladika Irinej je rekao da su takvi postupci prema sveštenicima nedopustivi, da sprečavaju osnovno ljudsko pravo - slobodu kretanja, i navodi da srpske sveštenike nigde u svetu, pa ni u islamskim zemljama, nijedan državni organ ne pita kuda putuju, zašto i koje su vere, već ih samo interesuju putne isprave i vize. Takođe, on je izjavio da Srpska pravoslavna crkva želi i traži, da se u sporove sa nepriznatom makedonskom crkvom ne meša ničija državna vlast, već da to reše sami, jer je to standard koji važi svuda u svetu.
Predsednik makedonske skupštine Nikola Popovski izjavio je u sredu da će u subotu predvoditi makedonsku državnu delegaciju na obeležavnje Ilindana u manastiru Prohor Pčinjski i odbio da komentariše vest iz Beograda da Srpska pravoslavna crkva to neće dozvoliti ukoliko se ne ispune određeni uslovi.
b92, 01. avgust 2003.
Uoči proslave Ilindena u manastiru Prohor Pčinjski, pozicije Srpske pravoslavne crkve i makedonskog državnog vrha ostaju nepromenjene. Naime, episkop bački Irinej u saopštenju od petka ponovio je da će Srpska pravoslavna crkva omogućiti proslavu državnog praznika Makedonije u manastiru Prohor Pčinjski, samo ukoliko od Vlade Makedonije dobije zvanično uveravanje da predstavnicima SPC neće zabranjivati ili ograničavati ulazak u tu zemlju. (Koliko ovde ima Isusa. Pročitati onaj deo besede na Gori. U vreme operacije Sablja niko nije pitao za odobrenje da uđe u vladičanski dom eparhije mileševske. Ušli su i bez njega).
b92, 02. 08. 2003.
Pod senkom sukoba izmedju Srpske pravoslavne crkve i makedonskih vlasti, koji je pretio da postane medjudržavni problem dve zemlje, u subotu je u manastiru Prohor Pčinjski kod Vranja obeležen Ilinden, dan ustanka naroda Makedonije. Visoke državne delegacije iz Beograda i Skoplja sastale su se ne ispred manastira, kako je bilo najavljivano, već u karauli Vojske Srbije i Crne Gore. Odluka o održavanju sastanka u karauli doneta je jer je Srpska pravoslavna crkva zabranila vraćanje spomen-ploča ASNOM-a i Ilindena na zidove manastira.
Makedonski mediji u svojim izveštajima potenciraju da novinarima nije bio dozvoljen pristup manastiru za vreme održavanja svečane liturgije koju su predvodili vladika Vranjski Pahomije i od MPC raščinjeni vladika Jovan, koga je poglavar SPC gospodin Pavle postavio za egzarha u Makedoniji. Ovdašnji mediji javljaju da je jedna grupa gostiju iz Makedonije odbila da uđe u manastirsku crkvu kada je videla da je unutra mitropolit Jovan, ali i da je oko manastira primećeno više grupa ljudi u majicama sa likom Radovana Karadžića i sa natpisima "srpski heroj" i "FK Zemun".
b92, 20. 11. 2003.
Sveti arhijerejski Sabor Srpske pravoslavne Crkve, koji je u četvrtak završio trodnevno jesenje zasedanje, proglasio je ništavnom svaki akt raskolničke jerarhije u Republici Makedonije u vezi sa mitropolitom veleškim i povardarskim Jovanom koji u duhu vaseljenskog poretka pravoslavlja ostaje kanonski priznat jerarh SPC. U saopštenju SPC-a se navodi da Sabor očekuje da se u najskorije vreme poništi protivzakonita i protivustavna odluka vlade Srbije iz 1952. godine o isključenju Bogoslovskog fakulteta iz sastava Beogradskog univerziteta.
b92, 05. 01. 2004.
Patrijarh srpski Pavle uputio je posebnu Božićnu poslanicu sveštenstvu, monaštvu i pobožnom narodu Svetoklimentovske pravoslavne ohridske arhiepiskopije i pozvao Makedonce na evharistijsko jedinstvo, jer u raskolu nema spasenja.
On podseća i na to da je nedavno uspostavljeno kanonsko stanje u Pravoslavnoj ohridskoj arhiepiskopiji na području Republike Makedonije sa Sinodom od tri episkopa kanonski postavljena i priznata od svih pravoslavnih crkava. "Tako je prevaziđen dugodecenijski raskol sa Crkvom na teritoriji današnje Repubike Makedonije. Ali, i pored toga, na žalost još uvek je većina jerarha i sveštenika, pod pritiskom vlasti u toj zemlji, ostala je u raskolu", navodi patrijarh Pavle. (Na prostorima Makedonije SPC može sprovoditi svoje odluke isto onoliko koliko i Vlada Srbije svoje na prostorima Kosmeta. Ili, da se vratimo malo u istoriju, isto onoliko koliko je Dimitrije Homantijan mogao svoje u vreme svetog Sava i njegovog rada na autokefalnosti srpske crkve. Psi laju, ali karavani idu dalje svojim putem i, kao što reče Mirko Đorđević, najverovatnije će doći do željenog cilja.)
b92, 05. 01. 2004.
Poglavar Makedonske pravoslavne crkve Stefan ocenio je da Srpska pravoslavna crkva formiranjem autonomne Ohridske arhiepiskopije u Makedoniji izvršila "napad na makedonsku državu i njen narod". On je dodao da time SPC želi da stvori razdor između vernika u toj zemlji. "Dijalog sa SPC u uslovima ovakvog duhovnog varvarstva i besramnih ucenjivanja sa formiranjem paralelnog sinoda i ignorisanjem naše crkvene i nacionalne realnosti, nije moguć. Razgovore sa SPC nastavićemo kada ona odluči da povuče svoje podanike iz Makedonije", rekao je arhiepiskop Stefan za skopski list "Dnevnik".
Prema njegovim rečima, SPC ne bira načine za ostvarivanje cilja. "Uz izgovor da sprovode kanonski poredak u Makedoniji SPC je prekršila sva kanonska pravila, služila je i rukopoložila rasčinjenog vladiku Jovana i izabrala je i hirotonisala za episkopa 25-godišnjeg momka čime je uradila presedan kakav se ne pamti u istoriji crkve", kazao je poglavar MPC. SPC i makedonska pravoslavna crkva više decenija vode spor oko statusa pravoslavne crkve u Makedoniji. Makedonsku pravoslavnu crkvu ne priznaje nijedna pomesna pravoslavna crkva u svetu.
b92, 11. januar 2004.
Makedonska policija podnela je krivične prijave protiv epsikopa Ohridske arhiepiskopije Jovana Vraniškovskog i još 11 lica zbog širenja verske i rasne mržnje i netrpeljivosti, rečeno je agenciji Beta u nedelju u makedonskom MUP-u
b92, 12. januar 2004.
Sud u Bitolju odredio je tridesetodnevni pritvor za vladiku Jovana Vraniškovskog i on je odmah smešten u istražni zatvor „Crni most“ u tom gradu. Vladika Jovan, koga je Makedonska pravoslavna crkva raščinila nakon što ga je patrijarh srpski Pavle imenovao egzarhom Srpske parvoslavne crkve u Makedoniji, a zatim i episkopom autonomne Ohridske arhiepiskopije u okviru Srpske pravoslavne crkve.
b92, 22. januar 2004.
