123 replies to this topic

[MLADEN]

Zasto u danasnje vrijeme mladi sve manje hoce da se vezuju vjencanim papirom- i zive nevjencani u zajednickom domu i nikada nece da kazu da je vrijeme za BRAK.
Da li je zavladalo nepovjerenje u maticare ili ima ono kada sutra doce do problema da nemoraju placati advokate i da se razidju bez problema.
Porast rastava brakova u Srbiji i Hrvatskoj je u velikom broju-Zasto??? da li mladi gledajuci to nezele da se vezuju cvrsce u vezi koja bi trebala prerasti u brak.
U Americi 70% bracnih parova vara svoga supruznika-znaci papir im nista neznaci, da li ce izumreti vjencanje u vjerskim ustanovama i opstinama??
A sve to prati i pad nataliteta!!!

[Kosovarja]

Zasto u danasnje vrijeme mladi sve manje hoce da se vezuju vjencanim papirom- i zive nevjencani u zajednickom domu i nikada nece da  kazu da je vrijeme za BRAK.
Da li je zavladalo nepovjerenje u maticare   ili ima ono kada sutra doce do problema da nemoraju placati advokate i da se razidju bez problema.
Porast rastava brakova u Srbiji i Hrvatskoj je u velikom broju-Zasto??? da li mladi gledajuci to nezele da se vezuju cvrsce u vezi koja bi trebala prerasti u brak.
U Americi 70% bracnih parova vara svoga supruznika-znaci papir im nista neznaci, da li ce izumreti vjencanje u vjerskim ustanovama i opstinama??
A sve to prati i pad nataliteta!!!

PA Mladene to sam i ja pitala pre neki dan.
Ponekad samo pomislim da se ti ljudi boje bracnog zivota i to je to.

[m]

Prijatelj se mlad ozenio, pa se to raspalo posle nekog vremena, pa je hteo da se razvede. Ispostavilo se da razvod kosta oko 80x skuplje od sklapanja braka. Pa se to prolongiralo. Sad je razveden.
Ili mozda ljudi zive zajedno i precutnim sporazumom ostavljaju otvorenu mogucnost pronalazenja bolje prilike?!
Ili nece da ih konzorcijum buducih babai deda, tetaka, strina, ujna, i ostalog gnjavi da podari unucice u ova nesigurna vremena?
Ljubav nije papir?
Znam jedan gay par koji se paxirao/ozenio/omuzio/poudavao/whatever.

Mene opcija da se za nekog vezem na neko duze vreme uzasno plasi, o zauvek necu ni da mislim.

[yenta]

a zashto bi sad brak trebalo da je neshto prirodno, a nevenchana veza neshto neprirodno? koliko vidim vi od toga krecete.

ljudi preispituju sami odnose, i biraju. nije moderno nego je doshlo na svoje.

ja smatram da je brak besmislen - sad ce drzava ili crkva da mi kazu dal jesam ili nisam sa nekim. idi. i sad "brak na papiru je CHVRSHCI" - jedino ako je chvrshci...

za homose razumem shto se loze na brak - pored onog zenskog u njima ("venchanica", predstava i ti fazoni) time dokazuju da su prihvaceni u drushtvu potpuno. kad budu prihvaceni, proci ce ih i to.

[pixy]

Meni je lepo ovako, nevenčanom, već više od tri godine. Zajedništvo je u glavi, a ne na papiru. Doduše, postoje neki tehnički problemi oko eventualnog venčanja, da ne kažem zakonske prepreke, ali kad se to bude raščistilo u sledećih par meseci, razmotrićemo još jednom eventualni brak. Čak i ako se venčamo, to će biti tajno, koliko god je to moguće. Jedini plus braka nad vanbračnom situacijom je u mom slučaju manje birokratije u budućnosti. Ne mogu sad da ulazim u detalje, ali bi tako bilo mnogo lakše ostati ovde...

Razvod je inače najveća muka, zbog čega mnogi ne stignu na vreme da se razvedu pa već žive sa drugom ženom dok traje procedura. Čuo sam priče od mojih izvora u jednoj opštini u Srbiji da su to prave ljudske drame, čak i kad par nema ništa da deli, ni decu ni kuću ni pare. Srbijo....

[Tromotorac]

Pregled stampe na B92:

Politika", 5. novembar 2003.

