20155 replies to this topic

[melankolic]

Znači nijedan predsednik USA za svog mandata nije prisustvovao nijednoj sahrani na visokom nivou?

[angelia]

Znači nijedan predsednik USA za svog mandata nije prisustvovao nijednoj sahrani na visokom nivou?

Ne znas da citas? - radi se o protokolu za sahrane bivse prve dame. I navela sam da je Klinton prisustvovao za Jecky O, cak i drzao govor.

Predsednik prisustvuje sahrani ako se radi o bliskom prijatelju pa odluci da ce ipak ici, ili ako se radi o sahrani jako visokog drzavnika pa je onda obezbedjenje vec na nivou na kome predsednik nije teret Recimo mogu da zamislim da bi Trump isao za Elizabetu ili Filipa.

 

Na sahranu se ne ide da budes vidjen, vec da iskazes solidarnost sa porodicom, posto je predsednicka pratnja distraction, predsednici retko idu na sahrane.

[Kinik]

...

>> ... Spasavanje liberalizma
Posted By Jan-Werner Müller On 21/04/2018
Prikazi knjiga: 1. Edward Luce, „The retreat of western liberalism / Povlačenje zapadnog liberalizma“, Atlantic Monthly
Press, 2017; ...

    Uzroci i posledice onoga što se često opisuje kao „uspon populizma“ predmet su dubokih neslaganja. Ali ako postoji jedna stvar oko koje se svi slažu to je da je populizam pre svega napad na liberalizam. Zbog toga je nekoliko liberala napisalo knjige u kojima se ozbiljno suočavaju sa sopstvenim vrednostima i institucijama u trenutku dok kritičari liberalizma zahtevaju njegovo ukidanje.
   U principu, javna debata bi trebalo da profitira od spremnosti liberala na samokritiku. Međutim, kako pokazuju knjige kojima se ovde bavimo, kritika liberalnog projekta se često zasniva na karikaturalnom prikazu liberalizma. To stvara iluziju da su političke krize koje pogađaju mnoge demokratije širom sveta deo istog, lako rešivog problema.
    Samopovređivanje
    Počnimo od Edvarda Lusa, komentatora Fajnenšel tajmsa za SAD, čija knjiga Povlačenje zapadnog liberalizma predstavlja pokušaj da se „liberalizam spasi od samoga sebe“. Pisana jasnim i pristupačnim stilom, knjiga zastupa tezu da postoji očigledan razlog zašto je liberalizmu potrebna hitna pomoć: zbog ekonomije, glupane (it’s the economy, stupid). Tokom cele jedne generacije, primećuje Lus, nejednakost je rasla a socijalna mobilnost opadala. Između polovine i dve trećine građana širom zapada suočavalo se sa stagnacijom zarada, a u SAD je medijana prihoda po domaćinstvu pala ispod nivoa s početka 21. veka.
    Spoljašnji simptomi ovog trenda se najbolje vide u velikim gradovima. Lus, koji ima novinarsko oko za detalj, primećuje da je London ostao bez većinski radničkih predgrađa. Istovremeno, broj praznih stanova u Njujorku je od početka milenijuma porastao za 75 odsto. Oni koji još uvek žive u gradu suočavaju se sa stalno rastućim „indeksom rintanja“, merom koju je izumeo ekonomista Robert Frenk i koja pokazuje broj radnih sati koje medijalni radnik treba da uloži da bi zaradio za medijalnu stanarinu u američkim gradovima. Prema Frenku, ovaj broj je sa 45 sati mesečno koliko je iznosio 50-ih godina prošlog veka porastao na današnjih 101 sat.
    Lus za ovakvo stanje krivi dva poznata počinioca: globalizaciju i tehnološki napredak, koji su, kako on tvrdi, manje-više isti fenomen. Jeftin transport i informatička i komunikaciona (ICT) revolucija omogućili su biznisima da prenesu svoju proizvodnju iz zapadnih fabrika na jeftinija mesta u zemljama u razvoju. Poslovi još uvek nisu masovno zamenjeni veštačkom inteligencijom (AI), već radije – udaljenom inteligencijom: slabo plaćenim indijskim radnicima u kol-centrima.

