150 replies to this topic

[Kinik]

...

 

Izvini, nothing personal.

 

Samo mi ide na ganglije vecito kukumavcenje i isisavanje iz prsta nekih stvari koje su em upitne, em su postojale i kod svih drugih naroda, pa su ti narodi iz tih 'seoba' umeli da svasta kapitalijuzu, a ovde se to pretvorilo u internetski sajt 'poteklo' i nagvazdanje o 'haplotipskim grupama'.

 

No, svako ima pravo na svoj hobby, samo ne treba da umislja da je to bitno i drugima.

 

Mogao bih napisati detaljno poreklo moje porodice, pa i navesti neke istorijske cinjenice / dokumenta, ko se otkuda i kamo doseljavao / iseljavao - i sta? Da neki tamo grb stavim na upaljac / hemijsku i delim unaokolo?

Zar nije vise nego recit 'grb Karica' i cemu takvo 'armunikasenje' vodi?

 

Tacno znam koje godine i odakle su se doselili neki moji preci zabelezeni u prvom popisu knj. Srbije - od cega ja nemam nista, niti gajim neku emociju. Taman posla da bih izvlacio zakljucke oko 'istorijske nesrece / nepravde / zuluma' i ostalog romanticarskog trc-prc.

 

Pogledaj, ako te bude interesovalo, neku istoriju Spanije. Tek tu ima cinjenica da se prenerazis. Ili istoriju Holandije.

So what?

 

...

[chilli]

Vidi, taj sajt Poreklo ima digitalizovan Zbornik, zato sam ga postavio. Genetiku sam možda brzopleto uveo u igru, objašnjenje sam dao naknadno. Evo već više od godinu dana istražujem poreklo svoje familije, pročitao sam preko sto pedeset knjiga, neke su mi bile potrebne, a neke samo zanimljive. Fokusirao sam se na neke tragove i predanja, koja vode u crnogorsku Hercegovinu, te sam i u tom smislu birao literaturu. Na proleće planiram obilaske nekih arhiva, prvenstveno dubrovačkog i zadarskog. Ne moraš poznavati jezike i arhivistiku, postoje tamo ljudi koji te (za novac dakako) vode kroz arhiv, pomažu ti i izdaju printove dokumenata.

Referisao sam nekoliko puta na Boška Desnicu, mislim da niko kao on nije tako temeljno obradio jadranske arhive.

Dakle, ne radi se samo o Cvijiću, mada ni njegov rad ne smemo izostaviti.

 

Slobodno si mogao onaj Pekićev odlomak staviti ovde, bio bi bliži temi. Zapravo, ono što ja želim da kažem jeste da su nacionalni mitovi konstrukcija s vrlo malo istine i da su nacionalne države na Balkanu konstrukcija (za razliku od Bosne) - misliš li da bi se Cvijić složio s tim? Kod njega je jasno uočljiv nedostatak objašenjenja kako odjednom od mešavine naroda nastadoše Srbi (Hrvati), to se uzima zdravo za gotovo. Ovo je karakteristika svih radova s kraja XIX do polovine XX veka, osim možda S. Jovanovića.

 

At the end, ovim poslednjim seobama krajem XX veka, Dinarci su konačno preplavili Panonski basen i vratili Slovenima milo za drago!

[darth bane]

Pa eto ti, na prostoru uze Srbije postoji jedna praznina u XVIII veku, kao da tu nikog nije bilo. Sta se tada na tim prostorima desavalo?
Sto kaze Kinik, svako ko zeli da se ozbiljno bavi istorijom Srbije i uopste balkanskih prostora, mora dobro da proceslja te arhive u Istanbulu!

[chilli]

Srbija je potpuno opustela nakon austro-turskih ratova i seoba krajem XVII veka, početkom XVIII bila je pod austrijskom upravom s procenjenih oko 200.000 ljudi. U drugoj polovini počinju pominjane intenzivnije seobe Dinaraca u Šumadiju jer su do dolaska dahija, Turci bili relativno blagi, gotovo nezainteresovani. Prvenstveno dolaze u ruralne predele, u varošima Srba (eto ih odjednom, vidiš!) nije bilo sve do 30-ih godina XIX veka.