Srbija između dva popisa

EPIDEMIJA ODLOŽENIH BRAKOVA

B. Radivojša

Nikada od posle Drugog svetskog rata Srbija nije imala toliko visok procenat neudatih i neoženjenih stanovnika kao danas. Smanjenje udela registrovanih brakova je svetski trend, ali je pitanje da li su naši razlozi za to isti kao u razvijenim zemljama. Reklo bi se da nisu, ili bar ne sasvim, jer je ta promena kod nas tokom devedesetih godina isuviše nagla: od 1991. do 2002, između dva popisa, udeo neoženjenih ili neudatih je povećan za oko pet procenata, tako da je trenutno svaki četvrti stanovnik Srbije bez Kosova (stariji od petnaest godina) u tom statusu, dok je pre jedanaest godina to bio – svaki peti!

O kakvom skoku je reč jasno je ako se uporede rezultati ranijih popisa: između 1981. i 1991. godine udeo neoženjenih i neudatih je povećan samo za 0,2 odsto, između 1961. i 1971. za jedan i po procenat, dok je 1981, u odnosu na 1971, čak smanjen, jer je početkom osamdesetih za udaju i ženidbu stasala do sada najbrojnija generacija rođena početkom pedesetih godina.

Ista velika promena tokom devedesetih je zabeležena i kod udatih i oženjenih. Na popisu od pre jedanaest godina takvih je bilo 67, a lane 60 odsto, dakle za sedam procenata manje. U najrazvijenim zemljama je, doduše, procenat stanovništva u braku još niži i iznosi u proseku pedeset odsto, ali se nameće pitanje zašto je kod nas tokom devedesetih godina došlo do tako naglog smanjenja udela bračnih parova u ukupnom stanovništvu.

Poodmakli proces

Sociolog dr Mirjana Bobić, docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu, kaže da na ova kretanja, najviše, utiče ukupna demografska situacija u Srbiji, a, s druge strane, i socijalno-psihološki razlozi. Demografska situacija je veoma nepovoljna za brak, s obzirom na poodmakli proces starenja stanovništva. U većini opština u centralnoj Srbiji i Vojvodini prosečna starost je, naime, iznad 40 godina, a u nekim krajevima i preko 50, što znači da je mladih i kod nas sve manje. Samim tim se objektivno skraćuju kandidatske liste za sklapanje bračnih veza.

– Važni su i socijalno-psihološki razlozi, koji dovode do toga da se u brak ulazi kasnije ili se uopšte ne ulazi. "Odloženi" brak dovodi do kasnijeg rađanja, s nizom demografskih, socijalnih, pa i medicinskih (sterilitet) posledica – kaže dr Bobić, ali objašnjava da promenjen odnos prema braku kod nas nije samo deo modernizacijskih trendova, nego i izraz specifičnosti ovdašnje tranzicije.

Istraživanja su, naime, pokazala da je tokom devedesetih godina došlo do, kako bi sociolozi rekli, razaranja društva i porasta nesigurnosti života, što je svakako uticalo na mnoge da u ovom periodu ne ulaze u tako dugoročne aranžmane kakvi su bračni, ukazuje naša sagovornica.

Koliko je, inače, tokom devedesetih godina odlaganje odluke o braku učestalo pokazuju podaci o udelu neudatih žena u pojedinim godištima. Prošlogodišnji popis je, naime, pokazao da je svaka deseta žena u životnom dobu između 35. i 40. godine neudata, dok je među onima između 40. i 60. godine u takvom statusu tek svaka dvadeseta. Ista razmera važi i za muškarce: u životnom dobu između 35. i 40. godine neoženjen je svaki peti, a među onima između 40. i 60. – svaki deseti.

Mirjana Bobić kaže da ovi podaci potvrđuju da se odluka o sklapanju braka odlaže, jer je, recimo, problem sa stanovima (u gradovima) akutan, kao i s nezaposlenošću i skromnim zaradama. Sve to, naročito u urbanim sredinama, dovodi do odlaganja bračne odluke, pa i do odustajanja od nje. Ili se – u uslovima razorenog društva i blokirane tranzicije – u već poznim godinama za brak, oslonac traži kod roditelja.

Svi u jednom stanu

Naša sagovornica podseća da se ta pojava naziva retradicionalizacija društva, a svodi se na obnavljanje proširenih porodičnih domaćinstava, jer u jednom stanu sada ne tako retko zajedno žive tri ili, čak, četiri generacije.