Portparol Sinoda Makedonske pravoslavne crkve, vladika Timotej izjavio je da je srpski vladika Irinej bački najveća prepreka za napredak u pregovorima MPC i Srpske pravoslavne crkve. "Ukoliko srpski vladika Irinej ostane u pregovorima oko autokefalnosti MPC, problem će trajati godinama", rekao je vladika Timotej skopskom dnevnom listu "Dnevnik".
Irinej je pre dva dana izjavio da će "neka iduća generacija episkopa SPC razgovarati i o priznavanju autokefalnosti Ohridske arhiepiskopije".
b92, 27. januar 2004.
Bitoljski sud je u ponedeljak osudio dva muškarca bliska vladiki Jovanu, egzarhu Srpske pravoslavne crkve u Makedoniji, na kaznu od po oko 140 evra zbog toga što su pre nekoliko meseci prisustvovali njegovoj službi u crkvi u Bitolju.
b92, 30. januar 2004.
Makedonske vlasti u petak su episkopa Srpske pravoslavne crkve Jovana pustile iz pritvora, u kome je proveo tri meseca, potvrđeno je SRNI u Vranjskoj eparhiji SPC. Makedonske vlasti su ovim pozitivno odgovorile na mnogobrojne apele za oslobađanje vladike Jovana, kao i na na pismo srpskog partrijarha Pavla predsedniku Makedonije Borisu Trajkovskom da oslobodi optužbi vladiku Jovana.
b92, 19. februar 2004.
Krivično veće Opštinskog suda u Bitolju odbacilo je žalbu egzarha Ohridske arhiepiskopije Srpske pravoslavne crkve, vladike Jovana, na postupak koji je protiv njega pokrenuo osnovni javni tužilac zbog "podsticanja nacionalne, rasne i verske mržnje, razdora i netrpeljivosti". Advokati vladike Jovana su u prigovoru odbacili navode krivične prijave i zahtevali od Tužilaštva da odustane od gonjenja. Krivično veće Opštinskog suda u Bitolju smatra da, uprkos ponuđenim argumentima, u krivičnoj prijavi ima osnova za sudski proces.
Vladika Jovan uhapšen je s grupom monaha 11. januara tokom bogosluženja u svom stanu u Bitolju. Protiv njega Tužilaštvo vodi i predistražni postupak po prijavi da se bavio špijunažom.
b92, 19.februar 2004.
Grčka pravoslavna crkva protestovala je zbog zabrane njenim sveštenim licima da uđu na teritoriji Makedonije. U pismu objavljenom na veb-stranici Grčke pravoslavne crkve, grčki arhiepiskop Hristodulos obraća se predsedniku Makedonije Borisu Trajkovskom, a portparol makedonskog predsednika Andrej Apavcev rekao je da takvo pismo nije stiglo. Za Sinod Grčke pravoslavne crkve zabrana ulaska sveštenim licima u Makedoniju predstavlja kršenje ljudskih prava i prava na slobodu kretanja.
Objašnjenje makedonske Komisije za odnose s verskim zajednicama je da svešteno lice koje želi da vrši bogosluženje u Makedoniji mora da ima pozivnicu od registrovane verske zajednice. Predsednik Komisije Cane Mojanovski rekao je da se radi o Grčkoj pravoslavnoj crkvi, koja ne priznaje Makedonsku pravoslavnu crkvu.
b92, 21. februar 2004.
Egzarh patrijarha srpskog u Makedoniji, vladika Jovan, potvrdio je za B92 da su nepoznate osobe spalile njegovu porodičnu kuću kod Bitolja, koja je ujedno bila i manastir Ohridske arhiepiskopije. Kako javlja dopisnik B92, Safet Biševac, policija i zvaničnici će se povodom ovog incidenta oglasiti tokom dana. Porodična kuća Jovana Vraniškovskog u mestu Nižepolje kod Bitolja, koju su u petak uveče zapalila nepoznata lica, neznatno je oštećena. Dve monahinje, koje su se starale o kući koju je vladika Jovan koristio kao sedište autonomne ohridske arhiepiskopije pod okriljem SPC-a, nakon što su kuću, kako tvrde, naoružani napadači zapalili, uspele su da lokalizuju i ugase požar. Reporter TV A1 javio je da su naoružani napadači maltretirali monahinje i ošišali ih.
Sam Vladika Jovan ispričao je za Radio B92 da je kuću napustio neposredno pre nego što je podmetnut požar: "Samo 15 minuta posle mog odlaska iz kuće, upala je grupa od 5 naoružanih ljudi sa automatskim puškama, maskirani, polomili su vrata. Unutra su bile monahinje, malo su ih maltretirali, pokrali su vredne stvari, interesovale su ih najviše crkvene stvari, pokrali su, dakle, sve bogoslužbene predmete, ikone i posle toga su zapalili kuću".
Publicista Mirko Đorđević u izjavi za B92 kaže da je reč o jednom užasnom činu nasilja. On napominje da nikako ne bi trebalo da se desi da počinioci ostanu neotkriveni i nekažnjeni "Nešto slično baca mračnu senku na čitav Balkan. Dakle, bez obzira kako stvari stoje u odnosima između SPC i MPC, koja je kanonski nepriznata, pred nama je dug period traganja za rešenjem. Ovakav se postupak ne samo mora osuditi, već se mora zaista i vrlo oštro osuditi, jer je reč o flagrantnom nasilju", kaže Đorđević.
Mirko Đorđević kaže da u ovom trenutku nije lako ponuditi jednostavan odgovor na pitanje da li je neophodno da državni organi Srbije reaguju povodom incidenta: "Ako su u pitanju naši državljani, onda naša država treba najenergičnije da protestuje, ali ako nisu naši građani, nego makedonski, i kao žrtve i kao nasilnici, onda treba apelovati na makedonsku državu, da i ona postupi u skladu sa obavezama civilizovanog ponašanja i međunarodnog prava. Uz ovo mogu da dodam da takvi činovi i slični, još uvek pokazuju da vreme mržnje, govora i činova mržnje nije na Balkanu prošlo i neće skoro proći", dodaje Đorđević.
b-92, 17. 05. 2002.
Komisije Srpske i Makedonske pravoslavne crkve ocenile su u petak da su u razgovorima u Nisu "nacinile znacajan i dragocen korak" u resavanju problema statusa kanonski nepriznate pravoslavne crkve u Makedoniji. "Ima napretka i mislim da ce ovo biti velik doprinos konacnom resavanju problema", rekao je novinarima nakon sastanka vladika niski Irinej. On je rekao da su razgovori vodjeni "u punom duhu pravoslavne ljubavi sa zeljom da budu prevazidjeni svi problemi". "Mi u razgovorima nemamo pravo da odlucujemo, konacnu rec dace Sinodi nasih crkvi. Ponudili smo im najsiru autonomiju koju mi kao pomesna crkva mozemo u ovom trenutku da ponudimo", rekao je Irinej. Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije rekao je da postoji obostrana zelja za prevazilazenje problema. U zvanicnom saopstenju nakon razgovora navodi se da "svi clanovi komisija izrazavaju nadu i uverenje da je resenje, uz pomoc Bozju, sasvim blizu", kao i da su razgovori vodjeni otvoreno i iskreno u atmosferi razumevanja i bratske ljubavi.