    Naravno, ovakvi modeli mogu izgledati previše deterministički, pa Lus nijansira svoj argument i podseća nas da je globalizacija proizvod konkretnih političkih odluka. Problem je u tome, primećuje on, što su takve odluke često bile predstavljane kao ne-odluke. Uzmimo primer bivšeg američkog predsednika Bila Klintona, koji je podržao učlanjenje Kine u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO) sa argumentom da je globalizacija „ekonomski ekvivalent prirodne sile, poput vetra ili vode“. Ili, setimo se govora iz 2005. tadašnjeg britanskog premijera Tonija Blera, u kojem je onima koji su pozivali na ozbiljniju debatu o globalizaciji odgovorio: „To bi bilo kao da raspravljate o tome da li posle leta treba da nastupi jesen.“
    Sklapanje trgovinskih ugovora zapravo je bilo rezultat konkretnih odluka, često donošenih u nacionalnom interesu. Samo što je u slučaju Kine Klinton pogrešno procenio ishod: umesto da se smanji, američki trgovinski deficit sa Kinom je porastao skoro 5 puta. A za razliku od mnogih evropskih zemalja, ni Klinton ni Bler nisu imali koherentne strategije koje bi ublažile udar trgovinske liberalizacije na domaću privredu.
    Posledično je globalna konkurencija postajala sve brutalnija, dok su samoodrživi karteli privilegija preuzimali kontrolu nad ekonomijom. Prednosti koje dolaze sa bogatstvom i moći, a ne apstraktne sile poput tehnoloških inovacija i globalizacije, objašnjavaju zašto čak trećinu od ukupnog broja upisanih na Harvard svake godine čine „nasledni kandidati“ (studenti čiji su roditelji pohađali Harvard) i zašto elitni univerziteti uopšte gledano primaju više studenata iz 1% najbogatijih nego iz 60 odsto najsiromašnijih.
    Davoski žargon
Lusova knjiga je mogla da bude samo još jedan prilog žanru žalopojki na status quo. Ono što je izdvaja je Lusov bespoštedni prikaz hipokrizije i kontradikcija tipičnih za dobar deo savremene liberalne misli. Citirajući Orvelovu primedbu da je „neiskrenost najveći neprijatelj jasnog izražavanja“, Lus optužuje liberalne elite da uporno izbegavaju pravu sliku promena u svetu. Kada bi to učinile i same bi shvatile da je dobar deo opšteg nezadovoljstva stanjem na planeti opravdan.
    Umesto toga, ove elite prikrivaju stvarnost maglovitim jezikom i besmislenim žargonom učesnika skupova u Davosu stvarajući privid da je nižim i srednjim klasama koje jedva preživljavaju potrebno samo malo više „izdržljivosti“, „odvažnog mišljenja“ i „primenjene komunikacije“.
    Lus razotkriva istu intelektualnu bedu i u onome što zajedljivo naziva „Hilarilend“. Liberalni stanovnici ove imaginarne visoravni su smatrali da će demografski podaci doneti pobedu Hilari Klinton na izborima 2016. Glasači o kojima je Klinton govorila kao o „običnim Amerikancima“ bili su samo scenografija za njenu širu tehnokratsku viziju. Prema Lusu, jednoumlje koje vlada Hilarilendom je veće od onog u glavama brojnih ultranacionalista i fanatika sa kojima je razgovarao širom sveta.
    Ali čitalac se mora zapitati šta Lus očekuje od liberala iz Hilarilenda. Šta bi tačno oni trebalo da misle? On s pravom skreće pažnju na globalni kontekst problema sa kojima se suočavaju liberalne demokratije i s pravom ih tretira kao deo krize liberalnog međunarodnog poretka i kao deo problema skučenosti liberalne imaginacije. Pritom, on skoro da konstatuje da je borba za liberalizam na neki način već izgubljena.