 

Univerzalna (i neverovatno značajna, u rangu češkog robota, ako ne i jača) srpska reč VAMPIR zabeležena je upravo pod austrijskom upravom, čak su poslali izaslanika da celu stvar ispita. Jeste da je komesar zaključio da je sve besmislica, ali Turci bi to natakli na kolac i sad ne bismo imali vampire!

 

Istanbulski arhiv neka češlja kome treba, čuo sam da je pravo uživanje proučavati raskošno ukrašene turske dokumente (ovo kažem ozbiljno)...meni je za sada izuzetno dalek. A nije da ga nisu češljali, eto ga opet Desnica na primer, ali njega su interesovali prvenstveno njegovi Morlaci.

[Kinik]

...

 

>> ... Zbir­no po­sma­tra­ni re­zul­ta­ti is­tra­ži­vanja isto­rij­skih iz­vo­ra, fi­lo­lo­ških i an­tro­po­lo­ških pro­u­ča­vanja, uka­zu­ju da su Slo­ve­ni u ju­go­za­pad­nim de­lo­vi­ma Sr­bi­je za­te­kli go­to­vo pot­pu­no pra­zan pro­stor, dok su se na se­ve­ru i is­to­ku zem­lje za­dr­ža­le znat­ne gru­pe sta­ro­se­de­la­ca. Obla­sti ko­je su sta­ro­se­de­o­ci na­selja­va­li u vre­me od do­la­ska Slo­ve­na do X ve­ka mo­že­mo od­re­di­ti tek u gru­bim po­te­zi­ma. Manje en­kla­ve Ro­me­ja po­sto­ja­le su oko Sin­gi­du­nu­ma, Vin­če, Ni­ša, Ra­sa, Pri­zre­na, dok je ši­ro­ki po­jas od gornjeg to­ka Ti­mo­ka, pre­ko Ov­čeg - Polja i Te­to­va či­nio ve­li­ku et­nič­ku ba­ri­je­ru iz­me­đu Sr­ba i Bu­ga­ra, od­no­sno Bu­ga­ro-Slo­ve­na.[1]

       Pe­ri­od od VII do X ve­ka je­ste do­ba ko­je se mo­že pod­ve­sti pod pr­vu fa­zu sla­vi­za­ci­je ko­ja, kao što smo vi­de­li, ni­je is­pr­va ob­u­hva­ti­la či­ta­vu te­ri­to­ri­ju Sr­bi­je. Kon­kret­no, isto­rij­ski iz­vo­ri su po­ka­za­li da je traj­no na­selja­vanje Slo­ve­na ve­za­no za VII ve­k, a da je, pre­ma an­tro­po­lo­škim re­zul­ta­ti­ma, pro­ces me­šanja ot­po­čeo doc­ni­je, naj­ve­ro­vat­ni­je kra­jem XI ve­ka da bi doc­ni­je te­kao ubr­za­nim to­kom. Ši­renje Slo­ve­na iz pr­vo­bit­nih Skla­vi­ni­ja kao or­ga­ni­za­ci­o­nih ob­li­ka pr­vih pri­mi­tiv­nih dr­ža­va tra­ja­lo je ne­ko­li­ko sto­le­ća, opet uslov­lje­no ka­ko ma­kro­re­gi­o­nal­nim ta­ko i mi­kro­re­gi­o­nal­nim fak­to­ri­ma, da bi smo po­sle jed­nog mi­le­ni­ju­ma da­nas ima­li jed­nu an­tro­po­lo­šku struk­tu­ru u ko­joj je do­mi­nan­tan di­nar­ski an­tro­po­lo­ški tip[2] au­toh­to­nog po­re­kla, uz je­zik ko­ji sva­ka­ko pri­pa­da slo­ven­skoj gru­pa­ci­ji.