Komisiju SPC cinili su mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije i episkopi backi Irinej, vranjski Pahomije i niski Irinej.
Spor makedonske crkve sa Srpskom partijarsijom traje decenijama, jer crkvena vlast u Skoplju nije bila zadovoljna autonomijom koju je dobila 1958. od SPC, pa je 1967. proglasila samostalnost. MPC, medjutim, do sada nije priznala nijedna pravoslavna crkva u svetu. Grcka pravoslavna crkva se protivi da se u nazivu MPC nadje nacionalna odrednica.
(Komisije i velikodostojnici su bili za, ali izgleda da narod nije.)
b92, 06. 06. 2002.
Clanovi sinoda Makedonske pravoslavne crkve odbacili su cetvrtak "nisku deklaraciju", koju su makedonske vladike potpisale sa predstavnicima Srpske pravoslavne crkve rekavsi da nema obavezujuci karakter za MPC i njena radna tela i organe. U saopstenju MPC, izdatom posle sednice sinoda odrzane na nepoznatom mestu, navodi se da MPC ne priznaje "niski dokument" potpisan sa SPC i da ce se "za obavezujuci smatrati samo onaj koji ce potpisati predsednik Svetog sinoda MPS i crkvenog narodnog sabora". Sinod je na sednici konstatovao da "nije imao i nema nameru da se odrekne zvanicnog imena crkve - Makedonska pravoslavna crkva i njene samostalnosti odnosno autokefalnosti". Ova odluka svetog sinoda MPC doneta je posle zestokih osuda vladika koje su 17. maja potpisale "nisku deklaraciju" prema kojoj MPC od SPC dobija autonomiju, ali pod drugim imenom - Autonomna ohridska arhiepiskopija.
b92, 21. 06. 2002.
Mitropolit vardarsko-veleski Jovan objavio je u petak u Skoplju da on i njegova eparhija stupaju u kanonsko i liturgijsko jedinstvo sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Kako javlja dopisnik Radija B92 Safet Bisevac, vladika Jovan je rekao da je ta odluka odgovor na poziv Srpske pravoslavne crkve i patrijarha Pavla pravoslavnim vernicima i crkovnim velikodostojnicima u Makedoniji da pojedinacnim odlukama prihvate niski sporazum za povratak u kanonsko jedinstvo sa SPC. Mitropolit Jovan je rekao da je rec o mudroj odluci u ovom istorijskom momentu za crkvu i drzavu i da ona ne znaci izdvajanje njegove eparhije iz MPC, vec njeno uvodjenje u kanonski ekumen pravoslavnog sveta. "Ja sam svoje rekao, a odluku kako ce se ponasati ostali mitropoliti treba oni da vam kazu", istakao je vladika Jovan, istovremeno optuzujuci mitropolita tetovsko-poloske eparhije, vladiku Kirila, za raskolnistvo zbog njegovog protivljenja prihvatanju "Niskog sporazuma". Prema tom sporazumu, koji su 17. maja ove godine u ime makedonske strane potpisali vladike Naum, Timotej i Petar, MPC treba da dobije punu autonomiju u okviiru Pecke patrijarsije pod imenom Autonomna ohridska arhiepiskopija. Nakon ostrih reakcija vernika i makedonske javnosti, Sveti sinod MPC morao je da donese odluku o odbijanju tog dokumenta. Zvanicnih reakcija na odluku vladike Jovana, koji se "proslavio" izjavom da ce do smrti braniti "Niski sporazum", jos nema. Ocekuje se hitna sednica Svetog sinoda MPC. (Da li i ovde važi rečenica vladike Artemije: Glas naroda je glas Božji).
b92, 26. 06. 2002.
Sveti arhijerejski sinod Makedonske pravoslavne crkve najavio je da ce na vanrednoj sednici koja ce najverovatnije biti odrzana u sredu pozvati mitropolita Veleske eparhije Jovana da se pokaje i da se vrati u MPC. To je za Radio Slobodna Evropa najavio portparol MPC, vladika Timotej, koji je demantovao da ce Sinod rasciniti vladiku Jovana zbog njegove odluke da se otcepi od MPC i prikljuci Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Takav stav Sinoda najverovatnije je posledica zestokih reagovanja u javnosti i masovnog protestnog okupljanja vernika u centru Velesa u utorak uvece. Sa tog skupa vernici su uputili zahtev MPC da oteraju vladiku Jovana iz njihove eparhije, da ga rascine i da ga posalju u manastir da "okajava" grehe zbog odluke da otcepi Velesku eparhiju od MPC.
b92, 06. 07. 2002.
Sveti arhijerejski sinod Makedonske pravoslavne crkve u subotu je razresio vladiku Jovana sa mesta mitropolita Velesko-vardarske eparhije zbog samovoljne i jednostrane odluke o stupasnju u kanonsko i liturgisko jedinstvo sa Srpskom pravoslavnom crkvom i preko nje sa ostalim pravoslavnim crkvama u svetu. Kako javlja dopisnik Radija B92 Safet Bisevac, u saopstenju Sinoda nakon vanrede sednice kaze se da je odluka o razressenju doneta jednoglasno posto je on odbio da se odazove pozivu Sinoda da se pokaje i vrati u okrilje MPC. Prema oceni Sinoda, vladika Jovan je svojom odlukom prekrsio episkopsku zakletvu da ce uvek biti pokoran Svetom arhijerejskom sinodu MPC sa svojom eparhijom. Sinod je doneo odluku da budu zapecacenje sluzbene prostorije Veleske eparhije, a sve do izbora novog mitropolita te eparhije njom ce upravljati Sinod. Vladiki Jovanu je odredjeno novo prebivaliste, manastir Sveti mucenik Djordje, kao stalno mesto zivljenja i bogosluzenja. Vladika Jovan je za sada nedostupan za komentar odluke o razresenju, koje se smatra kompromisnim resenjem jer su vernici i makedonska javnost trazili njegovo rascinjavanje i izbacivanje iz redova Makedonske pravoslavne crkve.
b92, 26. 07. 2002.
