63 replies to this topic

[Gonzo]

gledajuci one balvane, pitam se da li sam glup ili je car go...

Bas me zanima sta bi MsDonald's rekao na prvu skuplturu.

[fiju_briju]

Malo je nezahvalno odrediti se na osnovu dve dimenzije, mozda bas zato moj glas ide za Doertija.

[the sushi club]

sex, smrt i crvi dakle jamie kako si se samo setio turner prize-a he he he toliko sam busy da tek sada primecujem topik

anyway - posto je glasanje "tajno" ja tipujem na jedinicu B)

btw interesantan podatak na internet sajtu bbc-ja je ovaj result glasanja:


Who should win the Turner Prize?
The Chapmans
37%
Willie Doherty
17%
Anya Gallaccio
29%
Grayson Perry
17%
1665 Votes Cast
Results are indicative and may not reflect public opinion

Edited by the sushi club, 01 November 2003 - 04:48.

[jamie]

zanima me zasto je uopste pozeljno da umetnost bude drustveno angazovana? ja recimo to vidim skoro bez izuzetka kao manu, posto je ideja na kojoj se bazira prakticno bilo koja drustvena angazovanost po prirodi stvari elementarna i opste poznata. u stvari mislim da je to pokusaj da se svom radi pridoda vrednost na moralistickim osnovama.

nije do toga da se umetnicko delo vise ceni ukoliko je eksplicitno angazovano - zapravo to koliko se angazovanost ceni zavisi od galerije/muzeja/kupca koji delo otkupi, mnogo vise nego od kritike ili obicnih posetilaca izlozbe.
meni licno je na primer bitno da u autorovom pristupu temi [a tema je cesto i sama umetnost] vidim/osetim/iscitam[/ucitam?], pored ocekivane iskrenosti [da ne kazem lirskog] i makar male doze posebnosti [da ne kazem originalnog], odredjeni odnos prema svekolikoj drustvenoj [globalnoj/lokalnoj] realnosti sa kojom je autor [prinudjen da bude] u interakciji, i bez cega bi njegovo umetnicko delo lako moglo da sklizne u autisticnost.
ta drustvena angazovanost koju zelim i ocekujem da vidim ne mora biti moralizatorska, niti je potrebno da ista osudjuje/brani, dovoljno je da korespondira sa savremenoscu koja okruzuje umetnika/gledaoca, i takvu nenametljivu ali evidentnu, politicnu ali ne i ideoloski obojenu drustvenu angazovanost prepoznajem u ovom radu brace chapman nominovanom za nagradu - koji izaziva niz pitanja, a pre svega na polju drustvenog.

od ovih ovde glasam za bracu chapman, mada mi drustveno angazovani deo uopste ne odgovara. balvani ne dolaze u obzir, siromasni su sadrzajem da ne pominjem tehniku. ono sa televizorima mi nije bas najjasnije, nije mi jasnije ni posle odlaska na sajt tako da tu ostaje znak pitanja. najzad, ovo poslednje mi naginje kicu.

kic je kod perry-a vise nego uocljiv, ali usudio bih se da kazem kako je u pitanju namerni-kic jer mislim da se tu, u tom kicu, krije najveci deo ironije - istovremeno dok specificnom tehnikom [i tematikom] ozivljava keramiku kao mesto umetnickog [angazmana?], autor svojom sizoidnom neartikulisanom kolaznom estetikom keramiku vraca odakle je i doneo, u slepu ulicu umetnosti [tj. kic]. zapravo, taj objekat koji je predvidjen da u njega britanska penzionerka uglavi poklonjeni buket cveca je apriori kic, i perry-ev rad tu pricu ne ukida vec je prvi koji je posle duze vremena razvija, takoreci - nadogradjuje kic svojom autenticnom podivljalom i vrhunski satiricnom dekorativnoscu; to vise nije kic, to je prekic [a kada se malo bolje zagledamo u gomilu nabacanih detalja vidimo otiske stvarnosti koji su sve samo ne dekorativni, od nasilja do pornografije]. za njega sam glasao zato sto mi se cini da je jedini uradio nesto novo od predlozenih [ipak je u pitanju nagrada za napredak na polju umetnosti], a da je ta novost pritom istovremeno i preporod grncarije i nadogradnja kica [umetnost sa one strane estetike], sto vec zalazi u teoriju umetnosti.

http://www.graysonperry.co.uk/We
- rad graysona perry-a sa imenom we've found the body of your child inspirisan je breugelom i pesmom tom waitsa georgia lee u kojoj se govori o ubistvo deteta, 2000a