    Na primer, Kina ubrzano prestiže SAD. Do 2050, kineska ekonomija će biti duplo veća od ekonomija SAD i svih ostalih zapadnih zemalja zajedno. Kao što nas podseća Lus, „velika recesija“ zapravo je bila atlantska recesija – Kina i Indija su nastavile da se razvijaju i nakon finansijske krize 2008. Kada je kineski predsednik Si Đinping održao svoj sa nestrpljenjem iščekivani govor u Davosu 2017, činilo se da iznosi ponudu koju liberalni internacionalisti ne mogu odbiti: Kina će održati globalni poredak sada kada je Tramp odustao od vodeće uloge SAD u svetu.
    Međutim, Lus sumnja da će Kina uskoro zameniti SAD. Umesto toga, on očekuje razdoblje haosa i „radikalne neizvesnosti“. U konačnom ishodu, on se nada da će zapadne demokratije sklopiti novi društveni ugovor, jednom kada bogate elite shvate da produbljivanje krize nije u njihovom interesu. A ako budemo imali sreće, nakon toga će uslediti i novi međunarodni ugovori. Ali Lus ovaj scenario nudi samo u obliku maglovite nade, a tamo gde se upušta u raspravu o konkretnim rešenjima, njegovi predlozi deluju neuverljivo.
    Lus je najbolji kada piše o samozadovoljstvu sa kojim je njegova generacija posmatrala liberalni poredak posle 1989. Liberali tog vremena su na više načina nalikovali onima iz perioda pre Prvog svetskog rata, koje je Džon Mejnard Kejnz opisao kao „vodene paukove, koji se graciozno kreću po površini potoka, lagani i razložni poput vazduha, bez dodira sa vrtlozima i strujama koji se kovitlaju u dubini“. Iskreno govoreći, Lusova knjiga liči na opušteni, urbani razgovor u nekom univerzitetskom salonu na Oksfordu ili Kembridžu: živopisni detalji i duhovite opaske su dobrodošli, ali bilo bi neotesano zaći preduboko u teorijsko šipražje. ...
... <<

Project Syndicate, 06.04.2018.
Social Europe, 13.04.2018.
Preveo Rastislav Dinić
Peščanik.net, 21.04.2018.

...

Edited by Kinik, 22 April 2018 - 16:31.

[Denis Jasharevic]

 

Lus optužuje liberalne elite da uporno izbegavaju pravu sliku promena u svetu. Kada bi to učinile i same bi shvatile da je dobar deo opšteg nezadovoljstva stanjem na planeti opravdan.
   

Umesto toga, ove elite prikrivaju stvarnost maglovitim jezikom i besmislenim žargonom učesnika skupova u Davosu stvarajući privid da je nižim i srednjim klasama koje jedva preživljavaju potrebno samo malo više „izdržljivosti“, „odvažnog mišljenja“ i „primenjene komunikacije“.

 

    Lus razotkriva istu intelektualnu bedu i u onome što zajedljivo naziva „Hilarilend“. Liberalni stanovnici ove imaginarne visoravni su smatrali da će demografski podaci doneti pobedu Hilari Klinton na izborima 2016. Glasači o kojima je Klinton govorila kao o „običnim Amerikancima“ bili su samo scenografija za njenu širu tehnokratsku viziju. Prema Lusu, jednoumlje koje vlada Hilarilendom je veće od onog u glavama brojnih ultranacionalista i fanatika sa kojima je razgovarao širom sveta.

 

Kratko, ali yebi-tachno. 

Edited by Denis Jasharevic, 22 April 2018 - 17:29.

[Atreid]

>> ... Spasavanje liberalizma


Project Syndicate, 06.04.2018.

 

Leftisticki mambo - jambo

Edited by Atreid, 22 April 2018 - 18:13.