Prošlogodišnji popis je pokazao da je tokom devedesetih vidno povećan i udeo udovica i udovaca. Među stanovništvom koje čini takozvani bračni kontigent (stariji od 15 godina), svaki deseti je, naime, u udovičkom statusu, s tim što je udovica ukupno oko 540.000, a udovaca oko 150.000. Na jednog udovca, dakle, dolazi između tri i četiri udovice! U ukupnom ženskom stanovništvu u centralnoj Srbiji i Vojvodini, starijem od 15 godina, svaka šesta-sedma žena je, dakle, udovica, s tim što je na seoskom području to učešće još veće: u vojvođanskim selima svaka peta žena je u proseku udovica, a u selima u centralnoj Srbiji nedostaje samo jedan procenat da bi i u tom delu republike odnos bio isti.

U nekim opštinama sa vrlo starim stanovništvom odnos između udatih i udovica je tri prema jedan: na tri udate žene imamo jednu udovicu. Tako je u Gadžinom Hanu, Ražnju, a samo donekle je povoljnije u Babušnici, Bojniku, Beloj Palanci i još nekim opštinama na jugoistoku i istoku Srbije.

Udovica je bilo mnogo i na prvim popisima posle Drugog svetskog rata, ali je kasnije njihov udeo smanjen, da bi sad opet bio povećan. Dr Bobić navodi da je taj porast takođe rezultat ukupnog starenja stanovništva, jer ako je starijih više naravno da će i udovištvo biti češće. Što se razlike u broju između udovica i udovaca tiče, ona je rezultat činjenice da žene kod nas u proseku žive nekoliko godina duže (žene 75, muškarci 69). Zato je udovištvo u Srbiji pre svega ženski fenomen.

U razvijenom svetu razlika u broju udovaca i udovica je manja, jer u ovim zemljama muškarci se po dužini trajanja života izjednačavaju sa ženskim svetom. To se može objasniti boljom preventivnom medicinom i, uopšte, većim ulaganjem u zdravlje kod drugih nego kod nas, ali često i drukčijim načinom života muškaraca od žena.

[Dunadan]

Zasto u danasnje vrijeme mladi sve manje hoce da se vezuju vjencanim papirom- i zive nevjencani u zajednickom domu i nikada nece da  kazu da je vrijeme za BRAK.
Da li je zavladalo nepovjerenje u maticare   ili ima ono kada sutra doce do problema da nemoraju placati advokate i da se razidju bez problema.

Ljudi sve vishe zaziru od institucije braka jer ona nikad nishta nije ni znachila sa stanovishta sigurnosti.
Danas postoji izbor kakav nashe babe i dede nisu imali; da se proba zajednichki zivot, prave i vaspitaju deca u zajednici koja nije ozakonjena.
Pitanje je kakva bi situacija bila pre sto godina da su ljudi imali izbor. Sigurno ne bi uletali u brak koji im roditelji nameste i trpeli ko zna shta samo zato shto je razvod bio nechuven (ne bismo imali Anu Karenjinu danas).


shto se tiche pada nataliteta, khm, to nema nikakve veze sa manjkom brakova.

[Tromotorac]

Ljudi sve vishe zaziru od institucije braka jer ona nikad nishta nije ni znachila sa stanovishta sigurnosti.
Danas postoji izbor kakav nashe babe i dede nisu imali; da se proba zajednichki zivot, prave i vaspitaju deca u zajednici koja nije ozakonjena.
Pitanje je kakva bi situacija bila pre sto godina da su ljudi imali izbor. Sigurno ne bi uletali u brak koji im roditelji nameste i trpeli ko zna shta samo zato shto je razvod bio nechuven (ne  bismo imali Anu Karenjinu danas).


shto se tiche pada nataliteta, khm, to nema nikakve veze sa manjkom brakova.

Heh.

Tako sam i ja razmisljao pre petnaestak godina. Skoro od reci do reci, a cudio sam se kako to u ozbiljnim socioloskim istrazivanjima ukazuju da postoji direktna korelacija izmedju "zajednickog zivota pre braka" i stope razvoda.

Medjutim, to mladoj osobi ne vredi objasnjavati. To ce se samo kasti, ako se ikad dodje to te spoznaje. I u jednom i u drugom slucaju, mislim nema velike stete - svako nek zivi kako zeli.

Ali cinjenice, na koje ukazuju socioloska istrazivanja ostaju -- kad udjes u vanbracnu zajednicu, "brak bez papira", ulazis sa drugim vrednosnim sistemom, drugim ubedjenjima, ocekivanjima i da ga nazovem "virtuelnim ugovorom". Kad se ta ista vanbracna zajednica pretopi u bracnu "na papiru" menjaju se neke od finesa u vec postojecem vrednosnom sistemu, ocekivanjima i "virtuelnom ugovoru"... i to vise nije ona ista zajednica koju su cinile iste osobe pre braka na papiru. Dodaj podizanje dece, cela druga prica.