- rad sa imenom video installation otkriva spisak stvari koje grayson perry smatra kliseima u savremenoj umetnosti

sveukupno gledano najbolji rad od ponudjenih za turner prize je zasigurno rad brace chapman koji su svoju ideju, za razliku od perry-a, uspeli da svedu na jednu jasnu i direktnu misao [pritom nisu banalni], a ostavili su dovoljno mesta za preispitivanje i analizu. braca chapman iz vise razloga imaju najvise sanse da osvoje nagradu, a kljucni razlog je taj da su je od svih ponudjenih najvise i zasluzili zbog onoga sto su godinama stvarali [grayson perry ima jako malo sanse da pobedi zbog toga sto je njegov rad vecina kriticara proglasila opskurnim i uvredljivim, sto su inace atributi koji su do sada bili strogo rezervisani za rad brace chapman]. razlika izmedju perry-eve histerije na keramici i ritualnog rezbarenja chapman-ovih je najpre u tome sto su braca chapman koncizniji u ideji, dok je grayson perry daleko licniji u onome sto stvara [vrednost njegovog rada je najpre u specificnom crtezu i tehnici], osnova je medjutim i dalje vrlo slicna - oba rada se baziraju na unosenju svezine u zastarele zanatske [umetnicke] forme tako sto se uz posebnu [inovativnu] tehniku postojecim opsteprihvacenim simbolima [umetnickog/dekorativnog] zadaje okvir drustvene angazovanosti ili aktuelnosti [pri cemu i perry i braca chapman koriste simbole neiscrpnog potrosackog drustva, zbog cega bismo mogli zakljuciti da su oba rada donekle pop].


- najcuveniji i najskandalozniji rad brace chapman, skulptura zygotic acceleration, biogenetic, de-sublimated libidinal model iz 1995e


- poceci brace chapman gde su cuvene ratom inspirisane grafike koje je nacinio goya prenesene u hiper realne skulpture, great deeds against the dead, 1994a

kec je malo previse eksplicitan i deklarativno angazovan za moj ukus.
tako da balvani bogami imaju potencijal
ipak postoji neka lascivna harmonija u paralelizmu tih balvana i jonskih stubova galerije

priznacu da mi je posebno intrigantan rad sa balvanima, od njega medjutim najmanje ocekujem da ce odneti nagradu - cini mi se da nije dovoljno inovativan za tate galeriju. reklo bi se da on estetski ima jako malu vrednost [sto ne mislim da je istina, rekao bih cak da je najlepsi, u bukvalnom smislu tih reci], ali od svih ponudjenih to je rad o kome moze najvise/najduze da se razmislja [zapravo i jeste jedan od boljih primera kako izgleda aktuelna konceptualna umetnost], dok se tematski sasvim razilazi sa ostalim ponudjenim radovima, a recimo da je i najmanje drustveno angazovan. opet, po vec ustaljenom sablonu, to je rad koji najvise mistifikuje umetnicki postupak, skoro da smo spremni da [laicki] kazemo kako rada i nema, a upravo je to ono cemu konceptualna umetnost [izmedju ostalog] tezi - teoriji [a ne objektu] kao konacnom produktu umetnosti [sioran, tu se vracamo na onu tvoju tezu da su jezik i reci najadekvatnije sredstvo raslojavanja stvarnosti, sto se poklapa sa idejom savremene teorije umetnosti].

inace: instalaciju cini 7 balvana od hrastovog drveta starog 200 godina koji su jednake duzine/visine [otprilike tri puta visi od posetilaca]; prenosenje, unosenje i postavljanje instalacije je trajalo danima zbog ogromne tezine balvana, dok je priprema radjena mesecima posto nije svaki deo galerije mogao da podnese toliku tezinu; balvani su postavljeni tako da kada se nalazite u sredini ne mozete videti svako stablo, dok drvece sa sobom nosi poseban miris koji ispunjava citavu galeriju; u holu ispred instalacije se nalazi tepih od rasutog secera; delo nosi naziv as long as there were any roads to amnesia and anaesthesia still to be explored.

gledajuci one balvane, pitam se da li sam glup ili je car go...

Bas me zanima sta bi MsDonald's rekao na prvu skuplturu.

jaoj, breee, gonzo...
izgleda da je car za tebe uvek go. tako da slobodno odustani od pitanja da li si glup.

tebe zanima sta bi mcdonald’s rekao za prvu skuplturu, a mene zanima sta bi ti rekao za prvu skulpturu [i da li bi uopste imao sta da kazes, i primetis, da na njoj ne stoji znak mcdonald’s-a].

Who should win the Turner Prize?
The Chapmans 37%
Willie Doherty 17%
Anya Gallaccio 29%
Grayson Perry 17%

hvala sushi znaci tako je glasao london - jako slicno raspolozenje je i ovde kod nas [sa daleko manjim brojem glasaca], s tim da je rad sa balvanima naisao na vise razumevanja tamo nego ovde jer turner prize i tate galerija vec godinama ulazu u razvitak konceptualne umetnosti.

treba reci i to da je u novinskim clancima i medijskim osvrtima ovogodisnja selekcija proglasena:
1) jednom od najboljih u poslednjih 10ak godina
2) pomalo konzervativnom, pre svega zbog vracanja starim zanatima i zaobilazenja konceptualne umetnosti

p.s. juliana, hvala na eseju.

[Sioran]

>ta drustvena angazovanost koju zelim i ocekujem da vidim ne mora biti moralizatorska, niti je potrebno da ista osudjuje/brani, dovoljno je da korespondira sa savremenoscu koja okruzuje umetnika/gledaoca

moj utisak je prvo, da je vecina te drustveno politicke angazovanosti zapravo vrlo eksplicitna i pragmaticna (npr. antiratna, progay i sl), a drugo da je to, sto ti zoves "korespondiranje sa savremenoscu" korespondiranje sa sablonskim i ni u cemu utemeljenim vidjenjem sveta kao nekakvog degradirajuceg, propadajuceg mesta na kojem caruju otudjenost i multinacionalne kompanije.