 

 

 

[1] Bu­ga­ri ni­su slo­ven­skog po­re­kla već su sla­vi­zi­ra­ni, naj­ve­ro­vat­ni­je od dru­ge po­lo­vi­ne IX ve­ka. Term­in Bu­ga­ro-Slo­ve­ni od­no­si se na Slo­ve­ne pod bu­gar­skom po­li­tič­kom vla­šću ali ih et­nič­ki raz­dva­ja od pra­vih Bu­ga­ra tur­skog po­re­kla.

[2] O ovom pro­ble­mu vi­de­ti de­taljni­je u od­go­va­ra­ju­ćim član­ci­ma u gla­sni­ci­ma An­tro­po­lo­škog dru­štva, 1-30 (1964-1994). ... <<

 

 TZivkovic - etnicke promene vi_x.pdf   207.83KB   4 downloads

 

...

[darth bane]

Vidi, taj sajt Poreklo ima digitalizovan Zbornik, zato sam ga postavio. Genetiku sam možda brzopleto uveo u igru, objašnjenje sam dao naknadno. Evo već više od godinu dana istražujem poreklo svoje familije, pročitao sam preko sto pedeset knjiga, neke su mi bile potrebne, a neke samo zanimljive. Fokusirao sam se na neke tragove i predanja, koja vode u crnogorsku Hercegovinu, te sam i u tom smislu birao literaturu. Na proleće planiram obilaske nekih arhiva, prvenstveno dubrovačkog i zadarskog. Ne moraš poznavati jezike i arhivistiku, postoje tamo ljudi koji te (za novac dakako) vode kroz arhiv, pomažu ti i izdaju printove dokumenata.
Referisao sam nekoliko puta na Boška Desnicu, mislim da niko kao on nije tako temeljno obradio jadranske arhive.
Dakle, ne radi se samo o Cvijiću, mada ni njegov rad ne smemo izostaviti.

Slobodno si mogao onaj Pekićev odlomak staviti ovde, bio bi bliži temi. Zapravo, ono što ja želim da kažem jeste da su nacionalni mitovi konstrukcija s vrlo malo istine i da su nacionalne države na Balkanu konstrukcija (za razliku od Bosne) - misliš li da bi se Cvijić složio s tim? Kod njega je jasno uočljiv nedostatak objašenjenja kako odjednom od mešavine naroda nastadoše Srbi (Hrvati), to se uzima zdravo za gotovo. Ovo je karakteristika svih radova s kraja XIX do polovine XX veka, osim možda S. Jovanovića.

At the end, ovim poslednjim seobama krajem XX veka, Dinarci su konačno preplavili Panonski basen i vratili Slovenima milo za drago!

I mene interesuje da istrazim poreklo porodice. Cuo sam da je sve zapisano u arhivama SPC-a , a pretpostavljam da bi popovi bili vrlo predusretljivi da izadju u susret, uz odgovarajucu novcanu naknadu, svakako.

[chilli]

Meni je zanimljiva jedna stvar, što i ovaj rad potvrđuje, ta nesposobnost Slovena da prevagnu u svim aspektima (a imali su sve preduslove) nad starosedeocima. Kada je i dolazilo do mešanja, događalo se tako što su starosedeoci "silazili", a ne obrnuto. U kojoj meri su silazili, možemo zaključiti po brojnosti onih koji su ostajali da bi se kasnije selili. Dakle, Sloveni su držali plodnije krajeve i ta činjenica ide u prilog vrlo ranom prihvatanju slovenskog jezika, ali uglavnom samo jezika. Narovučenije, ako si hteo 'leba, morao si da ga tražiš od Slovena...