[melankolic]

Znači nijedan predsednik USA za svog mandata nije prisustvovao nijednoj sahrani na visokom nivou?


Ne znas da citas? - radi se o protokolu za sahrane bivse prve dame. I navela sam da je Klinton prisustvovao za Jecky O, cak i drzao govor.
Predsednik prisustvuje sahrani ako se radi o bliskom prijatelju pa odluci da ce ipak ici, ili ako se radi o sahrani jako visokog drzavnika pa je onda obezbedjenje vec na nivou na kome predsednik nije teret Recimo mogu da zamislim da bi Trump isao za Elizabetu ili Filipa.

Na sahranu se ne ide da budes vidjen, vec da iskazes solidarnost sa porodicom, posto je predsednicka pratnja distraction, predsednici retko idu na sahrane.

Da ali na sahrani su bili i Klinton i Obama. Ne znam kakve veze ima, recimo, Obama sa porodicom Bush ako ne čisto poštovanje prema porodici bivšeg predsednika?
Pri tome, svaki od predsednika ima svoje posebno obezbeđenje (dakle, prema njima se država odnosi kao prema sadašnjem predsedniku što se tiče bezbednosti).

Mislim da nije to u pitanju nego niko od njih ne gaji posebno pozitivan odnos prema njemu jer znaju kako je došao na vlast. Zato on prisustvuje samo mitinzima svojih pristalica ili skupovima gde neće biti suočen sa kritikom odnosno neprijatnim pitanjima.

Edited by melankolic, 22 April 2018 - 18:31.

[angelia]

Da ali na sahrani su bili i Klinton i Obama. Ne znam kakve veze ima, recimo, Obama sa porodicom Bush ako ne čisto poštovanje prema porodici bivšeg predsednika? Pri tome, svaki od predsednika ima svoje posebno obezbeđenje (dakle, prema njima se država odnosi kao prema sadašnjem predsedniku što se tiče bezbednosti). Mislim da nije to u pitanju nego niko od njih ne gaji posebno pozitivan odnos prema njemu jer znaju kako je došao na vlast. Zato on prisustvuje samo mitinzima svojih pristalica ili skupovima gde neće biti suočen sa kritikom odnosno neprijatnim pitanjima.

Ne, bivsi predsednici ne putuju sa istim obezbedjenjem kao trenutni. 

Zasto onda Obama nije isao za Nancy ili Betty Ford?

Ti mozes da umisljas sta god hoces - ali to je uobicajeni protokol Bele Kuce.

 

Trump's absence isn't unusual for a sitting president. The last president to attend a first lady's funeral was John F. Kennedy, who went to Eleanor Roosevelt's service in 1962.

Former president Barack Obama did not attend Nancy Reagan's funeral in 2016 or Betty Ford's in 2011, and Bill Clinton did not attend the funeral of Jacqueline Kennedy Onassis. Clinton did speak at a graveside service for her at Arlington National Cemetery in 1994.

Znaci protokol je da ide prva dama a ne predsednik.

 

 

Edit: Kazem ja da si ti republikanac u srcu, tako je isto bio napad na Obamu za Nancy od strane republikanaca kao nije pokazao postovanje - i isto je moralo da se objasnjava da je u pitanju protokol 

Edited by angelia, 22 April 2018 - 19:25.

[melankolic]

Da ali na sahrani su bili i Klinton i Obama. Ne znam kakve veze ima, recimo, Obama sa porodicom Bush ako ne čisto poštovanje prema porodici bivšeg predsednika? Pri tome, svaki od predsednika ima svoje posebno obezbeđenje (dakle, prema njima se država odnosi kao prema sadašnjem predsedniku što se tiče bezbednosti). Mislim da nije to u pitanju nego niko od njih ne gaji posebno pozitivan odnos prema njemu jer znaju kako je došao na vlast. Zato on prisustvuje samo mitinzima svojih pristalica ili skupovima gde neće biti suočen sa kritikom odnosno neprijatnim pitanjima.