>kic je kod perry-a vise nego uocljiv, ali usudio bih se da kazem kako je u pitanju namerni-kic jer mislim da se tu, u tom kicu, krije najveci deo ironije

ha! neces verovati (tim pre moj post stize posle tvog), ali tacno sam pomislila da ce to da bude odbrana (kic kao nekic, antikic, postkic itd). svaka ta ironija i oznaka neceg necim suprotnim uvecava broj asocijativnih koraka (od kocke do ventilatora) sto ja ne vidim kao prednost, naprotiv (s tim da optimum ne mora da bude totalna eksplicitnost, od jednog koraka).

[jamie]

moj utisak je prvo, da je vecina te drustveno politicke angazovanosti zapravo vrlo eksplicitna i pragmaticna (npr. antiratna, progay i sl), a drugo da je to, sto ti zoves "korespondiranje sa savremenoscu" korespondiranje sa sablonskim i ni u cemu utemeljenim vidjenjem sveta kao nekakvog degradirajuceg, propadajuceg mesta na kojem caruju otudjenost i multinacionalne kompanije.

slazem se. vecina drustvene angazovanosti u umetnosti jeste eksplicitna, vecina je cak vrlo politicna, i kao takva ume da predje u propagandu, sto je takodje legitimno.
ali korespondiranje sa savremenim jeste upravo koriscenje sablona tj. stereotipa [koji se polako pretvaraju u arhetipe] u jasno konceptualizovanom umetnickom postupku. to kakav je svet [da li je mesto otudjenosti i globalizacije, da li je istorija apokalipticna, blablabla] je ipak stav umetnika, i kao takav je nesto sa cime se slozis ili ne, ali svakako verujes da je takav stav opravdan odredjenim iskustvom koje umetnik zeli da podeli sa tobom.

ha! neces verovati (tim pre moj post stize posle tvog), ali tacno sam pomislila da ce to da bude odbrana (kic kao nekic, antikic, postkic itd). svaka ta ironija i oznaka neceg necim suprotnim uvecava broj asocijativnih koraka (od kocke do ventilatora) sto ja ne vidim kao prednost, naprotiv (s tim da optimum ne mora da bude totalna eksplicitnost, od jednog koraka).

pa, neces verovati, ali kicu nije potrebna odbrana, jer kic ionako moze samo da se negira ili potvrdjuje. perry definitivno potvrdjuje kic, u tome se slazemo, koji sa sobom nosi i keramika, ali i njegov licni senzibilitet. na neki paradoxalni nacin, upravo je kic ono sto perryev rad cini vrednijim, zanimljivijim, a posebno to sto je uspeo od necega morbidnog i zastrasujuceg [pedofilija, ratovi...] da nacini [drustveno angazovani?] kic.

Edited by jamie, 01 November 2003 - 16:41.

[Sioran]

>vecina drustvene angazovanosti u umetnosti jeste eksplicitna, vecina je cak vrlo politicna, i kao takva ume da predje u propagandu, sto je takodje legitimno.

ne znam sta mislis pod legitimno. mislim daleko od toga ja zagovaram nekakvo zabranjivanje; za mene je problem sa tom angazovanom umetnoscu sto me ne zadovoljava umetnicki (zato sto me ne zanima da tamo pronalazim ono sto vec znam, a pogotovo nesto toliko banalno) a ni po svom politickom angazmanu (koji se, i kad ga podrzavam, mnogo efikasnije sprovodi dijalogom, tribinama i sl).

>ali korespondiranje sa savremenim jeste upravo koriscenje sablona tj. stereotipa [koji se polako pretvaraju u arhetipe] u jasno konceptualizovanom umetnickom postupku.

slazem se samo delimicno. naravno da korespondencija nije moguca ako ne postoji nikakva veza i slicnost, pa i neki dogovoreni sablon, simbol, lozinika itd. problem je kada ta sablonizacija uzima takve razmere da je se ne radi o nekoj korespondenciji i pozivanju na stvarnost nego o prostom podrazumevanju da stvarnost jeste to, da je taj sablon (e.g. mcdonalds) neki njen najbolji reprezent. znaci ono sto ja tvrdim je da se ta simbolika ne koristi samo kao dogovorno sredstvo (u smislu kad god stavim neki logo moj referent je spoljasnji svet) nego kao vrlo konkretan (i vrlo siromasan da ne kazem banalan) stav o svetu.

>to kakav je svet [da li je mesto otudjenosti i globalizacije, da li je istorija apokalipticna, blablabla] je ipak stav umetnika, i kao takav je nesto sa cime se slozis ili ne, ali svakako verujes da je takav stav opravdan odredjenim iskustvom koje umetnik zeli da podeli sa tobom.

ja mislim da je ta prica o otudjenosti u stvari jedna mantra koja se iz nekog razloga (npr. kombinacije inercije i potrebe da se deluje kritican i poseban) forsira, nesto sto nema mnogo veze ni sa licnim iskustvom ni sa ozbiljno promisljenim stavom.