 

Zatim, kuga je zaobilazila planine a kosila po dolinama i otvorenim prostranstvima, česte grandiozne vojne akcije u svim smerovima, koje su prolazile moravsko-vardarskom dolinom u srednjem veku, a koju su dominantnije naselili Sloveni, morale su ostaviti posledice. Pogotovo kada uzmemo u obzir konačno pozicioniranje mađarske države kao barijere između južnih i ostalih Slovena. Prostori na kojima su stvorene ove naše države, morale su se odnekud naseliti, Sloveni ostali odsečeni, Bugari takođe odsečeni romejskim stanovništvom, a u srednjem veku prirodno obnavljanje stanovništva nije baš najpouzdaniji metod.

 

Takođe, imamo vrlo malo pisanih tragova predslovenske kulture (koja je ujedno i završna faza romanizacije Balkana), a u kombinaciji s ranim prihvatanjem slovenskog jezika, mi uglavnom samo antropološki možemo razdvojiti ove dve glavne grupe. "Drugim rečima, stanovništvo je u XIII/XIV veku bilo u kulturnom smislu "slavizirano", dok je u antropološkom imalo odlike preslovenskog življa."  A to nije mala stvar. Bilo bi zanimljivo pročitati sličan rad, ali za područje Bosne, Dalmacije i Hrvatske.

 

According to my calculations..

Spoiler

 

 MV5BMTgyMTY4NDk4NV5BMl5BanBnXkFtZTcwNzYxNDc0NA@@._V1_SX640_SY720_.jpg   46.66KB   1 downloads

Južni Sloveni su morali odavno nestati (šala mala).

[Kinik]

...

 

Sloveni su bili ondasnji varvari, tako da se o 'kulturi' tesko moze govoriti. To je upliv Vizantije i romejskih polisa koji su ih za usi izvlacili iz tog tezackog blata, a nazalost nisu uspeli. Dovoljno je pogledati kakvo je kulturno nasledje gradova po dalmatinskoj obali i u Boki..

 

Po meni - steta je sto sloveni nisu nestali kao i huni / avari i ostala varvarska plemena, ili sto nisu bili silom pokatoliceni.

Danas nam istorija ne bi bila seljacko-opancarska.

 

Dovoljno mi je da pogledam poljake i cehe, da vidim ko se kod njih i dalje drzi tradicije / folklora i sve mi je jasno.

 

...

[darth bane]

A pa mozda su i izumrli... oni stari Sloveni- Anti! Po svoj prilici stanovnistvo se obnavljalo doseljavanjem , a onda je SPC uzimala stvari u svoje ruke! Zato nikad neces saznati pravu istinu iz srpskih izvora, pa verovatno ni iz austrijskih (beckih) ili ruskih, vec najverovatnije- turskih!

[DonJuan]

Zanimljiva tema, mora se priznati. Prvi put sam se zainteresovao, kada sam skuzio da mahom svi Z-Evropski gradovi imaju gradjevine koje poticu iz : XV,XVI,XVII veka, Beograd ( osim tvrdjave) nema gotovo nijednu!? Najstarija gradjevina ( van Kalemegdana) je ona zgrada u ul. Cara Dusana br. 10 koje je izgradjena 1726 godine ... a i ona je nikakva! Nakon toga, prva naredna gradjevina je konak kneginje Ljubice ... iz 1830 godine! Sto svedoci o tome da je danasnja teritorija Srbije, u XVIII v. bila "brisani prostor".

Nema, zato što je Beograd sistematski rušen u zadnjih n godina. A rušili su ga bukvalno svi kojima se našao na putu, da bi na kraju posao "zacementirali" komunistički arhitekti.

[Kinik]

...

 

>> ... Dinarska psihoza

Piše: Svetislav Basara, 21. novembar 2017. 

 

* Vreme gorkih lekova je k sožaljeniju odavno prošlo, pa je najefikasniji lek za dinarsku psihozu - pendrek - (po meni prerano) povučen iz upotrebe

 

Subotom pažljivo čitajte nastavke Đorgovićevog feljtona posvećenog poznom spisu Slobodana Jovanovića "Jedan prilog za proučavanje srpskog nacionalnog karaktera" jer će vam neke stvari biti jasnije, iako vam zacelo neće biti prijatno da saznate da bolujete od dinarske psihoze.