Ne, bivsi predsednici ne putuju sa istim obezbedjenjem kao trenutni. 
Zasto onda Obama nije isao za Nancy ili Betty Ford?
Ti mozes da umisljas sta god hoces - ali to je uobicajeni protokol Bele Kuce.
 
Trump's absence isn't unusual for a sitting president. The last president to attend a first lady's funeral was John F. Kennedy, who went to Eleanor Roosevelt's service in 1962.
Former president Barack Obama did not attend Nancy Reagan's funeral in 2016 or Betty Ford's in 2011, and Bill Clinton did not attend the funeral of Jacqueline Kennedy Onassis. Clinton did speak at a graveside service for her at Arlington National Cemetery in 1994.
Znaci protokol je da ide prva dama a ne predsednik.

Kakav protokol, ne izmišljaj. Spomenuo je “disruption” što si i sama rekla da je vezano za obezbeđenje. Tačno je da sam predsednik bira na čiju će sahranu otići ali se u ovom slučaju zna šta je u pitanju:

Donald Trump has had a difficult relationship with the Bush family, most significantly in his run against Jeb Bush for the Republican presidential nomination in 2016.

Both former Bush presidents have clashed with the president.

In a book titled The Last Republicans, Bush Snr labelled Mr Trump a "blowhard" , while Bush Jnr said: "This guy doesn't know what it means to be president."

That prompted some sharp-tongued replies from the Bush family, including from Barbara, who called Mr Trump a "showman" and wondered how women could vote for him.

http://www.bbc.com/n...canada-43839659

Kao što se da videti, ima žena koje bi glasale za njega.

[Honey Badger]

Trump je bio nepozeljan na sahrani. Kakav jebeni protokol. Nisu ga Bushovi htjeli gledati dok sahranjuju majku. U kampanji im se svega nasrao. To svako vidi ko ima dvije zdrave mozdane celije.

Ovdje nema nikakve diskusije, na ovom forumu, samo glupava prepirka oko trivijalnih stvari.

Kao djecurlija sa smetnjama u razvoju. Ni P od politike.

Dajte moderacija, ukljucite se malo.

[Kinik]

...

 

To sto su neki pali u opseseju Trampom, pa im se, zamisli samo, 'ne dopada'   - to je njihov problem.

Koga je briga.

 

Vecito isti makijavelizam - 'ako nisi sa nama - protiv nas si'.

 

Btw, a sto bi DT van protokola isao na sahranu necije majke / zene?

Zar nije poslao 'predstavnicu'?

 

Kako su govorili mudri latini - 'Nihil novi sub sole'

 

Samo kad se setim kakva se dreka ovde dizala protiv dvojice Busha - pa to je bilo kao i sa Trampom!

So?

 

Btw, veze sa time ima Moderacija?

 

Sta, zar ovde treba da se bavi 'saksijasenjem' - uzgaja pozeljne 4umase?

 

Btw, Jacky O je isto toliko 'princeza' kolika je bila Grace od M.

Americki plebs to voli, bez obizra na ona dva tuzna buljavka.

 

...

Edited by Kinik, 22 April 2018 - 19:49.

[Denis Jasharevic]

Ovdje nema nikakve diskusije, na ovom forumu, samo glupava prepirka oko trivijalnih stvari.

Kao djecurlija sa smetnjama u razvoju. Ni P od politike.
 

 

Koga stvarno boli Trump da li je neko bio na sa'rani ili nije? Eto, ja bih umro a ne bih znao da li je Husein Obama bio na sa'rani bilo kome ili nije bio na sahrani bilo kome?!

 

Ovim pacenicima je samo ostalo da pretresu njegovo ponashanje prlikom fizioloshkog praznjenja creva, chishcenja ushiju ili hrkanja pri spavanju. To je naravno oboljenje.

 

Kakva se tu diskusija ochekuje? Toaletoidna?

Edited by Denis Jasharevic, 22 April 2018 - 20:03.