>na neki paradoxalni nacin, upravo je kic ono sto perryev rad cini vrednijim, zanimljivijim, a posebno to sto je uspeo od necega morbidnog i zastrasujuceg [pedofilija, ratovi...] da nacini [drustveno angazovani?] kic.

sta da ti kazem, za mene to ne cini vrednijim vec manje vrednim. mislim kad sam rekla da sam ocekivala ovu vrstu odbrane mislila sam pre svega na to, da kic moze da se interpretira kao nesto sto nije samo kic nego i nesto vise, stav o kicu itd. ja ne zelim da pravim taj dodatni korak, kao sto ne zelim da pravim ni dvadeset koraka koji od kocke vode do ventilatora. takodje moram reci da nisam impresionirana ni time sto se kic pravi od morbidnih stvari, daleko od toga da imam sa tim neki problem, jednostavno: nije mi bilo kakav nestandardan odnos prema njima vredan paznje (a ima ih koji jesu).

Edited by Sioran, 02 November 2003 - 04:05.

[jamie]

za mene je problem sa tom angazovanom umetnoscu sto me ne zadovoljava umetnicki (zato sto me ne zanima da tamo pronalazim ono sto vec znam, a pogotovo nesto toliko banalno)

na osnovu ovoga zakljucujem da od umetnickog dela ocekujes [pored ostalog, pretpostavljam] da ti prikaze nesto sto ne znas, cega nisi svesna, u sta nisi upucena, da te na neki nacin edukuje, da otkrije neki [neciji] novi svet. i zakljucujem da se to u slucaju savremene umetnosti nije nikada [ili se retko kad] dogodilo.

problem je kada ta sablonizacija uzima takve razmere da je se ne radi o nekoj korespondenciji i pozivanju na stvarnost nego o prostom podrazumevanju da stvarnost jeste to, da je taj sablon (e.g. mcdonalds) neki njen najbolji reprezent. znaci ono sto ja tvrdim je da se ta simbolika ne koristi samo kao dogovorno sredstvo (u smislu kad god stavim neki logo moj referent je spoljasnji svet) nego kao vrlo konkretan (i vrlo siromasan da ne kazem banalan) stav o svetu.

tacno tako. nekada taj znak funkcionise, a nekada ne znaci nista. ponekada mcdonald’s znak govori jedino i samo o mcdonald’s-u, a ponekada se njime pokusava objasniti odnos savremenog coveka prema hrani, prema ekonomiji, prema globalizaciji, ponekada pokusava da govori i o stanju u kom se covecanstvo nalazi. naravno da ce tu svako iscitati nesto drugo, i naravno da taj znak nije dovoljan da objasni citav [zapadni] svet, uostalom, ako govorimo o simbolima globalizacije, cesto se u umetnosti koriste samo da bi privukli paznju [a ako privlace paznju, zar nisu vec znakoviti, zar ne govore vec time o covecanstvu, publici, kritici, industriji...].
treba ipak priznati da znak mcdonald’s-a nesto znaci – ako nista drugo proces globalizacije je vec dovoljno dugo u toku, a mcdonald’s jeste medju onima koji svrsishodno ucestvuju u tom procesu [i medju onima koji na neki nacin trpe i posledice tog procesa]. ponekada umetnicko delo ne propagira nista odabranim znakom [mcdonald’s, za/protiv], ponekada ga samo registruje kao opsteprihvaceni stereotip [cak preispituje], ponekada se igra stereotipom [mislim da je to slucaj sa radom brace chapman].

pitanje je - koji bi simbol realnog tebe licno zadovoljio u umetnickom delu, koji bi ti se cinio dovoljno sveobuhvatnim da prikaze trenutno stanje u kome se covecanstvo nalazi, a da nije banalan?

mislim kad sam rekla da sam ocekivala ovu vrstu odbrane mislila sam pre svega na to, da kic moze da se interpretira kao nesto sto nije samo kic nego i nesto vise, stav o kicu itd. ja ne zelim da pravim taj dodatni korak, kao sto ne zelim da pravim ni dvadeset koraka koji od kocke vode do ventilatora.

pa, o kicu se moze govoriti kao o konceptu, cak kao o – konceptu mediokriteta. ali kic nije samo to, on moze biti odsustvo ukusa [neukus], ali moze biti i neujednaceni, nagomilani, nekonceptualizovani ukus [takoreci preterani ukus]. grayson perry cini mi se prikazuje oba spomenuta kic diskursa – tematikom [pornografija, nasilje...] zalazi u neukusni kic, dok formom [nagomilanost bez jasne strukture] zalazi u preterani kic. ova dva kica se spajaju na trecem – na keramici, koja se vec dugo ne tretira kao umetnicki zanat, vec kao tradicionalni [nasledjeni] kic.

ako na jednom umetnickom delu naidjes na uspesno prepletena tri razlicita nivoa kica [gde su pritom prikazane i slike koje mozemo slobodno nazvati bolesnim - pedofilija], ipak cestitaj umetniku - ili je to uradio slucajno, iskreno [modernista], ili vrlo svesno, planski [postmodernista]. mislim da je perry ovo drugo, i mislim da njegove keramicke skulpture govore o savremenom kicu covecanstva, ili pak o savremenom covecanstvu kao kicu.