Poglavar Makedonske pravoslavne crkve Stefan u petak je uputio otvoreno pismo patrijarhu srpskom Pavlu u kom se osvrce na poslednje dogadjaje u odnosima 2 crkve, nakon potpisivanja "Niskog dokumenta" i pojedinacnih poziva makedonskim vladikama da pristupe u kanonsko jedinstvo sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Kako za radio B92 javlja Safet Bisevac, u ostro intoniranom pismu Stefan navodi da je "MPC resena da nastavi putem koji je izabrala, ka samostalnom zivljenju, i da je ocekivala i ocekuje da u duhu pravoslavnog jedinstva upravo SPC prva preporuci njeno prihvatanje u zajednicu pravoslavnog ekumenstva". "Umesto toga, pojedinacnim pozivima makedonskim arhijerejima da se prikljuce SPC, vi smisljeno radite na razbijanju jedne sestrinske pravoslavne crkve i iskazujete neskrivene apetite za njeno prisvajanje. Takvo vase obracanje je grub primer nejevandjelskog, nebratoljubivog i nekanonskog mesanja u poslove jedne samostalne pravoslavne crkve", istice se u pismu. "Do kada se SPC nece probuditi iz sna da vlada onim sto nije srpsko? Do kada ce za SPC najvaznija deviza biti 'Ljubi srpstvo, ljubi pravoslavlje" i dokle ce svetosavlje biti iznad i ispred pravoslavlja?", pita arhiepiskop Ohridsko makedonski Stefan. "Konacno, morate da razumete da je ovo nase i pripada samo nama. Shvatite i priznajte tu istinu koja ce vas osloboditi jer ovo nikada nije bilo, niti ce biti vase", navodi se u pismu poglavara MPC. Arhiepiskop Stefan u pismu optuzuje srpskog poglavara da mu je cilj rusenje celovitosti MPC i da pokusajem da prisvoji nesto sto je tudje krsi osnovne bozje zapovedi u kojima se kaze "ne pozeli nista sto je tudje". Na kraju pisma srpskom patrijarhu Pavlu poglavar MPC istice: "Vi, Vasa Svetosti, i braca arhijereji iz SPC svojim poslednjim postupcima izgubili ste i ono malo postovanja koje je bilo prema vama kod naseg poboznog naroda. U ime toga prestanite da izazivate mrznju kod makedonskog naroda i potrudite se da se kao braca i susedi pomirite s faktom da i drugi imaju pravo na svoje i na sebe", navodi arhiepiskop ohridsko-makedonski i pismo zavrsava recima "Vasa svetosti, ko ima usi, neka cuje".
b92, 23. 09. 2002.
Dvodnevno vanredno zasedanje Svetog arhijereskog sabora Srpske pravoslavne crkve počelo je u ponedeljak u Patrijaršiji u Beogradu. Kako je najavljeno, episkopi Srpske pravoslavne crkve iz zemlje i dijaspore razgovaraće o sprovodjenju verske nastave u školama. Očekuje se da će se razgovarati i o odnosima s kanonski nepriznatom Makedonskom pravoslavnom crkvom posle incidenta s mitropolitom Jovanom koji je stupio u kanonsko jedinstvo sa Srpskom pravoslavnom crkvom.
b92, 24. 09. 2002.
Odnosi Srpske pravoslavne crkve i kanonski nepriznate Makedonske pravoslavne crkve bili su centralna tema dvodnevnog zasedanja Svetog Arhijerejskog sabora SPC, a jedan od glavnih zahteva je da Makedonska pravoslavna crkva poništi odluku o progonu mitropolita velesko-povardarskog Jovana iz eparhije zato što je prihvatio kanonsko jedinstvo sa SPC. U saopštenju sa dvodnevnog zasedanja navodi se da je Sabor izrazio zapanjenost odlukom Svetog sinoda MPC da "bez suda i protivkanonski ukloni sa eparhije Mitropolita velesko-povardarskog Jovana" i pozvao MPC da u najkraćem mogućem roku stavi van snage svoju antikanonsku odluku i omogući Mitropolitu Jovanu preuzimanje njegove Eparhije". Srpska pravoslavna crkva izrazila je spremnost na "bratski dijalog" sa pravoslavnom jerarhijom u Makedoniji radi prevazilaženja raskola. Sa Svetog arhijerejskog sabora, medjutim, poručeno je i da će, ukoliko ona ne ispuni zahtev i ne pokaže dobru volju i spremnost za saradnju sa SPC, na prvom redovnom zasedanju biti preduzeti dalje korake za "vaspostavljanje kanonskog poretka u pravoslavnoj crkvi u Republici Makedoniji".
b92, 13. 05. 2003.
Redovno zasedanje Sabora Srpske pravoslavne crkve, na kom će episkopi razmatrati "sva tekuća pitanja iz života Crkve i naroda", počinje u utorak u Patrijaršijskom dvoru u Beogradu. Zasedanju će, kako je ranije najavljeno, prisustvovati svi eparhijski arhijereji SPC.
b92, 26. 05. 2003.
Odluka Sabora Srpske pravoslavne crkve da formira sinod autonomne Ohridske arhiepiskopije u Makedoniji udarna je vest u ponedeljak u makedonskim dnevnim listovima. Vest o odluci Sabora SPC list "Makedonija denes" prenosi pod naslovom "Crkovna svatija četnička bratija". Najuticajniji dnevni list "Dnevnik", pozivajući se na izvore u Makedonskoj pravoslavnoj crkvi piše da su sveštenici koji će činiti novi sinod zapravo učenici mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija.
Taj list objavljuje i komentar pod naslovom "Jevanđelje po Judi - srbiziraj svog bližnjeg". Tiražni dnevnik "Vest" na naslovnoj strani objavljuje vest o odluci Sabora SPC naslovljenu sa: "SPC je proglasila paralelnu crkvu u Makedoniju na čelu sa Jovanom". I "Utrinski dnevnik" piše o toj temi pod naslovom "SPC formira sinod Ohridske arhiepiskopije". Sabor SPC odlučio je da formira sinod autonomne Ohridske arhiepiskopije na čijem čelu će biti egzarh patrijarha srpskog episkop Jovan. On je prošle godine stupio u kanonsko jedinstvo sa SPC, ali je zbog toga smenjen sa čela eparhije koju je predvodio.
b92, 27. 05. 2003.
Sinod nepriznate Makedonske pravoslavne crkve jednoglasno je odbacio odluku Sinoda Srpske pravoslavne crkve o konstituisanju Svetog sinoda ohridske arhiepiskopije. U saopštenju izdatom u ponedeljak uveče posle vanredne sednice s rezignacijom je osuđen postupak SPC, a odluka Sinoda SPC ocenjena je kao "vulgarno kršenje crkvenih kanona i neprimereno mešanje u život jedne samostalne pravoslavne crkve". U odluci Sinoda SPC izričito je naglašeno da će svi sveštenici Makedonske crkve biti ražalovani ukoliko do 1. septembra ne prihvate kanonsko jedinstvo i ne priznaju Srpsku pravoslavnu za nadređenu crkvu.
b92, 24. jul 2003.
Krivično veće Apelacinionog suda u Bitolju odbilo je žalbu vladike veleškog Jovana na kaznu pritvora od pet dana, koja mu je izrečena u ponedeljak, 21. jula, (tog dana on je bio i uhapšen) saopštila je u četvrtak Srpska pravoslavna crkva.
b92, 25. jul 2003.
Ministarstvo vera Srbije uputilo je ambasadi Makedonije u Beogradu "najoštriji protest" zbog hapšenje mitropolita Jovana i sprečavanja ulaska sveštenika Srpske pravoslavne crkve u Makedoniju. Ministarstvo je zatražilo od Vlade Makedonije da "prekine svako diskriminatorsko postupanje" prema pripadnicima SPC, naloži sprovođenje istrage i utvrdi odgovornost za te događaje i "najhitnije" obezbedi puštanje iz pritvora mitropolita Jovana
b92, 26. jul 2003.
Egzarh patrijarha srpskog u Makedoniji mitropolit Jovan, čije je svetovno ime Zoran Vraniševski, pušten je nakon petodnevnog pritvora. Mitropolit Jovan je iz pritvora pušten u petak uveče, a bio je priveden jer je, kako navodi makedonska policija, pokušao nasilno da udje u jednu crkvu u Bitolju, vredjao policajce i opirao se hapšenju
b92, 30. 07. 2003.