[Kinik]

...

jos malo sa 'pescanika'

 

>> ... U svojoj raspravi o „nedemokratskom liberalizmu“ Munk ispravno primećuje da su liberalni tehnokrati saučestvovali u usponu populizma. Zastupnici čiste tehnokratije veruju da postoji jedinstveno racionalno rešenje za svaki politički problem. U takvom sistemu debata je nepotrebna. Uloga građana i njihovih parlamentarnih zastupnika sastoji se samo u tome da pristanu na mere koje predlaže tehnokratska elita. Ovo je naravno karikatura. Ali ona prepoznatljivo nalikuje nekim pozicijama koje je zastupala EU, naročito tokom krize evra.
...
Tehnokratska tvrdnja da za svaki pojedinačan problem postoji jedinstveno racionalno rešenje znači da je svako ko se sa ovim rešenjem ne slaže – iracionalan. Isto tako, populistička tvrdnja da postoji samo jedna autentična narodna volja znači da je svako ko se sa ovom voljom ne slaže – izdajnik naroda. U ovoj kobnoj tehnokratsko-populističkoj dinamici nema mesta za sve ono što je uistinu ključno za demokratiju: sučeljavanje argumenata, razmenu ideja, spremnost na kompromis. U nedostatku demokratskog diskursa politika postaje nadmetanje između samo dve opcije. Ono što je zajedničko obema stranama u ovom nadmetanju je gledište da alternative nema.
...
Njegova knjiga Narod vs. demokratije se završava banalnostima poput ove: „Veoma je značajno da se branioci liberalne demokratije hrabro i odlučno suprotstave autoritarnim čvrstorukašima“. ... <<

...

[angelia]

Kakav protokol, ne izmišljaj. Spomenuo je “disruption” što si i sama rekla da je vezano za obezbeđenje. Tačno je da sam predsednik bira na čiju će sahranu otići ali se u ovom slučaju zna šta je u pitanju

   

 

Neverovatno, pokaze ti se da predsednici to ne rade, Reagan nije, Bush nije, nije ni Clinton osim govora na groblju, ni Obama, ali sad kod Trampa znamo da nije bio pozeljan. 

 

In fact, it is not at all common for sitting presidents to attend the funerals of first ladies. Obama did not attend Betty Ford’s funeral in 2011; George Bush did not attend Lady Bird Johnson’s funeral in 2007; Bill Clinton did not attend the funeral for Pat Nixon, nor Jacqueline Kennedy’s funeral, but did give a eulogy at Kennedy’s graveside; Ronald Reagan, did not attended Bess Truman’s funeral; Jimmy Carter did not attend Mamie Eisenhower’s funeral; John Kennedy attended Eleanor Roosevelt’s funeral in 1962.

 

I da, predsednici to ne rade zbog povecanog obezbedjenja koje je potrebno.

[Honey Badger]

Koga stvarno boli Trump da li je neko bio na sa'rani ili nije? 

 

 

Pa boli Trump svakog prosjecnog stanovnika svijeta koji se trudi da se informise o zbivanjima u svijetu. Narandzasti ludak nije normalan i Bushovi ga nisu htjeli na sahrani. Niko nije mogao garantovati za njega da ce se ponasati uljudno. End of.

 

To je predsjednik slobodnog svijeta. Nepredvidljiv lik. 

[tomas.hokenberi]

Pa boli Trump svakog prosjecnog stanovnika svijeta koji se trudi da se informise o zbivanjima u svijetu. Narandzasti ludak nije normalan i Bushovi ga nisu htjeli na sahrani. Niko nije mogao garantovati za njega da ce se ponasati uljudno. End of.

 

To je predsjednik slobodnog svijeta. Nepredvidljiv lik. 

Potpuno je irelevantano to kakav stav imaju Bushovi o Trumpu. Da li to znaci da se Fordovima nije svidjao Obama ili da su se Trumanovi plasili sta ce da uradi Regan na sahrani pa zato nisu prisutvovali sahranama bivsih "prvih dama"?