Edited by jamie, 03 November 2003 - 00:18.

[Sioran]

>na osnovu ovoga zakljucujem da od umetnickog dela ocekujes [pored ostalog, pretpostavljam] da ti prikaze nesto sto ne znas, cega nisi svesna, u sta nisi upucena, da te na neki nacin edukuje, da otkrije neki [neciji] novi svet. i zakljucujem da se to u slucaju savremene umetnosti nije nikada [ili se retko kad] dogodilo.

imam utisak da se stalno (ili bar ja) vrtimo u krug. ja u sustini ne ocekujem da me umetnicko delo edukuje - kao sto sam vec rekla ja ne mislim da je vizuelna umetnost optimalan medijum za edukaciju. ne vidim kako bi nesto sto moze da se iscita na mnogo nacina moglo da mi kaze nesto sto ja ne znam kad maltene po definiciji ono sto mi ono kazuje je ono sto ja vec znam (jer ja sam ta koja ga iscitava)*. u tom smislu moje razocarenje ne izlazi iz toga sto me umetnost ne edukuje nego iz toga sto se ono sto bih ja mozda ocekivala od umetnosti zrtvuje za racun njene (drustveno angazovane i) edukativne uloge (u kojoj po meni ne da ne uspeva nego prakticno ne moze da uspe).

>pitanje je - koji bi simbol realnog tebe licno zadovoljio u umetnickom delu, koji bi ti se cinio dovoljno sveobuhvatnim da prikaze trenutno stanje u kome se covecanstvo nalazi, a da nije banalan?

hm, pa nijedan. zato i mislim da je (da izrazim svoj stav u radikalnoj formi) pogresno to uvezivanje i interpretiranje simbola van konteksta umetnickog dela (u smislu, gde god da vidim znak mcdonald's kod mene se automatski odmotava prica o globalizaciji koja se zatim raznim asocijacijama povezuje sa ostalim elementima recimo slike). u stvari, mislim da je pogresna ta ideja da se delo stvara sa ciljem da bude u sustini prevedeno u tekst (hm, opet se vracam na pocetak?).

>ako na jednom umetnickom delu naidjes na uspesno prepletena tri razlicita nivoa kica [gde su pritom prikazane i slike koje mozemo slobodno nazvati bolesnim - pedofilija], ipak cestitaj umetniku

pa dobro, 'ajde. ne znam da li je tako zvucalo - ja o njegovom radu i nisam imala neki intenzivno negativan stav, a cinjenica je da ga tvoja prica jeste ublazila . kao i obicno, moje primedbe se vise odnose na savremenu umetnost generalno nego na konkretan rad ako se premise te umetnosti apstrahuju (sto u ovom slucaju dovodi do prilicno pozitivnog suda).

*ovo nije sasvim tacno utoliko sto ono sto ja vec znam nije nesto potpuno diskretno i odredjeno, i tacno je da nekakva asocijacija (ciji je izvor umetnicko delo) moze da pokrene tok misli koji rezultira necim novim.

[Herr]

Ja glasam za 1 i 3, ta se umetnost da sublimirati. Uvek sam ocekivao od umetnosti da ugreje celoveka ili da ga smrzne kao Volta Diznija.

[jamie]

imam utisak da se stalno (ili bar ja) vrtimo u krug.

jeste, malo [ili vec godinu dana] se vrtimo u krug, mada nije da ne dolazimo do zanimljivih zakljucaka – ako nista drugo polako dolazimo do toga sta ko ocekuje od umetnosti [+ sta joj tacno zamera].
npr herr se vec izjasnio u svom prvom postu.

u tom smislu moje razocarenje ne izlazi iz toga sto me umetnost ne edukuje nego iz toga sto se ono sto bih ja mozda ocekivala od umetnosti zrtvuje za racun njene (drustveno angazovane i) edukativne uloge (u kojoj po meni ne da ne uspeva nego prakticno ne moze da uspe).

tvoja pozicija je jako cudna [i moze biti razlog zasto se vrtimo u krug] - ti dosta toga zameras savremenoj vizelnoj umetnosti, a da pritom nista ne ocekujes od nje, jer je smatras inferiornom u odnosu na knjizevnost/reci. samim tim si vec ogranicila umetnost na jako mali prostor delovanja, sa jako malim brojem tema koje bi mogla da obradjuje, skoro da je ukidas i vracas na pocetak XX veka.
a savremena umetnost je u mukotrpnom pokusaju da se oslobodi ogranicenog prostora dosla do toga da bude igra znakova [ponekada stereotipnih, ponekada cak i textualnih] koja se oslanja na licne asocijacije posmatraca [retko i na njegov ukus] u zelji da isprica odredjenu pricu [ili izrazi stav umetnika]. jasno je da se vizuelne umetnosti ne mogu zadovoljiti time da budu lepe, posle svih promena koje su dozivele u dvadesetom veku, jer lepota ipak nema koncept.
a opet jasno je i da je koncept u stvari sa one druge strane umetnickog - u posmatracu, umetnicko delo nosi samo indikacije koncepta. na neki nacin, savremena umetnost je u posmatracu, tj. u tebi, mnogo vise nego u umetnickom objektu, koji je mesto konceptualizovane iluzije o svetu.