Srpska pravoslavna crkva neće dozvoliti makedonskoj državnoj delegaciji da prisustvuje proslavi Ilindana u manastiru Prohor Pčinjski, ukoliko prethodno Vlada Makedonije zvanično ne stavi van snage sve svoje "nezakonite i diskriminatorske odluke" protiv srpskih episkopa i sveštenika i ne prekine sudsko gonjenje uhapšenog Mitropolita Jovana.
Na konferenciji za novinare, Episkop bački Irinej je pročitao tekst odluke Svetog Sinoda i rekao da, ukoliko makedonske vlasti ispune te uslove, moraju da ih pošalju u pisanoj formi na ime patrijarha srpskog gospodina Pavla. "Nismo mi ti koji su stvorili problem i pitanje dolaska državne delegacije u manastir Prohor Pčinjski, ali s obzirom na sve ovo što smatramo grubom provokacijom i nedopustivim gaženjem verske slobode koja je obaveza za sve države u Evropi, dokle god državni organi Makedonije ne odustanu od takve prakse, oni ne mogu doći u manastir bez volje domaćina. Niko tu ne može da se nametne i ta delegacija to neće moći da učini. Ako to učini pod ovim uslovima, ako pokuša da dođe, biće vraćena sa ulaza u manastirsko imanje", rekao je Irinej.
Vladika bački gospodin Irinej je izjavio da se i danas na graničnim prelazima sa Makedonijom na srpskim sveštenicima primenjuje jedini oblik inkvizicije i diskriminacije u savremenoj Evropi: "Najblaža forma koju sam ja doživeo nekoliko puta, bila je – skini mantiju, pa ćemo da te propustimo. Sad je i ta formula napuštena, sada brutalno, bez ikakvog daljeg obaveštenja poslednjih dana i nedelja vraćali su sve naše episkope. Pri tom traže da dozvola za putovanje kroz Makedoniju bude uslovljena ili pozivom tzv. Makedonske pravoslavne crkve ili uverenjem izdatim od verske komisije i drugih takvih organa koji se opet svode na stav te nepriznate, raskolničke crkve, da li će neko od tih koji putuju vršiti bogosluženje u Makedoniji ili ne. To je nešto što se najmanje tiče bilo koje policije ovoga sveta".
Vladika Irinej je rekao da su takvi postupci prema sveštenicima nedopustivi, da sprečavaju osnovno ljudsko pravo - slobodu kretanja, i navodi da srpske sveštenike nigde u svetu, pa ni u islamskim zemljama, nijedan državni organ ne pita kuda putuju, zašto i koje su vere, već ih samo interesuju putne isprave i vize. Takođe, on je izjavio da Srpska pravoslavna crkva želi i traži, da se u sporove sa nepriznatom makedonskom crkvom ne meša ničija državna vlast, već da to reše sami, jer je to standard koji važi svuda u svetu.
Predsednik makedonske skupštine Nikola Popovski izjavio je u sredu da će u subotu predvoditi makedonsku državnu delegaciju na obeležavnje Ilindana u manastiru Prohor Pčinjski i odbio da komentariše vest iz Beograda da Srpska pravoslavna crkva to neće dozvoliti ukoliko se ne ispune određeni uslovi.
b92, 01. avgust 2003.
Uoči proslave Ilindena u manastiru Prohor Pčinjski, pozicije Srpske pravoslavne crkve i makedonskog državnog vrha ostaju nepromenjene. Naime, episkop bački Irinej u saopštenju od petka ponovio je da će Srpska pravoslavna crkva omogućiti proslavu državnog praznika Makedonije u manastiru Prohor Pčinjski, samo ukoliko od Vlade Makedonije dobije zvanično uveravanje da predstavnicima SPC neće zabranjivati ili ograničavati ulazak u tu zemlju. (Koliko ovde ima Isusa. Pročitati onaj deo besede na Gori. U vreme operacije Sablja niko nije pitao za odobrenje da uđe u vladičanski dom eparhije mileševske. Ušli su i bez njega).
b92, 02. 08. 2003.
Pod senkom sukoba izmedju Srpske pravoslavne crkve i makedonskih vlasti, koji je pretio da postane medjudržavni problem dve zemlje, u subotu je u manastiru Prohor Pčinjski kod Vranja obeležen Ilinden, dan ustanka naroda Makedonije. Visoke državne delegacije iz Beograda i Skoplja sastale su se ne ispred manastira, kako je bilo najavljivano, već u karauli Vojske Srbije i Crne Gore. Odluka o održavanju sastanka u karauli doneta je jer je Srpska pravoslavna crkva zabranila vraćanje spomen-ploča ASNOM-a i Ilindena na zidove manastira.
Makedonski mediji u svojim izveštajima potenciraju da novinarima nije bio dozvoljen pristup manastiru za vreme održavanja svečane liturgije koju su predvodili vladika Vranjski Pahomije i od MPC raščinjeni vladika Jovan, koga je poglavar SPC gospodin Pavle postavio za egzarha u Makedoniji. Ovdašnji mediji javljaju da je jedna grupa gostiju iz Makedonije odbila da uđe u manastirsku crkvu kada je videla da je unutra mitropolit Jovan, ali i da je oko manastira primećeno više grupa ljudi u majicama sa likom Radovana Karadžića i sa natpisima "srpski heroj" i "FK Zemun".
b92, 20. 11. 2003.
Sveti arhijerejski Sabor Srpske pravoslavne Crkve, koji je u četvrtak završio trodnevno jesenje zasedanje, proglasio je ništavnom svaki akt raskolničke jerarhije u Republici Makedonije u vezi sa mitropolitom veleškim i povardarskim Jovanom koji u duhu vaseljenskog poretka pravoslavlja ostaje kanonski priznat jerarh SPC. U saopštenju SPC-a se navodi da Sabor očekuje da se u najskorije vreme poništi protivzakonita i protivustavna odluka vlade Srbije iz 1952. godine o isključenju Bogoslovskog fakulteta iz sastava Beogradskog univerziteta.
b92, 05. 01. 2004.
Patrijarh srpski Pavle uputio je posebnu Božićnu poslanicu sveštenstvu, monaštvu i pobožnom narodu Svetoklimentovske pravoslavne ohridske arhiepiskopije i pozvao Makedonce na evharistijsko jedinstvo, jer u raskolu nema spasenja.
On podseća i na to da je nedavno uspostavljeno kanonsko stanje u Pravoslavnoj ohridskoj arhiepiskopiji na području Republike Makedonije sa Sinodom od tri episkopa kanonski postavljena i priznata od svih pravoslavnih crkava. "Tako je prevaziđen dugodecenijski raskol sa Crkvom na teritoriji današnje Repubike Makedonije. Ali, i pored toga, na žalost još uvek je većina jerarha i sveštenika, pod pritiskom vlasti u toj zemlji, ostala je u raskolu", navodi patrijarh Pavle. (Na prostorima Makedonije SPC može sprovoditi svoje odluke isto onoliko koliko i Vlada Srbije svoje na prostorima Kosmeta. Ili, da se vratimo malo u istoriju, isto onoliko koliko je Dimitrije Homantijan mogao svoje u vreme svetog Sava i njegovog rada na autokefalnosti srpske crkve. Psi laju, ali karavani idu dalje svojim putem i, kao što reče Mirko Đorđević, najverovatnije će doći do željenog cilja.)
b92, 05. 01. 2004.