 

Jovanovićevom se spisu vaistinu malo šta može prigovoriti, osim možda to što uzroke brojnih srpskih mentalitetskih manjkavosti i zastranjivanja pripisuje planinskom poreklu Srba.

 

Kao što ste se ovde višekratno obavestili - uz dužno poštovanja za Jovanovića, Cvijića (pa i Fernana Brodela) - moja malenkost uopšte ne veruje u teoriju o presudnom uticaju geomorfologije na istoriju i život, ako ni zbog čega drugog a ono zato što narativi o gorštačkoj violentnosti, nedisciplinovanosti, sklonosti fantaziranju i nesklonosti radu padaju u vodu na primerima velebrodovitih Tibeta i Nepala, koji spadaju u najneviolentnije kulture ovog guravog sveta, ali i Švajcarske, koja je zemlja mnogo planinskija od Srbije, a čiji žitelji uopšte nisu ni neradni ni nedisciplinovani. Naprotiv!

 

A tek je psihotično neutemeljena teorija o slovenskom poreklu dinarske psihoze - koju Slobodan Jovanović razložno nije ni uzeo u razmatranje - saglasno kojoj su srpske mane u stvari posledice srpskih vrlina - dobrodušnosti, gostoljubivosti, pravoslavnosti, itd, na kojima nam zli okolni svet zavidi i daje sve od sebe da nas, ako ne baš dibidus uništi, a ono bar "rasrbi".

 

Sada sledi prilog Jovanovićevom "Prilogu za proučavanje srpskog nacionalnog karaktera". Držim, naime, da dinarska psihoza - kao, uostalom, ni shizofrenija, tuberkuloza ili male boginje - nije "etnički čista" bolest koja spopada samo Srbe, a na koju su ostali narodi imuni, a činjenicu da je dinarska psihoza u Srbiji pandemijska i endemska objašnjavam time što se ona - za razliku od ostatka sveta - u Srbiji ne leči, nego neguje i - što je još crnje i gore - smatra savršenim zdravljem.

 

Sad ćete se sigurno zapitati: a kako se to leči dinarska psihoza? Evo kako: gorkim lekovima, kojima je blagovremeno iskorenjena u boljem delu sveta, a kojima je i Petar Veliki vrlo uspešno izlečio Ruse od (nazovimo je) uralske psihoze i učmalu i uspavanu Rusiju - koja bi se, da nije bilo Petra, danas zasigurno zvala Severna Srbija - pretvorio u imperiju i svetsku velesilu. Vreme gorkih lekova je k sožaljeniju odavno prošlo, pa je najefikasniji lek za dinarsku psihozu - pendrek - (po meni prerano) povučen iz upotrebe. Sad će mudroseri bezbeli ustvrditi da moja teorija pada u vodu i kao dokaz navesti (nespornu) činjenicu da su Srbi tokom istorije i te kako bili pendrečeni, čemu ne protivurečim, ali dodaje da su - kad god su bivali pendrečeni - pendrečeni zato što nisu bili dovoljno psihotični, a ne zato da bi se izlečili. ... <<

 

...

[DonJuan]

 

 

T Toponimi kao što su Durmitor, Visitor i mnogi drugi svedoče o njihovom postojanju i pokazuju da slovenski element u visokim planinskim lancima nikada nije postao preovlađujući. Konačno "pretapanje" u Srbe ili Hrvate dogodilo se tek u XIX veku! (ovu tvrdnju sam spreman da branim dok me neko ne razuveri, makar i "genetikom" ) 

 

 

U to je mnogo kasno. Kokretno za Durmitor, irirsko/tračanski starosedeoci su konačno istisnuti od strane slovenskih plemena u 14 i 15 veku, i to konkretno od plemena Novljani koji su migrirali iz Bosne ili Hercegovine.