zato i mislim da je (da izrazim svoj stav u radikalnoj formi) pogresno to uvezivanje i interpretiranje simbola van konteksta umetnickog dela (u smislu, gde god da vidim znak mcdonald's kod mene se automatski odmotava prica o globalizaciji koja se zatim raznim asocijacijama povezuje sa ostalim elementima recimo slike).

mislim da je tu u pitanju jedna vrsta nametnutog stereotipa koji savremena umetnost ne sme da izbegne jer je celokupna realnost opterecena njime. ako mcdonald's postaje znak koji nas okruzuje u realnom i medijskom prostoru, tesko je ocekivati da ga umetnost nece uvesti u svoju igru znakova, narocito zato sto govori o globalnom. pitanje je ukusa i umetnika i konzumenta umetnosti kako je taj znak sproveden i sta o njemu moze da se kaze.

> ako na jednom umetnickom delu naidjes na uspesno prepletena tri razlicita nivoa kica [gde su pritom prikazane i slike koje mozemo slobodno nazvati bolesnim - pedofilija], ipak cestitaj umetniku

pa dobro, 'ajde. ne znam da li je tako zvucalo - ja o njegovom radu i nisam imala neki intenzivno negativan stav, a cinjenica je da ga tvoja prica jeste ublazila. kao i obicno, moje primedbe se vise odnose na savremenu umetnost generalno nego na konkretan rad ako se premise te umetnosti apstrahuju (sto u ovom slucaju dovodi do prilicno pozitivnog suda).

drago mi je ako je ovo znak da je diskusija donekle produktivna. makar i na apstraktnom nivou.

...

na ovoj stranici nedostaje jos slika – previse texta
evo npr konceptualni umetnik iz san franciska 70ih, paul kos, sa radom nazvanim sound of ice melting koji predstavlja svojevrsni zen apsurd koncept.



trenutno si u prilici da pogledas retrospektivnu izlozbu ovog umetnika [pionira konceptualne umetnosti] koja traje do 6og decembra u grey art galeriji njujorskog univerziteta.

[Sioran]

>tvoja pozicija je jako cudna [i moze biti razlog zasto se vrtimo u krug] - ti dosta toga zameras savremenoj vizelnoj umetnosti, a da pritom nista ne ocekujes od nje, jer je smatras inferiornom u odnosu na knjizevnost/reci.

hm, nije tacno da ne ocekujem nista - samo to da ne ocekujem (var ne od vizuelnih umetnosti i muzike) znanje. zanima me da li ti smatras da znanje ili stav (koji proizvodi ili moze da proizvede posmatrac) treba da bude cilj umetnickog dela i ako, da, zasto? ne uvazavam razloge inercije tipa - poslednjih sto godina tezimo ka tome, necemo valjda da idem unazad (zasto da ne?).

>samim tim si vec ogranicila umetnost na jako mali prostor delovanja, sa jako malim brojem tema koje bi mogla da obradjuje, skoro da je ukidas i vracas na pocetak XX veka.

mislim jeste (e.g. ne mislim da umetnost treba da se bavi politickim temama), s tim sto ja ne vidim da je preostali prostor mali. taj prostor je primeren medijumu kojim se ona koristi i niko drugi ne moze da ga koristi bolje od nje (e.g. nikakva prica o slici ili kompozicija o slici (na sta god to da lici) ne moze da bude slika).

>a savremena umetnost je u mukotrpnom pokusaju da se oslobodi ogranicenog prostora

zasto???

>jasno je da se vizuelne umetnosti ne mogu zadovoljiti time da budu lepe, posle svih promena koje su dozivele u dvadesetom veku, jer lepota ipak nema koncept.

meni to nije jasno (osim ovog da lepota nema koncept). osim toga, u tvojim ustima sama rec lepota ima neku izrazito neprijatnu konotaciju (cak bi verovatno imala i u mojim da se planski ne borim protiv toga). deo toga je sigurno u tome sto taj izraz implicira naivnost, neposrednost, eksplicitnost ili nesto tog tipa. za mene je stav o tome sta je lepo nesto sto se ucenjem menja i definitivno se ne svodi na neki kiceraj.

>trenutno si u prilici da pogledas retrospektivnu izlozbu ovog umetnika [pionira konceptualne umetnosti] koja traje do 6og decembra u grey art galeriji njujorskog univerziteta.

razmislicu. vec vidim sebe kako podbadam ostale posetioce protiv izlozbe

Edited by Sioran, 04 November 2003 - 21:38.