Poglavar Makedonske pravoslavne crkve Stefan ocenio je da Srpska pravoslavna crkva formiranjem autonomne Ohridske arhiepiskopije u Makedoniji izvršila "napad na makedonsku državu i njen narod". On je dodao da time SPC želi da stvori razdor između vernika u toj zemlji. "Dijalog sa SPC u uslovima ovakvog duhovnog varvarstva i besramnih ucenjivanja sa formiranjem paralelnog sinoda i ignorisanjem naše crkvene i nacionalne realnosti, nije moguć. Razgovore sa SPC nastavićemo kada ona odluči da povuče svoje podanike iz Makedonije", rekao je arhiepiskop Stefan za skopski list "Dnevnik".
Prema njegovim rečima, SPC ne bira načine za ostvarivanje cilja. "Uz izgovor da sprovode kanonski poredak u Makedoniji SPC je prekršila sva kanonska pravila, služila je i rukopoložila rasčinjenog vladiku Jovana i izabrala je i hirotonisala za episkopa 25-godišnjeg momka čime je uradila presedan kakav se ne pamti u istoriji crkve", kazao je poglavar MPC. SPC i makedonska pravoslavna crkva više decenija vode spor oko statusa pravoslavne crkve u Makedoniji. Makedonsku pravoslavnu crkvu ne priznaje nijedna pomesna pravoslavna crkva u svetu.
b92, 11. januar 2004.
Makedonska policija podnela je krivične prijave protiv epsikopa Ohridske arhiepiskopije Jovana Vraniškovskog i još 11 lica zbog širenja verske i rasne mržnje i netrpeljivosti, rečeno je agenciji Beta u nedelju u makedonskom MUP-u
b92, 12. januar 2004.
Sud u Bitolju odredio je tridesetodnevni pritvor za vladiku Jovana Vraniškovskog i on je odmah smešten u istražni zatvor „Crni most“ u tom gradu. Vladika Jovan, koga je Makedonska pravoslavna crkva raščinila nakon što ga je patrijarh srpski Pavle imenovao egzarhom Srpske parvoslavne crkve u Makedoniji, a zatim i episkopom autonomne Ohridske arhiepiskopije u okviru Srpske pravoslavne crkve.
b92, 22. januar 2004.
Portparol Sinoda Makedonske pravoslavne crkve, vladika Timotej izjavio je da je srpski vladika Irinej bački najveća prepreka za napredak u pregovorima MPC i Srpske pravoslavne crkve. "Ukoliko srpski vladika Irinej ostane u pregovorima oko autokefalnosti MPC, problem će trajati godinama", rekao je vladika Timotej skopskom dnevnom listu "Dnevnik".
Irinej je pre dva dana izjavio da će "neka iduća generacija episkopa SPC razgovarati i o priznavanju autokefalnosti Ohridske arhiepiskopije".
b92, 27. januar 2004.
Bitoljski sud je u ponedeljak osudio dva muškarca bliska vladiki Jovanu, egzarhu Srpske pravoslavne crkve u Makedoniji, na kaznu od po oko 140 evra zbog toga što su pre nekoliko meseci prisustvovali njegovoj službi u crkvi u Bitolju.
b92, 30. januar 2004.
Makedonske vlasti u petak su episkopa Srpske pravoslavne crkve Jovana pustile iz pritvora, u kome je proveo tri meseca, potvrđeno je SRNI u Vranjskoj eparhiji SPC. Makedonske vlasti su ovim pozitivno odgovorile na mnogobrojne apele za oslobađanje vladike Jovana, kao i na na pismo srpskog partrijarha Pavla predsedniku Makedonije Borisu Trajkovskom da oslobodi optužbi vladiku Jovana.
b92, 19. februar 2004.
Krivično veće Opštinskog suda u Bitolju odbacilo je žalbu egzarha Ohridske arhiepiskopije Srpske pravoslavne crkve, vladike Jovana, na postupak koji je protiv njega pokrenuo osnovni javni tužilac zbog "podsticanja nacionalne, rasne i verske mržnje, razdora i netrpeljivosti". Advokati vladike Jovana su u prigovoru odbacili navode krivične prijave i zahtevali od Tužilaštva da odustane od gonjenja. Krivično veće Opštinskog suda u Bitolju smatra da, uprkos ponuđenim argumentima, u krivičnoj prijavi ima osnova za sudski proces.
Vladika Jovan uhapšen je s grupom monaha 11. januara tokom bogosluženja u svom stanu u Bitolju. Protiv njega Tužilaštvo vodi i predistražni postupak po prijavi da se bavio špijunažom.
b92, 19.februar 2004.
Grčka pravoslavna crkva protestovala je zbog zabrane njenim sveštenim licima da uđu na teritoriji Makedonije. U pismu objavljenom na veb-stranici Grčke pravoslavne crkve, grčki arhiepiskop Hristodulos obraća se predsedniku Makedonije Borisu Trajkovskom, a portparol makedonskog predsednika Andrej Apavcev rekao je da takvo pismo nije stiglo. Za Sinod Grčke pravoslavne crkve zabrana ulaska sveštenim licima u Makedoniju predstavlja kršenje ljudskih prava i prava na slobodu kretanja.
Objašnjenje makedonske Komisije za odnose s verskim zajednicama je da svešteno lice koje želi da vrši bogosluženje u Makedoniji mora da ima pozivnicu od registrovane verske zajednice. Predsednik Komisije Cane Mojanovski rekao je da se radi o Grčkoj pravoslavnoj crkvi, koja ne priznaje Makedonsku pravoslavnu crkvu.
b92, 21. februar 2004.
Egzarh patrijarha srpskog u Makedoniji, vladika Jovan, potvrdio je za B92 da su nepoznate osobe spalile njegovu porodičnu kuću kod Bitolja, koja je ujedno bila i manastir Ohridske arhiepiskopije. Kako javlja dopisnik B92, Safet Biševac, policija i zvaničnici će se povodom ovog incidenta oglasiti tokom dana. Porodična kuća Jovana Vraniškovskog u mestu Nižepolje kod Bitolja, koju su u petak uveče zapalila nepoznata lica, neznatno je oštećena. Dve monahinje, koje su se starale o kući koju je vladika Jovan koristio kao sedište autonomne ohridske arhiepiskopije pod okriljem SPC-a, nakon što su kuću, kako tvrde, naoružani napadači zapalili, uspele su da lokalizuju i ugase požar. Reporter TV A1 javio je da su naoružani napadači maltretirali monahinje i ošišali ih.
Sam Vladika Jovan ispričao je za Radio B92 da je kuću napustio neposredno pre nego što je podmetnut požar: "Samo 15 minuta posle mog odlaska iz kuće, upala je grupa od 5 naoružanih ljudi sa automatskim puškama, maskirani, polomili su vrata. Unutra su bile monahinje, malo su ih maltretirali, pokrali su vredne stvari, interesovale su ih najviše crkvene stvari, pokrali su, dakle, sve bogoslužbene predmete, ikone i posle toga su zapalili kuću".