Nakon toga je jedan deo sloveniziran, dok se drugima gubi trag, verovatno su ili migrirali ili su ubijani.

 

Slično je bilo i u drugim krajevima.

[chilli]

U to je mnogo kasno. Kokretno za Durmitor, irirsko/tračanski starosedeoci su konačno istisnuti od strane slovenskih plemena u 14 i 15 veku, i to konkretno od plemena Novljani koji su migrirali iz Bosne ili Hercegovine.

Nakon toga je jedan deo sloveniziran, dok se drugima gubi trag, verovatno su ili migrirali ili su ubijani.

 

Slično je bilo i u drugim krajevima.

Nikad nije kasno!

 

Prvo, za te Novljane niko nikada nije utvrdio ko su i odakle su. Da li su došli u VII veku na područje Pive i Durmitora, kao što se govori, čisto sumnjam. Slovensko pleme, pa da zapuca ni manje ni više nego na Durmitor! Ako poznaješ način života starih Slovena, teško možeš podržati ovu tvrdnju. Pre će biti da su ti "Novljani" zapravo doseljenici i izbeglice pred slovenskim doseljavanjem, a da su došli sa područja Travnika sasvim je moguće. Ko je mogao utvrditi i ustvrditi da su to Sloveni? Čak i da ih je čuo kako govore, to nije nikakav dokaz jer su vrlo rano primili slovenski jezik. Novljani --> nov (doseljen narod) - pleme, pa još slovensko, zasigurno nije. A drobnjački Durmitor sav je naseljen mnogo kasnije (za Drobnjake se govori da su čak germanskog porekla), tako da nekakva predanja o starim Novljanima ni u ludilu ne mogu biti pouzdana.

Drugo, sve i da je dolazilo do mešanja (evidentno jeste, ali to mešanje se događalo na slovenskim područjima, dakle u nižim predelima) ono nije nikakav dokaz da su time postali "Srbi", jer Srba tada nije ni bilo. Ako je jedino što ove narode povezuje sa Srbima to što su živeli na području nemanjićke države i primili hrišćanstvo s te strane (vizantijske), moramo doći do zaključka da su Srbi prilično raznolika grupa, sačinjena od slovenskih doseljenika i starosedelaca, što na kraju krajeva tvrdim i ja. Protokom vremena i migracijama, što je i pokazao ovaj rad koji je postavio Kinik, ova druga grupa odnosi prevagu. Još jedan dokaz koji govori protiv tvrdnje da su svi bili jedan narod, jeste i taj da

su se itekako međusobno trebili i pljačkali. Primitivno ustrojstvo, značaj i razvoj crnogorske crkve više nam govori o načinu života tog naroda i potrebi za nečim zajedničkim (ovo je bitno ako posmatramo postepeno širenje Stare Crne Gore na Brda) nego o nekakvom istinskom hrišćanstvu njenih podanika, naročito nam ne govori o etničkoj pripadnosti.

Takođe, na području Crne Gore spominjala se samo srpska vera i srpski jezik. Što se tiče srpske vere, što je nisu zvali "naša"? Čim je "srpska" nije originalno naša, od Srba (Slovena) smo je primili (nešto kao naša "turska kafa" - dabome da je turska, a ne afrička ili američka, da su Austrijanci ostali u XVIII veku zvali bismo je bečka ili austrijska - a to svakako ne govori ništa o poreklu kafe). Srpski jezik se takođe spominje, ali ne zaboravimo kuda se sve rasprostirala srpska država i jezik te države je bio dominantan i pre širenja. Mletački izvori izjednačavaju srpski/slovenski/ilirski jezik i slabo ih razlikuju. Dubrovčani su narodni jezik zvali slovinskim ili naškim, u Bosni se govorio bosanski...

 

I tako sve do romantičarskog XIX veka i slično u drugim krajevima...