[jamie]

hm, nije tacno da ne ocekujem nista - samo to da ne ocekujem (bar ne od vizuelnih umetnosti i muzike) znanje. zanima me da li ti smatras da znanje ili stav (koji proizvodi ili moze da proizvede posmatrac) treba da bude cilj umetnickog dela i ako, da, zasto? ne uvazavam razloge inercije tipa - poslednjih sto godina tezimo ka tome, necemo valjda da idem unazad (zasto da ne?).

vec sam negde iznad napisao kako verujem da je cilj umetnosti – iskustvo [a ne znanje, stav, ili kako je stajalo pre edit-a, text], i verujem da je tako jos od pecinskih crteza, preko renesansnih skulptura i slika pa sve do savremenih instalacija ili performansa.
sto se znanja tice, sumnjam da bi umetnost mogla da mi prenese odredjeno znanje, osim znanje o umetnosti i sistemu na koji se oslanja umetnost.
kada je stav u pitanju - nadam se je stav nesto sto umetnicko delo nosi sa sobom, makar se dogodilo da taj stav nije meni blizak.
a text je nesto sto vec duze vreme postoji u savremenoj umetnosti, a kao reakcija na umetnost se javlja ne tako davno. recimo da je text bio nametnut od strane drustvenog koje je pocelo da proucava svaku covekovu aktivnost, naravno i umetnost. ja ne verujem u rec kao cilj umetnickog, ali verujem da umetnost treba analizirati, jer postoji mogucnost da stavovi svakog od nas pojedinacno mogu da ucine nasa iskustva [a time i samo umetnicko delo] vrednijim.

- mene zanima da li ti smatras da rec ne moze biti umetnost?
- mislis li da se rec ne koristi istim/slicnim metodom zavodjenja kao i vizuelno?

postoji citav jedan pravac u konceptualnoj umetnosti koji se bazirao iskljucivo na recima i brojevima, zapocet 70ih i 80ih, verovatno pod uticajem savremene filozofije [deride, na primer], sa idejom da umetnost tezi poruci i shvatanjem [koje je slicno tvom] da su reci najbolji medijum za izrazavanje jasne poruke. upravo je taj pravac bio najvise drustveno angazovan, neretko politcki raspolozen, ali tada su poruke koje umetnik salje bile previse eksplicitne [za moj ukus].

jedna od istaknutijih u tom polju umetnickog izrazavanja je jenny holzer koja zalazi u drustveno angazovanu poeziju. kao primer - njena instalacija untitled (selections from truisms, inflammatory essays, the living series, the survival series, under a rock, laments, and child text) iz 1989e prikazana u gugenhajmu:



plus njen stariji rad:

mislim jeste (e.g. ne mislim da umetnost treba da se bavi politickim temama), s tim sto ja ne vidim da je preostali prostor mali. taj prostor je primeren medijumu kojim se ona koristi i niko drugi ne moze da ga koristi bolje od nje (e.g. nikakva prica o slici ili kompozicija o slici (na sta god to da lici) ne moze da bude slika).

i ja isto smatram da umetnost ne treba da se bavi politickim temama [npr. da li su republikanci bolji od demokrata, da li treba ili ne treba bombardovati irak, itd.], ali takodje mislim da umetnost ne treba [i ne sme] da izbegava i zaobilazi drustvene teme [u sta spada i mcdonald’s, mozda cak i 9/11]. opet, linija izmedju politickog i drustvenog angazmana je tanka, i verujem da je do umetnika da li ce tu liniju da prekoraci, a do nas da li cemo to da tolerisemo [malo je umetnickih dela koja su se bavila politikom, a da cu cenjena, uglavnom su to bile antiratne poruke]. na kraju krajeva, umetnosti je u tradiciji da se bavi drustvenim temama i situacijom u drustvu, danas je to postala i potreba [sto je verovatno zbog situacije u drustvu, ne u umetnosti].

>a savremena umetnost je u mukotrpnom pokusaju da se oslobodi ogranicenog prostora

zasto???

zato sto u jednom trenutku taj prostor nije bio dovoljan ni umetniku, ni gledaocu, ni drustvenim okolnostima. jednostavno - istorija i razvoj umetnosti [umetnosti kao iskustvu, ne umetnosti kao dekorativnom].

osim toga, u tvojim ustima sama rec lepota ima neku izrazito neprijatnu konotaciju (cak bi verovatno imala i u mojim da se planski ne borim protiv toga). deo toga je sigurno u tome sto taj izraz implicira naivnost, neposrednost, eksplicitnost ili nesto tog tipa.

nije tako, gresis. ako nesto izuzetno cenim u savremenoj umetnosti, onda je to lepota. i ako hoces iskreno, jako malo umetnika iz savremene umetnosti volim, jer mi je jako malo radova blisko, i jako malo njih mi je lepo [u onom apsolutnom smislu tih reci, ne samo u estetskom] – ali zato stajem u odbranu i onih koji mi nisu bliski ili koje ne volim, ali ciji mi je stav jasan i koji mi se cini utemeljenim u jakom konceptu [opet iz verovanja da je razumeti umetnost primarnije od toga da ti se umetnost svidi]. razumem zasto ti se cini da u mom slucaju lepota predstavlja nesto naivno, trivijalno - verovatno zato sto mi u umetnosti lepota nije dovoljna ukoliko ne govori nista i ukoliko sluzi sama sebi.
izmedju ostalog i zato sto mi je priroda lepsa od svakog covekovog produkta.
insistiranje iskljucivo na lepoti u umetnickom je tesko zadovoljiti – zato sto su nam kriterijumi pri odredjivanju lepog sasvim razliciti. ne bi me cudilo da je ono sto je ruzno i tebi i meni lepo selektoru turner nagrade, ili cak gonzo-u, koga to bas zabavlja, pa mu je lepoooo. utoliko bih rekao da mi lepota nije nebitna, ali mi je na drugom mestu, kao glazura jednom jakom konceptu.