Publicista Mirko Đorđević u izjavi za B92 kaže da je reč o jednom užasnom činu nasilja. On napominje da nikako ne bi trebalo da se desi da počinioci ostanu neotkriveni i nekažnjeni "Nešto slično baca mračnu senku na čitav Balkan. Dakle, bez obzira kako stvari stoje u odnosima između SPC i MPC, koja je kanonski nepriznata, pred nama je dug period traganja za rešenjem. Ovakav se postupak ne samo mora osuditi, već se mora zaista i vrlo oštro osuditi, jer je reč o flagrantnom nasilju", kaže Đorđević.
Mirko Đorđević kaže da u ovom trenutku nije lako ponuditi jednostavan odgovor na pitanje da li je neophodno da državni organi Srbije reaguju povodom incidenta: "Ako su u pitanju naši državljani, onda naša država treba najenergičnije da protestuje, ali ako nisu naši građani, nego makedonski, i kao žrtve i kao nasilnici, onda treba apelovati na makedonsku državu, da i ona postupi u skladu sa obavezama civilizovanog ponašanja i međunarodnog prava. Uz ovo mogu da dodam da takvi činovi i slični, još uvek pokazuju da vreme mržnje, govora i činova mržnje nije na Balkanu prošlo i neće skoro proći", dodaje Đorđević.
#125
harambasa
-
- Members
- 4,057 posts
Posted 03 April 2004 - 22:20
Изгубила нам се Дубравка, уместо да дискутује са мном (а тама се намерачила) почела је да тролује (да и ја употребим ту реч).
Затрпа ме текстовима који су невезани или само делимично везани за нашу полемику.
- Шта је са Светим Василијем Великим и тврдњом да је он у 4. веку осудио католичке јеретике пре него што су постојали?
- Шта је са наводном изменом канона? Шта је са наводним канонима (од пре 787.) који спомињу католичку јерес?
- Шта је са оптужбама упућеним СПЦ да крши сопствена правила зато што прима дар од Ватикана и још то крије/не крије?
- Шта је са обликом земље? Галилеом Галилејом?
- Шта је са општим блаћењем СПЦ? О томе како нису довољно ажурни по скромном мишљењу Дубравке?
- Шта је са приговорима на сестринство двеју цркава (Православна и Католичка)? Је ли разјашњен гнев СПЦ поводом понашања аустријског свећеника у Призрену?
Да ли је могуће да смо сва та питања решили, да је Дубравка прихватила моје одговоре, да на њих нема приговора, коментара, чак ни за једну фусноту?
Алилуја
Затрпа ме текстовима који су невезани или само делимично везани за нашу полемику.
- Шта је са Светим Василијем Великим и тврдњом да је он у 4. веку осудио католичке јеретике пре него што су постојали?
- Шта је са наводном изменом канона? Шта је са наводним канонима (од пре 787.) који спомињу католичку јерес?
- Шта је са оптужбама упућеним СПЦ да крши сопствена правила зато што прима дар од Ватикана и још то крије/не крије?
- Шта је са обликом земље? Галилеом Галилејом?
- Шта је са општим блаћењем СПЦ? О томе како нису довољно ажурни по скромном мишљењу Дубравке?
- Шта је са приговорима на сестринство двеју цркава (Православна и Католичка)? Је ли разјашњен гнев СПЦ поводом понашања аустријског свећеника у Призрену?
Да ли је могуће да смо сва та питања решили, да је Дубравка прихватила моје одговоре, да на њих нема приговора, коментара, чак ни за једну фусноту?
Алилуја
Edited by harambasa, 03 April 2004 - 22:23.
#126
harambasa
-
- Members
- 4,057 posts
Posted 03 April 2004 - 22:29
- Najboje je čitati dela vladike Nikolaja i na osnovu toga doći do pravog zaključka. On je bio, kao što i treba, za dijalog, ali samo u kanonskim granicama i u cilju promovisanja istine koja je u Pravoslavlju očuvana. On nije zastupao nikakve kompromise, ekumenske ideje u savremenom smislu te reči, a pogotovo ne otac Justin. Takve teme nisu na Saboru raspravljane, jer je svaki od episkopa u suštini na liniji predanja Crkve. Kao što kod nas postoji širina u pristupu tom problemu, verujem da i među vernicima postoje oni koji su za doslednije držanje kanona, do onih za koje je sve dozvoljeno, pa se čak i pričešćuju kod nepravoslavnih ili su spremni da pričešćuju nepravoslavne. Svi ostaju u krilu Pravoslavne crkve zato što ni jedan, bilo vaseljenski ili pomesni sabor, nije osudio ni jednu od strana. Svaki je vernik slobodan da se sam opredeljuje, ali treba imati na umu reči svetog Teodora Studita, koji kaže da smo dužni boriti se za istinu pravoslavnu.
#127
harambasa
-
- Members
- 4,057 posts
Posted 03 April 2004 - 22:55
Мали дијаграм за Дубравку пошто видим да слабо капира
379 - Успокојење Светог Василија Великог
589 - Прва грешка при читању Символа вере, додатак филиокве (filioque), у Толеду Шпанији
767 - Жантијски сабор на коме Грци осуђују поједине Латине због филиокве
809 - Римски папа (један од пет, Цариград, Јерусалим, Антиохија и Александрија) устаје против филиокве. Наређује да се уреже Никео-цариградски символ вере (значи без филиокве) у две сребрне табле, додајући изјаву да је то урадио из љубави према ортодоксној вери.
1054 - Коначни раскол Рима и Цариграда око филиокве. Обе стране држе до тога да је њихова Црква "Једна Света католичка и апостолска". Касније се тек почињу делити номинативно, на римокатолике и православце.
.............
Објасни ти сада мени, како је Св. Василије Велики (+379) могао да осуди католичку јерес и како могу озбиљно дискутовати са особом која тако нешто протура и која не схвата грешку док јој се не нацрта? У доба Св. Василија Великог израз "католичка јерес" нема данашњу конотацију, значи једноставно "универзална јерес"? А не верујем да је тако нешто написао, нису тада у Кападокији биле актуелне светске завере као данас.
379 - Успокојење Светог Василија Великог
589 - Прва грешка при читању Символа вере, додатак филиокве (filioque), у Толеду Шпанији
767 - Жантијски сабор на коме Грци осуђују поједине Латине због филиокве
809 - Римски папа (један од пет, Цариград, Јерусалим, Антиохија и Александрија) устаје против филиокве. Наређује да се уреже Никео-цариградски символ вере (значи без филиокве) у две сребрне табле, додајући изјаву да је то урадио из љубави према ортодоксној вери.
1054 - Коначни раскол Рима и Цариграда око филиокве. Обе стране држе до тога да је њихова Црква "Једна Света католичка и апостолска". Касније се тек почињу делити номинативно, на римокатолике и православце.
.............
Објасни ти сада мени, како је Св. Василије Велики (+379) могао да осуди католичку јерес и како могу озбиљно дискутовати са особом која тако нешто протура и која не схвата грешку док јој се не нацрта? У доба Св. Василија Великог израз "католичка јерес" нема данашњу конотацију, значи једноставно "универзална јерес"? А не верујем да је тако нешто написао, нису тада у Кападокији биле актуелне светске завере као данас.
Edited by harambasa, 03 April 2004 - 22:56.
#128
harambasa
-
- Members
- 4,057 posts
Posted 03 April 2004 - 23:02
b-92, 17. 05. 2002.