Ali to ne vredi nikom objasnjavati dok ne proba. Ja kazem, ko ima hrabrosti, i snage da se upusti u taj najveci zivotni poziv, da bude otac, majka, suprug(a) - svaka cast! Pamet u glavu.

Drugima koji vole da budu postmoderni, nezavisni, kazem - sto da ne. I tu pamet isto pamet u glavu i samo napred.

[Bata.Ilich]

Ozenjen sam. Ne primecujem neke razlike izmedju ovog sada i stanja pre, dok sam bio sa mojom zenom kao devojkom, osim prstena na ruci. Mislim da je vecina stvari u glavi i sopstvenoj odluci - ako odlucis da ne varas zenu, da formirate zajednicko finansiranje vase "zajednice", volite se i pazite, u cemu je razlika? Papir me ne tera da tretiram nasu vezu drugacije. Jedina razlika je po meni u tome sto ce okolina odnosno drzava posmatrati drugacije kroz razne dadzbine i formalna prava, jer njoj (drzavi i okolini) to nije isto - ne meni.

[MLADEN]

Brak bez papira je provjera neka-jer da vjeruju jedno drugom nista nije problem.
Ja znam meni jedna drugarica je nedavno iz BG rekla da hoce djete ali nece brak
U pravu ste problem je u glavi, i nije problem i vjencati se i biti u toj zajednici ako si normalan.

[kamichak]

zasto bih menjala stvar koja dobro funkcionise? sta bih dobila?
evo, trcim da se ozakonim* kako bi neki tamo mladen mislio da sam normalna



*ako cemo tacno, i vanbracna zajednica je zakonita, vanbracna deca su u pravima u potpunosti izjednacena sa bracnom - pa ne vidim onda u cemu je kvaka ?
live and let live

[MLADEN]

zasto bih menjala stvar koja dobro funkcionise? sta bih dobila?
evo, trcim da se ozakonim* kako bi neki tamo mladen mislio da sam normalna



*ako cemo tacno, i vanbracna zajednica je zakonita, vanbracna deca su u pravima u potpunosti izjednacena sa bracnom - pa ne vidim onda u cemu je kvaka ?
live and let live

Eto vidis kako ti razmisljas i prepostavljas???

[Bonzo]

Deca ta koja cine razliku, a ne neki postojanje nekog tamo papira. Kad kazem deca, mislim kako na vec rodjenu decu, tako i na planiranu. Mislim, ja se i ne setim da li sam vencan ili ne dok ne dodje do ovakvih diskusija, tako da tu ne vidim neku razliku izmedju "prave" i "virtuelne" zajednice.

[chandra]

zasto bih menjala stvar koja dobro funkcionise? sta bih dobila?
evo, trcim da se ozakonim* kako bi neki tamo mladen mislio da sam normalna



*ako cemo tacno, i vanbracna zajednica je zakonita, vanbracna deca su u pravima u potpunosti izjednacena sa bracnom - pa ne vidim onda u cemu je kvaka ?
live and let live

Problem je samo u tome sto se neko sekira zbog tvog pravnog statusa.

Zasto bi bilo koga zanimalo kako smo ja i moj/a partner/ka organizovali nasu vezu? I da li nas je dvoje, troje ili petoro? I da li imamo petoro dece ili nemamo nijedno? To moze da zanima samo one bolesne tipove kojima je stalo da ja pravim danas decu kako bi oni sutra imali koga da salju u rat.

[kamichak]

vec sam jednom ovo pominjala na forumu, ali reci cu jos jednom. tek od 2002. godine je u srbiji silovanje u braku krivicno delo. toliko o pravnom statusu nasih majki, na primer. prema srpskom gradjanskom zakoniku zena je imala obavezu da zivi u mestu u kome njen muz obabere i da postuje sve njegove odluke. i da ne nabrajam. dakle, neka se niko ne brine o mom pravnom statusu, brinucu se ja za njega.
takodje, bas me briga sta ce misliti vaspitacica u vrticu ili uciteljica ako moje dete bude imalo prezime mog coveka, a ne moje (ili obratno). i bas me briga sta misli carsija - bas me briga sta misle kako izgledam, s kim zivim i kako se prezivam.
drzava priznaje vanbracnim hetero parovima prava koja imaju i bracni. ne vidim zasto bi se mladen sekirao oko toga.
ne vidim ni zasto bi se sekirao oko nataliteta - planeta je ionako prenaseljena.