evo, ja cu izdvojiti jedan rad koji mi je prvi pao na pamet kao lep [estetski i konceptulno]:
u pitanju je instalacija umetnika marc quinn-a sa naslovom self - 4.5 litra njegove krvi [koju je sakupljao u periodu od 5 meseci i koja je ekvivalent sveukupnoj krvi u njegovom organizmu] zaledjene i ukalupljene u njegov autoportret. rad se nalazi u saatchi galeriji u londonu u providnoj staklenoj kutiji koja se drzi na -70 stepeni celzijusa. ovim je umetnik uspeo da napravi ultimativni autoportret uz konstantno prisustvo sopstvenoga tela [krvi i genetskog materijala], simbolicno i kroz formu autoportreta, dok je sam umetnik realno odsutan. kao i on sam, i njegovo delo moze umreti, sto se [po tracevima? kako bi se stvorio hype?] umalo dogodilo zimus kada je usred nepaznje jedna od radnica galerije iskljucila masinu za rashladjivanje. srecom, delo je spaseno.



inace, meni se cini da ti unapred diskvalifikujes sve sto tezi konceptualnom ili drustveno angazovanom, pa makar se i dogodilo da bude lepo [to zakljucujem i iz ove saljive ali problematicne recenice: vec vidim sebe kako podbadam ostale posetioce protiv izlozbe...].
steta sto se planski ne boris i protiv toga, jer umetnosti se treba prepustiti.
bilo bi fer da i ti izdvojis nekog umetnika cije ti se delo dopalo, pa makar bilo i samo lepo, a koji spada u okvire savremene umetnosti, od 50ih na ovamo. ako postoji takav.

Edited by jamie, 04 November 2003 - 22:25.

[Sioran]

>vec sam negde iznad napisao kako verujem da je cilj umetnosti – iskustvo

sad sam potpuno sigurna da se vrtimo u krug: ako je cilj iskustvo (inace se slazem da to treba da bude cilj) u cemu je onda problem sa oskudno verbalizovanim iskustvima (tzv. sto-je-lepim)?

>upravo je taj pravac bio najvise drustveno angazovan, neretko politcki raspolozen, ali tada su poruke koje umetnik salje bile previse eksplicitne [za moj ukus].

imam utisak da si pogresno razumeo da ja, buduci da tvrdim da je tekst koji izlazi iz iskustva vizuelnog inferioran u odnosu na tekst dobijen bez posredovanja vizuelnog, da ja zagovaram da vizuelno treba se jednostavno preskocu (zasto gubiti vreme i informacije) i prosto zameni tekstom. ali ne, bas je suprotno, ja mislim da treba da se batali podredjivanje tome sta eventualno moze da se ucita i da se vrati na klasicne nacine stvaranja. zasto je uopste bitno sta ce da se ucita?

>zato sto u jednom trenutku taj prostor nije bio dovoljan ni umetniku, ni gledaocu, ni drustvenim okolnostima. jednostavno - istorija i razvoj umetnosti [umetnosti kao iskustvu, ne umetnosti kao dekorativnom].

ali ovo samo objasnjava zasto se nesto desilo, ne zasto bi bilo pozeljno da se to desi.

>insistiranje iskljucivo na lepoti u umetnickom je tesko zadovoljiti – zato sto su nam kriterijumi pri odredjivanju lepog sasvim razliciti.

ovo u stvari ne verujem da je tacno. mislim da vecina razlika potice od toga sto neko naglasava konceptualnost a neko estetiku, ne iz toga sto kompromis oko estetskog nije moguc (u stvari verujem da je moguc). btw, necu da te plasim, ali citala sam da su pronasli poprilicnu uskladjenost izmedju stavova ljudi na raznim delovima planete kakve su im slike lepe. idealna slika, misli vecina, treba na sebi da ima valjda ljude (mozda decu?), prirodu i (pazi ovo), po koju istorijsku licnost .

>inace, meni se cini da ti unapred diskvalifikujes sve sto tezi konceptualnom ili drustveno angazovanom, pa makar se i dogodilo da bude lepo

prvo sam pomislila (i napisala) da si u pravu (narocito za drustvenu angazovanost) a onda sam se predomislila. na primer generalno mi se dopada basquiat iako bi mogao i valjda morao da se intepretira kao politicki angazovan.

>bilo bi fer da i ti izdvojis nekog umetnika cije ti se delo dopalo, pa makar bilo i samo lepo, a koji spada u okvire savremene umetnosti, od 50ih na ovamo

jel' mogu ove?

renee magrite: empire of light (1954)



romare bearden:the block (1972)



nego ja cekam da se ti izjasnis o kill bill-u. na moje zgrazanje filmski ukusi (ne mislim samo na domaci film mada i to) nam se izgleda dobrim delom podudaraju (hocu reci jos nisam videla da si hvalio neki film koji ja mrzim a takvih ima ohoho).

Edited by Sioran, 04 November 2003 - 23:53.

[Herr]

nema umetnosti bez koncepta tzv konceptualna umetnost jos samo jedna sarena laza za trziste umetnina.

poslati poruku nije isto sto i stvoriti umetnost.


KB sigurno ne moze biti neka osnova za neko buduce prijateljstvo