Komisije Srpske i Makedonske pravoslavne crkve ocenile su u petak da su u razgovorima u Nisu "nacinile znacajan i dragocen korak" u resavanju problema statusa kanonski nepriznate pravoslavne crkve u Makedoniji. "Ima napretka i mislim da ce ovo biti velik doprinos konacnom resavanju problema", rekao je novinarima nakon sastanka vladika niski Irinej. On je rekao da su razgovori vodjeni "u punom duhu pravoslavne ljubavi sa zeljom da budu prevazidjeni svi problemi". "Mi u razgovorima nemamo pravo da odlucujemo, konacnu rec dace Sinodi nasih crkvi. Ponudili smo im najsiru autonomiju koju mi kao pomesna crkva mozemo u ovom trenutku da ponudimo", rekao je Irinej. Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije rekao je da postoji obostrana zelja za prevazilazenje problema. U zvanicnom saopstenju nakon razgovora navodi se da "svi clanovi komisija izrazavaju nadu i uverenje da je resenje, uz pomoc Bozju, sasvim blizu", kao i da su razgovori vodjeni otvoreno i iskreno u atmosferi razumevanja i bratske ljubavi.
Komisiju SPC cinili su mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije i episkopi backi Irinej, vranjski Pahomije i niski Irinej.
Spor makedonske crkve sa Srpskom partijarsijom traje decenijama, jer crkvena vlast u Skoplju nije bila zadovoljna autonomijom koju je dobila 1958. od SPC, pa je 1967. proglasila samostalnost. MPC, medjutim, do sada nije priznala nijedna pravoslavna crkva u svetu. Grcka pravoslavna crkva se protivi da se u nazivu MPC nadje nacionalna odrednica.
b92, 06. 06. 2002.
Clanovi sinoda Makedonske pravoslavne crkve odbacili su cetvrtak "nisku deklaraciju", koju su makedonske vladike potpisale sa predstavnicima Srpske pravoslavne crkve rekavsi da nema obavezujuci karakter za MPC i njena radna tela i organe. U saopstenju MPC, izdatom posle sednice sinoda odrzane na nepoznatom mestu, navodi se da MPC ne priznaje "niski dokument" potpisan sa SPC i da ce se "za obavezujuci smatrati samo onaj koji ce potpisati predsednik Svetog sinoda MPS i crkvenog narodnog sabora". Sinod je na sednici konstatovao da "nije imao i nema nameru da se odrekne zvanicnog imena crkve - Makedonska pravoslavna crkva i njene samostalnosti odnosno autokefalnosti". Ova odluka svetog sinoda MPC doneta je posle zestokih osuda vladika koje su 17. maja potpisale "nisku deklaraciju" prema kojoj MPC od SPC dobija autonomiju, ali pod drugim imenom - Autonomna ohridska arhiepiskopija.
#129
vowel
-
- Members
- 1,320 posts
Posted 06 April 2004 - 21:57
Generalno, sagledavanje, pa i kritika mora imati stanoviste, a razne grupe i odbori ma koje da imaju, ako im nedostaje teolosko, svako oponiranje Crkvi i 'crkvi' sa njenim arhistrukturama, arhivrednostima i raznim izvitopenjima je tek grebanje po povrsini, zalac koji moze da se oseti, ali i ne mora, bas kao i delovanje sekti. Ortodoksno teolosko stanoviste, ucrkovljenost je nedostajuca karika. Ja koliko sam informisan, etnofiletizam je jeres, ali dok lud zbunjenoga radi, sablazni nalaze pogodno tle u pastvi, ili pak trazimo info: dokle je stiglo sa pam/filo/fletom/on/m/anijom.Kako komentarišete da pojedini intelektualni krugovi, krizne grupe, Helsinški odbori, svo "jednoumlje i mračnjaštvo" za koje optužuju SPC vezuju za vladiku Nikolaja i oca Justina Popovića?
- Kada bi oni prihvatali stavove vladike Nikolaja i oca Justina, ne bi bilo Krizne grupe, niti raznih međunarodnih nevladinih organizacija otuđenih od svojih korena, vere i nacije. Onda bi oni bili na pravoj liniji. Ovako tim svojim stavovima prema vladici Nikolaju i ocu Justinu pokazuju gde se oni nalaze u odnosu na sopstveni narod, tradiciju i istoriju. Otac Justin je u svoje vreme govorio da ga savremenici ne razumeju i da će ga shvatiti tek posle 50 godina. To vreme još nije ispunjeno, ali nema sumnje da je sve što pozitivno imamo u Crkvi plod delanja vladike Nikolaja, njegovog Bogomoljčkog pokreta i dela oca Justina. Ako bi iz SPC odstranili njihovo delo, ne znam šta bi u njenoj novijoj istoriji imalo da ostane.
Njihovi stavovi se danas različito tumače i u samom vrhu Crkve, posebno kada je reč o odnosma sa Rimokatoličkom crkvom. Da li postoji neki zajednički saborski stav koji bi pomogao vernicima da se snađu?
- Najboje je čitati dela vladike Nikolaja i na osnovu toga doći do pravog zaključka. On je bio, kao što i treba, za dijalog, ali samo u kanonskim granicama i u cilju promovisanja istine koja je u Pravoslavlju očuvana. On nije zastupao nikakve kompromise, ekumenske ideje u savremenom smislu te reči, a pogotovo ne otac Justin. Takve teme nisu na Saboru raspravljane, jer je svaki od episkopa u suštini na liniji predanja Crkve. Kao što kod nas postoji širina u pristupu tom problemu, verujem da i među vernicima postoje oni koji su za doslednije držanje kanona, do onih za koje je sve dozvoljeno, pa se ...
itd
itd
E da li je to srz problema? Nikolaj? Justin? 50 godina u nazad? heh, ja sam jos u 1. veku, cirka 1900 godina u nazad.
Kkao ono bese rece Patrijarh Pavle, parafraziram: pusio je, ne mozemo ga proglasiti svecem?
I? mA, AJDE.
P.S. A GDE JE TEK LAZNO OTKRIVENJE?
P.P.S. INDIKATIVNO JE JEDINO STO HRISTOS RECE DA SABLAZNI MORAJU DOCI NA SVET, ALI TESKO ONOME SA KOGA DOLAZE. I samo je pitanje da li se radi o vulgarnostima, ili su one ipak drugojacijeg "kvaliteta".
Edited by vowel, 06 April 2004 - 22:03.
#130
vowel
-
- Members
- 1,320 posts
Posted 06 April 2004 - 22:10
da, opaska stoji, treba praviti razliku medju pojmovima:
katolicka znaci sveopsta, pa su se romejci zato i nazvali tako (rimokatolici), ali mi smo vaseljenska Cerkov - hehehe, nadmudrivanju nikad kraja, pa da sacekamo i tu space church, "jer kad su sudovi Tvoji (Boze) na zemlji, uce se pravdi koji zive u vaseljeni" (Isaija, SZ Sveti Prorok Boziji).
katolicka znaci sveopsta, pa su se romejci zato i nazvali tako (rimokatolici), ali mi smo vaseljenska Cerkov - hehehe, nadmudrivanju nikad kraja, pa da sacekamo i tu space church, "jer kad su sudovi Tvoji (Boze) na zemlji, uce se pravdi koji zive u vaseljeni" (Isaija, SZ Sveti Prorok Boziji).