[Div]

Čitam malo tekst na linku koji je Kinik postavio, priča se o upadima Slovena na teritoriju Vizantije u šestom i početkom sedmog veka. Onda kaše:

 

Drugi talas slovenske kolonizacije usledio je dolaskom Srba. Budući da je naša tema ograničena na pitanje etničkih promena na centralnom balkanskom prostoru, ovde ćemo izostaviti suvišnu raspravu o vremenu dolaska Srba i zadovoljiti se okvirnim datovanjem u period 629 - 634. godine.24 Konstantin VII Porfirogenit (944 - 959) car i plodan pisac, ostavio je dragoceno svedočanstvo o vremenu dolaska Sr- ba i o teritoriji koju su oni naselili.25 Ujedno, De Aministrando imperio, odakle i crpi- mo podatke za najraniju istoriju Srba, jeste i jedini izvor za prošlost Srba od VII do X veka. Iako u istorijskoj nauci postoje razmimoilaženja o pitanju vrednosti tog spi- sa kao istorijskog izvora, priklanjamo se onoj grupi istraživača koja delo smatra po- uzdanim svedočanstvom doba o kome govori.26 Kada su Srbi definitivno odlučili da se zadrže na teritoriji južno od Dunava, dobili su od Iraklija, kako Porfirogenit navodi, zemlju koju su već Avari opustošili a Romeji potpuno napustili i sklonili se u Dalmaciju i oko Drača.27 Među pustim oblastima gde su Srbi naseljeni pominje se i Srbija, odnosno centralni deo bivšeg Ilirika. U tom slučaju, ondašnja Srbija je u trenutku doseljavanja Slovena bila pusta zemlja

 

Znači, dobar deo Balkanskog poluostrva, kaže od Panonske nizije do soluna i od Carigrada do Jonskog mora, već je sloveniziran, starosedeoci su ili nestali ili se stopili sa slovenima, a onda dolazi drugi talas, dolaskom Srba. Koja su Slovenska plemena dolazila pre Srba i jesu li srbi bili jasno definisano posebno pleme ili je to samo zbirno ima za sve koji su dolazili u sedmom veku.

 

Dalje, u tekstu stoji:

 

 

Kada su Srbi definitivno odlučili da se zadrže na teritoriji južno od Dunava, dobili su od Iraklija, kako Porfirogenit navodi, zemlju koju su već Avari opustošili a Romeji potpuno napustili i sklonili se u Dalmaciju i oko Drača

Ovako napisano, ukazuje da su Srbi imali nekakvu organizaciju, da je neko mogao da odluči da se zadrži na na određenoj teritoriji, (nisu valjda imali referendum), Iraklije im daje zemlju, teritoriju. 

O tome piše Konstantin VII Porfirogenit (944 - 959), znači dva veka kasnije. Koliko se može smatrati da je zapisano pouzdano, obzirom na protok vremena, malo drugih dokaza.

[chilli]

Postoje nesuglasice i rasprave po pitanju Porfirogenitovog dela, ja sam bliži sumnjičavijem pristupu. Nek' je on bio obrazovan za to doba, to ga ne čini puzdanim piscem. Položaj je svakako mogao doprineti širokom krugu dostupnih podataka (što delo ipak čini veoma vrednim - za razliku od Letopisa popa Dukljanina - a na koje se opet mnogi pozivaju jer drugih izvora nema), ali moglo mu je čisto iz interesa (političkih, ličnih, itd..) biti potureno mnogo falsifikata i polu-istina. Njegovo delo je upravo to, delo, istorijski izvor, nikako naučni rad. Ipak su narodi o kojima piše bili i posle njega ostali varvarski, a koliko znam, terenska istraživanja nije vršio.

 

Kako bilo, mi u srednjem veku imamo kontinuirano naseljene planine, a periodično naseljavane, raseljavane i pražnjene doline velikih reka i panonski basen. Možemo mi njih zvati kako hoćemo, to uopšte nije sporno.

 

Spoiler